Истанбул — разлика између измена

Уреди везе
Координате: 41° 02′ 43″ С; 29° 02′ 04″ И / 41.0452° С; 29.0344° И / 41.0452; 29.0344
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci; козметичке измене
Ред 49: Ред 49:


== Географија ==
== Географија ==
{{Further information|Географија Турске|Геологија Турске}}
Истанбул се налази близу Северноанадолијског раседа који је одговоран за неколико разорних [[земљотрес]]а у скоријој историји. Истраживања показују да постоји велика вероватноћа да ће Истанбул и околину задесити страховити земљотреси у наредним деценијама.{{чињеница|date=03. 2018.}}<!-- mrtva veza od tog datuma-->

Близина [[Мраморно море|Мраморног мора]] доноси и опасност од [[цунами]]ја ако дође до земљотреса. Лош квалитет градње већег дела модерног града прети да евентуалне земљотресе претвори у разарајуће катастрофе.<ref>{{cite web|url=http://atlas.cc.itu.edu.tr/~barka/pubs/ist_haz/istanbul.html |title=atlas.cc.itu.edu.tr |publisher=Atlas.cc.itu.edu.tr |date= |accessdate = 7. 1. 2012.}}</ref>
Истанбул се налази на сјеверозападу Турске у Мраморној регији у простире се на укупно 5.343 км<sup>2</sup>. Босфор, који спаја Мраморно море са Црним морем, раздваја град на европски (тракијски) дио — на коме се налази историјско и економско средиште — и на азијски (анадолијски) дио. Град је даље поријељен Златним рогом, природном луком која окружује полуострво на коме су основани бивши Византион и Константинопољ. Ушће Мраморног мора, Босфора и Златног рога у срцу данашњег Истанбула одвраћало је нападачке снаге хиљадама година и остало је истакнута особина градског пејзажа.{{sfn|Gregory|2010|p=63}}

Пратећи [[Седам брежуљака Рима|модел Рима]], историјско полуострво карактерише [[Седам брежуљака Констатинопоља|седам брежуљака]], на коме се издиже по једна царска џамија. На најисточнијем брежуљку налази се [[Топкапи сарај]] у Сарајбурну.<ref>{{cite web|url=http://english.istanbul.gov.tr/Default.aspx?pid=294|archiveurl=https://web.archive.org/web/20090517063239/http://english.istanbul.gov.tr/Default.aspx?pid=294 |archivedate=17. 5. 2009 |publisher=Governorship of Istanbul|title=Istanbul from a Bird's Eye View|accessdate=19. 3. 2018}}</ref> Супротно од Златног рога уздиже се још један, конусни брежуљак, на коме се налази данашњи округ Бејоглу. Због топографије, грађевине на простору Бејоглуа су некада биле изграђене помоћу терастастих потпорних зидова.<ref name="topo"/> [[Ускудар]] на азијској страни има сличне брдовите карактеристике, са тереном који се постепено протеже до обале Босфора, али пејзаж у Шемсипаши и Ајазми је грубљи, сличан гребену. Највиша тачка у Истанбулу је брдо [[Чамлика]], са надморском висион од 288 м.<ref name="topo">{{cite web|url=http://www.kultur.gov.tr/EN,33069/the-topography-of-istanbul.html|publisher=Republic of Turkey Ministry of Culture and Tourism|title=The Topography of İstanbul|accessdate=19. 3. 2018}}</ref> Сјеверна половина Истанбула има већу просјечну висину у односу на јужну обалу, са тачкама које прелазе 200 м и неким обалама са стрмним литицама које личе на фјордове, посебне око сјеверног дијела Босфора, гдје се отвара ка Црном мору.

Истанбул се налази у близини [[Северноанадолијски расед|Сјеверноанадолијског расједа]], неспоредно поред граница између [[Евроазијска плоча|Евроазијске]] и [[Афричка плоча|Афричке]] плоче. Ова зона расједа, која се протеже од сјеверне Анадолије до Мраморног мора, одговорна је за неколико смртоносних потреса током цијеле историје града. Међу најразорнијим земљотресима најпознатији је [[Земљотрес у Цариграду 1509.|земљотрес]] [[1509]]. године, што је узроковало [[цунами]] који је пробио градске зидине и усмртио више до 10.000 људи. Скорији [[Земљотрес у Измиру 1999.|земљотрес]], из 1999. године, са епицентром у [[Измир]]у усмртио је 18.000 људи, укључујући 1.000 предграђу Истанбула. Становници Истанбула су и даље забринути због могући катастрофалних сеизмичких дешавања која могу задесети град у будућности, будући да хиљаде грађевина које су недавно изграђене како би смјестиле убрзано растеће становништво можда нису правилно конструисане.<ref name="dis-awaits">{{cite news|last=Revkin|first=Andrew C.|title=Disaster Awaits Cities in Earthquake Zones|url=https://www.nytimes.com/2010/02/25/science/earth/25quake.html|work=The New York Times|date=24. 2. 2010|accessdate=19. 3. 2018}}</ref> Сеизмолози истичу да је вјероватноћа од 60% да ће земљотрес јачине од 7,6 магнитута или више задесети град до [[2030]]. године.<ref>{{cite journal|doi=10.1126/science.288.5466.661|last1=Parsons|first1=Tom|last2=Toda|first2=Shinji|last3=Stein|first3=Ross S.|last4=Barka|first4=Aykut|last5=Dieterich|first5=James H.|year=2000|title=Heightened Odds of Large Earthquakes Near Istanbul: An Interaction-Based Probability Calculation|journal=Science|pmid=10784447|publisher=The American Association for the Advancement of Science|location=Washington, D.C.|volume=288|issue=5466|pages=661–5|ref=harv|bibcode=2000Sci...288..661P}}</ref><ref>{{cite news|last=Traynor|first=Ian|title=A Disaster Waiting to Happen – Why a Huge Earthquake Near Istanbul Seems Inevitable|url=https://www.theguardian.com/world/2006/dec/09/turkey.naturaldisasters|work=The Guardian |location=UK |date=9. 12. 2006|accessdate=19. 3. 2018}}</ref>


=== Клима ===
=== Клима ===
Ред 99: Ред 104:
|}}
|}}


== Администрација ==
=== Окрузи ===


[[Датотека:Grand Bazaar Istanbul 2007 004.jpg|мини|215п|Капали чаршија]]
[[Датотека:Grand Bazaar Istanbul 2007 004.jpg|мини|215п|Капали чаршија]]

Верзија на датум 19. март 2018. у 05:42

Истанбул
İstanbul  (турски)
Истанбул — колажни приказ знаменитости
Административни подаци
Држава Турска
РегијаМраморна регија
ПокрајинаИстанбул
Становништво
Становништво‍
 — 31. 12. 201715.029.231[1][2][3]
 — густина2.691 ст./km2
Агломерација14.657.434
Географске карактеристике
Координате41° 02′ 43″ С; 29° 02′ 04″ И / 41.0452° С; 29.0344° И / 41.0452; 29.0344
Временска зонаUTC+3
Апс. висина39 m
Површина1.539 km2
Истанбул на карти Турске
Истанбул
Истанбул
Истанбул на карти Турске
Остали подаци
ГрадоначелникМевлут Ујсал (ППР)
Позивни број212, 216
Регистарска ознака34
Веб-сајт
www.ibb.istanbul
www.istanbul.gov.tr

Истанбул (тур. İstanbul; [isˈtɑnbuɫ] ( слушај)), кроз историју познат као Константинопољ и Византион, најнасељенији је град у Турској Републици и економско, културно и историјско средиште земље. Истанбул је трансконтинентални град у Евроазији, смјештен на Босфорском мореузу (који раздваја Европу и Азију) између Мраморног и Црног мора. Економско и историјско средиште лежи у европском дијелу, док на азијској страни живи око трећине становништва града.[4] Град је управно средиште Метрополитанске општине Истанбул (која се подудара са Истанбулским вилајетом), које имају више од 15 милиона становника.[1] Истанбул је један од најнасељенијих градова на свијету, седми највећи град на свијету и највећи град у Европи. Истанбул се сматра мостом између Истока и Запада.

Основан под именом Византион на рту Сарајбурну око 660. године прије н. е, град је по величини и утицају постао један од најважнијих у историји. Након поновног оснивања као Константинопољ 330. године н. е, град је био царска пријестолница за скоро 16 држава, међу којима су Римско/Византијско (330—1204. и 1261—1453), Латинско (1204—1261) и Османско (1453—1922) царство.[5] Град је био полазна тачка ширења хришћанства током Римског и Византијског царства, прије османског освајања 1453. године, када је претворен у исламску тврђаву и средиште Османског калифата.[6]

Међу важним карактеристикама Истанбула су стратешки положај на Путу свиле,[7] жељезничка мрежа ка Европи и Блиском истоку, као и једина поморска веза између Црног и Средоземног мора која је створила космополитанско друштво, иако је то мање од оснивања Турске Републике 1923. године. Иако је Истанбул у међуратном периоду изгубио трку за нову турску пријестолницу од Анкаре, град се од поново уздигао у геополитичким и културним питањима. Становништво град је од педесетих година 20. вијека порасло за десет пута, због прилива досељеника из цијеле Анадолије, због чега су се границе града прошириле.[8][9] Умјетничке, музичке, филмске и културне свечаности одржавају се од краја 20. вијека и њихово одржавање је настављено све до данас. Побољшана инфраструктура довела је до комплексне саобраћајне мреже.

Отприлике 12,56 милиона страних посјетилаца пристигло је Истанбул 2015. године, пет година од када је град проглашен за Европску пријестоницу културе, што је град учинило петом најпопуларнијом туристичком одредницом.[10] Највећа атракција града је историјско средиште, које се дјелимично налази на списку Свјетске баштине Унеска, док се културним и забавним средиштем сматра градска природна лука, Златни рог, који се налази у округу Бејоглу. Као један од глобалних градова,[11] Истанбул се сматра једном од најбрже растућих економских метропола на свијету.[12] Град је сједиште многих турских предузећа и медија и чини више од четвртине бруто домаћег производа земље.[13] У нади да ће искористити своју ревитализацију и убрзано ширење, Истанбул је пет пута за двадесет година затражио да буде сједиште одржаваља Љетних олимпијских игара.[14]

Назив

Главни чланак: Називи Истанбула
Константин Велики

Први познати назив града је Византион (грч. Βυζάντιον), коју су дали колонисти Мегаре око 660. године прије н. е.[15] Сматра се да је име изведено из личног имена Бизас. Према старогрчкој традицији назив града почите од имена легендарно краља који је предводио грчке колонисте. Савремени научници износе хипотезу према којој је име Бизас мјесног трачког или дачког поријекла и да је по њему мегаренско насеље добило име.[16]

Након што је Константин Велики град учинио источном пријестоницом Римског царства 330. године н. е, град је постао познат као Константинопољ (грч. Κωνσταντινούπολις; у преводу „Констатинов град”).[15] Покушао је промовисати назив Нови Рим (грч. Νέα Ῥώμη), али тај назив није заживио.[17] Константинопољ је остао најчешћи назив за град све до успостављања Турске Републике. Назив Константинопољ за град током османске владавине (од средине 15. вијека) данас се међу Турцима сматра политички некоректним.[18]

До 19. вијека, град је добио друга имена која су користили странци или Турци. Европљани су користили назив Константинопољ за цио град, али су назив Стамбол — као и сами Турци — користили за полуострво између Златног рога и Мраморног мора. Назив Пера (на грч. преко) кориштен је за површину између Златног мора и Босфора, али Турци су користили назив Бејоглу (данас званичан назив једног од градских округа).[19] Исламбол (што значи „Град Ислама” или „Пун Ислама”) је био назив који се понекад колоквијално односио на град, чак се налазио и на османском кованом новцу,[20] али вјеровање да је то био претходник данашњег назива града, Истанбула, је очигледно због чињенице да је други назив постојао многи прије првог, чак прије османског освајања града.[15]

Уобичајено је мишљење да назив Истанбул долази од средњовјековног грчког израза „εἰς τὴν Πόλιν” (изговор: Шаблон:IPA-el) „ што значи „у/ка граду”[21] и на тај начин је град означаван у говору мјесних Грка. То је одразивало његов статус, као јединог великог града у близини. Важност Константинопоља у османском свијету одржавало је и његово османско име „Врата благостања” (осм. тур. در سعادت, тур. Der Saadet). Алтернативно мишљење указује да се назив развио непосредно из имена Константинопољ, при чему су први и трећи слогови испуштени.[15] Турска народна етимологија указује да назив града води од сложенице „Ислам бол” (тур. Islam bol — „мноштво Ислама”),[22] јер је град називан Исламбол (мноштво Ислама) или Исламбул („пронаћи Ислам”) као средиште Османског калифата. Први назив је потврђен убрзо послије освајања, а поријекло имена поједини савремени писци приписују султану Мехмеду II.[21] Поједини османски извори из 17. вијека, као што си списи Евлије Челебије, описују назив као уобичајени турски назив из тог времена; између краја 17. и краја 18. вијека, назив је такође био у званичној употреби. Прва употреба ријечи „Исламбол” била је кованом новцу из 1703. године из периода владавине султана Ахмеда III. Назив Истанбул почео се користили широм свијета тек послије увођења латинице у турски језик 1928. године и позива другим земљама да користе турски назив за град.[23][24]

Међу Словенима учесталија је била употреба назив Цариград за пријестолницу Византијског, а касније Османског царства. Назив је старословенски превод грчког назива „Βασιλὶς Πόλις” (Царев град).

Географија

За више информација погледајте: Географија Турске и Геологија Турске

Истанбул се налази на сјеверозападу Турске у Мраморној регији у простире се на укупно 5.343 км2. Босфор, који спаја Мраморно море са Црним морем, раздваја град на европски (тракијски) дио — на коме се налази историјско и економско средиште — и на азијски (анадолијски) дио. Град је даље поријељен Златним рогом, природном луком која окружује полуострво на коме су основани бивши Византион и Константинопољ. Ушће Мраморног мора, Босфора и Златног рога у срцу данашњег Истанбула одвраћало је нападачке снаге хиљадама година и остало је истакнута особина градског пејзажа.[25]

Пратећи модел Рима, историјско полуострво карактерише седам брежуљака, на коме се издиже по једна царска џамија. На најисточнијем брежуљку налази се Топкапи сарај у Сарајбурну.[26] Супротно од Златног рога уздиже се још један, конусни брежуљак, на коме се налази данашњи округ Бејоглу. Због топографије, грађевине на простору Бејоглуа су некада биле изграђене помоћу терастастих потпорних зидова.[27] Ускудар на азијској страни има сличне брдовите карактеристике, са тереном који се постепено протеже до обале Босфора, али пејзаж у Шемсипаши и Ајазми је грубљи, сличан гребену. Највиша тачка у Истанбулу је брдо Чамлика, са надморском висион од 288 м.[27] Сјеверна половина Истанбула има већу просјечну висину у односу на јужну обалу, са тачкама које прелазе 200 м и неким обалама са стрмним литицама које личе на фјордове, посебне око сјеверног дијела Босфора, гдје се отвара ка Црном мору.

Истанбул се налази у близини Сјеверноанадолијског расједа, неспоредно поред граница између Евроазијске и Афричке плоче. Ова зона расједа, која се протеже од сјеверне Анадолије до Мраморног мора, одговорна је за неколико смртоносних потреса током цијеле историје града. Међу најразорнијим земљотресима најпознатији је земљотрес 1509. године, што је узроковало цунами који је пробио градске зидине и усмртио више до 10.000 људи. Скорији земљотрес, из 1999. године, са епицентром у Измиру усмртио је 18.000 људи, укључујући 1.000 предграђу Истанбула. Становници Истанбула су и даље забринути због могући катастрофалних сеизмичких дешавања која могу задесети град у будућности, будући да хиљаде грађевина које су недавно изграђене како би смјестиле убрзано растеће становништво можда нису правилно конструисане.[28] Сеизмолози истичу да је вјероватноћа од 60% да ће земљотрес јачине од 7,6 магнитута или више задесети град до 2030. године.[29][30]

Клима

Клима Истанбула је умерено-континентална.

Клима Истанбула,  Турска
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 18,3
(64,9) 		24,0
(75,2) 		26,2
(79,2) 		32,9
(91,2) 		33,0
(91,4) 		40,2
(104,4) 		40,5
(104,9) 		38,8
(101,8) 		33,6
(92,5) 		34,2
(93,6) 		27,2
(81) 		21,2
(70,2) 		40,5
(104,9)
Средњи максимум, °C (°F) 8,7
(47,7) 		9,1
(48,4) 		11,2
(52,2) 		16,5
(61,7) 		21,4
(70,5) 		26,0
(78,8) 		28,4
(83,1) 		28,5
(83,3) 		25,0
(77) 		20,1
(68,2) 		15,3
(59,5) 		11,1
(52) 		18,4
(65,1)
Просек, °C (°F) 5,8
(42,4) 		5,9
(42,6) 		7,6
(45,7) 		12,1
(53,8) 		16,7
(62,1) 		21,0
(69,8) 		23,4
(74,1) 		23,6
(74,5) 		20,2
(68,4) 		16,0
(60,8) 		11,9
(53,4) 		8,2
(46,8) 		14,3
(57,7)
Средњи минимум, °C (°F) 2,9
(37,2) 		2,8
(37) 		3,9
(39) 		7,7
(45,9) 		12,0
(53,6) 		16,0
(60,8) 		18,5
(65,3) 		18,7
(65,7) 		15,5
(59,9) 		12,0
(53,6) 		8,5
(47,3) 		5,3
(41,5) 		10,3
(50,5)
Апсолутни минимум, °C (°F) −10,4
(13,3) 		−16,1
(3) 		−7,0
(19,4) 		−0,6
(30,9) 		3,6
(38,5) 		8,0
(46,4) 		10,5
(50,9) 		8,2
(46,8) 		5,2
(41,4) 		2,0
(35,6) 		−2,0
(28,4) 		−3,4
(25,9) 		−16,1
(3)
Количина падавина, mm (in) 98,4
(38,74) 		80,2
(31,57) 		69,9
(27,52) 		45,8
(18,03) 		36,1
(14,21) 		34,0
(13,39) 		38,8
(15,28) 		47,8
(18,82) 		61,4
(24,17) 		96,9
(38,15) 		110,7
(43,58) 		123,9
(48,78) 		843,9
(332,24)
Извор: Светску метеоролошку организацију (ОУН)[31] Devlet Meteoroloji İşleri Genel Müdürlüğü[32][33] и BBC Weather Centre

Администрација

Капали чаршија

Адалар (Adalar), Арнавуткој (Arnavutköy), Аташехир (Ataşehir), Авџилар (Avcılar), Багџилар (Bağcılar), Бахчелиевлер (Bahçelievler), Бакиркој(Bakırköy), Бајрампаша (Bayrampaşa), Башакшехир (Başakşehir), Бешикташ (Beşiktaş), Бејкоз (Beykoz), Бејликдузу (Beylikdüzü), Бејоглу (Beyoğlu), Бујукчекмеџе (Büyükçekmece), Чаталџа (Çatalca), Чекмекој(Çekmeköy), Есенлер (Esenler), Есенјурт (Esenyurt), Ејуп (Eyüp), Фатих (Fatih), Газиосманпаша (Gaziosmanpaşa), Гунгорен (Güngören), Кадикој (Kadıköy), Кагитхане (Kağıthane), Картал (Kartal), Кучукчемекџе (Küçükçekmece), Малтепе (Maltepe), Пендик (Pendik), Санџактепе (Sancaktepe), Саријер (Sarıyer), Силиври (Silivri), Султанбејли (Sultanbeyli), Султангази (Sultangazi), Шиле (Şile), Шишли (Şişli), Тузла (Tuzla), Умраније (Ümraniye), Ускудар (Üsküdar), Зејтинбурну (Zeytinburnu)

Историја

Истанбул
İstanbul, Konstantinopolis
Датотека:Istanbul Montage 2016.png, ISS043-E-159631 - View of Earth.jpg
Светска баштина Унеска
Званично имеИсторијски делови Истанбула
МестоИстанбулски вилајет, Турска Уреди на Википодацима
Координате41° 00′ 36″ С; 28° 57′ 37″ И / 41.01° С; 28.9603° И / 41.01; 28.9603
Површина5.343 km2 (5,751×1010 sq ft)
Критеријумкултурна: I, II, III, IV
Референца356
Упис1985. (9. седница)
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/356

Неолитски предмети, који су откривени почетком 21. века, наговештавају да је полуострво на ком се налази Истамбул било насељено чак од 7. века п. н. е. То рано насеље, важно у ширењу неолитске револуције са Блиског истока у Европу, трајало је скоро хиљаду година пре него што је преплављено због благог пораста нивоа воде.[34] Пре тог археолошког открића било је укорењено да су трачка племе, укључујући и Фригијце, почели да се насељавају на Сарајбуруну краје 6. века п. н. е. Прво људско насеље са азијске стране, хумка Фикиртепе, је из бакарног доба, са пронађеним предметима који датирају од 5500 до 3500 година п. н. е.[тражи се извор]

Најрајније понато насеље по имену Семистра на месту Истамбула су подигла трачка племена око 1000. п. н. е.[35] Уз трачку луку Лигос, ова два насеља су била једина два насеља са европске стране Истамбула, док су феничанске трговачке станице основана на почетку 1. миленијума п. н. е., а градић Халкидон са азијске стране је основан око 680. п. н. е.

Византион

Главни чланак: Византион

Византон (старогрчки: Βυζάντιον, латински: Byzantium, грчки: Βυζάντιο) било је колонијално насеље Грка из Мегаре из 667. п. н. е., које је добило име по њиховом краљу Бизасу, (грчки: Βύζας, Βύζαντας).

Након удружења са Песценијем Нигером, против Септимија Севера, град је био под римском опсадом, и претрпео је велику штету 196. године. Септимије Север обновио је град који је убрзо опет био у успону.

Византијско царство

Главни чланак: Константинопољ
Остаци византијског стуба пронађеног у византијском акропољу, који се данас налази у палати Топкапи.
Уметников доживљај Цариграда

Положај Византиона мотивисао је Константина Великог на утемељење Новог Рима (латински: Nova Roma) тј. Константинопоља (грчки:Κωνσταντινούπολις, латиничним: Kōnstantinoupolis, латински: Constantinopolis). По легенди, пророчански сан показао му је положај града. Константинопољ је постао и остао престоница Источног римског царства или Византског царства, све до његовог пада 1453. године.

Повољан положај града између Европе и Азије био је веома важан за развој трговине и културе. Због важног стратешког положаја, Цариград је контролисао путеве између Азије и Европе, као и пролаз из Средоземног мора у Црно море.

Цариград је, као главни град Византије, био највећи град у Европи, па су га Грци звали i Poli ("Град"), будући да је био средиште хеленског света. 1204. године град су освојили и опљачкали крсташи у Четвртом крсташком рату, а поново су га освојили Никејанци 1261. године, под вођством Михајла VIII Палеолога.

Падом Рима и Западног римског царства, град је постао једини главни град онога што данас историчари зову Византија или Византско царство (овај термин уведен је тек у 18. веку). Ово је царство имало грчку културу те је постало центар православља, након одвајања од римске Цркве. У овом се царству налазило мноштво цркви, укључујући Ају Софију (Свету Софију), највећу светску цркву. Град је још увек седиште цариградског патријарха, духовног вође православне Цркве.

Османско царство

Главни чланци: Османско царство и Пад Цариграда (1453)

Након опсаде дуге 53 дана, 29. маја 1453. године, султан Мехмед II Освајач ушао је у Цариград кроз велику рупу у Теодосијевим зидовима коју је направио његов топ. Цариград је 1453. године постао трећа престоница османског царства.

Велики базар и палата Топкапи подигнути су неколико година након турског освајања. У граду су подигнуте џамије, као џамија Фатих, заједно са припадајућим школама и купалиштима. У град је насељено ново становништво које се састојало од Јевреја, хришћана и муслимана, који су досељени из свих делова царства.

За време владавине Сулејмана држава доживљава велики уметнички и архитектонски развој. Архитекта Мимар Синан у граду је направио многе џамије и друге зграде, а османска керамичка уметност и калиграфија такође доживљава процват.

Демографија

Демографија
1990.2000.
6.629.4318.803.468

Током историје, Истанбул се често рангиран међу највећим градовима света. Око 500. године, Константинопољ је имао између 400.000 и 500.000 људи. До 13. века Константинопољ је био у конкуренцији за највећи град у свету заједно са Багдадом и кинеским Чанањем. Никада више није био највећи град на свету, али је био највећи град у Европи до 19. века када га је претекао Лондон. Данас је то један од највећих урбаних средина у Европи. Према подацима из јула 2011. Истанбул има 11,25 милиона чиме је то други град у Европи након Москве са 11,65 милиона.[36] Према превиђањима англомерација Истанбула ће до 2015. да претекне англомерацију Москве.

Турски институт за статистику проценио је да популација на дан 31. децембар 2012. износи 13.854.740, чиме је то највећи град у Турској где живи 18% становништва државе. Годишњи пораст становника је око 3,45% чиме је Истанбул најбрже растући град међу метрополисима у државама које су чланови Организације за економску сарадњу и развој. Високи раст осликава тренд урбанизације широм земље, с обзиром да су после Истанбула други и трећи град по расту у земљама ОЕЦД-а турски градови Измир и Анкара.

Истанбул је доживео велики раст поготову у другој половини 20. века, када је дошло до удесетостручења у броју становника. Раст је делимично последица проширења града између 1980. и 1985. године када је број становника града дуплиран. Значајан раст је услед велике миграције људи са истока Турске услед потраге за послом и бољих услова живота.

Број странаца у Истанбулу је релативно мали са само 42.228 у 2007.[37] Само 28% становника града су оригинално из Истанбула.

Знаменитости

Истанбул је град у коме се сусрећу многе цивилизације и чији су трагови видљиви широм града.

Султан Ахметова џамија

Зграде, споменици и стадиони

Тргови, квартови и пијаце

  • Трг Таксим
  • Бејолу
  • Бебечки рибљи ресторани
  • Велики Базар
  • Пијаца зачина
  • Залив Златни рог

Образовање

Капије универзитета

Град је седиште многих универзитета, који су претежно државни, али се последњих година отворио и један број приватних.

  • (Bahçeşehir University)
  • (Boğaziçi University)
  • Фатих универзитет
  • Галатасарај универзитет
  • (Işık University)
  • (İstanbul Bilgi University)
  • (İstanbul Technical University)
  • (İstanbul University)
  • (Koç University)
  • (Marmara University)
  • (Sabancı University)
  • (Yeditepe University)
  • (Yıldız Technical University)

Привреда

Саобраћај

Главни чланак: Градски превоз у Истанбулу
Босфорски мост
Главни сокак (булевар) у највећој пословној четврти - Левент.

Истанбул има развијен систем градског превоза али је и поред тога свакодневно суочен са великим саобраћајним застојима на прилазима граду и главним градским саобраћајницама.

Градски превоз у Истанбулу чине аутобуси, минибусеви, лаки метро, бродићи и трајекти. У граду се налази и цивилни аеродром.

Међународна сарадња

Истанбул је збратимљен са 45 градова широм света.[38] То су:

Референце

  1. ^ а б „Turkey: Provinces and Major Cities”. www.citytpopulation.de. Citypopulation. 31. 12. 2014. Приступљено 18. 3. 2018. „The population of the Turkish cities and provinces according to census results and latest register-based tabulations” 
  2. ^ „All urban agglomerations of the world with a population of 1 million inhabitants or more”. www.citypopulation.de. Citypopulation. 1. 4. 2015. Приступљено 18. 3. 2018. 
  3. ^ „The Results of Address Based Population Registration System, 2017”. Turkish Statistical Institute. 1. 2. 2018. Приступљено 18. 3. 2018. 
  4. ^ WCTR Society; Unʼyu Seisaku Kenkyū Kikō 2004, стр. 281.
  5. ^ Çelik 1993, стр. xv.
  6. ^ Masters & Ágoston 2009, стр. 114–5.
  7. ^ Dumper & Stanley 2007, стр. 320.
  8. ^ Turan 2010, стр. 224.
  9. ^ „Population and Demographic Structure”. Istanbul 2010: European Capital of Culture. Istanbul Metropolitan Municipality. 2008. Приступљено 18. 3. 2018. 
  10. ^ „MasterCard Global Destination Cities Index”. 
  11. ^ „The World According to GaWC 2010”. Globalization and World Cities (GaWC) Study Group and Network. Loughborough University. Приступљено 18. 3. 2018. 
  12. ^ Berube, Alan (1. 12. 2010). „Global Growth on the Orient Express”. Brookings Institution blog "The Avenue". Приступљено 18. 3. 2018. 
  13. ^ OECD Territorial Reviews: Istanbul, Turkey. Policy Briefs. The Organisation for Economic Co-operation and Development. 2008. ISBN 978-92-64-04383-1. 
  14. ^ „IOC selects three cities as Candidates for the 2020 Olympic Games”. The International Olympic Committee. 24. 5. 2012. Приступљено 18. 3. 2018. 
  15. ^ а б в г Room 2006, стр. 177.
  16. ^ Georgacas 1947, стр. 352ff..
  17. ^ Gregory 2010, стр. 62–3.
  18. ^ Masters & Ágoston 2009, стр. 286.
  19. ^ Masters & Ágoston 2009, стр. 226–7.
  20. ^ Finkel 2005, стр. 57, 383.
  21. ^ а б Sakaoğlu, Necdet (1994). „İstanbul'un adları”. Ур.: Akbayar, Nuri. Dünden bugüne İstanbul ansiklopedisi (на језику: турски) (8 Cilt (Takım). изд.). İstanbul: Türkiye Ekonomik ve Toplumsal Tarih Vakfı. ISBN 975-7306-00-2. 
  22. ^ „istanbul | Origin and meaning of the name istanbul by Online Etymology Dictionary”. www.etymonline.com (на језику: енглески). Приступљено 18. 3. 2018. 
  23. ^ Room 2006, стр. 177–8.
  24. ^ Göktürk, Soysal & Türeli 2010, стр. 7.
  25. ^ Gregory 2010, стр. 63.
  26. ^ „Istanbul from a Bird's Eye View”. Governorship of Istanbul. Архивирано из оригинала 17. 5. 2009. г. Приступљено 19. 3. 2018. 
  27. ^ а б „The Topography of İstanbul”. Republic of Turkey Ministry of Culture and Tourism. Приступљено 19. 3. 2018. 
  28. ^ Revkin, Andrew C. (24. 2. 2010). „Disaster Awaits Cities in Earthquake Zones”. The New York Times. Приступљено 19. 3. 2018. 
  29. ^ Parsons, Tom; Toda, Shinji; Stein, Ross S.; Barka, Aykut; Dieterich, James H. (2000). „Heightened Odds of Large Earthquakes Near Istanbul: An Interaction-Based Probability Calculation”. Science. Washington, D.C.: The American Association for the Advancement of Science. 288 (5466): 661—5. Bibcode:2000Sci...288..661P. PMID 10784447. doi:10.1126/science.288.5466.661. 
  30. ^ Traynor, Ian (9. 12. 2006). „A Disaster Waiting to Happen – Why a Huge Earthquake Near Istanbul Seems Inevitable”. The Guardian. UK. Приступљено 19. 3. 2018. 
  31. ^ „Istanbul”. Worldweather. 5. 10. 2006. Приступљено 7. 1. 2012. 
  32. ^ „Yıllık Toplam Yağış Verileri - İstanbul (Data of the total annual precipitacion of Istanbul)”. Meteor.gov.tr. Приступљено 7. 1. 2012. 
  33. ^ „Ölçülen En Düşük Sıcaklıklar (Lowest Recorded Temperatures): 30.01.2012 06:00 - 31.01.2012 06:00 (UTC) - İstanbul”. 
  34. ^ Algan, Oya; M. Namık Yalçın; Özdo, Mehmet (2011). „Holocene coastal change in the ancient harbor of Yenikapı–İstanbul and its impact on cultural history”. 76 (1): 30—45. doi:10.1016/j.yqres.2011.04.002. 
  35. ^ Maxwell 2010, стр. 19
  36. ^ „File 11a: The 30 Largest Urban Agglomerations Ranked by Population Size at Each Point in Time, 1950–2025” (xls). World Urbanization Prospects, the 2011 Revision. The United Nations. 5. 4. 2012. Приступљено 20. 9. 2012. 
  37. ^ Kamp, Kristina (17. 2. 2010). „Starting Up in Turkey: Expats Getting Organized”. Today's Zaman. Приступљено 27. 3. 2012. 
  38. ^ „Братски градови Истанбула”. Приступљено 8. 9. 2007. 

Литература

  • ʻAner, Nadav (2005). Pergola, Sergio Della; Gilboa, Amos; Ṭal, Rami, ур. The Jewish People Policy Planning Institute Planning Assessment, 2004–2005: The Jewish People Between Thriving and Decline. Jerusalem: Gefen Publishing House Ltd. ISBN 978-965-229-346-6. 
  • Athanasopulos, Haralambos (2001). Greece, Turkey, and the Aegean Sea: A Case Study in International Law. Jefferson, N.C.: McFarland & Company, Inc. ISBN 978-0-7864-0943-3. 
  • Barnes, Timothy David (1981). Constantine and Eusebius. Cambridge, Mass.: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-16531-1. 
  • Baynes, Norman H. (1949). Baynes, Norman H.; Moss, Henry S. L. B, ур. Byzantium: An Introduction to East Roman Civilization. Oxford, Eng.: Clarendon Press. ISBN 978-0-674-16531-1. 
  • Béhar, Pierre (1999). Vestiges d'Empires: La Décomposition de l'Europe Centrale et Balkanique. Paris: Éditions Desjonquères. ISBN 2-84321-015-1. 
  • Bideleux, Robert; Jeffries, Ian (1998). A History of Eastern Europe: Crisis and Change. New York and London: Routledge. ISBN 0-415-16111-8. 
  • Boyar, Ebru; Fleet, Kate (2010). A Social History of Ottoman Istanbul. Cambridge, Eng.: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-13623-5. 
  • Bloom, Jonathan M.; Blair, Sheila (2009). The Grove Encyclopedia of Islamic Art and Architecture: Delhi to Mosque. Oxford University Press. стр. 1. ISBN 978-0-19-530991-1. Приступљено 11. 04. 2013. „Whatever the prehistoric antecedents of Istanbul, the continuous historical development of the site began with the foundation of a Greek colony from Megara in the mid-7th century BCE...” 
  • Brink-Danan, Marcy (2011). Jewish Life in Twenty-First-Century Turkey: The Other Side of Tolerance. New Anthropologies of Europe. Bloomington, Ind.: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-35690-1. 
  • Brummett, Palmira Johnson (2000). Image and Imperialism in the Ottoman Revolutionary Press, 1908–1911. Albany, N.Y.: SUNY Press. ISBN 978-0-7914-4463-4. 
  • Cantor, Norman F. (1994). Civilization of the Middle Ages. New York: HarperCollins. ISBN 978-0-06-092553-6. 
  • Çelik, Zeynep (1993). The Remaking of Istanbul: Portrait of an Ottoman City in the Nineteenth Century. Berkeley, Calif., & Los Angeles: University of California Press. ISBN 978-0-520-08239-7. 
  • Chamber of Architects of Turkey (2006). Architectural Guide to Istanbul: Historic Peninsula. 1. Istanbul: Chamber of Architects of Turkey, Istanbul Metropolitan Branch. ISBN 978-975-395-899-8. 
  • Chandler, Tertius (1987). Four Thousand Years of Urban Growth: An Historical Census. Lewiston, N.Y.: St. David's University Press. ISBN 978-0-88946-207-6. 
  • Connell, John (2010). Medical Tourism. CAB Books. Wallingford, Eng.: CABI. ISBN 978-1-84593-660-0. 
  • Dahmus, Joseph (1995). A History of the Middle Ages. New York: Barnes & Noble Publishing. ISBN 978-0-7607-0036-5. 
  • De Sélincourt, Aubery (2003). Marincola, John M, ур. The Histories. Penguin Classics. London: Penguin Books. ISBN 978-0-14-044908-2. 
  • De Souza, Philip (2003). The Greek and Persian Wars, 499-386 B.C. London: Routledge. ISBN 978-0-415-96854-6. 
  • Dumper, Michael; Stanley, Bruce E., ур. (2007). Cities of the Middle East and North Africa: A Historical Encyclopedia. Santa Barbara, Calif.: ABC-CLIO. ISBN 978-1-57607-919-5. 
  • Efe, Recep; Cürebal, Isa (2011). „Impacts of the "Marmaray" Project (Bosphorus Tube Crossing, Tunnels, and Stations) on Transportation and Urban Environment in Istanbul”. Ур.: Brunn, Stanley D. Engineering Earth: The Impacts of Megaengineering Projects. London & New York: Springer. стр. 715—34. ISBN 978-90-481-9919-8. 
  • El-Cheikh, Nadia Maria (2004). Byzantium Viewed by the Arabs. Cambridge, MA: Harvard University Press. ISBN 0-932885-30-6. 
  • Finkel, Caroline (2005). Osman's Dream: The Story of the Ottoman Empire, 1300–1923. New York: Basic Books. ISBN 978-0-465-02396-7. 
  • Freely, John (1996). Istanbul: The Imperial City. New York: Viking. ISBN 978-0-670-85972-6. 
  • Freely, John (2000). The Companion Guide to Istanbul and Around the Marmara. Woodbridge, Eng.: Companion Guides. ISBN 978-1-900639-31-6. 
  • Freely, John (2011). A History of Ottoman Architecture. Southampton, Eng.: WIT Press. ISBN 978-1-84564-506-9. 
  • Georgacas, Demetrius John (1947). „The Names of Constantinople”. Transactions and Proceedings of the American Philological Association. The Johns Hopkins University Press. 78: 347—67. JSTOR 283503. doi:10.2307/283503. 
  • Göksel, Aslı; Kerslake, Celia (2005). Turkish: A Comprehensive Grammar. Comprehensive Grammars. Abingdon, Eng.: Routledge. ISBN 978-0-415-21761-3. 
  • Göktürk, Deniz; Soysal, Levent; Türeli, İpek, ур. (2010). Orienting Istanbul: Cultural Capital of Europe?. New York: Routledge. ISBN 978-0-415-58011-3. 
  • Grant, Michael (1996). The Severans: The Changed Roman Empire. London: Routledge. ISBN 978-0-415-12772-1. 
  • Gregory, Timothy E. (2010). A History of Byzantium. Oxford, Eng.: John Wiley and Sons. ISBN 978-1-4051-8471-7. 
  • Gül, Murat (2012). The Emergence of Modern Istanbul: Transformation and Modernisation of a City (Revised Paperback изд.). London: IB.Tauris. ISBN 978-1780763743. 
  • Harter, Jim (2005). World Railways of the Nineteenth Century: A Pictorial History in Victorian Engravings (illustrated изд.). Baltimore: Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-8089-6. 
  • Holt, Peter M.; Lambton, Ann K. S.; Lewis, Bernard, ур. (1977). The Cambridge History of Islam. 1A (illustrated, reprint изд.). Cambridge, Eng.: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-29135-4. 
  • Isaac, Benjamin H. (1986). The Greek Settlements in Thrace Until the Macedonian Conquest (illustrated изд.). Leiden, the Neth.: BRILL. ISBN 978-90-04-06921-3. 
  • Kapucu, Naim; Palabiyik, Hamit (2008). Turkish Public Administration: From Tradition to the Modern Age. USAK Publications. 17. Ankara: USAK. ISBN 978-605-4030-01-9. 
  • Karpat, Kemal H. (1976). The Gecekondu: Rural Migration and Urbanization (illustrated изд.). Cambridge, Eng.: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-20954-0. 
  • Keyder, Çağlar, ур. (1999). Istanbul: Between the Global and the Local. Lanham, Md.: Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-8476-9495-2. 
  • King, Charles (2014). Midnight at the Pera Palace, The birth of modern Istanbul. Norton & Cy. ISBN 9780393089141-. 
  • Klimczuk, Stephen; Warner, Gerald (2009). Secret Places, Hidden Sanctuaries: Uncovering Mysterious Sights, Symbols, and Societies. New York: Sterling Publishing Company, Inc. ISBN 978-1-4027-6207-9. 
  • Knieling, Jörg; Othengrafen, Frank (2009). Planning Cultures in Europe: Decoding Cultural Phenomena in Urban and Regional Planning. Urban and Regional Planning and Development. Surrey, Eng.: Ashgate Publishing, Ltd. ISBN 978-0-7546-7565-5. 
  • Köksal, Özlem, ур. (2012). World Film Locations: Istanbul. Bristol, Eng.: Intellect Books. ISBN 978-1-84150-567-1. 
  • Köse, Yavuz (2009). „Vertical Bazaars of Modernity: Western Department Stores and Their Staff in Istanbul (1889–1921)”. Ур.: Atabaki, Touraj; Brockett, Gavin. Ottoman and Republican Turkish Labour History. Cambridge, Eng.: Cambridge University Press. стр. 91—114. ISBN 978-0-521-12805-6. 
  • Landau, Jacob M. (1984). Atatürk and the Modernization of Turkey. Leiden, the Neth.: E.J. Brill. ISBN 978-90-04-07070-7. 
  • Limberis, Vasiliki (1994). Divine Heiress: The Virgin Mary and the Creation of Christian Constantinople. London: Routledge. ISBN 978-0-415-09677-5. 
  • Lister, Richard P. (1979). The Travels of Herodotus. London: Gordon & Cremonesi. ISBN 978-0-86033-081-3. 
  • Masters, Bruce Alan; Ágoston, Gábor (2009). Encyclopedia of the Ottoman Empire. New York: Infobase Publishing. ISBN 978-1-4381-1025-7. 
  • Morris, Ian (октобар 2010). Social Development (PDF). Stanford, Calif.: Stanford University. Приступљено 5. 07. 2012. 
  • Necipoğlu, Gülru (1991). Architecture, Ceremonial, and Power: The Topkapi Palace in the Fifteenth and Sixteenth Centuries. Cambridge, Mass.: The MIT Press. ISBN 978-0-262-14050-8. 
  • Necipoğlu, Gülru (2010). „From Byzantine Constantinople to Ottoman Kostantiniyye”. Ур.: ölcer, Nazan. From Byzantion to Istanbul. Istanbul: SSM. ISBN 978-605-4348-04-6. 
  • Norris, Pippa (2010). Public Sentinel: News Media & Governance Reform. Washington, D.C.: World Bank Publications. ISBN 978-0-8213-8200-4. 
  • Organisation for Economic Co-operation and Development (2008). Istanbul, Turkey. OECD Territorial Reviews. Paris: OECD Publishing. ISBN 978-92-64-04371-8. 
  • Oxford Business Group (2009). The Report: Turkey 2009. Oxford, Eng.: Oxford Business Group. ISBN 978-1-902339-13-9. 
  • Papathanassis, Alexis (2011). The Long Tail of Tourism: Holiday Niches and Their Impact on Mainstream Tourism. Berlin: Springer. ISBN 978-3-8349-3062-0. 
  • Quantic, Roy (2008). Climatology for Airline Pilots. Oxford, Eng.: John Wiley & Sons. ISBN 978-0-470-69847-1. 
  • Reinert, Stephen W. (2002). „Fragmentation (1204–1453)”. Ур.: Mango, Cyril. The Oxford History of Byzantium. Oxford, Eng.: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-814098-6. 
  • Reisman, Arnold (2006). Turkey's Modernization: Refugees from Nazism and Atatürk's Vision. Washington, D.C.: New Academia Publishing, LLC. ISBN 978-0-9777908-8-3. 
  • Roebuck, Carl (1959). Ionian Trade and Colonization. Monographs on Archaeology and Fine Arts. New York: Archaeological Institute of America. ISBN 978-0-89005-528-1. 
  • Room, Adrian (2006). Placenames of the World: Origins and Meanings of the Names for 6,600 Countries, Cities, Territories, Natural Features, and Historic Sites (2nd изд.). Jefferson, N.C.: McFarland & Company. ISBN 978-0-7864-2248-7. 
  • Rôzen, Mînnā (2002). A History of the Jewish Community in Istanbul: The Formative Years, 1453–1566 (illustrated изд.). Leiden, the Neth.: BRILL. ISBN 978-90-04-12530-8. 
  • Sanal, Aslihan (2011). Fischer, Michael M. J.; Dumit, Joseph, ур. New Organs Within Us: Transplants and the Moral Economy. Experimental Futures (illustrated изд.). Chapel Hill, N.C.: Duke University Press. ISBN 978-0-8223-4912-9. 
  • Schmitt, Oliver Jens (2005). Levantiner: Lebenswelten und Identitäten einer ethnokonfessionellen Gruppe im osmanischen Reich im "langen 19. Jahrhundert" (на језику: German). München: Oldenbourg. ISBN 978-3-486-57713-6. 
  • Shaw, Stanford J.; Shaw, Ezel K. (1977). History of the Ottoman Empire and Modern Turkey. 2. Cambridge, Eng.: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-29166-8. 
  • Tarasov, Oleg; Milner-Gulland, R. R. (2004). Icon and Devotion: Sacred Spaces in Imperial Russia. London: Reaktion. ISBN 1-86189-118-0. 
  • Taşan-Kok, Tuna (2004). Budapest, Istanbul, and Warsaw: Institutional and Spatial Change. Delft, the Neth.: Eburon Uitgeverij B.V. ISBN 978-90-5972-041-1. 
  • Taylor, Jane (2007). Imperial Istanbul: A Traveller's Guide: Includes Iznik, Bursa and Edirne. New York: Tauris Parke Paperbacks. ISBN 978-1-84511-334-6. 
  • Tigrek, Sahnaz; Kibaroğlu, Ayșegül (2011). „Strategic Role of Water Resources for Turkey”. Ур.: Kibaroğlu, Ayșegül; Scheumann, Waltina; Kramer, Annika. Turkey's Water Policy: National Frameworks and International Cooperation. London & New York: Springer. ISBN 978-3-642-19635-5. 
  • Time Out Guides, ур. (2010). Time Out Istanbul. London: Time Out Guides. ISBN 978-1-84670-115-3. 
  • Turan, Neyran (2010). „Towards an Ecological Urbanism for Istanbul”. Ур.: Sorensen, André; Okata, Junichiro. Megacities: Urban Form, Governance, and Sustainability. Library for Sustainable Urban Regeneration. London & New York: Springer. стр. 223—42. ISBN 978-4-431-99266-0. 
  • WCTR Society; Unʼyu Seisaku Kenkyū Kikō (2004). Urban Transport and the Environment: An International Perspective. Amsterdam: Elsevier. ISBN 978-0-08-044512-0. 
  • Wedel, Heidi (2000). Ibrahim, Ferhad; Gürbey, Gülistan, ур. The Kurdish Conflict in Turkey. Berlin: LIT Verlag Münster. стр. 181—93. ISBN 978-3-8258-4744-9. 
  • Wynn, Martin (1984). Planning and Urban Growth in Southern Europe. Studies in History, Planning, and the Environment. Los Altos, Calif.: Mansell. ISBN 978-0-7201-1608-3. 

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Истанбул&oldid=19450942”