Selektivni inhibitor preuzimanja serotonina
| Selektivni inhibitor preuzimanja serotonina | |
|---|---|
| Klasa leka | |
.svg) | |
| Identifikatori klase | |
| Upotreba | Depresija |
| ATC kod | N06AB |
| Biološki cilj | Serotonski transporter |
| Klinički podaci | |
| Drugs.com | Klase lekova |
| Potrošački izveštaji | Best Buy Drugs |
| Spoljašnje veze | |
| MeSH | D017367 |
| Na Vikipodacima | |
Selektivni inhibitor preuzimanja serotonina (specifični inhibitor preuzimanja serotonina)[1] (SSRI) su klasa jedinjenja koja se tipično koriste kao antidepresivi u tretmanu kliničke depresije, anksioznog poremećaja, i niza poremećaja ličnosti.
SSRI ligandi povećavaju ekstracelularni nivo neurotransmitera serotonina inhibicijom njegovog preuzimanja u presinaptičke ćelije. Time se povišava nivo serotonina u sinaptičkom rascepu dostupnog za vezivanje na postsinaptičke receptore. Oni imaju varijabilne stepene selektivitnosti za druge monoaminske transportere, pri čemu čisti SSRI ligandi imaju mali afinitet za noradrenalinski i dopaminski transporter.
Efikasnot SSRI liganda u blagim ili umerenim slučajevima je bila osporavana. Jedna metaanaliza iz 2010. navodi da "Magnituda koristi antidepresivnog leka u poređenju sa placebom ... može da bude minimalna ili nepostojeća, u proseku, kod pacijenta sa blagim ili umerenim simptomima. Kod pacijenta sa veoma jakom depresijom, korist od leka u odnosu na placebo je znatna."[2][3] It toga proizilazi da je druga generacija antidepresiva jednako efektivna/neefektivna.[4][5]
SSRI ligandi su prva klasa psihotropnih lekova otkrivenih koristeći proces racionalnog dizajna lekova. Taj proces u kome se počinje od specifičnog biološkog cilja i zatim se kreiraju molekuli dizajnirani da deluju na njega.[6][6]
Galerija
[уреди | уреди извор]| Selektivni inhibitor preuzimanja serotonina | ||||
|---|---|---|---|---|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Vidi još
[уреди | уреди извор]- Antidepresiv
- Inhibitor preuzimanja dopamina (DRI)
- Inhibitor preuzimanja norepinefrina (NRI)
- Inhibitor preuzimanja norepinefrina-dopamina (NDRI)
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Barlow, David; H. Durand; V. Mark (2009). Abnormal Psychology: An Integrative Approach; Chapter 7: Mood Disorders and Suicide (Fifth изд.). Belmont, CA: Wadsworth Cengage Learning. стр. 239. ISBN 978-0-495-09556-9. OCLC 192055408.
- ^ Fournier, Jay C.; Robert J. DeRubeis; Hollon, Steven D.; Sona Dimidjian; Amsterdam, Jay D.; Richard C. Shelton; Jan Fawcett (2010). „Antidepressant Drug Effects and Depression Severity”. The Journal of the American Medical Association. 303 (1): 47—53. PMID 20051569. doi:10.1001/jama.2009.1943.
- ^ Kelley, John (2. 3. 2010). „Antidepressants: Do They "Work" or Don't They?”. Scientific American. Архивирано из оригинала 18. 10. 2012. г. Приступљено 12. 10. 2012.
- ^ „Annals of Internal Medicine, Comparative Benefits and Harms of Second-Generation Antidepressants for Treating Major Depressive Disorder: An Updated Meta-analysis”. Annals.org. doi:10.1059/0003-4819-155-11-201112060-00009. Приступљено 23. 9. 2012.
- ^ Kramer, Peter (7. 9. 2011). „In Defense of Antidepressants”. The New York Times. Приступљено 13. 7. 2011.
- ^ а б Preskorn SH, Ross R, Stanga CY (2004). „Selective Serotonin Reuptake Inhibitors”. Ур.: Sheldon H. Preskorn, Hohn P. Feighner, Christina Y. Stanga, Ruth Ross. Antidepressants: Past, Present and Future. Berlin: Springer. стр. 241—62. ISBN 978-3-540-43054-4.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
- PROZAC Product/Prescribing Information at Eli Lilly and Company
- Barry Yeoman Putting Science in the Dock, The Nation at barryyeoman.com
- Serotonin+uptake+inhibitors на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
