Јанко Бобетко — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 10: Ред 10:
| држава_смрти = {{застава|Хрватска}}
| држава_смрти = {{застава|Хрватска}}
| године_служења =
| године_служења =
| војска = [[Југословенска народна армија]]<br />[[Оружане снаге Хрватске|Хрватска војска]]
| војска = [[Југословенска народна армија]]<br />[[Oružane snage Republike Hrvatske|Хрватска војска]]
| године_служења =
| године_служења =
| чин = [[генерал-мајор]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]]<br />[[генерал армије]] [[Оружане снаге Републике Хрватске|ХВ]]
| чин = [[генерал-мајор]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]]<br />[[генерал армије]] [[Оружане снаге Републике Хрватске|ХВ]]
Ред 24: Ред 24:


== Биографија ==
== Биографија ==
Рођен је [[10. јануар]]а [[1919]]. године у [[црнац (Сисак)|Црнацу]] код [[Сисак|Сиска]]. У Сиску је похађао гимназију, а након тога је уписао [[Ветеринарски факултет Свеучилишта у Загребу|Ветеринарски факултет у Загребу]]. Члан [[Комунистичка партија Југославије|КПЈ]] је постао [[1938]]. године, а [[1941]]. године је учествовао у припреми устанка у свом крају.
Рођен је [[10. јануар]]а [[1919]]. године у [[црнац (Сисак)|Црнацу]] код [[Сисак|Сиска]]. У Сиску је похађао гимназију, а након тога је уписао [[Ветеринарски факултет Свеучилишта у Загребу|Ветеринарски факултет у Загребу]]. Члан [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] је постао [[1938]]. године, а [[1941]]. године је учествовао у припреми устанка у свом крају.


=== Други свјетски рат и период послије њега ===
=== Други свјетски рат и период послије њега ===
Ред 38: Ред 38:
Бобетко [[1996]]. године објављује књигу „Све моје битке“ у којој је описао све своје победе у [[Рат у Хрватској|рату у Хрватској]]. У њој је приказао војне мапе у [[Операција Чагаљ|операцијама Чагаљ]], Тигар, Масленица, [[Операција Медачки џеп|Медачки Џеп]], [[Операција Бљесак|Бљесак]] и [[Операција Олуја|Олуја]]. У тој књизи је написао и: {{цитат|Имам чист образ који ми допушта да иза себе оставим писани траг о свему што сам радио и довршио кроз свој више од пет десетљећа дуг војни и политички живот}}
Бобетко [[1996]]. године објављује књигу „Све моје битке“ у којој је описао све своје победе у [[Рат у Хрватској|рату у Хрватској]]. У њој је приказао војне мапе у [[Операција Чагаљ|операцијама Чагаљ]], Тигар, Масленица, [[Операција Медачки џеп|Медачки Џеп]], [[Операција Бљесак|Бљесак]] и [[Операција Олуја|Олуја]]. У тој књизи је написао и: {{цитат|Имам чист образ који ми допушта да иза себе оставим писани траг о свему што сам радио и довршио кроз свој више од пет десетљећа дуг војни и политички живот}}


[[Међународни кривични суд за бившу Југославију]] (МКСЈ) га је [[2002]]. године оптужио за ратне злочине почињене [[1993]]. године у операцији Медачки џеп: прогоне, убиство 100 Срба, пљачку јавне или приватне имовине, безобзирно разарање градова, насеља или села. Бобетко је тада изјавио да у [[Хаг]] неће отићи жив и није хтио примити оптужницу.<ref name="profile">{{cite web| publisher=BBC News| |last=Patros|first=Gabriel| url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/2985951.stm| date=29. 4. 2003.| title=Profile: General Janko Bobetko| accessdate=11. 6. 2013.}}</ref>Касније је спомињан и у контексту ратних злочина против [[Муслимани (народ)|Муслимана]] у Босни и Херцеговини, током [[Муслиманско-хрватски сукоб|муслиманско-хрватског сукоба]], када га тужитељи МКСЈ-а често спомињу као учесника у плану припајања дијела Херцеговине Хрватској.<ref>{{cite web| publisher=Dnevno.hr| author=| url=http://www.dnevno.hr/vijesti/hrvatska/87878-zlocinacki-pothvat-u-herceg-bosni-hrvatska-sestorica-kriva-za-agresiju-na-bih-dobili-111-godina-zatvora.html| date=29. 5. 2013.| title='Zločinački pothvat' u Herceg Bosni: Hrvatska šestorica kriva za agresiju na BiH, dobili 111 godina zatvora| accessdate=11. 6. 2013.}}</ref> Ипак, због нарушеног здравља, није изручен суду.<ref name="profile"/>
[[Хашки трибунал|Међународни кривични суд за бившу Југославију]] (МКСЈ) га је [[2002]]. године оптужио за ратне злочине почињене [[1993]]. године у операцији Медачки џеп: прогоне, убиство 100 Срба, пљачку јавне или приватне имовине, безобзирно разарање градова, насеља или села. Бобетко је тада изјавио да у [[Хаг]] неће отићи жив и није хтио примити оптужницу.<ref name="profile">{{cite web| publisher=BBC News| |last=Patros|first=Gabriel| url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/2985951.stm| date=29. 4. 2003.| title=Profile: General Janko Bobetko| accessdate=11. 6. 2013.}}</ref>Касније је спомињан и у контексту ратних злочина против [[Муслимани (народ)|Муслимана]] у Босни и Херцеговини, током [[Муслиманско-хрватски сукоб|муслиманско-хрватског сукоба]], када га тужитељи МКСЈ-а често спомињу као учесника у плану припајања дијела Херцеговине Хрватској.<ref>{{cite web| publisher=Dnevno.hr| author=| url=http://www.dnevno.hr/vijesti/hrvatska/87878-zlocinacki-pothvat-u-herceg-bosni-hrvatska-sestorica-kriva-za-agresiju-na-bih-dobili-111-godina-zatvora.html| date=29. 5. 2013.| title='Zločinački pothvat' u Herceg Bosni: Hrvatska šestorica kriva za agresiju na BiH, dobili 111 godina zatvora| accessdate=11. 6. 2013.}}</ref> Ипак, због нарушеног здравља, није изручен суду.<ref name="profile"/>


Био је један од потписника Отвореног писма дванаесторице хрватских ратних заповједника хрватској јавности од [[28. септембар|28. септембра]] [[2000]]. године,<ref>[http://arhiv.slobodnadalmacija.hr/20000929/novosti.htm Слободна Далмација] Не судите Домовинском рату, 29. септембра 2000., приступљено 20. коловоза 2012.</ref> због којег је ондашњи предсједник РХ [[Стјепан Месић]] присилно пензионисао седморицу хрватских генерала.<ref>[http://arhiv.slobodnadalmacija.hr/20000930/novosti.htm Слободна Далмација] Месић умировио седам генерала, 30. рујна 2000., приступљено 20. коловоза 2012.</ref>
Био је један од потписника Отвореног писма дванаесторице хрватских ратних заповједника хрватској јавности од [[28. септембар|28. септембра]] [[2000]]. године,<ref>[http://arhiv.slobodnadalmacija.hr/20000929/novosti.htm Слободна Далмација] Не судите Домовинском рату, 29. септембра 2000., приступљено 20. коловоза 2012.</ref> због којег је ондашњи предсједник РХ [[Стјепан Месић]] присилно пензионисао седморицу хрватских генерала.<ref>[http://arhiv.slobodnadalmacija.hr/20000930/novosti.htm Слободна Далмација] Месић умировио седам генерала, 30. рујна 2000., приступљено 20. коловоза 2012.</ref>

Верзија на датум 22. мај 2015. у 21:12

Јанко Бобетко
Лични подаци
Датум рођења10. јануар 1919.
Место рођењаЦрнац код Сиска,  Краљевина СХС
Датум смрти29. април 2003.
Место смртиЗагреб,  Хрватска
Војна каријера
ВојскаЈугословенска народна армија
Хрватска војска
РодКопнена војска ЈНА
Хрватска копнена војска
Чингенерал-мајор ЈНА
генерал армије ХВ
ЈединицаСисачки партизански одред
Учешће у ратовимаОперација Липањске зоре
Операција Тигар
Операција Масленица
Операција Медачки џеп
Операција Бљесак
Операција ОлујаДруги светски рат
Распад СФРЈ

Јанко Бобетко (Црнац код Сиска, 10. јануара 1919. — Загреб, 29. априла 2003.), био је генерал-мајор ЈНА, генерал армије Хрватске војске и начелник главног штаба Хрватске војске од 1992. до 1995, године.

Биографија

Рођен је 10. јануара 1919. године у Црнацу код Сиска. У Сиску је похађао гимназију, а након тога је уписао Ветеринарски факултет у Загребу. Члан КПЈ је постао 1938. године, а 1941. године је учествовао у припреми устанка у свом крају.

Други свјетски рат и период послије њега

Након што су му усташе убили оца и три брата, 11. јула 1941. године, Јанко Бобетко се придружио првој партизанској антифашистичкој једици окупиране Југославије и Хрватске, сисачком партизанском одреду, основане 22. јуна 1941. године у селу Жабно код Сиска[1]. За време Другога светског рата, у словеначком граду Дравограду био је тешко рањен, али је преживио и постао официр НОБ Југославије. Послије рата завршио је Високу војну академију ЈНА и стекао чин генерал-мајора ЈНА. Године 1966, добио чин генерал-пуковника и водио 5. војну област ЈНА.

За време хрватског прољећа 1971. године прикључио се хрватским реформистима па је одлуком Јосипа Броза Тита искључен из ЈНА заједно са још 19 хрватских генерала. До осамостаљења Хрватске није могао јавно говорити нити деловати.

Рат у Хрватској

Током Рата у Хрватској Јанко Бобетко одбија понуђено место Министра одбране Републике Хрватске, али се ипак враћа из пензије те укључује у рату у Хрватској,[2] а 10. априла 1992. године предсједник Фрањо Туђман му доделује чин генерала пуковника Хрватске војске. Исте године преузима заповедништво на јужном фронту током ког успешно води акције деблокаде Дубровника и операције у дубровачком залеђу: Тигар, Конавле и Влаштица.

Након тога 20. новембра 1992. године постаје начелник Главног штаба Оружаних снага РХ и на том месту замењује генерала Антона Туса. Након деблокаде Дубровника и околине Јанко Бобетко води операције Масленица и Медачки џеп. Предсједник Туђман 15. јула 1995. године разрешио га је дужности Начелника штаба непосредно пре операције Олуја. Од тада, па до 1999. године био је заступник ХДЗ-а у Хрватском сабору.

Бобетко 1996. године објављује књигу „Све моје битке“ у којој је описао све своје победе у рату у Хрватској. У њој је приказао војне мапе у операцијама Чагаљ, Тигар, Масленица, Медачки Џеп, Бљесак и Олуја. У тој књизи је написао и:

Имам чист образ који ми допушта да иза себе оставим писани траг о свему што сам радио и довршио кроз свој више од пет десетљећа дуг војни и политички живот

Међународни кривични суд за бившу Југославију (МКСЈ) га је 2002. године оптужио за ратне злочине почињене 1993. године у операцији Медачки џеп: прогоне, убиство 100 Срба, пљачку јавне или приватне имовине, безобзирно разарање градова, насеља или села. Бобетко је тада изјавио да у Хаг неће отићи жив и није хтио примити оптужницу.[2]Касније је спомињан и у контексту ратних злочина против Муслимана у Босни и Херцеговини, током муслиманско-хрватског сукоба, када га тужитељи МКСЈ-а често спомињу као учесника у плану припајања дијела Херцеговине Хрватској.[3] Ипак, због нарушеног здравља, није изручен суду.[2]

Био је један од потписника Отвореног писма дванаесторице хрватских ратних заповједника хрватској јавности од 28. септембра 2000. године,[4] због којег је ондашњи предсједник РХ Стјепан Месић присилно пензионисао седморицу хрватских генерала.[5]

Повукао из јавног живота 2000. године. Преминуо је 29. априла 2003. у Загребу. Сахрањен је на Градском гробљу у Сиску.[2]

Извори

  1. ^ Никола Анић, Антифашистичка Хрватска: Народноослободилачка војска и партизански одреди Хрватске 1941—1945., Мултиграф маркетинг-Савез антифашистичких бораца и антифашиста Републике Хрватске, Загреб. стр. 34..
  2. ^ а б в г Patros, Gabriel (29. 4. 2003). „Profile: General Janko Bobetko”. BBC News. Приступљено 11. 6. 2013. 
  3. ^ „'Zločinački pothvat' u Herceg Bosni: Hrvatska šestorica kriva za agresiju na BiH, dobili 111 godina zatvora”. Dnevno.hr. 29. 5. 2013. Приступљено 11. 6. 2013. 
  4. ^ Слободна Далмација Не судите Домовинском рату, 29. септембра 2000., приступљено 20. коловоза 2012.
  5. ^ Слободна Далмација Месић умировио седам генерала, 30. рујна 2000., приступљено 20. коловоза 2012.

Спољашње везе