Zlato

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Zlato (79Au)
Pt - Au - Hg
Ag
Au
Uuu  
 
 
Au-TableImage.png

{{{opis_slike}}}

Opšti podaci
Pripadnost skupu prelazni metali
grupa, perioda VIIIB, 6
gustina, tvrdoća 19300 kg/m3, 2,5
boja zlatna
Osobine atoma
atomska masa 196,96655 u
atomski radijus 135 (174) pm
kovalentni radijus 144 pm
van der Valsov radijus 166 pm
elektronska konfiguracija [Xe]4f145d106s1
e- na energetskim nivoima 2, 8, 18, 32, 18, 1
oksidacioni broj 3, 1
Osobine oksida amfoterni
Kristalna struktura regularna zidno
centrirana
Fizičke osobine
agregatno stanje čvrsto
temperatura topljenja 1337,33 K (1064,18 °C)
temperatura ključanja 3.129 K (2856 °C)
molska zapremina 10,21×10-3 m³/mol
toplota isparavanja 334,4 kJ/mol
toplota topljenja 12,55 kJ/mol
brzina zvuka 1.740 m/s (293,15 K)
Ostale osobine
Elektronegativnost 2,54 (Pauling)
1,42 (Alred)
specifična toplota 128 J/(kg*K)
specifična provodljivost 45,2×106 S/m
toplotna provodljivost 317 W/(m*K)
I energija jonizacije 890,1 kJ/mol
II energija jonizacije 1.980 kJ/mol
III energija jonizacije 2.900 kJ/mol
IV energija jonizacije 4.200 kJ/mol
Najstabilniji izotopi

Zlato (Au, latinski - aurum) - je prelazni metal.[1] Zlato je gusto, mekano, sjajno, kovan i beli metal. To je hemijski element sa simbol Au (Aurum na latinskom jeziku, što znači sjaj zore) i atomski broj 79.

Zastupljenost[uredi]

Zlato je zastupljeno u zemljinoj kori u količini od 1,1×10-3 ppm (engl. parts per million, delova na milion). Gotovo redovno je u čistom elementarnom stanju u vidu zrnaca ili listića unutar kvarcnih stena ili kvarcnog peska koji nastaje trošenjem stena. Grumen čistog samorodnog zlata od 120 kilograma je pronađen u Australiji 1869. godine.

Osobine[uredi]

Zlato ima znatnu specifičnu težinu, dosta visoku temperaturu topljenja i ključanja i srazmerno malu tvrdoću.[2][3] Tegljivost i kovnost zlata je izuzetno velika – od 1 grama zlata može da se izvuče žica dužine 3 km, a kovanjem ili valjanjem mogu da se dobiju listići ("zlatne folije") debljine do 0,0001 milimetara. Takvi listići su 500 puta tanji od čovečije dlake. Zlato je najkovaniji metal. Pored srebra i bakra, spada u najbolje provodnike električne struje i toplote. Lako gradi legure, ne menja se na vazduhu. Zlato je slaboreaktivan metal koji se na vazduhu ne menja ni pri jakom zagrevanju. Ne napada ga nijedna kiselina. Rastvara se samo u carskoj vodi, zato što ova sadrži Cl- jon koji stabilizuje Au3+ jon pri stvaranju kompleksnog jona tetrahloro-auratne(III)-kiseline, HAuCl4. Sva rastvorna jedinjenja zlata su otrovna.

Dobijanje[uredi]

Zlato

U najstarije vreme, pa čak i u prošlom veku, zlato se isključivo dobijalo iz zlatonosnog peska nastalog raspadanjem zlatonosnih stena i naknadnim ispiranjem prirodnim vodama. Danas se znatan deo zlata dobija neposredno iz takvih stena, koje se prethodno podvrgavaju drobljenju i mlevenju. Danas se to izvodi pomoću žive ili cijanidnim procesom.

Prvi od njih zasniva se na stvaranju amalgama Au kada se živom dejstvuje na u vodi rastvorenu rudu. Dobijeni amalgam podvrgava se zatim destilaciji, pri čemu živa predestiliše, a zlato ostane u aparatu za destilaciju. Najveći nedostatak rada sa živom je nepotpuno izvlačenje zlata, jer se najsitniji njegovi delići rđavo kvase živom i zato se ne amalgamišu.

Suprotno živinom procesu, cijanidni proces omogućava da se zlato praktično izvuče čak i iz najsiromašnijih stena. Toga radi na samlevenu zlatonosnu stenu dejstvuje se u prisustvu vazduha vrlo razblaženim (0,03-0,2%) rastvorom natrijum-cijanida. Tada zlato prelazi u rastvor po reakciji 4Au + 8NaCN + 2H2O + O2 = 4Na[Au(CN)2]+4NaOH iz koga se može izdvojiti dejstvom metalnog cinka: 2Na[Au(CN)2] + Zn = Na2[Zn(CN)4] + 2Au Prečišćavanje na jedan ili drugi način dobijenog zlata od primesa vrši se najčešće vrelom koncentrovanom sumpornom kiselinom ili elektrolizom.

Primena[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak karat (čistoća)
  • Za izradu luksuznih predmeta i nakita
  • U medicini; koloidni rastvor zlata
  • Podloga za nacionalne valute

Kod primene zlata za luksuzne predmete ono se legira sa drugim metalima, najčešće srebrom i bakrom. Često se količina zlata u predmetima izražava u karatima, koji predstavljaju maseni udeo zlata u leguri prema 24-stepenoj skali. To znači da se 14-karatno zlato sastoji od 14/24 mase zlata.

Jedinjenja[uredi]

Zlatna so

U praksi najčešće upotrebljavano jedinjenje trovalentnog zlata je aurihlorovodonična kiselina, koja se izdvaja u vidu kristala sastava H[AuCl4] × 4H2O kada rastvor zlata u carskoj vodi isparava sa viškom hlorovodonika. Od mnogobrojnih soli ove kiseline, najvažniji je žut hloroaurat natrijuma Na[AuCl] × 2H2O (zlatna so).[4]

Reference[uredi]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Lide David R., ed. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th ed.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  3. ^ Susan Budavari, ed. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th ed.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 
  4. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Zlato