Fikcija

Ilustracija iz Luis Kerolove Alise u zemlji čuda, prikazuje fikcionu protagonistkinju, Alisu, kako igra fantazijsku igru kroketa.

Fikcija je klasifikacija za bilo koju priču ili postavljenje koji su izvedeni iz mašte — drugim rečima, nisu striktno bazirani na istoriji ili činjenicama. Fikcija se može izraziti u mnoštvu formata, uključujući pisanje, nastupe uživo, filmove, televizijske programe, animacije, video igre, i fantazijsku igru uloga, mada se termin originalno odnosio i najčešće se odnosi na narativne forme literature, uključujući romane, novele, pripovetke, i pozorišne komade. Fikcija se ponekad koristi u njenom najužem smislu sa značenjem bilo koje „književne naracije”.

Fikciono delo je čin umetničke kreativne mašte, tako da se njegova potpuna doslednost realnom svetu tipično ne podrazumeva. Stoga se od fikcije normalno ne očekuje da predstavlja samo likove koji su stvarni ljudi ili činjenično proverljive opise događaja. Umesto toga, kontekst fikcije koji se delom ne podudara sa stvarnošću, generalno je shvata delom koje je otvorenije za slobodna tumačenja. Karakteri i događaji unutar fiktivnog rada mogu čak biti postavljeni u njihovom sopstvenom kontekstu potpuno odvojenom od poznatog univerzuma: nezavisnoj fikcionoj stvarnosti. Fikcija se smatra tradicionalnom suprotnošću nefikcije, čiji kreatori preuzimaju odgovornost za prikazivanja samo istorijske i činjenične istine; mada razlika između fikcije i nefikcije nije uvek jasna, na primer, u postmodernoj literaturi.

Fikcija u psihološkom smislu je zamišljena stvar, mentalni proizvod koji objektivno ne postoji, ali ima izvestan stepen apstraktne istinitosti i korespondentnosti sa stvarnošću. Jedan deo zdravog, mentalnog funkcionisanja počiva na „kao da“ fikcijama. U književnosti i umetnosti uopšte, fikcija je način predstavljanja zamišljenih događaja i suprotan je umetnosti orijentisanoj na stvarnost. Ponekad fikcija može biti i mentalni poremećaj kada postane preovlađujući mentalni sadržaj.

Formati

Vidi još: Spisak žanrova pisanja

Tradicionalno, fikcija obuhvata romane, pripovetke, basne, legende, mitove, bajke, epsku i narativnu poeziju, pozorišne komade (uključujući opere, mjuziklove, drame, lutkarske komade, i razne vrste pozorišnih plesova). Međutim, fikcija isto tako može da obuhvata stripove, i mnoge crtane filmove, usporena kretanja, anime, mange, filmove, video igre, radio programe, televizijske programe (komedije i drame), itd.

Internet je imao veliki uticaj na kreiranje i distribuciju fikcije, dovodeći u pitanje ostvarivost naplate autorskih prava. Isto tako, digitalne biblioteke kao što je projekat Gutenberg čine tekstove u javnom vlasništvu lakše dostupnim. Kombinacija jeftinih kućnih računara, interneta i kreativnosti korisnika doveli su do novih oblika fikcije, kao što su interaktivne računarske igre ili kompjuterski generisani stripovi. Bezbrojni forumi za ljubitelje fikcije se mogu naći onlajn, gde lojalni sledbenici specifičnih fikcionih kraljevstava mogu da kreiraju i distribuiraju derivativne priče. Internet se isto tako koristi za razvoj blog fikcije, gde se priča isporučuje putem bloga bilo kao fleš fikcija ili serijski blog, i kolaborativne fikcije, gde priču sekvencijalno pišu različiti autori, ili bilo ko može da revidira celokupan tekst koristeći viki.

Tipovi književne fikcije u prozi su:

• Pripovetka: Rad sa bar 2.000 reči, ali manje od 7.500 reči. Granica između dugačke pripovetke i novele jeste nejasna.
• Novela: Rad sa bar 17.500 reči, ali manje od 50.000 reči. Džozef Konradovo Srce tame (1899) je primer novele.
• Roman: Rad sa 50.000 reči ili više.

Žanrovska fikcija

Glavni članak: Žanrovska fikcija

Fikcija se obično deli na razne žanrove: podskupove fikcije, svaki od kojih je diferenciran po određenom ujedinjavajućem tonu ili stilu, narativnoj tehnici, medijskom kontentu, ili popularno definisanom kriterijumu. Naučna fantastika, na primer, predviđa ili pretpostavlja tehnologije koje nisu stvarnost u vreme stvaranja rada: Žil Vernova novela Put na Mesec je bila objavljena 1865. godine, a tek se 1969. godine astronaut Nil Armstrong prvi spustio na Mesec.

Istorijska fikcija stavlja imaginarne likove u stvarne istorijske događaje. U ranoj istorijskoj noveli Vejverli, Ser Volter Skotov fikcioni karakter Edvard Vejverli sreće jednu istorijsku figuru, Čarlsa Edvarda Stjuarta, i učestvuje u bici kod Prestonpansa. Neki radovi fikcije su donekle ili u znatnoj meri izmišljeni mada u osnovi imaju neku originalnu istinitu priču ili rekonstruisanu biografiju. Često, čak i kad je fikciona priča bazirana na činjenicama, mogu da postoje dodaci ili zamene delova istinite priče da bi se fikciono delo učinilo interesantnijim. Primer toga je Tim O’Brajenovo delo Stvari koje su nosili, koje je serija pripovedaka o Vijetnamskom ratu.

Izmišljeni radovi koji eksplicitno uključuju natprirodne, magične ili naučno nemoguće elemente često se klasifikuju pod žanr fantastike. Primeri takvih radova su Luis Kerolova Alisa u zemlji čuda, Dž. K. Roulingova Hari Poter serija, i Dž. R. R. Tolkinov Gospodar prstenova. Kreatori fantastike ponekad uvode imaginarna bića i bića poput zmajeva i vila.

Književna fikcija

Glavni članci: Književnost i Književna fikcija

Književna fikcija je termin koji se koriti u trgovini knjigama da bi se razlikovale novele koje se smatraju da imaju književnu vrednost, u odnosu na većinu komercijalne ili „žanrovske” fikcije.

Nil Stivenson je predložio da, iako će svaka definicija biti pojednostavljenje, danas postoji opšta kulturna razlika između književne i žanrovske fantastike. S jedne strane književni autori danas često imaju finansijsku potporu, putem zapošljavanja na univerzitetima ili sličnim institucijama, a sa kontinuacijom takvih pozicija koje nisu uslovljene prodajom knjiga, već kritičkim priznanjem od strane drugih priznatih književnih autora i kritičara. S druge strane, on sugeriše, pisci žanrovske fantastike ispoljavaju tendenciju lične finansijske zavisnosti od prodaje knjiga. Međutim, u jednom intervjuu, Džon Apdajk se žalio da se „kategorija 'književne fantastike' nedavno pojavila kako bi razdirala ljude poput mene, koji samo žele da pišu knjige, a ako je neko želi da ih čita, sjajno, što više takvih to bolje... Ja sam donekle žanrovski pisac. Pišem književnu fantastiku, koja je poput špijunske fantastike ili čiklita”. Na sličan način, tokom emisije Čarli Rouz , on je tvrdio da taj izraz, kad se primeni na njegov rad, u znatnoj meri je ograničavajući u pogledu njegovih očekivanja šta može proizaći iz njegovog pisanja, tako da on nije pobornik tog termina. On je sugerisao da su sva njegova dela književna, jednostavno zato što su „ona napisana rečima”.

Književna fikcija često obuhvata društvene komentare, političku kritiku, ili refleksiju na ljudsko stanje. Ona ima generalni fokus na „introspektivnim, detaljnim studijama karaktera” sa naglaskom na „interesantnim, kompleksnim i razvijenim” karakterima. Ovo je u kontrastu sa žanrom fikcije gde je radnja od primarnog interesa. Obično je u književnoj fikciji fokus na „unutrašnjoj priči” vodećeg karaktera priče, sa detaljnim motivacijama koje podstiču „emotivno učešće” čitaoca. Stil literarne fikcije se često opisuje kao „elegantno napisan, lirski, i ... slojevit” pristup. Ton književne fikcije može da bude tamniji nego što je slučaj sa žanrom fikcije, i njen tempo može biti sporiji od popularne fikcije. Kao što Torens Raferti napominje, „književna fikcija, po svojoj prirodi, dozvoljava sebi da parloži, da se opušta na divljim ljepotama čak i uz rizik da izgubi svoj put”.

Realizam

Vidi još: Književni realizam

Realistična fikcija tipično sadrži priču čije su osnovne postavke (vreme i lokacija u svetu) realne i čiji događaji bi se mogli dogoditi u stvarnom svetu; nerealistička fikcija obuhvata priču koja je suprotni slučaj, često je u potpunosti postavljena u alternativni univerzum, jednu alternativnu istoriju sveta različitu od one koja je trenutno prihvaćena kao tačna, ili u neku drugu nepostojeću lokaciju ili vremenski period, što ponekad čak predstavlja nemoguću tehnologiju ili prkosi trenutnom shvatanju zakona prirode. Međutim, može se reći da svi tipovi fikcije pozivaju svoju publiku da istraži realne ideje, probleme ili mogućnosti u inače imaginarnom okruženju, ili da koristeći ono što se razume o stvarnosti mentalno konstruišu nešto slično realnosti, mada se to i dalje razlikuje od nje.

U pogledu tradicionalnog razdvajanja fikcije i nefikcije, razgraničenje se u današnje vreme obično shvata donekle zamagljenim, ispoljavajući u većoj meri preklapanja neko uzajamnu isključivost. Čak i fikcija obično ima elemente, ili je bazirana na, istini. Razlika između njih može se najbolje definisati iz perspektive publike, prema kojoj se delo smatra nefikcijom, ako su njegovi ljudi, mesta i događaji istorijski ili činjenično stvarni, dok se delo smatra fikcijom, ako ona odstupa od realnosti u bilo kojoj od tih oblasti. Razlika između fikcije i nefikcije je dodatno zamagljena razumevanjem, s jedne strane, da se istina može predstaviti kroz imaginarne kanale i konstrukcije, dok s druge strane imaginacija može isto tako izvesti značajne zaključke o istini i stvarnosti.

Književni kritičar Džejms Vud, tvrdi da „ je fikcija umetnička i da može da bude verodostojna”, što znači da zahteva i kreativne pronalaske, kao i neki prihvatljiv stepen verodostojnosti, pojam koji je često obuhvaćen poetskim terminom Semjuela Tejlora Kolridža: voljno suspendovanje neverovanja. Takođe, same beskonačne fikcione mogućnosti signaliziraju nemogućnost potpunog poznavanja stvarnosti, provokativno dokazujući da ne postoji kriterijum za merenje konstrukcije stvarnosti.

Literatura

• Cuddon, J. A. (1998). The Penguin Dictionary of Literary Terms. London: Penguin Books. str. 600. ISBN 9780140513639. 
• Adamson, Lynda G. (1999). World Historical Fiction. Phoenix, AZ: Orxy Press. str. xi. ISBN 9781573560665. 
• Culler, Jonathan (2000). Literary Theory: A Very Short Introduction. Oxford University Press. str. 31. ISBN 978-0-19-285383-7. „Non-fictional discourse is usually embedded in a context that tells you how to take it: an instruction manual, a newspaper report, a letter from a charity. The context of fiction, though, explicitly leaves open the question of what the fiction is really about. Reference to the world is not so much a property of literary [i.e. fictional] works as a function they are given by interpretation.” 
• Farner, Geir (2014). „Chapter 2: What is Literary Fiction?”. Literary Fiction: The Ways We Read Narrative Literature. Bloomsbury Publishing USA. ISBN 9781623564261. 
• Eco, Umberto 2009. On the ontology of fictional characters: A semiotic approach. Sign Systems Studies 37(1/2): 82–98.
• Lukács, Georg (1971) [1916]. The Theory of the Novel. trans. Anna Bostock. Cambridge: M.I.T. Press. 
• Bakhtin, Mikhail M. (March 2010}) [1981]. „About novel”. Ur.: Michael Holquist. The Dialogic Imagination: Four Essays. Prevod: Caryl Emerson. Austin and London: University of Texas Press. ISBN 9780292782860. 
• Watt, Ian (1957). The Rise of the Novel: Studies in Defoe, Richardson and Fielding. Berkeley: University of Los Angeles Press. 
• Burgess, Anthony (1963). The Novel To-day. London: Longmans, Green. 
• Burgess, Anthony (1967). The Novel Now: A Student's Guide to Contemporary Fiction. London: Faber. 
• Mittelstadt, Michael C. (1967). „Reviewed work: The Ancient Romances, a Literary-Historical Account of Their Origins, Ben Edwin Perry”. The Classical Journal. 62 (7): 321—322. JSTOR 3295501. 
• Richetti, John J. (1969). Popular Fiction before Richardson. Narrative Patterns 1700–1739. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-811681-3. 
• Burgess, Anthony (1970). "Novel, The" – classic Encyclopædia Britannica entry.
• Miller, H. K., G. S (1970). Rousseau and Eric Rothstein, The Augustan Milieu: Essays Presented to Louis A. Landa. Clarendon Press. ISBN 978-0-19-811697-4. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza) (Oxford. ).
• Arthur Ray Heiserman (1977). The Novel Before the Novel. Chicago. ISBN 978-0-226-32572-9. 
• Madden, David; Bane, Charles; Flory, Sean M. (2006) [1979]. A Primer of the Novel: For Readers and Writers (revised izd.). Lanham, MD: Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-5708-7.  Updated edition of pioneering typology and history of over 50 genres; index of types and technique, and detailed chronology.
• Spufford, Margaret, (1981). Small Books and Pleasant Histories. London. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza).
• Davis, Lennard J. (1983). Factual Fictions: The Origins of the English Novel. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-05420-1. 
• Spencer, Jane, (1986). The Rise of Woman Novelists. From Aphra Behn to Jane Austen. Oxford. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza).
• Armstrong, Nancy (1987). Desire and Domestic Fiction: A Political History of the Novel. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-504179-8. 
• McKeon, Michael (1987). The Origins of the English Novel, 1600–1740. Baltimore: Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-3291-8. 
• Reardon, Bryan, ur. (1989). Collected Ancient Greek Novels. Berkeley, CA: University of California Press. ISBN 978-0-520-04306-0. 
• Hunter, J. Paul (1990). Before Novels: The Cultural Contexts of Eighteenth-Century English Fiction. New York: Norton. ISBN 978-0-393-02801-0. 
• Ballaster, Ros (1992). Seductive Forms: Women's Amatory Fiction from 1684 to 1740. Oxford: Clarendon Press. ISBN 978-0-19-811244-0. 
• Doody, Margaret Anne (1996). The True Story of the Novel. New Brunswick, N.J.: Rutgers University Press. ISBN 978-0-8135-2168-8. 
• Forbes, Jamie M. (1998). Herman, Jeff, ur. „Writer's Guide to Book Editors, Publishers, and Literary Agents 1999–2000”. . Rocklin, California: Prima Publishing: 861–871. 
• Gelder, Ken (2004). Popular fiction : The logics and practices of a literary field. London and New York: Routledge. ISBN 978-0-415-35647-3. 
• Johnson-Woods, Toni (2005). Pulp: A collectors book of Australian pulp fiction covers. Australia: Australian National Library. ISBN 978-0-642-10766-4. 
• Schneider-Mayerson, Matthew (2010). „Popular Fiction Studies: The Advantages of a New Field.”. Studies in Popular Culture. 33 (1): 21—35. 
• Sutherland, John (1981). Bestsellers: Popular Fiction of the 1970s. London and Boston: Routledge. ISBN 978-0-7100-0750-6. 
• Swirski, Peter (2005). From Lowbrow to Nobrow. Montreal, London: McGill-Queen's University Press. ISBN 978-0-7735-3019-5. 

Spoljašnje veze

• Kate Colquhoun on the blurred boundaries between fiction and non-fiction
• Example of a Serial Blog/Short Story Magazine
• Subhasis Chattopadhyay, 'Claiming the Domain of the Literary: Mourning the Death of Reading Fiction, Prabuddha Bharata or Awakened India 121 (6) (June 2016): 505-11
• Project Gutenberg Online Library
• Internet Book List