Списак српских владара — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
нема научне потпоре, потенцијално псеудоисторија
Ред 5: Ред 5:
* [[Дерван]], српски кнез у [[Чешко Полабље|Полабљу]] ([[631]]/[[632]] — [[636]]){{sfn|Curta|2001|p=331}}<ref>[[Псеудофредегарова хроника]], [[8. век]]</ref>
* [[Дерван]], српски кнез у [[Чешко Полабље|Полабљу]] ([[631]]/[[632]] — [[636]]){{sfn|Curta|2001|p=331}}<ref>[[Псеудофредегарова хроника]], [[8. век]]</ref>
* [[Непознати кнез]], вероватно брат кнеза Дрвана, (од око [[630]] — [[634]]. до око [[651]] — [[655]]){{sfn|Логос|2017|p=33-37, 70, 75-76}} и савременик цара [[Ираклије|Ираклија]] (610—641)
* [[Непознати кнез]], вероватно брат кнеза Дрвана, (од око [[630]] — [[634]]. до око [[651]] — [[655]]){{sfn|Логос|2017|p=33-37, 70, 75-76}} и савременик цара [[Ираклије|Ираклија]] (610—641)

== Легендарни српски владари <ref>С. Радојчић, Портрети српских владара у средњем веку, Београд
1997</ref>==
* [[Свевлад]], легендарни кнез (7. век){{sfn|Живковић|2006|p=23}}
* [[Селимир]], легендарни кнез, вероватно [[Непознати кнез]] (од око [[630]] — [[634]]. до око [[651]] — [[655]])
* [[Владин (кнез)|Владин]], легендарни кнез (од око [[651]] — [[655]]. до после [[680]])
* [[Ратимир (легендарни српски владар)|Ратимир]], легендарни кнез (од после 680 до почетка 8. века)
* Четири кнеза, легендарни кнежеви (од почетка 8. века до око 780)<ref>{{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|year=2006|title=Портрети српских владара (IX-XII век)|url=https://books.google.rs/books?id=d-KTAAAACAAJ|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике и наставна средства|p=205}}</ref>


== Списак владара са подручја Србије ==
== Списак владара са подручја Србије ==

Верзија на датум 21. јун 2021. у 21:56

Грб Србије
Грб Србије

Списак српских владара обухвата српске владаре (жупане, кнезове, деспоте, краљеве и цареве) поређане према државама којима су владали.

Списак српских владара пре досељења на Балкан

Списак владара са подручја Србије

За списак историјски спорних владара из дела Попа Дукљанина погледати чланак: Летопис Попа Дукљанина.

Србија под Бугарском (924927)

Србија под Византијом (969 - око 998, око 1018— око 1084) и Самуиловим царством (око 998 — око 1018)

Србија под Османским царством (14591804)

Списак владара након Првог српског устанка

Слика Име Династија Датум рођења Датум смрти Владавина Напомене
Карађорђе Петровић Карађорђевићи 16. новембар 1768. 26.јул 1817. 14. фебруар 1804. — 7. октобар 1813. Био је вођа првог српског устанка.
Милош Обреновић Обреновићи 18. март 1780. 26. септембар 1860. 6. новембар 181725. јун 1839. Био је вођа другог српског устанка.
Милан Обреновић Обреновићи 21. октобар 1819. 8. јул 1839. 13. јун 1839. — 8. јул 1839. Преминуо је од непознате болести.
Михаило Обреновић Обреновићи 16. септембар 1823. 29. мај 1868. 8. јул 183914. септембар 1842.
Александар Карађорђевић Карађорђевићи 11. октобар 1806. 3. мај 1885. 14. септембар 1842. — 23. децембар 1858. Син Карађорђа Петровића.
Милош Обреновић Обреновићи 18. март 1780. 26. септембар 1860. 23. децембар 185826. септембар 1860. 2.пут је постао кнез.
Михаило Обреновић Обреновићи 16. септембар 1823. 29. мај 1868. 26. септембар 186010. јун 1868. Извршен атентат на њега у Кошутњаку. Други пут је постао кнез.
Милан Обреновић Обреновићи 22. август 1854. 11. фебруар 1901. 10. јун 1868. — 6. март 1882. Био је први краљ након Првог српског устанка.
намесници:Миливоје Петровић Блазнавац, Јован Ристић, Јован Гавриловић
Александар Обреновић Обреновићи 14. август 1876. 29. мај 1903. 6. март 1889.29. мај 1903. Убијен у Мајском преврату.
Петар I Карађорђевић Карађорђевићи 11. јул 1844. 16. август 1921. 15. јун 19031. децембар 1918. Основао Краљевину Југославију 1.децембра 1918.године.

Списак владара Краљевине Југославије

Слика Име Династија Датум рођења Датум смрти Владавина Напомене
Петар I Карађорђевићи 11. јул 1844. 16. август 1921. 15. јун 190316. август 1921. У последњим годинама владавине, уместо краља Петра као регент владао је Александар I.
Александар Карађорђевићи 16. децембар 1888. 9. октобар 1934. 16. август 1921. — 9. октобар 1934. Прогласио се за краља Југославије 1929, пре тога био краљ Срба, Хрвата и Словенаца
Петар II Карађорђевићи 6. септембар 1923. 3. новембар 1970. 9. октобар 193429. новембар 1945. Кнез Павле владао као намесник 1934 - 1941, био краљ у егзилу од 17. априла 1941.

Списак владара Црне Горе

Списак владара Босне

Списак владара Травуније

Списак владара Херцеговине

Напомене

  1. ^ Као лично име за Првовенчаног (Немању Другог) често се пише „Стефан Немањић“. Ипак, „Стефан Немањић“ је и краљ Драгутин (Стефан Д. Немањић), и краљ Дечански (Стефан У. III Д. Немањић) и сви остали владари из те породице. Изгледа да није у складу са правописом за једног од владара из породице Немањића као лично име употребити само „Стефан“, или само „Стефан Немањић“. „Стефан“ се може исправно користи само заједно са личним именом, у овом случају „Стефан Немања Други“, или са надимком „Стефан Првовенчани“. Немањићи (и њихови писари) су користили облике као „Симеон Немања Први“ и „Урош Трећи“, али никада нису користили облике као „Стефан Други“ и слично. Из тога се види да су за Немањиће (и њиховe писаре) лична имена владара из те породице Немања и Урош, али не и „Стефан“. „Стефан“ је употребљавано у значењу функције у држави, то јест само као „Овенчани“ (Крунисани). Због тога, „Стефан Немањић“ је само уопштено „Овенчани Немањић“, а лично име морало је бити: Немања (Други), Радослав и слично.[12]

Види још

Референце

  1. ^ Curta 2001, стр. 331.
  2. ^ Псеудофредегарова хроника, 8. век
  3. ^ Логос 2017, стр. 33-37, 70, 75-76.
  4. ^ а б в Благојевић & Медаковић 2000.
  5. ^ Логос 2017, стр. 75, 88 са напоменом 481.
  6. ^ Ћирковић 2008, стр. 14.
  7. ^ а б в г Живковић 2006.
  8. ^ Живковић 2006, стр. 73.
  9. ^ Б. Крсмановић, Љ. Максимовић, С. Рајковић; The Byzantine province in change : (on the threshold between the 10th and the 11th century), Belgrade : Serbian Academy of Sciences and Arts, Institute for Byzantine Studies ; Athens : National Hellenic research foundation, Institute for Byzantine research (2008)
  10. ^ Историја српског народа 1. стр. 172-174
  11. ^ Новаковић 1958, стр. 179, 186-187.
  12. ^ Логос 2017, стр. 127-133.
  13. ^ Логос 2017, стр. 160-168 са напоменом 818. Опис крунисања Првовенчаног у сачуваним писаним изворима није потпуно јасан. Зато су се појавила мишљења да је крунисан два пута, то јест и 1217. и 1221. године. Постоји и треће мишљење да је било само једно крунисање вероватно крајем 1219. године, или најкасније почетком 1220.
  14. ^ Логос 2017, стр. 169-172.
  15. ^ Логос 2017, стр. 171-173, 178, 183.
  16. ^ Логос 2017, стр. 173, 178, 183.
  17. ^ Cawley, Charles (11. 1. 2007). „Montenegro”. Medieval Lands. The Foundation for Medieval Genealogy. Приступљено 12. 4. 2008. 
  18. ^ а б Поп Дукљанин 1988.
  19. ^ Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium.
  20. ^ а б в г Шаблон:ТЖ-ПСВ
  21. ^ а б Venance Grumel, La chronologie, Paris 1958, 390 p.
  22. ^ Мишић 1997, стр. 25–32.
  23. ^ Станоје Станојевић: "Историја Срба", 1910.
  24. ^ Јован Скилица, „Хроника“

Литература

Спољашње везе