Јанко Бобетко — разлика између измена

Јанко Бобетко
Јанко Бобетко
Лични подаци
Датум рођења	10. јануар 1919.
Место рођења	Црнац код Сиска, Краљевина СХС
Датум смрти	29. април 2003.
Место смрти	Загреб, Хрватска
Војна каријера
Војска	Југословенска народна армија; Хрватска војска
Род	Копнена војска ЈНА; Хрватска копнена војска
Чин	Генерал-мајор ЈНА; генерал армије ХВ
Јединица	Сисачки партизански одред
Учешће у ратовима	Операција Липањске зоре; Операција Тигар; Операција Масленица; Операција Медачки џеп; Операција Бљесак; Операција ОлујаДруги светски рат; Распад СФРЈ

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 11. септембар 2014. у 01:07

Јанко Бобетко (Црнац код Сиска, 10. јануара 1919. - Загреб, 29. априла 2003.), био је генерал-мајор ЈНА, генерал армије Хрватске војске и начелник главног штаба Хрватске војске од 1992. до 1995, године.

Биографија

Генерал Јанко Бобетко је рођен 10. јануара 1919. године у Црнацу код Сиска. У Сиску је похађао гимназију, а након тога је уписао Ветеринарски факултет у Загребу. Члан КПЈ је постао 1938. године, а 1941. године је учествовао у припреми устанка у свом крају.

Други свјетски рат и период послије њега

Након што су му усташе убили оца и три брата, 11. јула 1941. године, Јанко Бобетко се придружио првој партизанској антифашистичкој једици окупиране Југославије и Хрватске, сисачком партизанском одреду, основане 22. јуна 1941. године у селу Жабно код Сиска^[1]. За време Другога светског рата, у словеначком граду Дравограду био је тешко рањен, али је преживио и постао официр НОБ Југославије. Послије рата завршио је Високу војну академију ЈНА и стекао чин генерал-мајора ЈНА. Године 1966, добио чин генерал-пуковника и водио 5. војну област ЈНА.

За време хрватског прољећа 1971. године прикључио се хрватским реформистима па је одлуком Јосипа Броза Тита искључен из ЈНА заједно са још 19 хрватских генерала. До осамостаљења Хрватске није могао јавно говорити нити деловати.

Рат у Хрватској

Током Рата у Хрватској Јанко Бобетко одбија понуђено место Министра обране Републике Хрватске, али се ипак враћа из пензије те укључује у рату у Хрватској,^[2] а 10. априла 1992. године предсједник Фрањо Туђман му доделује чин генерала пуковника Хрватске војске. Исте године преузима заповедништво на јужном фронту током ког успешно води акције деблокаде Дубровника и операције у дубровачком залеђу: Тигар, Конавле и Влаштица.

Након тога 20. новембра 1992. године постаје начелник Главног штаба Оружаних снага РХ и на том месту замењује генерала Антона Туса. Након деблокаде Дубровника и околине Јанко Бобетко води операције Масленица и Медачки џеп. Предсједник Туђман 15. јула 1995. године разрешио га је дужности Начелника штаба непосредно пре операције Олуја. Од тада, па до 1999. године био је заступник ХДЗ-а у Хрватском сабору.

Бобетко 1996. године објављује књигу „Све моје битке“ у којој је описао све своје победе у рату у Хрватској. У њој је приказао војне мапе у операцијама Чагаљ, Тигар, Масленица, Медачки Џеп, Бљесак и Олуја. У тој књизи је написао и:

Имам чист образ који ми допушта да иза себе оставим писани траг о свему што сам радио и довршио кроз свој више од пет десетљећа дуг војни и политички живот

Међународни кривични суд за бившу Југославију (МКСЈ) га је 2002. године оптужио за ратне злочине почињене 1993. године у операцији Медачки џеп: прогоне, убиство 100 Срба, пљачку јавне или приватне имовине, безобзирно разарање градова, насеља или села. Бобетко је тада изјавио да у Хаг неће отићи жив и није хтио примити оптужницу.^[2]Касније је спомињан и у контексту ратних злочина против Муслимана у Босни и Херцеговини, током муслиманско-хрватског сукоба, када га тужитељи МКСЈ-а често спомињу као учесника у плану припајања дијела Херцеговине Хрватској.^[3] Ипак, због нарушеног здравља, није изручен суду.^[2]

Био је један од потписника Отвореног писма дванаесторице хрватских ратних заповједника хрватској јавности од 28. септембра 2000. године,^[4] због којег је ондашњи предсједник РХ Стјепан Месић присилно пензионисао седморицу хрватских генерала.^[5]

Јанко Бобетко се повукао из јавног живота 2000. године, а умро је 29. априла 2003. у Загребу, а покопан је на Градском гробљу у Сиску.^[2]

Извори

^ Никола Анић, Антифашистичка Хрватска: Народноослободилачка војска и партизански одреди Хрватске 1941—1945., Мултиграф маркетинг-Савез антифашистичких бораца и антифашиста Републике Хрватске, Загреб. , pp. 34.
^ ^а ^б ^в ^г Gabriel Patros (29. travnja 2003). „Profile: General Janko Bobetko”. BBC News. Приступљено 11. lipnja 2013. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date=, |date= (помоћ)
^ „'Zločinački pothvat' u Herceg Bosni: Hrvatska šestorica kriva za agresiju na BiH, dobili 111 godina zatvora”. Dnevno.hr. 29. svibnja 2013. Приступљено 11. lipnja 2013. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date=, |date= (помоћ)
^ Слободна Далмација Не судите Домовинском рату, 29. септембра 2000., приступљено 20. коловоза 2012.
^ Слободна Далмација Месић умировио седам генерала, 30. рујна 2000., приступљено 20. коловоза 2012.

Спољашње везе

Сажетак о оптужници протвив Јанка Бобетка МКСЈ

[Анић-1] Никола Анић, Антифашистичка Хрватска: Народноослободилачка војска и партизански одреди Хрватске 1941—1945., Мултиграф маркетинг-Савез антифашистичких бораца и антифашиста Републике Хрватске, Загреб. , pp. 34.

[profile-2] а ^б ^в ^г Gabriel Patros (29. travnja 2003). „Profile: General Janko Bobetko”. BBC News. Приступљено 11. lipnja 2013. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date=, |date= (помоћ)

[3] „'Zločinački pothvat' u Herceg Bosni: Hrvatska šestorica kriva za agresiju na BiH, dobili 111 godina zatvora”. Dnevno.hr. 29. svibnja 2013. Приступљено 11. lipnja 2013. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date=, |date= (помоћ)

[4] Слободна Далмација Не судите Домовинском рату, 29. септембра 2000., приступљено 20. коловоза 2012.

[5] Слободна Далмација Месић умировио седам генерала, 30. рујна 2000., приступљено 20. коловоза 2012.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

@@ Ред 21: / Ред 21: @@
 | потпис         =
 }}
-'''Јанко Бобетко''' ([[црнац (Сисак)|Црнац]] код [[Сисак|Сиска]], [[10. јануар]]а [[1919]]. - [[Загреб]], [[29. април]]а [[2003]].), био је генерал-мајор [[Југословенска народна армија|ЈНА]] и [[штабни генерал]] [[Оружане снаге Републике Хрватске|Хрватске војске]] и [[начелник главног штаба Оружаних снага Републике Хрватске|начелник главног штаба Хрватске војске]] од [[1992]]. до [[1995]], године.
+'''Јанко Бобетко''' ([[црнац (Сисак)|Црнац]] код [[Сисак|Сиска]], [[10. јануар]]а [[1919]]. - [[Загреб]], [[29. април]]а [[2003]].), био је генерал-мајор [[Југословенска народна армија|ЈНА]], [[генерал армије]] [[Оружане снаге Републике Хрватске|Хрватске војске]] и [[начелник главног штаба Оружаних снага Републике Хрватске|начелник главног штаба Хрватске војске]] од [[1992]]. до [[1995]], године.
 == Биографија ==
@@ Ред 27: / Ред 27: @@
 === Други свјетски рат и период послије њега ===
-Након што су му [[усташе]] убили оца и три брата, [[11. јул]]а [[1941]]. године, Јанко Бобетко се придружио првој партизанској антифашистичкој једици окупиране Југославије и Хрватске, [[сисачки партизански одред|сисачком партизанском одреду]], основане [[22. јун]]а 1941. године у селу [[Жабно (Сисак)|Жабно]] код Сиска<ref name="Анић">[[Никола Анић]], ''Антифашистичка Хрватска: Народноослободилачка војска и партизански одреди Хрватске 1941—1945.'', Мултиграф маркетинг-Савез антифашистичких бораца и антифашиста Републике Хрватске, Загреб. {{page|2005|978-953-7254-00-1|pages=}}, pp. 34.</ref>. За вријеме [[Други светски рат|Другога свјетског рата]], у словеначком граду [[Дравоград]]у био је тешко рањен, али је преживио и постао официр [[Народноослободилачка војска Југославије|НОБ Југославије]]. Послије рата завршио је Високу војну академију ЈНА и стекао чин [[генерал-мајор]]а ЈНА. Године [[1966]], добио чин [[генерал-пуковник]]а и водио 5. војну област ЈНА (Словенија и Хрватска).
+Након што су му [[усташе]] убили оца и три брата, [[11. јул]]а [[1941]]. године, Јанко Бобетко се придружио првој партизанској антифашистичкој једици окупиране Југославије и Хрватске, [[сисачки партизански одред|сисачком партизанском одреду]], основане [[22. јун]]а 1941. године у селу [[Жабно (Сисак)|Жабно]] код Сиска<ref name="Анић">[[Никола Анић]], ''Антифашистичка Хрватска: Народноослободилачка војска и партизански одреди Хрватске 1941—1945.'', Мултиграф маркетинг-Савез антифашистичких бораца и антифашиста Републике Хрватске, Загреб. {{page|2005|978-953-7254-00-1|pages=}}, pp. 34.</ref>. За време [[Други светски рат|Другога светског рата]], у словеначком граду [[Дравоград]]у био је тешко рањен, али је преживио и постао официр [[Народноослободилачка војска Југославије|НОБ Југославије]]. Послије рата завршио је Високу војну академију ЈНА и стекао чин [[генерал-мајор]]а ЈНА. Године [[1966]], добио чин [[генерал-пуковник]]а и водио 5. војну област ЈНА.
-За вријеме [[Хрватско прољеће|хрватског прољећа]] [[1971]]. године прикључио се хрватским реформистима па је одлуком [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] искључен из ЈНА заједно са још 19 хрватских генерала. До осамостаљења Хрватске није могао јавно говорити нити дјеловати.
+За време [[Хрватско прољеће|хрватског прољећа]] [[1971]]. године прикључио се хрватским реформистима па је одлуком [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] искључен из ЈНА заједно са још 19 хрватских генерала. До осамостаљења Хрватске није могао јавно говорити нити деловати.
 === Рат у Хрватској ===
-Током [[Рат у Хрватској|Рата у Хрватској]] Јанко Бобетко одбија понуђено мјесто Министра обране [[Хрватска|Републике Хрватске]], али се ипак враћа из пензије те укључује у рату у Хрватској,<ref name="profile"/> а [[10. април]]а [[1992]]. године предсједник [[Фрањо Туђман]] му додјелује чин генерала збора Хрватске војске. Исте године преузима заповједништво на јужном фронту током ког успјешно води акције [[Блокада Дубровника|деблокаде Дубровника]] и операције у [[Дубровник|дубровачком]] залеђу: [[Операција Тигар|Тигар]], [[Операција Конавле|Конавле]] и [[Операција Влаштица|Влаштица]].
+Током [[Рат у Хрватској|Рата у Хрватској]] Јанко Бобетко одбија понуђено место Министра обране [[Хрватска|Републике Хрватске]], али се ипак враћа из пензије те укључује у рату у Хрватској,<ref name="profile"/> а [[10. април]]а [[1992]]. године предсједник [[Фрањо Туђман]] му доделује чин генерала пуковника Хрватске војске. Исте године преузима заповедништво на јужном фронту током ког успешно води акције [[Блокада Дубровника|деблокаде Дубровника]] и операције у [[Дубровник|дубровачком]] залеђу: [[Операција Тигар|Тигар]], [[Операција Конавле|Конавле]] и [[Операција Влаштица|Влаштица]].
-Након тога [[20. новембар|20. новембра]] [[1992]]. године постаје начелник Главног штаба Оружаних снага РХ и на том мјесту замијењује генерала [[Антон Тус|Антона Туса]]. Након деблокаде Дубровника и околине Јанко Бобетко води операције [[Операција Масленица|Масленица]] и [[Операција Медачки џеп|Медачки џеп]]. Предсједник Туђман [[15. јул]]а [[1995]]. гиодине разријешио га је дужности Начелника штаба непосредно прије [[Операција Олуја|операције Олуја]]. Од тада, па до [[1999]]. године био је заступник [[Хрватска демократска заједница|ХДЗ]]-а у [[Хрватски сабор|Хрватском сабору]].
+Након тога [[20. новембар|20. новембра]] [[1992]]. године постаје начелник Главног штаба Оружаних снага РХ и на том месту замењује генерала [[Антон Тус|Антона Туса]]. Након деблокаде Дубровника и околине Јанко Бобетко води операције [[Операција Масленица|Масленица]] и [[Операција Медачки џеп|Медачки џеп]]. Предсједник Туђман [[15. јул]]а [[1995]]. године разрешио га је дужности Начелника штаба непосредно пре [[Операција Олуја|операције Олуја]]. Од тада, па до [[1999]]. године био је заступник [[Хрватска демократска заједница|ХДЗ]]-а у [[Хрватски сабор|Хрватском сабору]].
-Бобетко [[1996]]. године објављује књигу „Све моје битке“ у којој је описао све своје побједе у [[Рат у Хрватској|рату у Хрватској]]. У њој је приказао војне мапе у [[Операција Чагаљ|операцијама Чагаљ]], [[Операција Тигар|Тигар]], [[Операција Масленица|Масленица]], [[Операција Медачки џеп|Медачки Џеп]], [[Операција Бљесак|Бљесак]] и [[Операција Олуја|Олуја]]. У тој књизи је написао и: {{цитат|Имам чист образ који ми допушта да иза себе оставим писани траг о свему што сам радио и довршио кроз свој више од пет десетљећа дуг војни и политички живот}}
+Бобетко [[1996]]. године објављује књигу „Све моје битке“ у којој је описао све своје победе у [[Рат у Хрватској|рату у Хрватској]]. У њој је приказао војне мапе у [[Операција Чагаљ|операцијама Чагаљ]], [[Операција Тигар|Тигар]], [[Операција Масленица|Масленица]], [[Операција Медачки џеп|Медачки Џеп]], [[Операција Бљесак|Бљесак]] и [[Операција Олуја|Олуја]]. У тој књизи је написао и: {{цитат|Имам чист образ који ми допушта да иза себе оставим писани траг о свему што сам радио и довршио кроз свој више од пет десетљећа дуг војни и политички живот}}
 [[Међународни кривични суд за бившу Југославију]] (МКСЈ) га је [[2002]]. године оптужио за ратне злочине почињене [[1993]]. године у операцији Медачки џеп: прогоне, убиство 100 Срба, пљачку јавне или приватне имовине, безобзирно разарање градова, насеља или села. Бобетко је тада изјавио да у [[Хаг]] неће отићи жив и није хтио примити оптужницу.<ref name="profile">{{cite web| publisher=BBC News| author=Gabriel Patros| url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/2985951.stm| date=29. travnja 2003| title=Profile: General Janko Bobetko| accessdate=11. lipnja 2013}}</ref>Касније је спомињан и у контексту ратних злочина против [[Муслимани (народ)|Муслимана]] у Босни и Херцеговини, током [[Муслиманско-хрватски сукоб|муслиманско-хрватског сукоба]], када га тужитељи МКСЈ-а често спомињу као учесника у плану припајања дијела Херцеговине Хрватској.<ref>{{cite web| publisher=Dnevno.hr| author=| url=http://www.dnevno.hr/vijesti/hrvatska/87878-zlocinacki-pothvat-u-herceg-bosni-hrvatska-sestorica-kriva-za-agresiju-na-bih-dobili-111-godina-zatvora.html| date=29. svibnja 2013| title='Zločinački pothvat' u Herceg Bosni: Hrvatska šestorica kriva za agresiju na BiH, dobili 111 godina zatvora| accessdate=11. lipnja 2013}}</ref> Ипак, због нарушеног здравља, није изручен суду.<ref name="profile"/>