Мирослав Антић — разлика између измена
ознаке: враћена измена Визуелно уређивање |
м Враћене измене корисника 31.223.142.18 (разговор) на последњу измену корисника Sadko ознака: враћање |
||
Ред 27: | Ред 27: | ||
[[Датотека:Wiki.Vojvodina VIII Pančevo 039.jpg|мини|Спомен плоча на кући у Панчеву]] |
[[Датотека:Wiki.Vojvodina VIII Pančevo 039.jpg|мини|Спомен плоча на кући у Панчеву]] |
||
[[Датотека:Споменик Мирославу Антићу.JPG|мини|десно|250п|Споменик Мирославу Антићу у Новом Саду]] |
[[Датотека:Споменик Мирославу Антићу.JPG|мини|десно|250п|Споменик Мирославу Антићу у Новом Саду]] |
||
Песник Мика Антић, у једном разговору је |
Песник Мика Антић, у једном разговору је рекао да је читао многе писце и да су на њега сви утицали, али је мало оних, како је говорио, који су ми остали добри и вечити пријатељи. У дечјој литератури, на пример, како је говорио, никад се није разочарао у Сент Егзиперија. У свом делу, Антић, попут Егзиперија, показује колико су вредне мале ствари које одрасли људи не примећују. Он пише о ситницама које човека окружују, а које он није у стању да примети оптерећен свакодневним животним активностима.{{чињеница|date=02. 2013. }} |
||
У обраћању деци он каже „Моје песме нису песме, него писма свакоме од вас. Оне нису у овим речима, већ у вама, а речи се употребљавају само као кључеви, да се откључају врата иза којих нека поезија, већ доживљена, већ завршена, већ много пута речена, чека затворена да је неко ослободи“.<ref>Славољуб Обрадовић, Књижевност за децу 1, Виша школа за образовање васпитача, Алексинац. (2005). pp. 353-354.</ref> Режирао је филмове „[[Доручак са ђаволом]]“, „[[Свети песак]]“, „[[Широко је лишће]]“, „Страшан лав“. Писао је [[драма|драмска]] дела и један рото [[роман]].<ref>{{Cite web|url=https://www.biografija.org/knjizevnost/miroslav-antic/|title=Miroslav Antić Biografija|date=2018-07-08|website=Biografija.org|language=sr-RS|access-date=2021-02-03}}</ref> |
У обраћању деци он каже „Моје песме нису песме, него писма свакоме од вас. Оне нису у овим речима, већ у вама, а речи се употребљавају само као кључеви, да се откључају врата иза којих нека поезија, већ доживљена, већ завршена, већ много пута речена, чека затворена да је неко ослободи“.<ref>Славољуб Обрадовић, Књижевност за децу 1, Виша школа за образовање васпитача, Алексинац. (2005). pp. 353-354.</ref> Режирао је филмове „[[Доручак са ђаволом]]“, „[[Свети песак]]“, „[[Широко је лишће]]“, „Страшан лав“. Писао је [[драма|драмска]] дела и један рото [[роман]].<ref>{{Cite web|url=https://www.biografija.org/knjizevnost/miroslav-antic/|title=Miroslav Antić Biografija|date=2018-07-08|website=Biografija.org|language=sr-RS|access-date=2021-02-03}}</ref> |
Верзија на датум 26. новембар 2021. у 22:16
Мирослав Антић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 14. март 1932. |
Место рођења | Мокрин,, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 24. јун 1986.54 год.) ( |
Место смрти | Нови Сад,, СФР Југославија |
Књижевни рад | |
Најважнија дела | Плави чуперак Војводина Мит о птици |
Награде | Орден заслуга за народ Невенова награда |
Мирослав „Мика” Антић (Мокрин, 14. март 1932 — Нови Сад, 24. јун 1986) је био српски песник. Сем писања бавио се и сликарством, новинарством и филмом. Био је и уредник листа „Ритам“ и „Дневника“ у Београду и „Младог поколења“ у Новом Саду.[1]
Биографија
Рођен је у Мокрину, на северу Баната. Основну школу започео је у Кикинди а наставио у Панчеву. Живели су у Панчевачкој Горњој вароши, где је похађао и гимназију. Са само шеснаест година написао је своје прве песме које су изашле у часопису „Младост”. ИП „Ново поколење”, 1950.године, прихватио је да одштампа прву збирку песама „Испричано за пролеће”.[2] Студије је уписао у Београду на Филозофском факултету. Живео је у Новом Саду. Пре него што је постао познати песник бавио се разним пословима - био је морнар, радио је у луткарском позоришту.
Антићево дело
Песник Мика Антић, у једном разговору је рекао да је читао многе писце и да су на њега сви утицали, али је мало оних, како је говорио, који су ми остали добри и вечити пријатељи. У дечјој литератури, на пример, како је говорио, никад се није разочарао у Сент Егзиперија. У свом делу, Антић, попут Егзиперија, показује колико су вредне мале ствари које одрасли људи не примећују. Он пише о ситницама које човека окружују, а које он није у стању да примети оптерећен свакодневним животним активностима.[тражи се извор]
У обраћању деци он каже „Моје песме нису песме, него писма свакоме од вас. Оне нису у овим речима, већ у вама, а речи се употребљавају само као кључеви, да се откључају врата иза којих нека поезија, већ доживљена, већ завршена, већ много пута речена, чека затворена да је неко ослободи“.[3] Режирао је филмове „Доручак са ђаволом“, „Свети песак“, „Широко је лишће“, „Страшан лав“. Писао је драмска дела и један рото роман.[4]
У периоду од 1941. до 1954. живео је у Панчеву.[5] О њему је Немања Ротар написао књигу „Сутрадан после детињства”.[6]
На Новом новосадском гробљу испратило га је више од десет хиљада људи, 26. јуна 1986. године.
Његова последња жеља је била да му прочитају „Бесмртну песму” и одсвирају „Пира манде коркоро” када га буду сахрањивали.[2][тражи се извор]
Дела
- „Војводина“
- „Испричано за пролеће“ (1951)
- „Рождество твоје“
- „Плаво немо“
- „Насмејани свет“ (1955)
- „Псовке нежности“
- „Концерт за 1001 бубањ“ (песме) (1962)
- „Мит о птици“
- „Шашава књига“(1972)
- „Издајство лирике“
За децу је написао:
- „Последња бајка“ (1965)
- „Плави чуперак“ (1965)
- „Гарави сокак“ (1973)
- „Оловка не пише срцем“ (1973)
- „Живели прекосутра“ (1974)
- „Друга страна ветра“ (1978)
- „Птице из шуме“ (1979)
- „Прва љубав“ (1981)
- „Свашта умем“ (1981)
- „Хороскоп“ (1983)
- „Плава звезда“
Награде
За сва та дела добио је многобројна признања као што су: две „Невенове“ награде, награду за животно дело у поезији за децу, Горанову награду, награду Стеријиног позоришта, Златну арену за филмски сценарио, награду Ослобођења Војводине, Орден заслуга за народ и др.[тражи се извор]
Види још
- ОШ „Мирослав Антић” Ниш
- ОШ „Мирослав Антић” Палић
- ОШ „Мирослав Антић” Чукарица
- ОШ „Мирослав Антић” Футог
Референце
- ^ „Сјећање на великог Мику Антића!”. Радио Телевизија БН. Приступљено 2021-02-03.
- ^ а б Тасић, Милутин (2017). Велики српски књижевници. Београд: Боокланд. ISBN 978-86-7182-610-5.
- ^ Славољуб Обрадовић, Књижевност за децу 1, Виша школа за образовање васпитача, Алексинац. (2005). pp. 353-354.
- ^ „Miroslav Antić Biografija”. Biografija.org (на језику: српски). 2018-07-08. Приступљено 2021-02-03.
- ^ Мика Антић у Панчеву („Политика”, 6. јул 2019)
- ^ Тридесет година од смрти Мирослава Антића („Политика”, 26. јун 2016)