Litijum

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Litijum,  3Li
LithiumPelletsUSGOV.jpg
Litijum pokriven belim litijum-hidroksidom
Opšta svojstva
Ime, simbol litijum, Li
Litijum u periodnom sistemu
Vodonik (diatomski nemetal)
Helijum (plemeniti gas)
Litijum (alkalni metal)
Berilijum (zemnoalkalni metal)
Bor (metaloid)
Ugljenik (poliatomski nemetal)
Azot (diatomski nemetal)
Kiseonik (diatomski nemetal)
Fluor (diatomski nemetal)
Neon (plemeniti gas)
Natrijum (alkalni metal)
Magnezijum (zemnoalkalni metal)
Aluminijum (postprelazni metal)
Silicijum (metaloid)
Fosfor (poliatomski nemetal)
Sumpor (poliatomski nemetal)
Hlor (diatomski nemetal)
Argon (plemeniti gas)
Kalijum (alkalni metal)
Kalcijum (zemnoalkalni metal)
Skandijum (prelazni metal)
Titanijum (prelazni metal)
Vanadijum (prelazni metal)
Hrom (prelazni metal)
Mangan (prelazni metal)
Gvožđe (prelazni metal)
Kobalt (prelazni metal)
Nikl (prelazni metal)
Bakar (prelazni metal)
Cink (prelazni metal)
Galijum (postprelazni metal)
Germanijum (metaloid)
Arsen (metaloid)
Selen (poliatomski nemetal)
Brom (diatomski nemetal)
Kripton (plemeniti gas)
Rubidijum (alkalni metal)
Stroncijum (zemnoalkalni metal)
Itrijum (prelazni metal)
Cirkonijum (prelazni metal)
Niobijum (prelazni metal)
Molibden (prelazni metal)
Tehnecijum (prelazni metal)
Rutenijum (prelazni metal)
Rodijum (prelazni metal)
Paladijum (prelazni metal)
Srebro (prelazni metal)
Kadmijum (prelazni metal)
Indijum (postprelazni metal)
Kalaj (postprelazni metal)
Antimon (metaloid)
Telur (metaloid)
Jod (diatomski nemetal)
Ksenon (plemeniti gas)
Cezijum (alkalni metal)
Barijum (zemnoalkalni metal)
Lantan (lantanoid)
Cerijum (lantanoid)
Prazeodijum (lantanoid)
Neodijum (lantanoid)
Prometijum (lantanoid)
Samarijum (lantanoid)
Evropijum (lantanoid)
Gadolinijum (lantanoid)
Terbijum (lantanoid)
Disprozijum (lantanoid)
Holmijum (lantanoid)
Erbijum (lantanoid)
Tulijum (lantanoid)
Iterbijum (lantanoid)
Lutecijum (lantanoid)
Hafnijum (prelazni metal)
Tantal (prelazni metal)
Volfram (prelazni metal)
Renijum (prelazni metal)
Osmijum (prelazni metal)
Iridijum (prelazni metal)
Platina (prelazni metal)
Zlato (prelazni metal)
Živa (prelazni metal)
Talijum (postprelazni metal)
Olovo (postprelazni metal)
Bizmut (postprelazni metal)
Polonijum (postprelazni metal)
Astat (metaloid)
Radon (plemeniti gas)
Francijum (alkalni metal)
Radijum (zemnoalkalni metal)
Aktinijum (aktinoid)
Torijum (aktinoid)
Protaktinijum (aktinoid)
Uranijum (aktinoid)
Neptunijum (aktinoid)
Plutonijum (aktinoid)
Americijum (aktinoid)
Kirijum (aktinoid)
Berklijum (aktinoid)
Kalifornijum (aktinoid)
Ajnštajnijum (aktinoid)
Fermijum (aktinoid)
Mendeljevijum (aktinoid)
Nobelijum (aktinoid)
Lorencijum (aktinoid)
Raderfordijum (prelazni metal)
Dubnijum (prelazni metal)
Siborgijum (prelazni metal)
Borijum (prelazni metal)
Hasijum (prelazni metal)
Majtnerijum (nepoznata hemijska svojstva)
Darmštatijum (nepoznata hemijska svojstva)
Rendgenijum (nepoznata hemijska svojstva)
Kopernicijum (prelazni metal)
Nihonijum (nepoznata hemijska svojstva)
Flerovijum (nepoznata hemijska svojstva)
Moskovijum (nepoznata hemijska svojstva)
Livermorijum (nepoznata hemijska svojstva)
Tenesin (nepoznata hemijska svojstva)
Oganeson (nepoznata hemijska svojstva)
H

Li

Na
helijumlitijumberilijum
Atomski broj (Z) 3
Grupa, perioda grupa 1 (alkalni metali), perioda 2
Blok s-blok
Kategorija   alkalni metal
Rel. at. masa (Ar) 6,941 u
El. konfiguracija [He]2s1
po ljuskama
2, 1
Fizička svojstva
Boja srebrnobela
Agregatno stanje čvrsto
Tačka topljenja 453,69 K (180,54 °‍C)
Tačka ključanja 1.615 K (1.342 °‍C)
Gustina 535 kg/m3
Molarna zapremina 13,02×10−3 m3/mol
Toplota fuzije kJ/mol
Toplota isparavanja 145,92 kJ/mol
Pritisak pare 1,63×10−8 Pa (453 K)
Sp. topl. kapacitet 3.582 J/(kg·K)
Atomska svojstva
Oksidaciona stanja 1
Osobine oksida alkalni
Elektronegativnost 0,98 (Poling)
0,97 (Olred)
Energije jonizacije 1: 520,2 kJ/mol
2: 7298,1 kJ/mol
3: 11815,0 kJ/mol
Atomski radijus 145 pm
Kovalentni radijus 134 pm
Valsov radijus 182 pm
Ostalo
Kristalna struktura unutrašnjecentrirana kubična (BCC)
Unutrašnjecentrirana teseralna kristalna struktura za litijum
Brzina zvuka 6000 m/s (293,15 K)
Topl. vodljivost 84,7 W/(m·K)
Sp. el. vodljivost 10,8×106 S/m
Mosova tvrdoća 0,6
CAS broj 7439-93-2
referenceVikipodaci

Litijum (grč. lithos — kamen), oznaka Li, najlakši je od svih poznatih metala. Ima redni broj 3 u periodnom sistemu elemenata, atomsku težinu 6,94, specifičnu težinu 0,534 (pri 20 stepeni celzijusa). Predstavlja smešu dva izotopa 7Li(92,6%) i 6Li(7,4%).[1]

Istorija[uredi]

Otkrio ga je Johan Arfvedson 1817. godine. Dat mu je naziv litijum jer se tada verovalo da se može naći isključivo u sastavu minerala. Metal je kasnije, 1855. izolovan elektrolizom njegovog hlorida. Atomsku težinu mu je odredio Ričards pretvaranjem litijum-hlorida u litijum-perhlorat.[2]

Nalaženje u prirodi[uredi]

Zastupljen je u zemljinoj kori u količini od 0,0018 %, ali je i pored male procentualne zastupljenosti veoma čest. Za razliku od ostalih alkalnih metala, litijum se u prirodi nalazi u obliku silikata. Minerali koji ga sadrže su lepidolit, spodumen, ambligonit i petalit, od kojih neki i služe kao polazna sirovina za njegovo dobijanje. Najveća ležišta rude litijuma su u Čileu, Kanadi, Francuskoj, Nemačkoj i SAD. Pronađen je i u pepelu mnogih biljaka kao što je duvan, ali i u mleku i krvi.[2]

Dobijanje[uredi]

Dobija se ekstrakcijom iz minerala na razne načine, ali se svi oni zasnivaju ili na slabijoj rastvorljivosti litijum-karbonata, a u odnosu na karbonate drugih alkalnih metala ili na rastvorljivosti litijum-hlorida u alkoholu. Takođe, litijum se može dobiti elektrolizom stopljenog litijum-hlorida.[2]

Svojstva[uredi]

U čistom stanju i u odsustvu vazduha, ima srebrnastometalni sjaj, po čemu liči na natrijum i kalijum, ali je od njih tvrđi. Takođe, ima i višu tačku topljenja, koja iznosi 186 °C, a ključa na oko 1.336 °C. Gustina iznosi svega 0,534 i predstavlja najmanju gustinu od svih čvrstih elemenata.[2] Prilično je isparljiv i njegova para boji plamen Bunzenove grejalice karmin crveno, što se koristi prilikom kvalitativne analize njegovih soli.[3] Ima najveću specifičnu toplotu od svih elemenata i ona iznosi 0,96 na 50 °C. Na vazduhu gori blještavom belom svetlošću poput magnezijuma, gradeći monoksid, ali druge okside gradi teže. Sa vodonikom se jedini na crvenom usijanju gradeći litijum-hidrid, a sa azotom litijum-nitrid. Direktno se jedini i sa halogenima i sumporom i može se reći da je hemijski aktivan, ali manje od drugih alkalnih metala. Burno reaguje sa kiselinama, a u reakciji sa vodom se ne pali, čak ni ako voda ključa. Tada nastaje reakcija:[2]

Reference[uredi]

  1. Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Parkes, G. D. & Fil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.
  3. Rondović, D. 1991. Kvalitativna hemijska analiza. Naučna knjiga: Beograd.

Spoljašnje veze[uredi]

Mediji vezani za članak Litijum na Vikimedijinoj ostavi