Агонист серотонинског рецептора
Агонист серотонинског рецептора је једињење које активира серотонинске рецепторе, на начин сличан серотонину.[1]
Неселективни агонисти: Псилоцин и ДМТ су серотонински аналози присутни у поједним биљкама и печуркама. Та једињења делују на више серотонинских рецепторских типова.
5-HT1A агонисти[уреди | уреди извор]
Азапирони попут буспирона, гепирона, и тандоспирона су 5-HT1А агонисти који су у продају првенствено као анксиолитици, и однедавно као антидепресиви.
5-HT1B агонисти[уреди | уреди извор]
Триптани попутс суматриптана, ризатриптана, и наратриптана, су агонисти 5-ХТ1Б рецептора који се користи за скраћивање трајања мигрене и напада кластер главобоље.
5-HT1D агонисти[уреди | уреди извор]
Осим што су 5-ХТ1Б агонисти, триптани су такође агонисти 5-HT1Д рецептора, што доприноси њиховом антимигренском дејству узрокованом вазоконстрикцијом крвних судова у мозгу.
5-HT1F агонисти[уреди | уреди извор]
LY-334,370 је селективни 5-ХТ1Ф агонист који је развијала компанија Илај Лили енд компани за третман мигрене и клустерних главобоља. Развој је прекинут због токсичности на животињама. Ласмидитан је успешно прошао кроз фазу II клиничких испитивања 2010. године.
5-HT2A агонисти[уреди | уреди извор]
Психоделични лекови попут ЛСД, мескалина, и 2Ц-Б, делују као 5-HT2А агонисти. Њихово дејство на овом рецептору је одговорно за психоделичне ефекте. Неке од тих дрога, су агонисти других 5HT рецепторских типова. Нису сви 5-HT2А агонисти психоактивни.[2]
5-HT2C агонисти[уреди | уреди извор]
Лоркасерин је термогени и аноректични лек за смањење телесне тежине који делује као селективни 5-HT2C агонист.
5-HT4 агонисти[уреди | уреди извор]
Цисаприд и Тегасерод су парцијални агонисти 5-HT4 рецептора који се користе за третирање поремећаја гастроинтестиналне мотилности. Прукалоприд је високо селективни агонист 5-HT4 рецептора који се може користити за третман појединих поремећаја гастроинтестиналне мотилности.
5-HT7 агонисти[уреди | уреди извор]
АС-19 (лек) је агонист 5-HT7 рецептора који се користи у научним истраживањима.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Кеитх Паркер; Лауренце Брунтон; Гоодман, Лоуис Санфорд; Лазо, Јохн С.; Гилман, Алфред (2006). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (11. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071422803.
- ^ Агхајаниан, M.D., Г.К.; Г.Ј. Марек (1999). „Серотонин анд Халлуциногенс”. Неуропхармацологy. 21 (2С): 16С.
Види још[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- IUPHAR GPCR Database - 5-HT receptor family Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јун 2016)
- MeSH листа агенса 82017366
- Серотонин+агонистс на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
