Zaharije Orfelin

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Zaharije Orfelin

Zaharije Orfelin
Zaharije Orfelin

Puno ime Zaharije Stefanović Orfelin
Informacije
Datum rođenja 1726.
Mesto rođenja Vukovar (Habzburška monarhija)
Datum smrti 19. januar 1785.
Mesto smrti Novi Sad (Habzburška monarhija)
Dela

Zaharije Stefanović Orfelin (Vukovar, 1726Novi Sad, 19. januar 1785) je bio istaknuti srpski pesnik, istoričar, bakrorezac, barokni prosvetitelj, graver, kaligraf i pisac udžbenika.

Rođen je u srpskoj porodici u Vukovaru 1726. godine, u periodu posle Bečkog rata 1683-1699. Otac mu se zvao Jovan.

„Plač Serbiji“[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Plač Serbiji

Kao pesnik, Orfelin je najznačajnija pojava u srpskoj poeziji 18. veka. Napisao je desetak dužih pesama, od kojih je najznačajnija „Plač Serbiji“ (Plač Srbije, 1761) u dve verzije, narodnoj i crkvenoslovenskoj. To je antiaustrijska, buntovnička pesma. U toj pesmi Srbija žali za nekadašnjim sjajem srednjovekovne države i kritikuje sunarodnike koji zaboravljaju svoj nacionalni identitet. Odlomak:

Kako stade Serbija, slavna i ugodna,

sa množestvom naroda bivša prođe plodna,

presilnima careva i hrabri soldati.


Slavni moji carevi i voždi veliki,

s mojih hrabri vitezi i sini toliki.


Vostok, zapad, polunoć bojali se mene,

slavne, hrabre Serbije, bivše togda jedne.

Slavenoserbski magazin, bukvar i udžbenici[uredi]

Među najznačajnija Orfelinova dela ubraja se „Slavenoserbski magazin“ štampan u Veneciji 1768. Zamišljen je kao časopis, odnosno to je prvi časopis na čitavom slovenskom jugu. Izašao je samo jedan broj. U predgovoru u vidu manifesta Orfelin iznosi osnovnu ideju građanske prosvećenosti, ideju demokratizacije kulture, da nauka treba da služi potrebama običnog čoveka, a književnost i filozofija da izađu iz uskog kruga učenih ljudi i da postanu dostupni svima. To je prva srpska svetovna i građansko-prosvetiteljska knjiga.

Godine 1768. Zaharije Orfelin je proklamativno u srpski književni jezik uveo mešavinu crkvenoslovenskog i narodnog jezika, u kojoj je uvek bilo mesta i za specifične ruske reči i time praktično osnovao slavenosrpski jezik. Jovan Deretić ga smatra, uz Jovana Rajića, najznačajnijim piscem ruskoslovenske epohe u srpskoj književnosti.

Zaharije Orfelin je autor prvog srpskog bukvara iz 1767. po kojem su učile brojne generacije dece. Drugo izdanje bilo je 1797. Autor je i prvih udžbenika latinskog jezika. Njegovo najopsežnije delo je „Žitije Petra Velikog“ (Venecija, 1772.) u kome je video prosvećenog monarha, filozofski ideal 18. veka. Napisao je i prvi srpski „Večiti kalendar“ 1780, štampan u Beču 1783, gde uz standardne kalendarske podatke daje i obimno poglavlje o astronomiji.

„Veliki srpski travnik“, „Iskusni podrumar“[uredi]

Sveti Lazar, veliki knez srpski, Orfelinov bakrorez iz 1773.

Zapazio je veliki značaj lekovitog bilja i napisao (nedovršenu) knjigu „Veliki srpski travnik“ u kojoj je obradio oko 500 biljaka, stavljajući uz svaku latinski i narodni naziv. Osim toga za svaku biljku je naveo „polza i upotreblenije“ sa podacima o lekovitim dejstvima i terapijama, tj. kako se ta biljka može korisno upotrebiti, što je bilo uobičajeno za to vreme u Evropi, a prvi put kod Srba. Njegova knjiga „Iskusni podrumar“ (Beč, 1783.) ima nekoliko stotina recepata za spravljanje travnih vina i mnogih drugih alkoholnih i bezalkoholnih napitaka i lekova. U knjizi se govori i o načinu i vremenu berbe i sušenja lekovitog bilja i o korisnosti i lekovitoj vrednosti složenih preparata izrađenih od više od 200 domaćih i egzotičnih lekovitih i mirisnih biljaka. I ona je prva knjiga ovakve vrste na srpskom jeziku. Tek sto godina kasnije (1883.) Srpski arhiv za celokupno lekarstvo štampalo je kao posebno izdanje „Lekovito bilje u Srbiji“ od dr Save Petrovića.

Slikar i bakrorezac[uredi]

Bio je uspešan kao slikar, kaligraf i bakrorezac, uradio je više dela u bakrorezu. Jedno od njih predstavlja Svetog Savu. 70-ih godina 18. veka izabran je za člana Umetničke akademije u Beču.

Umro je 19. januara 1785. u Novom Sadu, na Sajlovu.

Zanimljivosti[uredi]

  • Postoji kulturna grupa „Krug Orfelin“
  • Nagrada „Zaharija Orfelin“ dodeljuju se na Međunarodnom salonu knjiga u Novom Sadu za najbolju likovnu i tehničku opremu knjiga izdatih između dva Salona.
  • Postoji izdavačka kuća „Orfelin“ u Novom Sadu

Vidi još[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Zaharije Orfelin