Žan-Pol Sartr
| Žan Pol Sartr | |
|---|---|
|
|
|
| Datum rođenja: | 21. jun 1905. |
| Mesto rođenja: | Pariz (Francuska) |
| Datum smrti: | 15. april 1980. |
| Mesto smrti: | Pariz (Francuska) |
Žan Pol Sartr (fr. Jean-Paul Sartre; 21. jun 1905 — 15. april 1980) je bio francuski filozof, romansijer, esejist i dramski pisac, tvorac ateističkog egzistencijalizma. Posle gimnazije upisuje prestižnu Visoku školu normi (1924), u kojoj će sresti svoju buduću saputnicu Simon de Bovoar, kasnije utemeljivačicu feminizma i feminističke filozofije. Po završetku studija radi jedno vreme u Avru kao profesor filozofije, zatim odlazi u Berlin, gde proučava Huserla i Hajdegera. Kada se vratio u Avr objavljuje (1936) filozofske eseje Transcendencija Ega i Imaginacija, zatim (1939) Skicu teorije emocija, kojima u Francusku donosi nemačku fenomenologiju i egzistencijalizam. Posle putovanja u Italiju (1936) nudi „Galimaru“ roman Melanholija. Poznati izdavač ga odbija. Ovo delo postaće 1938. Mučnina. Od tada pa sve do kraja života Sartr će nastupati na tri fronta: filozofskom, književnom i političkom.
Njegova najznačajnija filozofska dela su Biće i ništavilo (1943), trotomni Putevi slobode (1945 — 1949; Zrelo doba, Odlaganje i Ubijene duše) i Kritika dijalektičkog uma (1960).
Sartrovi pozorišni komadi Iza zatvorenih vrata (1945), Prljave ruke (1948) i Đavo i Gospod Bog (1951) stekli su svetsku slavu. Sem Mučnine od proznih dela na glasu je njegova zbirka pripovedaka Zid (1939) i autobiografska proza Reči (1964). Najbolji eseji su mu Bodler (1947), Sveti Žene, glumac i mučenik (o pesniku Žanu Ženeu, 1952), a poslednje Sartrovo delo je monumentalna studija o Floberu Porodični idiot (1971).
Član Pokreta otpora i zarobljenik za vreme Drugog svetskog rata, bio je jedno vreme blizak komunistima, ali se s njima razišao još pedesetih godina. Protivio se sovjetskoj intervenciji u Mađarskoj, ratovima u Vijetnamu i Alžiru. Podržao je studentski pokret 1968. Bio je jedan od retkih intelektualaca sa Zapada koji je obišao komunističke zemlje, Sovjetski Savez (1954), Kinu (1956), Jugoslaviju (1958) i Kubu (1960). „Za svoj rad koji je, bogat u idejama i pun duha slobode i traganja za istinom, izvršio širok uticaj na naše vreme“, Žan-Pol Sartr je 1964. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost, koju je odbio da primi, uz obrazloženje da je uvek odbijao zvanične počasti, i da ne želi da se ravna sa institucijama.
Sadržaj |
[uredi] Dela
[uredi] Romani i novele
- Mučnina (La Nausée, 1938.)
- Zid (Le Mur, 1939.)
- Trilogija Putevi slobode (Les Chemins de la liberté, 1945 — 1949.):
- Zrelo doba (L'âge de raison, 1945.)
- Odgoda (Le Sursis, 1947.)
- Smrt u duši (La Mort dans l'âme, 1949.)
- Poslednja prilika (La Dernière chance, četvrti deo ciklusa koji nikada nije dovršen)
[uredi] Autobiografija
[uredi] Dramska dela
- Muve (Les Mouches, 1943.)
- Iza zatvorenih vrata (Huis clos, 1944.)
- Nesahranjeni mrtvaci (Morts sans sépulture, 1946.)
- Bludnica dostojna poštovanja (La putaine respectueuse, 1946.)
- Prljave ruke (Les Mains sales, 1951.)
- Đavo i Gospod Bog (Le Diable et le Bon Dieu, 1951.)
- Zatočenici iz Altone (Les Séquestrés d' Altona, 1959.)
[uredi] Filozofija
- Imaginacija (L'Imagination, 1936.)
- Bića i ništavila (L'Être et le Néant, 1943.)
- Kritika dijalektičkog uma (Critique de la raison dialectique, 1960.)
[uredi] Eseji i kritike
- Egzistencijalizam je humanizam (L'Existentialisme est un humanisme, 1946.)
- Situacije I - X (Situations I - X, 1947 — 1974.)
- Šta je književnost? (Qu'est-ce que la littérature ?, 1947.)
- Bodler (1947.)
- Sveti Genet,komičar i mučenik (Saint Genet, comédien et martyr, 1952.)
- Porodični idiot (L'idiot de la familie, 1971 — 1972.)
[uredi] Spoljašnje veze
- Žan Pol Sartr (filozofija.org)
1901. Sili Pridom | 1902. Teodor Momzen | 1903. Bjernstjerne Bjernson | 1904. Frederik Mistral, Hose Ečegaraj i Eizagire | 1905. Henrik Sjenkjevič | 1906. Đozue Karduči | 1907. Radjard Kipling | 1908. Rudolf Kristof Ojken | 1909. Selma Lagerlef
1910. Paul Hajze | 1911. Moris Meterlink | 1912. Gerhart Hauptman | 1913. Rabindranat Tagor | 1915. Romen Rolan | 1916. Verner fon Hajdenštam | 1917. Karl Gjelerup, Henrik Pontopidan | 1919. Karl Špiteler
1920. Knut Hamsun | 1921. Anatol Frans | 1922. Hasinto Benavente | 1923. Vilijam Batler Jejts | 1924. Vladislav Rejmont | 1925. Džordž Bernard Šo | 1926. Gracija Deleda | 1927. Anri Bergson | 1928. Sigrid Unset | 1929. Tomas Man
1930. Sinkler Luis | 1931. Erik Karlfelt | 1932. Džon Golsvordi | 1933. Ivan Aleksejevič Bunjin | 1934. Luiđi Pirandelo | 1936. Judžin O'Nil | 1937. Rože Marten di Gar | 1938. Perl Bak | 1939. Emil Silanpe
1944. Johanes Jensen | 1945. Gabrijela Mistral | 1946. Herman Hese | 1947. Andre Žid | 1948. Tomas Sterns Eliot | 1949. Vilijam Fokner
1950. Bertrand Rasel | 1951. Per Lagerkvist | 1952. Fransoa Morijak | 1953. Vinston Čerčil | 1954. Ernest Hemingvej | 1955. Haldor Laksnes | 1956. Huan Ramon Himenez | 1957. Alber Kami | 1958. Boris Pasternak | 1959. Salvatore Kvazimodo
1960. Sen Džon Pers | 1961. Ivo Andrić | 1962. Džon Stajnbek | 1963. Jorgos Seferis | 1964. Žan-Pol Sartr | 1965. Mihail Šolohov | 1966. Samuel Agnon, Neli Zaks | 1967. Migel Anhel Asturijas | 1968. Jasunari Kavabata | 1969. Semjuel Beket
1970. Aleksandar Solženjicin | 1971. Pablo Neruda | 1972. Hajnrih Bel | 1973. Patrik Vajt | 1974. Ejvind Jonson, Hari Martinson | 1975. Euđenio Montale | 1976. Sol Belou | 1977. Visente Aleisandre | 1978. Isak Baševis Singer | 1979. Odisejas Elitis
1980. Česlav Miloš | 1981. Elijas Kaneti | 1982. Gabrijel Garsija Markes | 1983. Vilijam Golding | 1984. Jaroslav Sajfert | 1985. Klod Simon | 1986. Vole Sojinka | 1987. Josif Brodski | 1988. Nagib Mahfuz | 1989. Hoze Kamilo Sela
1990. Oktavio Paz | 1991. Nadin Gordimer | 1992. Derek Volkot | 1993. Toni Morison | 1994. Kenzaburo Oe | 1995. Šejmas Hini | 1996. Vislava Šimborska | 1997. Dario Fo | 1998. Žoze Saramago | 1999. Ginter Gras
2000. Gao Singđijan | 2001. Vidjadar Suradžprasad Najpol | 2002. Imre Kertes | 2003. Džon Maksvel Kuci | 2004. Elfride Jelinek | 2005. Harold Pinter | 2006. Orhan Pamuk | 2007. Doris Lesing | 2008. Žan-Mari Gistav le Klezio | 2009. Herta Miler
2010. Mario Vargas Ljosa | 2011. Tomas Transtremer
