Република Србија (1990—2006)

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Србија (1990-2006))
Република Србија
Србија

(1992—2004)

(2004—2006)

(1992—2004)

(2004—2006)
Химна
Хеј, Словени
(1990—2006)

Боже правде
(20042006)


Положај у Европи
Географија
Континент Европа
Регија Балкан и Панонска низија
Земља  СФР Југославија
 СР Југославија
 Србија и Црна Гора
Престоница Београд
Највећи град Београд
Друштво
Службени језик српскохрватски[1]
Религија православље, ислам, католицизам, протестантизам
Политика
Облик државе република
 — Председник Слободан Милошевић
Милан Милутиновић
Борис Тадић
 — Премијер Станко Радмиловић (први)
Војислав Коштуница (последњи)
Историја
Историјско доба савремено доба
 — Оснивање 1990.
 — Укидање 2006. (16 год.)
Догађаји  
 — Устав Републике Србије 28. септембар 1990.
 — Устав Савезне Републике Југославије 27. април 1992
 — НАТО бомбардовање 24. март10. јун 1999
 — Уставна повеља
Србије и Црне Горе
4. фебруар 2003
 — Проглашење независности Црне Горе 3. јун 2006
Географске и друге карактеристике
Површина  
 — укупно 88.361 km²
Становништво 9.778.991 (1991)
Валута југословенски динар
(1990—2006),
српски динар
(20032006)
Централна Србија и
АП Војводина

југословенски динар
(1990—1999),
немачка марка
(1999—2002),
евро
(20022006)
АП Косово и Метохија

Земље претходнице и наследнице
Србије
Претходнице: Наследнице:
СР Србија (СФР Југославија) Србија

Република Србија је име које је имала Србија од 1990. до 2006, у оквиру Социјалистичке Федеративне Републике Југославије до 1992, Савезне Републике Југославије до 2003, и онда до 2006. године у Државној заједници Србији и Црној Гори.

Историја[уреди | уреди извор]

Србија унутар треће Југославије

Доношењем Устава из 1990. године одлучено је да се име Социјалистичка Република Србија промени у Република Србија, која је задржала то име и после 1992. године.

Део Србије су биле и аутономне покрајинеː Војводина са Новим Садом као главним градом, и Косово и Метохија са Приштином као главним градом. Од 1999. после рата на Косову и Метохији и Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација, Космет је постао међународни протекторат УНМИК-а у саставу Републике Србије, чиме је Србија де факто изгубила контролу над својом јужном покрајином.

Дана 4. фебруара 2003. у савезном парламенту у Београду, усвојена је Уставна повеља Србије и Црне Горе чиме је реконструисана федерација и СР Југославија је престала да постоји. Тиме је Република Србија ушла у састав Државне заједнице Србија и Црна Гора.

Године 2004. усвојене су нова застава и грб републике.

Грб Републике Србије усвојен 2004. године

Године 2006, након проглашења независности Црне Горе (које је уследило после референдума), СЦГ је распуштена и наслеђе Републике Србије је прикупљено од стране српске државе. Република Србија је, по Уставној повељи Државне заједнице Србија и Црна Гора, држава-континуитета (иста држава, само са другим називом и територијом, али са истим правима и обавезама) са Државном заједницом Србија и Црна Гора.

Административна подела[уреди | уреди извор]

Административна подела Србије по окрузима

Република је административно била подељена на 29 округа и Град Београд.

Поред округа, Република Србија била је подељена и на општине.

Административна подела Србије по општинама, према Закону из 1993. године

Демографија[уреди | уреди извор]

- Попис 1991:

Укупно — 9.778.991

Етнички састав:

- Попис 2002.:

Укупно — 7.498.001 (без Косова и Метохије)[2]

Етнички састав Србије (без Косова) 2002. године[2]

  Срби (82,9%)
  Мађари (3,9%)
  Бошњаци (1,8%)
  Роми (1,4%)
  Остали (8,9%)

Етнички састав:

Функционери Републике Србије[уреди | уреди извор]

Председници[уреди | уреди извор]

Премијери[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Ustav Republike Srbije”. 1990. Архивирано из оригинала 2006-09-08. г. Приступљено 2023-01-22. „Član 8. U Republici Srbiji u službenoj je upotrebi srpskohrvatski jezik i ćiriličko pismo, a latiničko pismo je u službenoj upotrebi na način utvrđen zakonom. [...] 
  2. ^ а б в г д ђ е Ковачевић 2004, стр. 63.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]