Мирослав Антић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене корисника 46.33.201.196 (разговор) на последњу измену корисника Soundwaweserb
ознака: враћање
Нема описа измене
ознаке: враћена измена уклањање референцираног садржаја мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 1: Ред 1:
{{Књижевник
| име = Мирослав Антић
| боја =#77DD77
| слика = Mirosla_Antic.jpg
| опис_слике = Мирослав Антић, српски песник
| пуно_име =
| датум_рођења = {{Датум рођења|1932|3|14}}
| место_рођења = [[Мокрин]],
| држава_рођења = {{застава|Краљевина Југославија}}
| датум_смрти = {{Датум смрти|1986|6|24|1932|3|14}}
| место_смрти = [[Нови Сад]],
| држава_смрти = {{застава|СФР Југославија}}
| школа =
| награде = [[Датотека:Order of merits for the people with golden star Rib.png|20п]] [[Орден заслуга за народ]]<br />[[Književna nagrada Neven|Невенова награда]]
| утицао =
| утицали =
| период =
| дела = ''Плави чуперак''<br />''Војводина''<br />''Мит о птици''
}}
'''Мирослав „Мика” Антић''' ([[Мокрин]], [[14. март]] [[1932]] — [[Нови Сад]], [[24. јун]] [[1986]]) је био [[Србија|српски]] [[песник]]. Сем писања бавио се и [[сликарство|сликарством]], [[новинарство|новинарством]] и [[филм|филмом]]. Био је и уредник листа „Ритам“ и „Дневника“ у Београду и „Младог поколења“ у Новом Саду.<ref>{{Cite web|url=https://www.rtvbn.com/index.php/cirilica/348917/Sjecanje-na-velikog-Miku-Antica|title=Сјећање на великог Мику Антића!|website=Радио Телевизија БН|access-date=2021-02-03}}</ref>

== Биографија ==
== Биографија ==



Верзија на датум 15. октобар 2021. у 07:09

Биографија

Рођен је у Мокрину, на северу Баната. Основну школу започео је у Кикинди а наставио у Панчеву. Живели су у Панчевачкој Горњој вароши, где је похађао и гимназију. Са само шеснаест година написао је своје прве песме које су изашле у часопису „Младост”. ИП „Ново поколење”, 1950.године, прихватило је да одштампа прву збирку песама „Испричано за пролеће”.[1] Студије је уписао у Београду на Филозофском факултету. Живео је у Новом Саду. Пре него што је постао познати песник бавио се разним пословима - био је морнар, радио је у луткарском позоришту.

Антићево дело

Спомен плоча на кући у Панчеву
Споменик Мирославу Антићу у Новом Саду

Песник Мика Антић, у једном разговору је рекао да је читао многе писце и да су на њега сви утицали, али је мало оних, како је говорио, који су ми остали добри и вечити пријатељи. У дечјој литератури, на пример, како је говорио, никад се није разочарао у Сент Егзиперија. У свом делу, Антић, попут Егзиперија, показује колико су вредне мале ствари које одрасли људи не примећују. Он пише о ситницама које човека окружују, а које он није у стању да примети оптерећен свакодневним животним активностима.[тражи се извор]

У обраћању деци он каже „Моје песме нису песме, него писма свакоме од вас. Оне нису у овим речима, већ у вама, а речи се употребљавају само као кључеви, да се откључају врата иза којих нека поезија, већ доживљена, већ завршена, већ много пута речена, чека затворена да је неко ослободи“.[2] Режирао је филмове „Доручак са ђаволом“, „Свети песак“, „Широко је лишће“, „Страшан лав“. Писао је драмска дела и један рото роман.[3]

У периоду од 1941. до 1954. живео је у Панчеву.[4] О њему је Немања Ротар написао књигу „Сутрадан после детињства”.[5]

На Новом новосадском гробљу испратило га је више од десет хиљада људи, 26. јуна 1986. године.

Његова последња жеља је била да му прочитају „Бесмртну песму” и одсвирају „Пира манде коркоро” када га буду сахрањивали.[1][тражи се извор]

Дела

    • „Војводина“
    • „Испричано за пролеће“ (1951)
    • „Рождество твоје“
    • „Плаво немо“
    • „Насмејани свет“ (1955)
    • „Псовке нежности“
    • „Концерт за 1001 бубањ“ (песме) (1962)
    • „Мит о птици“
    • „Шашава књига“(1972)
    • „Издајство лирике“

    За децу је написао:

    • „Последња бајка“ (1965)
    • Плави чуперак“ (1965)
    • „Гарави сокак“ (1973)
    • „Оловка не пише срцем“ (1973)
    • „Живели прекосутра“ (1974)
    • „Друга страна ветра“ (1978)
    • „Птице из шуме“ (1979)
    • „Прва љубав“ (1981)
    • „Свашта умем“ (1981)
    • „Хороскоп“ (1983)
    • „Плава звезда“

    Награде

    За сва та дела добио је многобројна признања као што су: две „Невенове“ награде, награду за животно дело у поезији за децу, Горанову награду, награду Стеријиног позоришта, Златну арену за филмски сценарио, награду Ослобођења Војводине, Орден заслуга за народ и др.[тражи се извор]

    Види још

    Референце

    1. ^ а б Тасић, Милутин (2017). Велики српски књижевници. Београд: Боокланд. ISBN 978-86-7182-610-5. 
    2. ^ Славољуб Обрадовић, Књижевност за децу 1, Виша школа за образовање васпитача, Алексинац. (2005). pp. 353-354.
    3. ^ „Miroslav Antić Biografija”. Biografija.org (на језику: српски). 2018-07-08. Приступљено 2021-02-03. 
    4. ^ Мика Антић у Панчеву („Политика”, 6. јул 2019)
    5. ^ Тридесет година од смрти Мирослава Антића („Политика”, 26. јун 2016)

    Спољашње везe