Социјалистичка Република Хрватска — разлика између измена
Нема описа измене ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
|||
Ред 150: | Ред 150: | ||
{{портал|СФРЈ}} |
{{портал|СФРЈ}} |
||
{{Commonscat|Socialist Republic of Croatia}} |
{{Commonscat|Socialist Republic of Croatia}} |
||
* [http://arhinet.arhiv.hr/details.aspx?ItemId=3_7335 Narodni odbor oblasti Dalmacije] |
|||
* [http://arhinet.arhiv.hr/details.aspx?ItemId=3_1826 Narodni odbor oblasti Osijek] |
|||
{{Републике СФРЈ}} |
{{Републике СФРЈ}} |
Верзија на датум 4. јануар 2019. у 02:13
Социјалистичка Република Хрватска Socijalistička Republika Hrvatska | |||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Положај СР Хрватска у СФР Југославији | |||||||||||||||
Главни град | Загреб | ||||||||||||||
Земља | СФР Југославија | ||||||||||||||
Површина | 56.254 км2 | ||||||||||||||
Становништво | 4.784.265 (1991. год) | ||||||||||||||
Догађаји | |||||||||||||||
Владавина | |||||||||||||||
• Облик | Народна република Социјалистичка република | ||||||||||||||
Историја | |||||||||||||||
• Успостављено | 21. јул 1945. | ||||||||||||||
2. март 1943. | |||||||||||||||
• оснивање ДФ Хрватске | 21. јул 1945. | ||||||||||||||
• формирање ФНРЈ | 29. новембар 1945. | ||||||||||||||
• независност од СФРЈ | 25. јун 1991. | ||||||||||||||
|
Овај чланак је део серије о историји Хрватске |
Социјалистичка Република Хрватска (скраћено СР Хрватска) је била једна од шест република у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. На трећем заседању ЗАВНОХ-а, одржаном 8. и 9. маја 1944. године у Топуском основана је Федерална Држава Хрватска, одлуком која има уставотворни карактер. Преименована је 1946. године као Народна Република Хрватска, а у „Социјалистичку Републику“ кад и остале југословенске републике, Уставом из 1963. године. Независност је стекла 25. јуна 1991. године. Већ 25. јула 1990. назив је промењен у Република Хрватска.
Била је друга по величини (после СР Србије) република СФРЈ, друга по броју становника (после СР Србије) и друга по развијености ( после СР Словеније) . Главни град је био Загреб, а остали већи градови су били Сплит, Дубровник, Ријека, Осијек.
Конститутивни народи били су Хрвати и Срби, а званичне народности: Мађари, Чеси, Италијани, Словаци, Русини и Украјинци, али само у општинама у којима су представљали значајни део становништва.
Састојала се из Града Загреба, и девет Заједница општина: ЗО Загреб, ЗО Вараждин, ЗО Бјеловар, ЗО Осијек, ЗО Сисак, ЗО Карловац, ЗО Ријека, ЗО Госпић и ЗО Сплит, са седиштима у истоименим градовима.
Пре отцепљења, а у складу са променама привредно-политичког система, из назива је 25. јула 1990. године, избачен придев „социјалистичка“, а промењена су државна обележја — грб и застава. Укинуте су Заједнице општина, укинути су називи бившег друштвено-политичког система, загарантовано је право грађана на пољопривредно земљиште, а Срби су престали да буду конститутиван народ, односно без икакве расправе о променама Устава проглашени су националном мањином.
Историја
Ослобођење од Аустроугарске долази после Првог светског рата Тада Хрватска постаје део Краљевине Југославије ,али и тада се наставља борба за праведнији живот радника па су познати многи штрајкови и буне од којих треба издвојити штрајк бродоградилишних радника у Лабину. Комунистичка партија је била доста јака и тако је у Загребу одржана Пета партијска конференција која је значајна за борбу народа и народности Југославије против окупатора и домаћих издајника. У Загребу је 1919. основан Савез социјалистичке омладине Југославије.
У току Другог светског рата територија СР Хрватске и СР БиХ је била под влашћу издајничке Павелићеве НДХ који су начинили огромне злочине према не хрватском становништву и припадницима и симпатизерима КПЈ и НОБ-а.
Са ослобођењем земље почиње обнова СР Хрватске и самим тим бољитак за све њене градане. Ипак почетком 70-их јављају се покушаји за отцепљење СР Хрватске и укидање права других народа. Те покушаје је СКЈ и влада СФРЈ успешно спречила.
Општине у СР Хрватској
На пописима 1971. и 1981. године СР Хрватска имала је 113 општина. Крајем осамдесетих из састава општине Сплит издвојене су две нове општине: Каштела и Солин, па је на попису из 1991. године, СР Хрватска имала 115 општина:
- Град Загреб (14 општина): Велика Горица, Дубрава, Запрешић, Максимир, Медвешчак, Нови Загреб, Пешченица, Самобор, Сесвете, Суседград, Трешњевка, Трње, Центар и Чрномерец.
- ЗО Загреб (12 општина): Врбовец, Доња Стубица, Дуго Село, Забок, Зелина, Златар-Бистрица, Иванић Град, Јастребарско, Клањец, Крапина, Кутина и Преграда.
- ЗО Вараждин (5 општина): Вараждин, Иванец, Лудбрег, Нови Мароф и Чаковец.
- ЗО Бјеловар (10 општина): Бјеловар, Вировитица, Гарешница, Грубишно Поље, Дарувар, Ђурђевац, Копривница, Крижевци, Пакрац и Чазма.
- ЗО Осијек (14 општина): Бели Манастир, Валпово, Винковци, Вуковар, Доњи Михољац, Ђаково, Жупања, Нашице, Нова Градишка, Ораховица, Осијек, Подравска Слатина, Славонска Пожега и Славонски Брод.
- ЗО Сисак (6 општина): Глина, Општина Двор, Костајница, Новска, Петриња и Сисак.
- ЗО Карловац (6 општина): Војнић, Вргинмост, Дуга Реса, Карловац, Озаљ и Слуњ.
- ЗО Ријека (19 општина): Бује, Бузет, Врбовско, Делнице, Крк, Лабин, Огулин, Опатија, Паг, Пазин, Пореч, Пула, Раб, Ријека, Ровињ, Сењ, Црес-Лошињ, Цриквеница и Чабар.
- ЗО Госпић (5 општина): Госпић, Грачац, Доњи Лапац, Титова Кореница и Оточац.
- ЗО Сплит (24 општине): Бенковац, Биоград на Мору, Брач, Вис, Вргорац, Дрниш, Дубровник, Задар, Имотски, Кардељево, Каштела, Книн, Корчула, Ластово, Макарска, Метковић, Обровац, Омиш, Сињ, Солин, Сплит, Трогир, Хвар и Шибеник.
Имена градова
Имена одређених градова у време постојања СР Хрватске:
- Биоград на мору — Биоград
- Вргинмост — данас Гвозд
- Двор на Уни — данас Двор
- Зелина — данас Свети Иван Зелина
- Кардељево (по Едварду Кардељу) — данас Плоче
- Костајница — данас Хрватска Костајница
- Подравска Слатина — данас Слатина
- Славонска Пожега — данас Пожега
- Титова Кореница — данас Кореница
Функционери СР Хрватске
Председници
- Председник ЗАВНОХ-а
- Председник Президијума Сабора НР Хрватске (1945-1953)
- Владимир Назор (25. август 1945 — 19. јун 1949)
- Карло Мразовић (15. октобар 1949 — фебруар 1952)
- Вицко Крстуловић (фебруар 1952 — 6. фебруар 1953)
- Председник Сабора НР Хрватске (1953-1974)
- Златан Сремец (6. фебруар 1953 — 18. децембар 1953)
- Владимир Бакарић (18. децембар 1953 — 1963)
- Иван Крајачић (1963 — 1967)
- Јаков Блажевић (1967 — април 1974)
- Иво Перишин (април 1974 — 8. мај 1974)
- Председник Председништва СР Хрватске (1974-1990)
- Јаков Блажевић (8. мај 1974 — мај 1982)
- Маријан Цветковић (мај 1982 — мај 1983)
- Милутин Балтић (мај 1983 — 10. мај 1984)
- Јакша Петрић (10. мај 1984 — 10. мај 1985)
- Перо Цар (10. мај 1985 — 20. новембар 1985)
- Ема Дероси-Бјелајац (20. новембар 1985 — 10. мај 1986)
- Анте Марковић (10. мај 1986 — мај 1988)
- Иво Латин (мај 1988 — 30. мај 1990)
- Фрањо Туђман (30. мај 1990 — 25. јул 1990)[1]
Премијери
- Министар за Хрватску у Привременој влади ДФЈ (1945)
- Павле Грегорић (7. март 1945 — 14. април 1945)
- Председник владе (1945-1953)
- Владимир Бакарић (14. април 1945 — 6. фебруар 1953)
- Председник Извршног већа (1953-1990)
- Владимир Бакарић (6. фебруар 1953 — 18. децембар 1953)
- Јаков Блажевић (18. децембар 1953 — јул 1962)
- Звонко Бркић (јул 1962 — јун 1963)
- Мика Шпиљак (јун 1963 — мај 1967)
- Савка Дабчевић-Кучар (мај 1967 — мај 1969)
- Драгутин Харамија (мај 1969 — децембар 1971)
- Иво Перишин (децембар 1971 — април 1974)
- Јаков Сиротковић (април 1974 — 9. мај 1978)
- Петар Флековић (9. мај 1978 — јул 1982)
- Анте Марковић (јул 1982 — 20. новембар 1985)
- Ема Дероси-Бјелајац (20. новембар 1985 — 10. мај 1986)
- Антун Миловић (10. мај 1986 — 30. мај 1990)
- Стјепан Месић (30. мај 1990 — 25. јул 1990)
Види још
Референце
- ^ Одлука о проглашењу Амандмана LXIV. до LXXV. на Устав Социјалистичке Републике Хрватске (»Народне новине«, бр. 31/90 од 28. јула 1990.) (језик: хрватски)
Литература
- Petranović, Branko (1980). Istorija Jugoslavije 1918-1978. Beograd: Nolit.
- Petranović, Branko (1988). Istorija Jugoslavije 1918-1988. 3. Beograd: Nolit.