Селективни инхибитор преузимања серотонина
| Селективни инхибитор преузимања серотонина | |
|---|---|
| Класа лека | |
.svg) | |
| Идентификатори класе | |
| Употреба | Депресија |
| АТЦ код | Н06АБ |
| Биолошки циљ | Серотонски транспортер |
| Клинички подаци | |
| Другс.цом | Класе лекова |
| Потрошачки извештаји | Бест Буy Другс |
| Спољашње везе | |
| МеСХ | Д017367 |
| На Википодацима | |
Селективни инхибитор преузимања серотонина (специфични инхибитор преузимања серотонина)[1] (ССРИ) су класа једињења која се типично користе као антидепресиви у третману клиничке депресије, анксиозног поремећаја, и низа поремећаја личности.
ССРИ лиганди повећавају екстрацелуларни ниво неуротрансмитера серотонина инхибицијом његовог преузимања у пресинаптичке ћелије. Тиме се повишава ниво серотонина у синаптичком расцепу доступног за везивање на постсинаптичке рецепторе. Они имају варијабилне степене селективитности за друге моноаминске транспортере, при чему чисти ССРИ лиганди имају мали афинитет за норадреналински и допамински транспортер.
Ефикаснот ССРИ лиганда у благим или умереним случајевима је била оспоравана. Једна метаанализа из 2010. наводи да "Магнитуда користи антидепресивног лека у поређењу са плацебом ... може да буде минимална или непостојећа, у просеку, код пацијента са благим или умереним симптомима. Код пацијента са веома јаком депресијом, корист од лека у односу на плацебо је знатна."[2][3] Ит тога произилази да је друга генерација антидепресива једнако ефективна/неефективна.[4][5]
ССРИ лиганди су прва класа психотропних лекова откривених користећи процес рационалног дизајна лекова. Тај процес у коме се почиње од специфичног биолошког циља и затим се креирају молекули дизајнирани да делују на њега.[6][6]
Галерија[уреди | уреди извор]
| Селективни инхибитор преузимања серотонина | ||||
|---|---|---|---|---|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Види још[уреди | уреди извор]
- Антидепресив
- Инхибитор преузимања допамина (ДРИ)
- Инхибитор преузимања норепинефрина (НРИ)
- Инхибитор преузимања норепинефрина-допамина (НДРИ)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Барлоw, Давид; Х. Дуранд; V. Марк (2009). Абнормал Псyцхологy: Ан Интегративе Аппроацх; Цхаптер 7: Моод Дисордерс анд Суициде (Фифтх изд.). Белмонт, ЦА: Wадсwортх Ценгаге Леарнинг. стр. 239. ИСБН 978-0-495-09556-9. ОЦЛЦ 192055408.
- ^ Фоурниер, Јаy C.; Роберт Ј. ДеРубеис; Холлон, Стевен D.; Сона Димидјиан; Амстердам, Јаy D.; Рицхард C. Схелтон; Јан Фаwцетт (2010). „Антидепрессант Друг Еффецтс анд Депрессион Северитy”. Тхе Јоурнал оф тхе Америцан Медицал Ассоциатион. 303 (1): 47—53. ПМИД 20051569. дои:10.1001/јама.2009.1943.
- ^ Келлеy, Јохн (2. 3. 2010). „Антидепрессантс: До Тхеy "Wорк" ор Дон'т Тхеy?”. Сциентифиц Америцан. Архивирано из оригинала 18. 10. 2012. г. Приступљено 12. 10. 2012.
- ^ „Анналс оф Интернал Медицине, Цомпаративе Бенефитс анд Хармс оф Сецонд-Генератион Антидепрессантс фор Треатинг Мајор Депрессиве Дисордер: Ан Упдатед Мета-аналyсис”. Анналс.орг. дои:10.1059/0003-4819-155-11-201112060-00009. Приступљено 23. 9. 2012.
- ^ Крамер, Петер (7. 9. 2011). „Ин Дефенсе оф Антидепрессантс”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 13. 7. 2011.
- ^ а б Прескорн СХ, Росс Р, Станга ЦY (2004). „Селецтиве Серотонин Реуптаке Инхибиторс”. Ур.: Схелдон Х. Прескорн, Хохн П. Феигхнер, Цхристина Y. Станга, Рутх Росс. Антидепрессантс: Паст, Пресент анд Футуре. Берлин: Спрингер. стр. 241—62. ИСБН 978-3-540-43054-4.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- PROZAC Product/Prescribing Information at Eli Lilly and Company
- Баррy Yеоман Putting Science in the Dock, The Nation at barryyeoman.com
- Серотонин+уптаке+инхибиторс на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
