Пређи на садржај

Лесопитрон

С Википедије, слободне енциклопедије

{{Другбоx-лат | ИУПАЦ_наме = 2-{4-[4-(4-хлоро-1Х-пиразол-1-ил)бутил]пиперазин-1-ил}пиримидин | имаге = Лесопитрон.пнг | wидтх = | имаге2 = | wидтх2 =

| траденаме = | прегнанцy_цатегорy = | легал_статус = Није контролисана супстанца | роутес_оф_администратион = Орално

| биоаваилабилитy = | метаболисм = | елиминатион_халф-лифе = | еxцретион =

| ЦАС_нумбер_Реф =  ДаY | ЦАС_нумбер = 132449-46-8 | АТЦ_префиx = ноне | АТЦ_суффиx = | ПубЦхем = 60813 | ИУПХАР_лиганд = | ЦхЕМБЛ_Реф = | ЦхЕМБЛ = | ДругБанк_Реф = | ДругБанк = | ЦхемСпидерИД = 54801 | УНИИ_Реф =  ДаY | УНИИ = Х1ЦГМ4755Х

| C=15 | Х=21 | Цл=1 | Н=6 | молецулар_wеигхт = 320,82 г/мол | смилес = Цлц1цн(нц1)ЦЦЦЦН3ЦЦН(ц2нцццн2)ЦЦ3 | СтдИнЦхИ_Реф =  ДаY | СтдИнЦхИ = | СтдИнЦхИКеy_Реф =  ДаY | СтдИнЦхИКеy = }}

Лесопитрон (Е-4424) је селективни пун агонист 5-ХТ рецептора који је структурно сродан са азапиронима.[1] Он је био у развоју као анксиолитик за третман генерализованог анксиозног поремећаја.[2][3] Доспео је до фазе II клиничких испитивања, али је развој прекинут.[2][3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Хај-Дахмане С; Јолас Т; Лапорте АМ; ет ал. (1994). „Интерацтионс оф лесопитрон (Е-4424) wитх централ 5-ХТ1А рецепторс: ин витро анд ин виво студиес ин тхе рат”. Еуропеан Јоурнал оф Пхармацологy. 255 (1-3): 185—96. ПМИД 8026543. дои:10.1016/0014-2999(94)90097-3. 
  2. ^ а б Мицхели Ф (2001). „Лесопитрон (Естеве)”. ИДругс : тхе Инвестигатионал Другс Јоурнал. 4 (2): 218—24. ПМИД 16032484. 
  3. ^ а б Фресqует А; Суст M; Ллорет А; ет ал. (2000). „Еффицацy анд сафетy оф лесопитрон ин оутпатиентс wитх генерализед анxиетy дисордер”. Тхе Анналс оф Пхармацотхерапy. 34 (2): 147—53. ПМИД 10676820. [мртва веза]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]