Хронологија женског права гласа
Женско право гласа (енгл. women's suffrage) уведено је у различитим периодима у различитим земљама широм света. У многим земљама женско право гласа уведено је пре општег права гласа, тако да мушкарци и жене одређеног сталежа и расе и даље нису могли да гласају, док су у неким земљама то право добила оба пола истовремено.
Хронологија наводи године када је женско право уведено, а имена неких земаља се понављају више пута јер је право гласа било проширивано на већи број жена у зависности од старости, имовине и слично. У многим случајевима, до прве примене у пракси дошло је на изборима следеће године.
Нови Зеланд се наводи као прва држава на свету која је женама дала право гласа 1893, мада је Шведска прва земља у којој је у периоду између 1718. и 1771. постојало условно право гласа за жене које су су биле чланице еснафа и плаћале порез.
- 1718.
- 1755.
- 1756–1778
- Масачусетс - Једној жени, Лидији Тафт, дозвољено да гласа на градским састанцима у Аксбриџу[1]
- 1776.
- 1795.
- Пољска - Пре поделе Пољске 1795. женама које плаћају порез дозвољено да учествују у политичком животу.
- 1838.
- 1861.
- Јужна Аустралија - Право гласа на локалним изборима само за земљопоседнице све док није постигнуто опште право гласа 1894.
- 1862.
- 1863.
- Велико Војводство Финске које је било у саставу Руске Империје између 1809. и 1917. и уживала је висок степен аутономије. Жене које су плаћале порез 1863. добиле су право гласа на општинским изборима у сеоским пределима, а 1872. и у градовима.[2]
- 1864.
- Викторија (Аустралија) - Иако то није била намера, жене су биле обухваћене Изборним актом из 1863. и гласале су на изборима наредне године. 1865. акт је измењен како би се исправила грешка.[3]
- Краљевина Бохемија - Жене које су плаћале порез и бавиле се „наученим професијама“ добиле су право гласа и право да се кандидују за место у парламенту 1864.[2]
- 1869.
- Уједињено Краљевство - Жене добиле право гласа на локалним изборима; опште право гласа уведено 1928.
- 1869–1920
- САД - Женско право гласа прогресивно увођено на различитим територијама почевши за Вајомингом 1869. и Јутом 1870. где је поново укинуто 1887. Актом Едмундс-Такер. Женама је на овим територијама дозвољено да гласају на савезним изборима када су Вајоминг и Јута стекли статус савезних држава. Женско право гласа на целокупној територији САД уведено је 1920. Деветнаестим амандманом Устава Сједињених Америчких Држава којим је забрањено савезним државама да приликом избора врше дискриминацију на основу пола.
- 1870.
- 1872.
- Велико Војводство Финске - Право гласа на општинским изборима за жене које су плаћале порез и живеле у градовима.[2]
- 1881.
- Острво Мен - Право гласа за жене које су поседовале имовину све до 1913; опште право гласа уведено 1919.
- 1884.
- 1889.
- Франсвил (Нови Хебриди) - На територији којом су заједнички владали Уједињено Краљевство и Француска уведено опште право гласа, а неколико месеци након тога дошло је до распада самоуправе.[5]
- 1893.
- Колорадо
- Нови Зеланд - Укључујући Маорке, мада је женама било забрањено да се кандидују на изборима све до 1919.[6]
- Кукова Острва
- 1894.
- Јужна Аустралија - Уводи се опште право гласа чиме је свим женама дозвољено да гласају на изборима. Женама је такође обезбеђено право да се кандидују за парламент чиме је Јужна Аустралија постала прва земља на свету која им је то омогућила. Опште право гласа је у почетку важило за доњи дом парламента, Законодавну скупштину, док је за Законодавни савет, горњи дом, постојало ограничење у виду поседовања имовине за оба пола све до 1975. када је и за њега уведено опште право гласа.
- Уједињено Краљевство - Право гласа на локалним изборима уведено за удате жене.
- 1896.
- 1899.
- 1902.
- Аустралија - Уставом утврђено да сви становници могу да гласају на изборима за представнике доњег дома на савезном нивоу, осим у случају када парламент утврди супротно.
- Нови Јужни Велс
- 1903.
- 1905.
- 1906.
- Велико Војводство Финске - Прва земља у којој је уведено опште право гласа и прва земља која је свим пунолетним грађанима дала право да се кандидују на изборима без обзира на богатство, сталеж и расу.[7]
- Нови Хебриди - Жене добиле право да гласају и да се кандидују на општинским изборима, које је важило само за британске, француске и друге колонисткиње, али не и за домородачко становништво.[8]
- 1908.
- Данска - Право гласа на локалним изборима, које је уведено и на Исланду и Фарским Острвима.
- Викторија (Аустралија)
- 1910.
- 1911.
- Калифорнија
- Аргентина - Докторка Џулијета Лантери добила право гласа.
- 1912
- 1913.
- 1914.
- 1915.
- 1916.
- 1917.
- Њујорк
- Демократска Република Азербејџан
- Јерменија
- Белоруска Народна Република
- Естонија
- Летонија
- Литванија
- Британска Колумбија
- Онтарио
- Канада - Право гласа за ратне удовице, жене које су током Првог светског рата служиле, или чија је породица служила у Европи.
- Пољска
- Руска република
- Украјинска Народна Република
- Уругвај
- 1918.
- Мичиген
- Јужна Дакота
- Оклахома
- Аустрија
- Канада - Право гласа за пунолетне жене које испуњавају имовинске квалификације утврђене од стране провинције.
- Нова Шкотска
- Немачка
- Молдавска Совјетска Социјалистичка Република
- Уједињено Краљевство - Право гласа за жене старије од 30 година које испуњавају утврђене имовинске квалификације.
- 1919.
- Белгија - Само на општинском нивоу.
- Грузија
- Мађарска
- Луксембург
- Холандија - Право да се кандидују на изборима уведено 1917.
- Нови Зеланд - Поред права гласа, уведено право да се кандидују на изборима за парламент.
- Њу Брансвик - Нису могле да се кандидују на изборима све до 1934.
- Минесота
- Јужна Родезија - Женама забрањено да гласају и да се кандидују на изборима за парламент.
- 1930.
- Јужноафричка Република - Право гласа само за белкиње.
- Турска
- 1931.
- Цејлон (садашња Шри Ланка)
- Чиле - Право гласа на општинским изборима за земљопоседнице.
- Португалија - Постојала одређена ограничења у зависности од нивоа образовања.
- Шпанија - Опште право гласа.
- 1932.
- 1934.
- Чиле - Право гласа на општинским изборима.
- Куба
- Португалија - Право гласа за све жене.
- Табаско - Право гласа на регионалним изборима и изборима за конгрес.
- 1935.
- 1937.
- Холандска источна Индија - Право гласа за европске жене.
- Филипини[6]
- 1938.
- Боливија
- Бугарска - Само мајке.
- Узбечка Совјетска Социјалистичка Република
- 1939.
- Ел Салвадор[6]
- Румунија - Право гласа под истим условима као за мушкарце, мада су постојала одређена ограничења и за једне и за друге, која су више утицала на жене.[9][10]
- 1940.
- 1941.
- Панама - Право гласа са одређеним ограничењима.
- 1942.
- 1944.
- 1945.
- Француска
- Индонезија (у то време Холандска источна Индија)
- Италија[12]
- Јапан
- Сенегал
- Того (у то време Француски Тоголанд)
- Југославија
- 1946.
- Камерун
- Џибути
- Гватемала
- Кенија
- Северна Кореја[13]
- Либерија - Право гласа само за Афро-Американке; домородачком становништву дозвољено да гласа тек 1951.
- Британски мандат над Палестином
- Португалија - Проширено право гласа.
- Румунија[9]
- Венецуела
- Вијетнам
- 1947.
- 1948.
- Универзална декларација о људским правима у Члану 21. каже следеће: Воља народа је основа државне власти: ова воља треба да се изражава на повременим и слободним изборима, који ће се спроводити општим и једнаким правом гласа, тајним гласањем или одговарајућим поступком којим се обезбеђује слобода гласања.[15]
- Белгија
- Израел
- Јужна Кореја
- Нигерија
- Суринам
- 1949.
- Чиле - Проширено право гласа на изборима 8. јануара.
- Кина
- Костарика
- Сирија
- 1950.
- 1951.
- 1952.
- 1953.
- Бутан
- Гвајана (у то време Британска Гвајана)
- Мексико - Право гласа на државним изборима за све жене.
- 1954.
- Белизе (у то време Британски Хондурас)
- Колумбија
- Гана (у то време Златна обала)
- 1955.
- 1956.
- Бенин (у то време Република Дахомеј)
- Комори
- Египат
- Габон
- Мали (у то време Француски Судан)
- Маурицијус
- Пакистан - Проширено право гласа на државном нивоу, претходно су могле да гласају само писмене жене.[16]
- Сомалија (у то време Британски Сомалиленд)
- 1957.
- Малезија
- Зимбабве (у то време Јужна Родезија)
- 1958.
- Буркина Фасо (у то време Горња Волта)
- Чад
- Гвинеја
- Лаос
- Нигерија
- 1959.
- Брунеј
- Кантон Во
- Нешател
- Мадагаскар (у то време Малгашка Република)
- Сан Марино
- Танзанија (у то време Тангањика)
- Тунис
- 1960.
- 1961.
- 1962.
- Алжир
- Аустралија - Право гласа проширено на Абориџинке.
- Брунеј - Укинуто право гласа и за жене и за мушкарце.
- Монако
- Уганда
- Замбија (у то време Северна Родезија)
- 1963.
- 1964.
- 1965.
- Авганистан - Укинуто током талибанског режима од 1996. до 2001.[17]
- Боцвана (у то време Бечуана)
- Лесото (у то време Басутоланд)
- 1966.
- 1967.
- Еквадор - Гласање обавезно за жене, као и за мушкарце.[18]
- Кирибати (у то време Гилберт острва)
- Тувалу (у то време Острва Елис)
- Јужни Јемен
- 1968.
- Кантон Базел-провинција
- Бермуди - Опште право гласа.
- Науру
- Португалија - Упркос тврдњама да су установљена једнака политичка права за мушкарце и жене, нека од њих су била резервисана само за мушкарце.
- Швајцарска
- 1970.
- 1971.
- Швајцарска - На федералном нивоу, од 1958. до 1990. на нову кантона.
- 1972.
- 1973.
- 1974.
- Јордан
- Португалија - Све рестрикције укинуте након Каранфилске револуције.
- Соломонова Острва
- 1975
- Ангола
- Зеленортска Острва
- Мозамбик
- Сао Томе и Принсипе
- Вануату (у то време Нови Хебриди)
- 1976.
- Источни Тимор - Индонежанском окупацијом.
- 1977.
- 1978.
- 1980.
- 1984.
- Лихтенштајн
- Мисисипи - Ратификован 19. амандман Устава Сједињених Америчких Држава, мада су жене у Мисисипију имале право гласа још од 1920.
- 1986.
- 1989.
- Намибија (некадашња Југозападна Африка)
- 1990.
- Самоа (у то време Западна Самоа)
- Швајцарска - Савезни врховни суд приморава Кантон Апенцел Инероден да женама да право гласа.
- 1994.
- 1997.
- 2003
- 2005.
- 2006.
- Уједињени Арапски Емирати - У почетку веома ограничено, али се благо проширило на парламентарним изборима 2011.
- 2015.
- Саудијска Арабија - Уведено на општинским изборима 2015. заједно са правом да се жене кандидују.[22]
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Lydia Chapin Taft Biography Womens Suffrage by Frances Stanford”. Архивирано из оригинала 19. 10. 2014. г. Приступљено 19. 10. 2014. Текст „ Humanities 360 ” игнорисан (помоћ)
- ^ а б в г Ray, P. Orman (1918). „Woman Suffrage in Foreign Countries”. The American Political Science Review. 12 (3): 469—474. JSTOR 1946097. S2CID 146961744. doi:10.2307/1946097.
- ^ „Women in Parliament - Parliament of Victoria”. Parliament.vic.gov.au. Приступљено 6. 5. 2013.
- ^ „Canada-WomensVote-WomenSuffrage”. Faculty.marianopolis.edu. 27. 1. 1916. Приступљено 6. 5. 2013.
- ^ "Wee, Small Republics: A Few Examples of Popular Government," Hawaiian Gazette, Nov 1, (1895). стр. 1
- ^ а б в г Women's Suffrage
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 11. 10. 2009. г. Приступљено 20. 10. 2014.
- ^ Bourdiol, Julien (1908), Condition internationale des Nouvelles-Hebrides. стр. 106
- ^ а б „Summary: Rights to Vote in Romania”. Архивирано из оригинала 09. 10. 2014. г. Приступљено 6. 10. 2014.
- ^ „CONSTITUȚIA României din 1938”. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 6. 10. 2014.
- ^ „The Evolution of Bermuda's Franchise”. Parliamentary Registry Bermuda.
- ^ (језик: италијански) Extension to the women of the right to vote Архивирано на сајту Wayback Machine (26. мај 2008)
- ^ „Women's Suffrage”. Ipu.org. 23. 5. 1997. Приступљено 6. 5. 2013.
- ^ Gregory Hammond, The Women's Suffrage Movement and Feminism in Argentina From Roca to Peron (U of New Mexico Press; 2011)
- ^ The Universal Declaration of Human Rights
- ^ „Pakistan Ministers”. Guide2womenleaders.com. Архивирано из оригинала 04. 05. 2013. г. Приступљено 6. 5. 2013.
- ^ „Woman Suffrage Timeline International - Winning the Vote Around the World”. Womenshistory.about.com. 25. 4. 1908. Архивирано из оригинала 12. 07. 2015. г. Приступљено 6. 5. 2013.
- ^ „El Voto Feminino en Ecuador, published 6 April 1991, accessed 1 November 2010”. Hoy.com.ec. 14. 10. 2011. Архивирано из оригинала 21. 05. 2014. г. Приступљено 6. 5. 2013.
- ^ а б Women's Suffrage
- ^ Darwish, Adel (25. 10. 2002). „Bahrain's women vote for first time”. The Daily Telegraph. London. Приступљено 25. 5. 2010.
- ^ „Kuwait grants women right to vote”. CNN. 16. 5. 2005. Приступљено 13. 4. 2014.
- ^ http://edition.cnn.com/2015/08/21/world/saudi-arabia-women-voting/ CNN, Приступљено 25.8.2015.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Google Spreadsheet with map - Хронологија у табели и на мапи света.