Ova stranica je zaključana od daljih izmena anonimnih korisnika i novajlija zbog sumnjivog doprinosa istih, koji treba da se raspravi na stranici za razgovor

Vladimir Putin

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Vladimir Putin
Vladimir Putin (2018-03-01) 03 (cropped).jpg
Vladimir Vladimirovič Putin 2018.
Biografija
Datum rođenja (1952-10-07)7. oktobar 1952. (65 god.)
Mesto rođenja Lenjingrad
  SSSR
Državljanstvo  Rusija
Religija pravoslavlje
Supružnik Ljudmila Putin (1983—2013)
Deca ćerke Katarina i Marija
Otac Vladimir Spiridonovič
Profesija pravnik, vojno lice
Univerzitet Lenjingradski Državni Univerzitet
Politička
partija		 nezavisni
prethodno:
Jedinstvena Rusija (2008—2012)
Jedinstvo (1999—2001)
NDR (1995—1999)
KPSS (do 1991)
Potpis Putin signature.svg
Trenutna funkcija
Funkciju obavlja od 7. maja 2012.
Predsednik vlade Dmitrij Medvedev
Prethodnik Dmitrij Medvedev
9. premijer Rusije
8. maj 2008. — 7. maj 2012.
Predsednik Dmitrij Medvedev
Prethodnik Viktor Zupkov (v. d.)
Dmitrij Medvedev
2. predsednik Rusije

7. maj 2000. — 7. maj 2008.

(v. d. od 31. decembra 1999).
Predsednik vlade Mihail Kasjanov
Viktor Hristenko (v. d.)
Mihail Fradkov
Viktor Zupkov
Prethodnik Boris Jeljcin
Naslednik Dmitrij Medvedev
5. premijer Rusije

16. avgust 1999. — 7. maj 2000.

(v. d. od 9. avgusta 1999).
Predsednik Boris Jeljcin
(do 31. decembra 1999)
Prethodnik Sergej Stepašin
Naslednik Mihail Kasjanov
29. mart 1999. — 9. avgust 1999.
Prethodnik Nikolaj Bordjuža
Naslednik Sergej Ivanov
4. direktor FSB
25. jul 1998. — 9. avgust 1999.
Prethodnik Nikolaj Kovaljov
Naslednik Nikolaj Patrušev

Vladimir Vladimirovič Putin (rus. Влади́мир Влади́мирович Пу́тин; Lenjingrad, 7. oktobar 1952) ruski je političar i aktuelni predsednik Ruske Federacije.

Za predsednika Rusije izabran je 26. marta 2000. godine, u prvom krugu predsedničkih izbora. Od 31. decembra 1999. do 7. maja 2000. godine, po dekretu predsednika u ostavci Borisa Jeljcina, vršio je dužnosti predsednika Rusije. Za drugi mandat je izabran 2004. godine koji je trajao do 7. maja 2008. kada je ga je na toj funkciji nasledio Dmitrij Medvedev. Putin je izabran za drugi mandat na mestu premijera, 8. maja 2008. godine. Na predsedničkim izborima održanim 4. marta 2012. pobedio je u prvom krugu, osvojivši 63,7% glasova.[1]

Detinjstvo i obrazovanje

Roditelji Vladimira Putina
Vladimir Spiridonovič
Marija Ivanovna

Putin je rođen u Lenjingradu (današnji Sankt Peterburg) 7. oktobra 1952. Njegova majka Marija Ivanovna Putina je bila radnik u fabrici, a otac Vladimir Spiridonovič Putin je bio regrutovan u Sovjetsku mornaricu da služi na podmornici početkom 1930-ih, a kasnije je služio u NKVD-u u saboterskoj grupi tokom Drugog svetskog rata.[2] Vladimir Putin je imao još dva brata koji su rođeni sredinom 1930-ih; jedan je umro nekoliko meseci nakon rođenja, a drugi je podlegao difteriji tokom opsade Lenjingrada. Deda Vladimira Putina, Spiridon Putin, je bio lični kuvar Vladimira Lenjina i Josifa Staljina.[3]

Putin je u mladosti voleo da imitira obaveštajce koje su u filmovima glumili glumci poput Vjačeslava Tihonova i Georgija Žižonova[4] Osnovnu školu je upisao 1958. godine i bio je № 193. učenik te godine. Po završetku osnovne škole 1966. upisuje srednju hemijsku školu kao № 281 učenik koju je završio 1970. godine. Po završetku srednje škole upisao je 1970. godine Pravni fakultet.

Diplomirao je 1975. godine, međunarodno pravo na Pravnom fakultetu Lenjingradskom državnom univerzitetu, a tema dimplomskog rada je bio Princip najpovlašćenije nacije (rus. Принцип наиболее благоприятствуемой нации).[5] Na univerzitetu je takođe postao član Komunističke partije Sovjetskog Saveza i ostao je njen član sve do njenog raspuštanja decembra 1991.[6][4]

Služba u KGB-u

Putin kao oficir KGB.

Nakon diplomiranja, Putin je primljen u KGB. Radio je u Direktoratu KGB Lenjingrada i Lenjingradske oblasti, gde je upoznao Sergeja Ivanova.[7] Godine 1975. završio je kurs KGB-a u Okti kod Lenjingrada. 1977. godine radio je u kontra-obaveštajnoj službi Lenjingradskog KGB-a.[8] 1979. godine zaršava šestomesečni kurs u Moskovskoj višoj školi KGB-a a 1984. godine sa činom majora studirao je postdiplomske studije na KGB institutu Jurij Andropov, gde je stekao 1985. godine diplomu specijaliste kontraobaveštajne službe. U tom periodu je izučavao nemački jezik koji tečno govori.

Od 1985. do 1990. Putin je bio na dužnosti u Drezdenu, Istočna Nemačka. Nakon pada Berlinskog zida, vraćen je u Sovjetski Savez. U Drezdenu je 1989. sam odbranio zgradu KGB.[9] Putin je zvanično dao otkaz u državnoj bezbednosti 20. avgusta 1991. tokom državnog udara koji je predvodio KGB protiv sovjetskog predsednika Mihaila Gorbačova. U to vreme imao je čin pukovnika.

Politička karijera

Početkom 1990. godine Putin je radio kao asistent na matičnom univerzitetu na kom je diplomirao. U junu 1991. je preuzeo mesto u Odseku za međunarodna pitanja na Lenjingradskom državnom univerzitetu, gde je vice-rektor bio Jurij Molčanov a rektor Stanislava Merkurnjeva. Gradonačelnik Lenjingrada u to vreme je bio Anatolij Sobčak, asistent na Lenjigradskom državnom univerzitetu iz Putinovih studentskih dana i njegov predavač. Merkurnjev je kasnije preložio Anatoliju Sobčaku da angažuje Putina kao pomoćnika za pravna pitanja. Maja 1990. godine Sobčak angažuje Putina na mesto savetnika predsednika Lenjingradskog Gradskog veća.[10]

Po izboru Anatolij Sobčaka, na mesto gradonačelnika Sankt Peterburga 12. juna 1991. godine, Putin postaje Predsednik Odbora za spoljne poslove grada Sankt Peterburga čiji je zadatak bio da kao šef komisije bude uključen za sva pitanja privlačenje investicija u Sankt Peterburgu, saradnje sa stranim kompanijama i zajednička ulaganja. Putin je bio domaćin u organizaciji prve berze u Sankt Peterburgu i pomogao ulazak nekoliko velikih nemačkih kompanija, među kojima je jedna od prvih banaka sa stranim kapitalom u Rusiji - BNP-Drezdnen banka. Takođe je bio jedan od organizatora rusko-američkih "Igara Dobre Volje", kada se sastao sa velikim američkim medijiskim biznismenom Tedom Tarnerom.[10]

1993. godine zbog svojih čestih putovanja po inostranstvu Sobčak imenuje Putina za svog zamenika.[11] U martu 1994. godine, postavljen je za prvog zamenika gradonačelnika Sankt Peterburga, zadržavajući svoj položaj šefa Komiteta za spoljne odnose. Dužnosti Putina kao zamenika predsednika Vlade Sankt Peterburga, uključivali su koordinaciju i saradnju sa regionalnim telima većničke bezbednosti i sa agencijama za sprovođenje zakona (policija, Ministarstvo odbrane, Federalna služba bezbednosti, tužilaštvo, sudovi i carinski odbor), kao i političke i društvene organizacije. Pod nadležnošću Putina su bili Registracija gradske komore i menadžment gradske većnice: pravda, odnosi sa javnošću, administrativne agencije i hoteli.[11]

1995. godine postao je regionalni lider partije Naš dom - Rusija.[12]

U avgustu 1996. godine se seli u Moskvu gde postaje član administracije predsednika Borisa Jeljcina. Bio je šef ruske obaveštajne službe FSB (jedne od naslednica KGB) od jula 1998. do avgusta 1999. godine, a takođe je radio kao sekretar u službi bezbednosti od marta do avgusta 1999. godine.

Prvi put premijer (1999)

Putina je Boris Jeljcin postavio na mesto premijera u Vladi Rusije u avgustu 1999. godine. Putin je postao peti ruski premijer u manje od 18 meseci. Tada niko nije očekivao da će, javnosti nepoznati, Putin na tom mestu ostati duže od njegovih prethodnika. Jeljcinov glavni oponent gradonačelnik Moskve Jurij Luškov i bivši premijer Jevgenij Primakov, su već bili u kampanji za predsedničke izbore. Tada niko nije mogao pretpostaviti da će već u septembru Putin postati najpopularniji političar u Rusiji. Iako nije član ni jedne partije, Putin je podržao partiju Jedinstvo koja je na izborima za Dumu u decembru 1999. godine osvojila najveći broj glasova.

Indeks rasta ruske ekonomije od raspada SSSR-a do danas.

Prvi put predsednik

Boris Jeljcin je 31. decembra 1999. godine neočekivano podneo ostavku i imenovao Putina za privremenog predsednika. Predsednički izbori su održani 26. maja 2000, a Putin je pobedio u prvom krugu, kada je ostvario ubedljivu pobedu sa 52,94 % pobedivši u većini guvernija osim u Čečeniji. U nekim guvernijama Putin je osvojio i preko 80% glasova. Posle isteka svog prvog mandata Putin se ponovo kandidovao na izborima 2004. godine i pobedio sa 71,34 % glasova.

Putinovo obnavljanje Rusije

Vladimir Putin radio je na preporodu Rusije, za vreme njegove vlasti ekonomija Rusija rasla je u proseku za 7% svake godine. Putin je radio i na učvršćivanju centralne vlasti u svim guvernijama. Tako je smanjio rizik od otcepljenja dalekih oblasti pobunjenih separatističkim osećanjima.

Drugi put premijer (2008)

Vladimir Putin sa Dimitrijem Medvedevim.

Po završetku svog drugog mandata 2008. godine Putin je podržao Dmitrija Medvedeva na izborima, pritom je rekao da namerava da zadrži važnu političku ulogu u državi (uz dodatak da će to uraditi samo ako Medvedev pobedi na izborima). Posle pobede Medvedeva, Putin je izabran za premijera u novoj vladi. On je 2008. prihvatio da postane predsednik Jedinstvene Rusije, vladajuće stranke u Rusiji.

Drugi put predsednik (2012)

Vladimir Putin je izabran za predsednika na izborima 2012. Nasledio je Dmitrija Medvedeva koji je njega nakon inauguracije nasledio na mestu premijera.

Popularnost

Vladimir Putin je prvi nosilac Ordena Republike Srbije na velikoj ogrlici.

Putin uživa popularanost širom Rusije i u mnogim državama sveta, naročito u zemljama u razvoju [13], a u Rusiji on se smatra simbolom oživljenog patriotizma.[14]

U mnogim zemljama sa većinski pravoslavnim stanovništvom Putin se ceni zbog svojih dela učinjenih na rehabilitaciji položaja pravoslavne crkve u Rusiji.

Putin je popularan i u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori zbog principijelnog stava Rusije u odbrani suvereniteta Srbije. On je proglašen za počasnog građanina više srpskih gradova: Novog Sada, Sombora, Vrnjačke Banje, Raške, Apatina, Vrbasa, Požarevca, Ljubovije, Odžaka, Svilajnca i Loznice.[15]

Godine 2007. proglašen je za „ličnost godine“ u izboru američkog časopisa „Tajm“.[16]

U očekivanju posete Vladimira Putina Republici Srbiji 2007. godine, u svojstvu predsednika Ruske Federacije, tadašnji patrijarh SPC Pavle je predložio, a Sveti arhijerejski sinod prihvatio, da se Vladimiru Putinu dodeli najviše crkveno odlikovanje, Orden Svetog Save prvog reda, u znak duboke zahvalnosti za ljubav prema toj crkvi i za dragocenu podršku u nastojanju da Kosovo i Metohija ostanu u sastavu Republike Srbije. Ovaj orden je Vladimiru Putinu uručio patrijarh Irinej u Hramu Svetog Save, 23. marta 2011. godine.

Odlikovan je i Ordenom Republike Srbije Prvog stepena. Orden mu je svečano uručen 16. oktobra 2014. godine, prilikom državne posete Republici Srbiji, povodom 70 godina od oslobođenja Beograda i 100 godina od početka Prvog svetskog rata.[17][18]

Putin je vešt i u džudou, Tokio 2000.

Privatni život

Bio je oženjen Ljudmilom Putin sa kojom ima dve kćerke. Razveli su se u junu 2013. Vernik je Ruske pravoslavne crkve i često ističe zasluge svoje majke za svoje versko opredeljenje.[19][20] Trenira boks, sambo i džudo (crni pojas 6. dan) i bavi se skijanjem. Voli životinje i ima ženku crnog labradora retrivera zvanu Koni (Polgrejv).

Galerija

  • Vladimir Putin i Boris Jeljcin, mart 2000

  • Vladimir Putin i Boris Tadić, mart 2011

  • Plakati dobrodošlice u Beogradu, oktobar 2014

  • Prospekt Putina u Groznom

  • Protesti protiv Putina u Moskvi, mart 2015

  • Kućni ljubimac Vladimira Putina

Vidi još

Reference

  1. ↑ “Putin pobedio na izborima”, Glas javnosti (5. mart 2012)
  2. ↑ New York Times
  3. ↑ Baker & Glasser (2005). str. 40.
  4. ↑ 4,0 4,1 „Ot Pervogo Lica”. Kremlin.ru. Pristupljeno 6. 3. 2012. 
  5. ↑ Jack (2004). str. 57.
  6. ↑ „PUTIN Vladimir Vladimirovič”. Anticompromat.ru. Arhivirano iz originala na datum 19. 7. 2006. Pristupljeno 6. 3. 2012. 
  7. ↑ IVANOV Sergeй Borisovič. anticompromat.ru
  8. ↑ „AIF: Vladimir Putin obъяsnil svoi ambicii na prezidentstvo”. Arhivirano iz originala na datum 27. 5. 2012. 
  9. ↑ Putin sam odbranio zgradu KGB posle pada Berlinskog zida („Večernje novosti“, 23. avgust 2013)
  10. ↑ 10,0 10,1 • Gazeta. Ru: Biografiя Vladimira Vladimiroviča Putina
  11. ↑ 11,0 11,1 [1][2]
  12. ↑ Vladimir Vladimirovič Putin km.ru
  13. ↑ „Obama Rockets to Top of Poll on Global Leaders”. World Public Opinion. 12. 6. 2009. Pristupljeno 6. 3. 2012. 
  14. ↑ Schaaf, Matthew. „Vlad the Great”. New Statesman. Pristupljeno 6. 3. 2012. 
  15. ↑ Ekipa „Novosti“ (19. 10. 2011). „Putin iz našeg sokaka | Reportaže”. Novosti.rs. Pristupljeno 6. 3. 2012. 
  16. ↑ Follow TIME Facebook Twitter Google + Tumblr. „Person of the Year 2007”. TIME. Pristupljeno 6. 3. 2012. 
  17. ↑ Nikolić odlikovao Putina i državnike još 11 zemalja : Politika : POLITIKA
  18. ↑ Putin: Ovo je orden za Rusiju
  19. ↑ WDR 2: Rusko Badnje veče, 6. januara 2007.
  20. ↑ Die neue Epoche, Online: Božić u Moskvi, 7. januara 2007.

Literatura

Spoljašnje veze


Prethodnik:
Sergej Stepašin
 Premijer Rusije
 Naslednik:
Mihail Kasjanov
Prethodnik:
Boris Jeljcin		 Predsednik Rusije Naslednik:
Dmitrij Medvedev
Prethodnik:
Viktor Zupkov		 Premijer Rusije Naslednik:
Dmitrij Medvedev
Prethodnik:
Dmitrij Medvedev		 Predsednik Rusije Naslednik:
sadašnji
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Владимир_Путин&oldid=19772828“