Портал:Војна историја Срба

Војна историја Срба

Изабрана биографија

Бошко Палковљевић Пинки (Манђелос код Сремске Митровице, 14. децембар 1920 — Мала Ремета код Ирига, 10. јун 1942) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Као ученик Државне средње техничке школе у Новом Саду, 1940. године је постао члан СКОЈ-a. Децембра исте године је био један од организатора штрајка ученика ове школе. Почетком 1941. године био је ухапшен и искључен из школе, под оптужбом за комунистичко деловање. У току Априлског рата, као добровољац се прикључио војсци, али је убрзо био заробљен. Успео је да побегне из сабирног логора за заробљенике и вратио се у родно место где се укључио у припреме за организовање устанка. У лето 1941. године био је један од првих сремских партизана, а августа 1941. је учествовао у организацији бекства затвореника-комуниста из затвора у Сремској Митровици. Крајем 1941. године био је послат као курир у источну Босну, где је јануара 1942. године на Романији успео да пронађе Врховни штаб и Централни комитет КПЈ. Тада је врховном команданту Јосипу Брозу Титу пренео информације о Народноослободилачкој борби у Војводини. Био је један од првих диверзаната у Војводини. Извршио је више смелих акција и диверзија на железничким пругама у Срему. Више пута се истицао у борбама са усташама и Немцима и још за живота је међу сремским партизанима постао легендарна личност. Погинуо је јуна 1942. године у борбама с Немцима на Фрушкој гори.

Да ли сте знали

... да је прва савезничка победа у Првом светском рату победа српске војске у Церској бици.
... да је Топлички устанак био једини устанак у некој окупираној држави током целог Првог светског рата.
... да је Битка на Мишару једна од највећих победа српских устаника за време Првог српског устанка.
... да је сеча кнезова непосредни повод избијања Првог српског устанка.
... да је кнез Александар Карађорђевић основао прву тополивницу у Србији 15. октобра 1853.
... да је Мајским превратом прекинута владавина породице Обреновић.
... да је Краљевина Србија међу првих петнаест земаља које су створиле и међу првих пет које су употребиле ратно ваздухопловство.
... да је први оборени авион са земље у историји ратног ваздухопловства оборио Радоје Љутовац 30. септембра 1915. у околини Крагујевца.
... да је први српски пилот који је погинуо на борбеном задатку Михајло Петровић.
... да је Петар Лековић, каменорезац из Ужичке Пожеге проглашен за првог народног хероја Југославије
... да је стелт авион Ф-117А први пут оборен изнад Србије 27. марта 1999.

Изабрана фотографија

[[Датотека:|x350px| ]]

Изабрани чланак

Шеста личка пролетерска ударна дивизија „Никола Тесла” била је дивизија Народноослободилачке војске Југославије, формирана 22. новембра 1942. наредбом Врховног штаба НОВ и ПОЈ од Прве, Друге и Треће личке бригаде. До 11. новембра 1943. била је у саставу Првог хрватског корпуса, односно Четвртог хрватског корпуса, а затим до краја рата у саставу Првог пролетерског корпуса. Од октобра 1944. у саставу дивизије борила се и 22. српска космајска бригада, а децембра 1944. у оквиру дивизије формирана је Артиљеријска бригада.

Након формирања, учествовала је у операцијама Првог босанског корпуса у доњем току Уне, а крајем 1942. и почетком 1943. вршила је нападе на италијанске, усташке и четничке посаде у Лици и северној Далмацији. Током почетне фазе Четврте непријатељске офанзиве водила је успешне борбе против јаких италијанских снага, којима је у Лапачком пољу нанела тешке губитке. Потом је заједно са јединицама Осме кордунашке дивизије ликвидирала све непријатељске посаде у Лици изузев Госпића.

Новембра 1943. прешла је у Босну, где је учествовала у интензивним борбеним дејствима против окупатора. Истакла се у разбијању немачког десанта у Дрвару и спашавању Врховног штаба НОВ и ПОЈ, 25. маја 1944. године. Септембра 1944, заједно са Првом пролетерском дивизијом, успела је да продре у Србију, учествује у разбијању четничке Четврте групе јуришних корпуса и слабијих немачких делова, као и ослобођењу Ваљева и делова западне Србије.

У Београдској операцији, октобра 1944. истакла се у сламању отпора у зградама министарстава у Немањиној улици, у форсирању Саве и ослобођењу Земуна. Учествовала је у борбама на Сремском фронту, а након његовог пробоја заједно са јединицама 21. српске дивизије учествовала је у ослобођењу Ђакова и Славонског Брода. Потом је учествовала у завршним операцијама за ослобођење Југославије и 9. маја 1945. године је ушла у Загреб.

Спадала је у ред најборбенијих дивизија НОВ и ПОЈ, а за постигнуте успехе у борбама, одлуком Врховног штаба НОВ и ПОЈ, 19. марта 1944. проглашена је пролетерском и добила назив по научнику Николи Тесли (1856—1943), који је био родом из Лике. Све три бригаде, које су при формирању дивизије биле у њеном саставу, проглашене су за пролетерске и одликоване Орденом народног хероја.