1992
| Milenijum: | 2. milenijum |
|---|---|
| Vekovi: | |
| Decenije: | |
| Godine: | |
 1992 na Vikimedijinoj ostavi.
| |
1992. je bila prestupna godina.
Događaji
[uredi | uredi izvor]
Januar
[uredi | uredi izvor]- 1. januar — Službeno formirana Ruska Federacija.
- 2. januar — Predsednici SR Srbije i SR Hrvatske, Slobodan Milošević i Franjo Tuđman, prihvatili su Sporazum o planu mirovnih operacija u Jugoslaviji, Vensov plan, kojim je prediviđena demilitarizacija zona u SR Hrvatskoj zahvaćenih ratom, povlačenje Jugoslovenske narodne armije iz tih oblasti i stavljanje tih zona pod zaštitu UN.
- 6. januar — Veljko Kadijević Savezni ministar odbrane vojske SRJ daje ostavku.
- 6. januar — u ulici Omladinskih brigada, na Novom Beogradu, ubijen Ostoja Jelić, službenik SUP-a. On je savladao lopove koji su obijali kola, među kojima je bio Žarko Paležević koji mu je oteo službeni pištolj i njime ga ubio.
- 7. januar — Avion Jugoslovenske narodne armije oborio je kod Novog Marofa u Hrvatskoj helikopter s posmatračima Evropske zajednice, pri čemu je poginulo svih pet ljudi u helikopteru.
- 9. januar — Proglašena Republika Srpska.
- 13. januar — Vatikan priznao Hrvatsku kao samostalnu i suverenu državu.
- 15. januar — Slovenija i Hrvatska dobijaju priznanje od strane Evropske unije.
- 23. januar — U kafiću u Zemunu ubijen Željko Parađina, pukovnik JNA i pilot RV i PVO. Ubistvo su izvršili Mile Bakić i Milorad Mačešić, ali nikada nisu privedeni pravdi.
- 26. januar — Teroristički napad na Sombor i Apatin Hrvatski teroristi, diverzantske grupe pod nazivom "Somborska skupina" neprimećeno su ušli na teritoriju Srbije sa ciljem da miniraju Batinski most i počine zločine nad civilnim stanovništvom. Akcija je započela 26. januara 1992. a završena je 7. februara 1992. neuspehom terorista budući da su pripadnici JNA uspeli da neutrališu terorističku grupu.
- 30. januar — Argentina otvorila dosijea nacista koji su posle Drugog svetskog rata pobegli u Južnu Ameriku.
Februar
[uredi | uredi izvor]- 1. februar — Predsednici SAD i Rusije, Džordž Buš i Boris Jeljcin, potpisali su u Kemp Dejvidu, deklaraciju o prestanku neprijateljstava dve zemlje, čime je formalno završen Hladni rat.
- 3. februar — u kafiću „Bakardi”, na Banjici, prilikom legitimisanja gostiju ubijen Branislav Perović, inspektor beogradske policije. Ubistvo su izvršili Zoran Uskoković Skole, Dejan Zoraja i Dejan Jakšić.
- 4. februar — Venecuelanski oficir Ugo Čavez je izvršio neuspešan državni udar protiv vlade predsednika Karlosa Andresa Pereza.
- 7. februar — Predstavnici 12 zemalja Evropske zajednice su potpisali Mastrihtski sporazum, koji je doveo do stvaranja Evropske unije.
- 8. februar — Otvorene XVI Zimske olimpijske igre u francuskom gradu Albertvilu
- 21. februar — Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija doneo rezoluciju 743 o upućivanju mirovnih snaga UN u Jugoslaviju sa mandatom od 12 meseci.
- 29. februar — Tokom dvodnevnog referenduma, više od 60% građana izjasnilo se za nezavisnost Bosne i Hercegovine.
- 29. februar — u dvorištu Osnovne škole „Ivan Gundulić”, na Novom Beogradu, u dogovorenoj tuči iz vatrenog oružja ubijen Nikola Medić (1976—1992). Ubistvo je počinio osamnaestogodišnji Dejan Stakić.
Mart
[uredi | uredi izvor]- 1. mart — U Sarajevu ispred srpske pravoslavne crkve je ubijen Nikola Gardović.
- 1. mart — U Crnoj Gori se na referendumu 95% građana izjasnilo za zajedničku državu sa Srbijom − Saveznu Republiku Jugoslaviju.
- 6. mart — "Mikelanđelo", jedan od najopasnijih kompjuterskih virusa, napao je hiljade kompjutera širom svijeta.
- "Patriotska liga" i HOS su napale štab JNA Druge Vojne oblasti u Sarajevu. Štab je ponovo napadnut 23. marta.
- 17. mart — Na referendumu u Južnoj Africi belci su nadmoćnom većinom podržali reforme za okončanje sistema aparthejda.
- Eksplozija automobila-bombe raznela je zgradu izraelske amabasade u Buenos Ajresu. Poginulo je 29 ljudi, a ranjeno 252.
- Na referendumu u Južnoj Africi belci su nadmoćnom većinom podržali reforme za okončanje sistema aparthejda.
- 18. mart — Predstavnici sve tri zaraćene strane u ratu u Bosni i Hercegovini potpisali sporazum kojim prihvataju Karington-Kutiljerov plan.
- 22. mart — Na drugim višepartijskim izborima u Albaniji ubedljivo je pobedila Demokratska partija, čime je okončana vladavina komunista i njihovih naslednika.
- 26. mart — Trupe Republike Hrvatske prešle su reku Savu u severnoj Bosni na području grada Broda i ubili su 21 srpskog civila u selu Sijekovac.[1]
- 27. mart — Poslednje jedinice bivše Jugoslovenske narodne armije napustile su Bivšu Jugoslovensku Republiku Makedoniju.
- 28. mart — Nakon sastanka sa američkim ambasadorom u Jugoslaviji Vorenom Cimermanom u Sarajevu, Alija Izetbegović je povukao svoj potpis sa sporazuma o prihvatanju Karington-Kutiljerovog plana.
April
[uredi | uredi izvor]- 1. april — Srpske snage zauzimaju Bijeljinu.
- 1. april — Formiran je logor Batković.
- 3. april — Srpske odbrambene snage preuzmaju kontrolu nad Banja Lukom.
- Pred kasarnom "Mostarski bataljon" eksplodirao kamion cisterna napunjena eksplozivom, što se matra početakoma rata u Mostaru.
- Predsjedništvo Republike BiH dalo saglasnost Aliji Izetbegoviću za mobilizaciju teritorijalne odbrane BiH u svim opštinama koje to žele. Članovi srpskog predsedništva Biljana Plavšić i Nikola Koljević usprotivili su se mobilizaciji, ali muslimanski i hrvatski članovi Predsedništva, koji su činili većinu, ipak su usvojili ovu odluku.
- Pripadnici HVO i HOS upadaju u srpska sela u Kupresu i ubijaju srpske civile koje su zatekli, ili ih odvode u logore: Lora, Ljubuški, Zadar
- 4. april — "Zelene beretke", pod vođstvom zapovjednika SDA, pokušale je puč. Zauzeli su sve vladine kancelarije i vitalne objekte, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Sekretarijat za Narodnu odbranu, Republički štab Teritorijalne odbrane, kao i policijske stanice u opštini Stari grad, Centar i Novo Sarajevo. U policijskoj stanici Novo Sarajevo "Zelene beretke" ubile su policajca Peru Petrovića, srpske nacionalnosti.
- 5. april — Na građane Sarajeva, koji su u želji da spreče dalje nacionalne sukobe, opkolili zgradu Skupštine BiH, zahtevajući formiranje vlade nacionalnog spasa, otvorena je vatra iz hotela Holidej In. Dve djevojčice Suada Dilberović i Olga Sušić, su tom prilikom ubijene.
- 6. april — U razmeni vatre ispred hotela Holidej in u Sarajevu ubijeno je pet osoba. Prema nekim izvorima, osam osoba je poginulo, a oko 50 je ranjeno.[2]
- 6. april — Na parkingu u ulici Indire Gandi, na Voždovcu, ubijen Branislav Karadžić, direktor „Mladost-turista”. Ubio ga je Vojislav Božilović, vođa četvoročlane bande.
- 7. april — Dan pošto je Evropska zajednica priznala nezavisnost Republike Bosne i Hercegovine, Srbi u Banjoj Luci proglasili nezavisnost Srpske Republike Bosne i Hercegovine.
- 7. april — SAD priznale Bosnu i Hercegovinu kao nezavisnu državu.
- 10. april — Srpske snage zauzimaju Kupres.
- 15. april — Rat u Bosni i Hercegovini: Muslimani predvođeni Alijom Izetbegovićem osnovali su Armija Republike Bosne i Hercegovine.
- 16. april — Košarkaši Partizana savladali su Huventud u finalu Kupa evropskih šampiona sa 71:70.
- Rspublika Srpska je proglasila stanje neposredne ratne opasnosti.
- 22. april — U seriji eksplozija u kanalizacionom sistemu u meksičkom gradu Gvadalahara poginulo oko 200 ljudi.
- 23. april — Srpske banke obustavile isplatu štednih uloga građanima koji su posedovali devizna sredstva na njihovim računima. Nezadovoljni građani protestovali su ispred poslovnica banaka u Beogradu, zahtevajući isplatu svojih uloga.[3]
- "Zelene beretke" su napale Ilidžu, predgrađe Sarajeva i zarobile lokalnu bolnicu, ubile 10 osoba.
- "Patriotska liga" Kerima Lučarevića zarobila je osam vojnika JNA, kada im se vozilo pokvarilo u misiji snabdevanja u sarajevskoj opštini Dobrinja. Službenik muslimanske Policije Herenda ih je upucao ispred Doma policije.
- 27. april — U Beogradu proglašena Savezna Republika Jugoslavija, kao i prvi Ustav SR Jugoslavije, u čijem su sastavu republike Srbija i Crna Gora.
- Predsedništvo SRJ je odlučilo da povuče trupe JNA iz Bosne i Hercegovine. Izuzetak je napravljen za službenike i muškarce rođene u Bosni i Hercegovini.
- 29. april — Jedinice Teritorijalne odbrane i policije Bosne i Hercegovine blokirale su kasarne Jugoslovenske narodne armije u Sarajevu.
- "Zelene beretke" su ubile dva nenaoružana vojnika JNA u kafiću pored zgrade Komande Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu.
- Počinju neredi u Los Anđelesu, inače serija nereda i građanskih nemira, koji su se dogodili u Los Anđelesu i koji traju do 4. maja iste godine.
- "Zelene beretke" su ubile dva nenaoružana vojnika JNA u kafiću pored zgrade Komande Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu.
- 30. april — Srpske snage, bez ispaljenog metka, preuzimaju vlast u Prijedoru.
Maj
[uredi | uredi izvor]- 1. maj — JNA i Predsedništvo RBiH zaključili su sporazum o prekidu vatre 2. i 3. maja, a sve trupe JNA stacionirane u Sarajevu zrebalo je da krenu u ovo vreme.
- 3. maj — Armija BiH u Sarajevu napale kolonu vozila JNA u Dobrovoljačkoj ulici koja se povlačila prema kasarni u Lukavici. Teritorijalne odbrane Visoko izvršile su napad na srpska sela Goduša, Čekrčići, Ljubnići i grad Ilijaš. Istog dana su počeli sa hapšenjem Srba koje su odvodili u kasarnu „Ahmet Fetahagić“ u Visokom koja će kasnije postati logor za Srbe. "Zelene beretke" i vojnici Teritorijalne odbrane BiH ubili su 32 oficira, vojnika i civila JNA.
- 4. maj — Oko 40 Srba zatvoreno je u kasarni "Majevica" u Visokom, koja je ubrzo pretvorena u jedan od logora za Srbe.[4]
- 6. maj — Muslimanske jedinice Nasera Orića upale su u srebreničko srpsko selo Gniona i bratunačko selo Blječeva, gde je ubijeno petoro Srba.[5]
- 9. maj — Srbi počeli iseljavanje iz Srebrenice, nakon ubistva narodnog poslanika u republičkoj Skupštini BiH i sudije Gorana Zekića, koga su srebrenički muslimani ubili iz zasjede na prilazu Srebrenici, 8. maja uveče. Prethodnog dana, takođe u zasjedi, u muslimanskom selu Osmače, na putu Srebrenica-Skelani, ubijeno je sedmoro Srba.[6]
- 11. maj — Zbog umešanosti jugoslovenske vojske u sukobe u Bosni, ministri inostranih poslova Evropske zajednice doneli odluku da povuku ambasadore iz Beograda i tražili suspendovanje članstva Jugoslavije u OEBS-u.
- 12. maj — Skupština srpskog naroda u Bosni i Hercegovini na zasedanju u Banjaluci donela odluku o formiranju Vojske Republike Srpske i osnivanju novinske agencije SRNA.
- 12. maj — Muslimanske snage u BiH formirale su koncentracioni logor “Silos”-Tarčin za Srbe.
- 15. maj — Tokom povlačenja Jugoslovenske narodne armije iz BiH, u Tuzli je napadnut vojni konvoj i ubijeno najmanje 59 vojnika, a 44 ih je ranjeno.
- 16. maj — Muslimanske paravojne trupe napali su selo Pofalići i pri tome izvršili brojne zločine na civilnom stanovništvu. 63 ubijena i nestala srpska civila.
- Prilikom povlačenja JNA je digla u vazduh sa aktiviranjem minsko-eksplozivnih sredstava i uništila sa tim bihaćki aerodrom Željavu.
- 17. maj — Spaljen Orijentalni institut u Sarajevu. Nakon granatiranja zapaljivom municijom nepovratno izgubljena rukopisna zbirka sa 5.263 kodeksa i arhiv sa preko 200.000 dokumenata.
- 23. maj — Sicilijanska mafija je izvršila atentat na sudiju Đovanija Falkonea, usmrtivši tom prilikom i njegovu suprugu, kao i tri telohranitelja.
- 24. maj — Kosovski Albanci održali prve paralelne opšte izbore. Vlasti u Srbiji izbore proglasile nelegalnim, ali ih nisu ometale.
- 25. — 27. maj — Zločin u Bradini 1992. organizovano etničko čišćenje Srba u mestu Bradina kod Konjica (BiH). Tom prilikom je 3.000 pripadnika muslimanskih i hrvatskih snaga napalo Bradinu. Ubijeno je više desetina Srba, a više stotina Srba je odvedeno u logore.[7]
- 30. maj — Savet bezbednosti UN usvojio rezoluciju 757 kojom su SR Jugoslaviji, zbog umešanosti u rat u Bosni, uvedene sankcije.
- 31. maj — Održani prvi izbori za Skupštinu SR Jugoslavije.
- maj — Dretelj '92: Hrvatske oružane snage (HOS) su u Dretelju formirale logor za civile Srbe iz Mostara i okolnih mesta. Od početka maja do 18. avgusta 1992. godine, kroz logor je prošlo najmanje 224 Srba.
Jun
[uredi | uredi izvor]- 2. jun — Po nalogu „Anglo-jugoslovenske banke ltd“ iz Londona čiji je predsednik bila Borka Vučić, advokatska kancelarija "Tasos Papadopulos" podnela je zahtev Centralnoj banci Kipra da odobri registraciju firme „Antexol Trade Ltd“ koja će preko svojih osam ćerki firmi po of-šor sistemu iznositi novac iz Srbije na Kipar.[8]
- 4. jun — Minirana je crkva Uspenja Presvete Bogorodice u Srpskoj Varoši u Derventi. Crkva je bila izgrađena u periodu 1851-1855. i preživela je dva svetska rata.
- 6. jun — Operacija "Ljeto-92" Jedinice muslimanske tkz. Armije BiH napadale su se u tri kraka: sa planine Mojmilo na jugoistoku, planine Trebević na severu i visoravni Žuč na severozapadu.
- 5. jun — Jugoslovenska narodna armija napustila kasarnu „Maršal Tito“ u Sarajevu, čime je završeno povlačenje JNA iz Bosne i Hercegovine.
- 8. jun — Vođena bitka za Žuč, kod Sarajeva.
- 8. jun — Operacija "Zmaj-92" pokrenula je muslimanska armija BiH kako bi pokušala razbijanje obruča oko Sarajeva na području Kobilje glave. Zauzeli su brdo Orlić na visoravni Žuč i zarobe nekoliko artiljerijskih oruđa i minobacača. Teške borbe su se vodile kako u Dobrinji, tako i na platou Žuč.
- 9. jun — Masakr u Vlahovićima, muslimanski vojnici, pripadnici Armije Bosne i Hercegovine ubili su 20 srpskih civila u selu Vlahovići i okolnim srpskim zaseocima, u opštini Višegrad.[9]
- 10. jun — Masakr u Čemernu
- 14. jun — U Beogradu prvi put posle 45 godina održana litija za praznik Duhova na kojoj je učestvovalo oko 10.000 ljudi predvođenih patrijarhom srpskim Pavlom.
- 15. jun —
- Srpski književnik Dobrica Ćosić izabran za prvog predsednika SR Jugoslavije.
- Studentski protesti 1992. u Beogradu, do 10. jula — veliko okupljanje ispred Rektorata, objavljen štrajk do Miloševićeve ostavke (trajaće do 10. jula, Šešelj vadi pištolj na studente 9. jula). DEPOS je pomerio svoj protestni sabor za 28. jun.
- U Zemunu ubijen kriminalac Goran Bojović zvani „Amonijak” (1965—1992), kriminalac. Nepoznati napadač prvo je izrešetao Gorana dok je bio u autu, a potom je bacio bombu. Ovom prilikom nastradao je sedamnaestogodišnji Zoran Dobrodolac, koji se slučajno našao na mestu likvidacije.
- 20. jun — Lideri Češke i Slovačke, Vaclav Klaus i Vladimir Mečjar postigli dogovor o podeli Čehoslovačke u dve države.
- Muslimanska ofanziva na srpska sela u okolini Visokog. Oko 3000 Srba je moralo da izbegne u Kiseljak, odakle su prebačeni u Ilijaš. Oko 110 žena 17 maloletne dece zatvoreni su u Dom kulture u Buzić Mahali, a oko 120 žena i 23 maloletne dece u Društveni dom u Hlapčevićima.[10]
- 21. jun — Muslimani su napali srpsko selo Ratkovci i pri tome ubili 24 srpska civila, uglavnom starijih ljudi, i opljačkali i spalili selo.[11]
- 22. jun — Masakr u selu Bujakovina Pripadnici Armije RBiH napali su srpsko selo Bujakovina kod Foče, i ubili 15 meštana - žena i starijih osoba.[12]
- 26. jun — Završila je Operacija Lipanjske zore kojom je Hrvatsko vijeće obrane zauzelo dolinu reke Neretve i grad Mostar.
- 28. jun — U organizaciji opozicionog Demokratskog pokreta Srbije, ispred zgrade Skupštine Jugoslavije održan je Vidovdanski sabor.
- 29. jun — Vojska Republike Srpske je predala aerodrom "Butmir" Sarajevo Unproforu.
Jul
[uredi | uredi izvor]- 1. jul — Ubistvo porodice Golubović Pripadnici Stanice javne bezbijednosti Konjic su u ranim jutarnjim časovima najpre oteli četvoročlanu srpsku porodicu Golubović iz Konjica, da bi ih nedugo zatim streljali nedaleko od policijskog punkta u naselju Polje Bijela, pored puta prema selu Spiljani. Sedmogodišnji dečak Petar Golubović je preživio prvo streljanje i uspeo da dođe do policijskog punkta i zatraži pomoć, ali su policajci obavestili zločince koji su se vratili po njega i ponovo ga streljali kod mjesta Begin Vir.
- 4. jul — U zoru je krenula Operacija "Tigar", kojom je Hrvatska vojska zauzela više brdskih uporišta i oslobodila prilaze Dubrovniku.
- 5. jul — Muslimanske jedinice pod komandom Nasera Orića u bratunačkom selu Zagoni ubili 14, a u srebreničkom selu Krnjići 24 lica srpske nacionalnosti.
- 9. jul — Skupština Srbije usvaja niz zakona kojima se "Miloševiću daje kontrola nad ekonomijom". Studenti Beogradskog univerziteta ponovo organizuju protetstnu šetnju, Šešelj nakon koškanja ispred skupštine vadi pištolj na njih.[13]
- 12. jul — Mulimmanske snage u srebreničkim selima Zalazju i Sasama i Biljači i Zagoni u opštini Bratunac, ubili 69 civila.[14]
- 14. jul — Američki biznismen srpskog porekla, Milan Panić, postao prvi premijer Savezne Republike Jugoslavije.
- 18. jul — Ratni brodovi NATO-a uplovili u Jadransko more radi kontrole provođenja sankcija UN protiv SR Jugoslavije, u prvoj takvoj operaciji u Evropi od Drugog svjetskog rata.
- Muslimanska Armija BiH izvršila je prepad na Golo brdo na grebenu planine Igman i osvojila ga. Pri tome su izgubili 199 muškaraca,738 je ranjeno, a dva su zarobljena.
- 19. jul — Sicilijanska mafija je izvršila atentat na sudiju Paola Borselina, bliskog prijatelja i saradnika sudije Đovanija Falkonea. Atentat je izvršen nepuna dva meseca nakon atentata na sudiju Falkonea.
- 20. jul — Muslimani iz Srebrenice ubili su osam stanovnika Gornjih Magašića. U ovom stravičnom zločinu šest žrtava su bile žene. Ubijene su Ljiljana Ilić, Zorka Ilić, Milenija Ilić, Ljubinka Ilić, Ljubica Milanović i Ljeposava Popović.[15]
- 24. jul — Italijanska vlada poslala je 7.000 vojnika na Siciliju, u nastojanju da razbije mafiju.
- 25. jul — Skupština Republike Srbije donela je Zakon o stanovanju, kojim je nosiocima stanarskog prava, odnosno zakupcima stanova u društvenoj i državnoj koji omogućen otkup stanova.
- 26. jul — Grupa izdvojenih članova Demokratske stranke osnivaju Demokratsku stranku Srbije, na čelu sa Vojislavom Koštunicom.
- 29. jul — Bivši istočnonemački komunistički lider Erih Honeker došao u Berlin posle osam meseci boravka u čileanskoj ambasadi u Moskvi, da se suoči sa optužnicom za smrt mnogih nemačkih građana koji su preko Berlinskog zida pokušali da pobegnu u tadašnji Zapadni Berlin.
- 31. jul — Operacija "Poljine" muslimanska Armija BiH je zauzeli grad Trnovo na strateškom putu između Sarajeva i Goražda i zarobili 30 artiljerijskih oruđa. Pri tome je 150 ubijenih srpskih vojnika i civila.
Avgust
[uredi | uredi izvor]- 2. avgust — Alžirske snage bezbednosti uhapsile su 50 naoružanih islamskih ekstremista i oduzele njihovo skladište oružja u kojem je pronađeno 150 bombi.
- 4. avgust — Milioni crnaca okončali su dvodnevni generalni štrajk protiv vlade belaca u Južnoj Africi, tokom kojeg je ubijeno 30 ljudi.
- 6. avgust — Vatikan podržava intervenciju u BiH, kako bi se razoružali "oni koji bi da ubijaju".
- 7. avgust — Rezolucija Saveta bezbednosti UN 769: odobreno pojačanje snage i mandata Unprofora.
- 7. avgust — Hrvatske obrambene snage (Blaž Kraljević) okupiraju delove opštine Trebinje.
- 9. avgust — Blaž Kraljević, komandant HOS Hercegovine i general ARBIH, i još osam pripadnika HOS poginuli u sukobu sa HVO u Kruševu kod Mostara.
- 9 — 10. avgust — Pedi Ešdaun obišao logore Kula kod Sarajeva i Manjača: loši uslovi ali nema sistematske torture ni ubijanja.
- 10. avgust — Franjo Tuđman podržava zapadnu intervenciju u BiH, koja bi trebala imati tri teritorijalne jedinice, strahuje od islamskog fundamentalizma.
- 12. avgust — Srpska Republika Bosna i Hercegovina promenila ime u Republika Srpska. Evakuacija 300 žena i dece iz Sarajeva, prema sporazumu RS, UNPROFOR i Dečije ambasade.
- 12. avgust — Završena hrvatska Operacija Oslobođena zemlja u zaleđu Dubrovnika.
- 13. avgust — Savet bezbednosti UN donosi rezolucije 770 i 771: prvom se na osnovu poglavlja 7 Povelje Ujedinjenih nacija zahteva prekid borbi u BiH, slobodan pristup logorima i zatvorima i olakšanje dostave humanitarne pomoći, ako treba i silom (Kina, Indija i Zimbabve uzdržani). Drugom se osuđuju masovna kršenja humanitarnog prava i prvi put pominje "etničko čišćenje".
- 13. avgust — Poseta premijera SRJ Milana Panića Sarajevu, snajperom ubijen američki TV producent iz pratnje.
- 13. avgust — SRJ priznaje Sloveniju.
- 14. avgust — Kod osječkog naselja Nemetina najveća razmena zarobljenika, po Budimpeštanskom sporazumu premijera SRJ i RH od 7. 8.
- 14. avgust — Počinje Rat u Abhaziji: gruzijske snage su poslate da povrate kontrolu nad Abhazijom, separatistička vlada je napustila Suhumi četiri dana kasnije.
- 15. avgust — Prvi konvoj UNHCR stigao u Goražde. Srbi optužuju da je doneseno i oružje odn. da su muslimanski borci upotrebili konvoj kao štit.
- 18. avgust — Uspostavljeni diplomatski odnosi SAD sa Slovenijom, Hrvatskom i BiH. Oko 1.000 žena i dece je evakuisano iz Sarajeva prema Beogradu. Sarajevski aerodrom zatvoren dva dana nakon što je kod Kiseljaka pucano na britanski avion.
- 19. avgust — Delegacija KEBS u Beogradu - posmatrači su poslani u Vojvodinu, Sandžak i na Kosovo.
- 20. avgust — Ofanziva ARBiH protiv Vojske republike Srpske, u pravcu Visokog. U granatiranju zapaljena zgrada bosanskog parlamenta. U srpskom naselju Hadžići, uništili su lokalnu medicinsku ambulantu, ranivši 9 civila.
- 21. avgust — Masakr na Korićanskim stenama - ubijeno oko 200 Muslimana i Hrvata, bivših zatvorenika logora Trnopolje. Izaslanik UN za istraživanje kršenja ljudskih prava u bivšoj Jugoslaviji.
- 22 — 23. avgust — Muslimanska ARBiH ispalila je oko 100 artiljerijskih projektila 22. avgusta na Ilijaš, usmrtivši jednu osobu i ranivši 7. 23. avgusta je na Ilijaš ispaljeno 500 granata, koje su usmrtile 6 osoba a ranile 8.
- 25. avgust — Pogođen humanitarni avion koji je poletao iz Sarajeva, ranjeno pet mirovnjaka i novinar BBC Martin Bel.
- 26—27. avgust — Mirovna konferencija u Londonu povodom Bosne i Hercegovine: obećano da će se prekinuti opsade gradova, raspustiti logori i staviti teško oružje pod nadzor UN; Radovan Karadžić bi prepustio 20% osvojene teritorije. Sukob Miloševića i Milana Panića. Lord Oven je novi pregovarač EZ, nakon ostavke Lorda Karingtona.
- 28. avgust — Zapadnoevropska unija i NATO će staviti 5000 vojnika na raspolaganje UN, sporazum o strožijem sprovođenju sankcija na Jadranu i Dunavu.
- 30. avgust — Jedanaest civila stradalo na pijaci na Alipašinom polju.
- 31. avgust — Radikali tražili glasanje o poverenju saveznom premijeru Milanu Paniću, ali SPS podeljen.
- avgust — Savezni premijer Milan Panić smenio pomoćnika ministra unutrašnjih poslova Mihalja Kertesa, zbog "neslaganja sa planom vlade o zabrani etničkog čišćenja u Jugoslaviji" (u vezi Hrtkovaca).
Septembar
[uredi | uredi izvor]- 3. septembar — Sa teritorije pod kontrolom muslimana i Hrvata, u centralnoj Bosni, raketom je oboren italijanski transportni avion u kojem su poginula sva četiri člana posade.[16]
- 4. septembar — Bivši bugarski komunistički predsednik Todor Živkov, svrgnut 1989. godine, osuđen je na sedam godina zatvora zbog pronevere državnih sredstava.[17]
- 9. avgust — U Barseloni su završene 25. olimpijske igre, na kojima je učestvovalo 15.000 sportista iz 172 zemlje. Sportisti SR Jugoslavije, zbog sankcija UN, nisu mogli da učestvuju u ekipnim sportovima, ali su medalje izborili strelci. Jasna Šekarić srebrnu, a Aranka Binder i Stevan Pletikosić bronzanu.
- 12. avgust — Republika Srpska promenila ime iz Srpska Republika Bosna i Hercegovina u današnji naziv Republika Srpska.
- 12. avgust — SAD, Kanada i Meksiko postigli sporazum o stvaranju jedinstvene zone slobodne trgovine, čime je stvoren najveći svetski trgovinski blok.
- 17. septembar — Pokolj u Serdarima Armije Republike Bosne i Hercegovine (ARBiH) ubila je 16 civila Srba u selu Serdari, kod Kotor Varoša.
- 18. septembar — Britanska funta je izbačena iz Evropskog mehanizma kurseva valuta na Crnu sredu i pretrpela je veliku devalvaciju.
- 19. septembar — Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju o isključenju Savezne Republike Jugoslavije iz rada Generalne skupštine i osporio njeno pravo da u UN nasledi SFRJ.
- 23. septembar — U Beogradu nestao Iso Lero zvani „Džamba” (1953—1992), poznati kriminalac sa Dorćola, koji je poslednji put viđen u rano jutro 23. septembra ispred palate Beograđanke. Pošto njegov leš nikada nije pronađen, nakon tri godine proglašen je mrtvim.
- 24. septembar — Jedinice Nasera Orića potpuno su razorile najveće srebreničko srpsko selo Podravanje, i pri tome ubili 35 Srba, među kojima je bilo sedam žena. Tog dana odvedeno je u srebrenički logor pet civila.
- 30. septembar — Predsednici SRJ i Hrvatske, Dobrica Ćosić i Franjo Tuđman, potpisali u Ženevi sporazum o normalizovanju odnosa između dve države.
Oktobar
[uredi | uredi izvor]- 2. oktobar — Američki predsednik Džordž Buš izjavio da je spreman upotrebiti silu kako bi se sprovela buduća zabrana vojnih letova u BiH, nakon izveštaja o dejstvima bosanskih Srba.
- 2. oktobar — Masakr u Carandiru, ubijeno 111 robijaša tokom i nakon pobune u zatvoru u Sao Paulu.
- 3. oktobar — Nastavljeni humanitarni letovi za Sarajevo, nakon jednomesečne pauze.
- 4. oktobar — U Rimu je potpisan mirovni sporazum kojim je nakon 15 godina završen Građanski rat u Mozambiku. Žrtava je bilo preko milion, uključujući i umrle od gladi. Mirovnjaci iz UNOMOZ-a su prisutni do 1995, RENAMO obnavlja gerilske aktivnosti 2013.
- 4. oktobar — Izraelski avion, El Al Flajt 1862, pao u Amsterdamu, poginulo 43.
- 5. oktobar — Zločin u Fakovićima - Muslimanske snage Nasera Orića izvršile su napad na bratunačka sela Fakovići i Boljevići, gde su ubijli 26 srpskih civila.
- 6. oktobar — Vojska Republike Srpske (VRS) zauzela strateški značajan Bosanski Brod - borbe se nastavljaju oko Brčkog, Orašja i naročito Gradačca.
- 6. oktobar — Rezolucija Saveta bezbednosti UN 779 (u vezi Hrvatske): pozdravlja se deklaracija predsednika od 30. 9. (svi raseljeni imaju pravo na povratak i da su ništavne izjave o imovini date pod prinudom), uzbunjeni su zbog novih izveštaja o etničkom čišćenju u UNPA područjima. Istog dana Rezolucija SB UN 780: ovlašćen Generalni sekretar da formira Komisiju eksperata koji će ispitati informacije o kršenju Ženevskih konvencija (petorica eksperata imenovani 26. 10.).
- 8. oktobar — 28. oktobar - Održava se šahovski turnir u Tilburgu, Holandija. Pobeđuje Majkl Adams.
- 9. oktobar — Rezolucija 781 SB UN: zabrana vojnih letova iznad BiH (izuzimajući UNPROFOR), još se ne predviđa sila za sprovođenje. HVO i ARBiH nakratko presekle srpski koridor na potezu Gorica kod Brčkog.
- 11. oktobar — Referendum o vanrednim izborima u Srbiji - nedovoljan odziv.
- 12. oktobar — Zemljotres u Kairu 1992. Kairski zemljotres izaziva razaranja i 545 mrtvih.
- 12 — 18. oktobar — Četrnaesti nacionalni kongres KP Kine: ističe "gradnja Socijalizma sa kineskim karakteristikama", Pokrenut je novi reformski proces u pravcu uspostavljanja modernog korporativnog sistema.
- 13. oktobar — Radovan Karadžić pristaje da Vojska RS prizemlji avione (nudi prebacivanje u SRJ, ali banjalučki komandant to odbija).
- 13. oktobar — Intervencija srpske policije prema pobunjenim Albancima u Prištini.
- 13. oktobar — Britanska vlada objavljuje plan zatvaranja jedne trećine jama rudnika uglja, sa 31.000 rudara.
- 14. oktobar — U Sarajevu ponovo ima gasa posle deset dana.
- 15. oktobar — Prvi britanski kontigent, od 2400 vojnika, poslat u Hrvatsku.
- 16. oktobar — ARBiH u Sarajevu blokirala humanitarcima put sa aerodroma, plašeći se navodnog srpskog "tenkovskog napada" (do 18-og).
- 16. oktobar — Predsednik SRJ Dobrica Ćosić apeluje na Slobodana Miloševića da podnese ostavku.
- 19. oktobar — Sastanak predsednika SRJ Ćosića i Alije Izetbegovića u Ženevi, obećavaju poništavanje etničkog čišćenja i kažnjavanje zločinaca.
- 19. oktobar — Republička policija SR Srbije zauzima zgradu saveznog MUP-a u Beogradu.
- 20. oktobar — Muslimansko-hrvatski sukob u Vitezu, sutradan i u Novom Travniku.
- 20. oktobar — Jedinice JNA napustile dubrovačko ratište na osnovu dogovora sa Hrvatskom i Unproforom, polustrvo Prevlaka pod kontrolom posmatrača UN.
- 20. oktobar — Dobrica Ćosić i Franjo Tuđman potpisuju još jedan sporazum u Ženevi.
- 21. oktobar — Odlukom Predsedništva BiH formiran Peti korpus Armije RBiH.
- 22. oktobar — Sjeverinski masakr - 16 građana Srbije, Muslimana, iz sela Sjeverin, oteto iz autobusa na teritoriji BiH i ubijeno kod Višegrada (Milan Lukić osuđen 2002).
- 22. oktobar — Objavljeno da je otkrivena lokacija masovne grobnice na Ovčari.
- 24. oktobar — VRS osvaja Brčko i Jajce i napreduje ka Gradačcu, dok HVO napada Prozor; kod Trebinja borbe srpskih i hrvatskih snaga.
- 24. oktobar — Predsednik Ćosić raspisao vanredne savezne izbore za 20. 12. Skupština Srbije 27. 10. odobrava amandman kojim se omogućuju vanredni republički izbori.
- 25. oktobar — Srbi u zapadnoj Slavoniji blokirali otvaranje auto-puta Beograd-Zagreb za civilni saobraćaj, tj. konvoje novinara iz Beograda i Zagreba koji su se trebali sastati u Okučanima.
- 26. oktobar — HVO zauzima Prozor i proteruje muslimansko stanovništvo.
- 26. oktobar — Operacija Vlaštica: HVO zauzima kotu iznad Dubrovnika.
- 28. oktobar — Ženevski pregovarači Vens i Oven predstavili nacrt ustava BiH: federalna struktura nalik švajcarskoj, sa 7 do 10 regiona, ali ne po etničkoj osnovi (početkom naredne godine konkretizovano u Vens-Ovenov plan). Srpska strana odbija.
- 28. oktobar — u hotelu „Hajat”, na Novom Beogradu ubijen Aleksandar Knežević Knele (1971—1992), poznati beogradski kriminalac i član Voždovačkog klana.[18]
- 28. oktobar — Boris Jeljcin zabranjuje kao neustavan novoosnovani Front nacionalnog spasa, savez komunista i nacionalista - Ustavni sud u februaru obara zabranu.
- 29. oktobar — Vojska Republike Srpske oslobađa Jajce. U sklopu operacije Vrbas, VRS zauzela Jajce - većina stanovništva beži u Travnik i Zenicu.
- 30. oktobar — na uglu ulica Jurija Gagarina i Gandijeve, na Novom Beogradu, ubijen Igor Popović zvani „Igoriška”. Ubica je nakon izvršene likvidacije pobegao sa mesta zločina.
- 31. oktobar — Papa Jovan Pavle II. priznao grešku crkve u vezi tretmana Galileo Galileja.
Novembar
[uredi | uredi izvor]- 3. novembar — Na predsedničkim izborima u SAD, kandidat Demokratske stranke, Bil Klinton, izabran je za predsednika SAD pobedivši aktuelnog republikanskog predsednika Džordža H. V. Buša i nezavisnog kandidata Rosa Peroa.
- 22. novembar — Pomorsko-vazduhoplovne snage NATO-a i zapadnoevropske unije počele kontrolu brodova u međunarodnim vodama Jadranskog mora u cilju onemogućavanja snabdevanja Jugoslavije naftom i drugim strateškim materijalima.
- 24. novembar — Na jugu Kine srušio se putnički avion "boing 737". U najtežoj nesreći u istoriji kineskog vazduhoplovstva život izgubila 141 osoba, svi putnici i članovi posade.
- 25. novembar — Parlament Čehoslovačke glasao za pođelu Čehoslovačke na posebne drzave Češku i Slovačku od 1. januara 1993.
Decembar
[uredi | uredi izvor]- 1. decembar — Počev od 1. decembra vlasnici vozila u Srbiji dobijaju decembarsko sledovanje bonova za naftne derivate. Vlasnici putničkih automobila dobijaju bonove za po 15 litara goriva, taksisti 260, narodni i savezni poslanici, trgovci, zanatlije i poljoprivrednici 70, a putničkim automobilima saveznih i republičkih organa i organizacija sleduje po 150 litara.
- 3. decembar — Nil Papvort poslao prvu SMS poruku: „Merry Christmas“.
- 7. decembar — Korpus muslimanska Armija BiH započeo je ofanzivnu akciju za probijanje blokade Sarajeva, napadajući na osi Hrid Vidokovac PTT radio, relejnu stanicu na planini Trebević. Dalje ofanzivne akcije uslijedile su 14. decembra 1992. godine i 7. januara 1993. godine.
- 9. decembar — Poštujući sankcije UN protiv Jugoslavije, Svetska fudbalska federacija zabranila jugoslovenskoj reprezentaciji da učestvuje u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u SAD 1994.
- 11. decembar — Savet bezbednosti UN, na zahtev BJR Makedonije, odobrio upućivanje 800 vojnika UN u tu bivšu jugoslovensku republiku.
- 14. decembar — Jedinice Nasera Orića napale su bratunačka i srebrenička sela Bjelovac i Sikirić i pri tome ubili 68, a tokom ranijih napada 41 meštana srpske nacionalnosti.[19]
- 20. decembar — Na predsedničkim i parlamentarnim izborima u Srbiji, Socijalistička partija Srbije osvojila najviše poslaničkih mesta - 101, a Slobodan Milošević porazio Milana Panića i osvojio drugi mandat na mestu predsednika Srbije.
- 28. decembar — Inflacija u SR Jugoslaviji postigla svetski rekord, 19.810,2 odsto za tu godinu.
- U Ženevi su se SAD i Rusija složile oko sporazuma SRART 2 kojim se redukuje strateško nuklearno naoružanje.
- 29. decembar — Skupština Jugoslavije izglasala nepoverenje prvoj Vladi SR Jugoslavije i smenila premijera, srpskog biznismena iz SAD Milana Panića.
Datum nepoznat
[uredi | uredi izvor]- Vikipedija:Nepoznat datum — Održan je međunarodni šahovski turnir pod nazivom „Aljehinov memorijalni turnir u Moskvi“, Sovjetski Savez. Pobednici su bili Višvanatan Anand i Boris Geljfand.
- Vikipedija:Nepoznat datum — Otkriven računarski virus 5lo.
Rođenja
[uredi | uredi izvor]Januar
[uredi | uredi izvor]- 7. januar — Džejms Bel, američki košarkaš
- 7. januar — Božo Đumić, srpski košarkaš[20]
- 7. januar — Edgaras Ulanovas, litvanski košarkaš
- 9. januar — Aleksandar Kovačević, srpski fudbaler[21]
- 11. januar — Dani Karvahal, španski fudbaler[22]
- 11. januar — Brijana Peri, američka hip hop muzičarka i glumica
- 12. januar — Dragoljub Srnić, srpski fudbaler[23]
- 12. januar — Slavoljub Srnić, srpski fudbaler[24]
- 19. januar — Mak Miler, američki muzičar i muzički producent (prem. 2018)[25]
- 19. januar — Bogdan Planić, srpski fudbaler[26]
- 24. januar — Marko Dmitrović, srpski fudbalski golman[27]
- 24. januar — Danilo Petrović, srpski teniser[28]
- 30. januar — Filip Đuričić, srpski fudbaler[29]
Februar
[uredi | uredi izvor]- 1. februar — Patrik Jang, američki košarkaš
- 2. februar — Vanja Nenadić, srpska glumica[30]
- 11. februar — Tejlor Lotner, američki glumac[31]
- 13. februar — Nikola Jovović, srpski odbojkaš
- 14. februar — Kristijan Eriksen, danski fudbaler[32]
- 14. februar — Fredi Hajmor, engleski glumac[33]
- 15. februar — Anja Mit, srpska glumica, pevačica i TV voditeljka[34]
- 21. februar — Eli Babalj, australijski fudbaler[35]
- 21. februar — Boris Barać, hrvatski košarkaš[36]
- 21. februar — Fil Džouns, engleski fudbaler[37]
- 22. februar — Milica Tomašević, srpska glumica i TV voditeljka[38]
- 23. februar — Nikoloz Basilašvili, gruzijski teniser[39]
- 23. februar — Samara Viving, australijska glumica i model[40]
- 23. februar — Kazemiro, brazilski fudbaler[41]
- 26. februar — Lazar Ćirović, srpski odbojkaš[42]
- 27. februar — Filip Krajinović, srpski teniser[43]
- 29. februar — Džesi Ašer, američki glumac[44]
Mart
[uredi | uredi izvor]- 4. mart — Đorđe Despotović, srpski fudbaler[45]
- 4. mart — Erik Lamela, argentinski fudbaler[46]
- 4. mart — Bernd Leno, nemački fudbaler[47]
- 10. mart — Gabrijela Pejčev, srpsko-bugarska pevačica
- 13. mart — Osuna, portorikanski muzičar
- 13. mart — Kaja Skodelario, engleska glumica[48]
- 13. mart — Lusi Fraj, australijska glumica[49]
- 15. mart — Renco Olivo, argentinski teniser[50]
- 17. mart — Džon Bojega, engleski glumac[51]
- 19. mart — Miloš Jojić, srpski fudbaler[52]
- 19. mart — Jovana Stojiljković, srpska glumica[53]
- 21. mart — Karolina Pliškova, češka teniserka[54]
- 22. mart — Džesi Endruz, američka pornografska glumica i model[55]
- 22. mart — Valter Tavares, košarkaš sa Zelenortskih Ostrva[56]
- 23. mart — Kajri Irving, američki košarkaš
April
[uredi | uredi izvor]- 3. april — Ana Bjelica, srpska odbojkašica
- 4. april — Nina Kraljić, hrvatska muzičarka
- 9. april — Andrej Mrkela, srpski fudbaler[57]
- 10. april — Sadio Mane, senegalski fudbaler[58]
- 10. april — Dejzi Ridli, engleska glumica[59]
- 11. april — Aleksandar Pantić, srpski fudbaler[60]
- 18. april — Kloi Benet, američka glumica i pevačica[61]
- 19. april — Nik Poup, engleski fudbalski golman[62]
- 19. april — Marko Todorović, crnogorski košarkaš[63]
- 21. april — Isko, španski fudbaler[64]
- 24. april — Džo Kiri, američki glumac i muzičar[65]
- 30. april — Mark Andre ter Štegen, nemački fudbalski golman[66]
Maj
[uredi | uredi izvor]- 4. maj — Jovan Krneta, srpski fudbaler[67]
- 5. maj — Goran Čaušić, srpski fudbaler[68]
- 6. maj — Jonas Valančjunas, litvanski košarkaš[69]
- 6. maj — Alen Omić, slovenačko-bosanskohercegovački košarkaš[70]
- 7. maj — Aleksander Ludvig, kanadski glumac i pevač[71]
- 7. maj — Rajan Harison, američki teniser[72]
- 8. maj — Nemanja Stevanović, srpski fudbalski golman[73]
- 11. maj — Tibo Kurtoa, belgijski fudbalski golman[74]
- 17. maj — Srećko Lisinac, srpski odbojkaš
- 18. maj — Luk Blek, srpski muzičar i muzički producent
- 19. maj — Maršmelo, američki producent elektronske muzike i di-džej
- 19. maj — Sem Smit, engleski muzičar
- 20. maj — Katarina Grujić, srpska pevačica
- 20. maj — Enes Kanter, turski košarkaš[75]
- 20. maj — Damir Džumhur, bosanskohercegovački teniser[76]
- 21. maj — Aleksandar Pešić, srpski fudbaler[77]
- 30. maj — Džeremi Lemb, američki košarkaš[78]
- 31. maj — Džastin Makrej, američki igrač američkoga fudbala
Jun
[uredi | uredi izvor]- 3. jun — Mario Gece, nemački fudbaler[79]
- 7. jun — Franka Batelić, hrvatska pevačica[80]
- 10. jun — Kejt Apton, američki model i glumica[81]
- 12. jun — Filipe Kutinjo, brazilski fudbaler[82]
- 15. jun — Mohamed Salah, egipatski fudbaler[83]
- 15. jun — Dafne Shipers, holandska atletičarka[84]
- 18. jun — Aleksa Vukanović, srpski fudbaler[85]
- 24. jun — David Alaba, austrijski fudbaler[86]
- 26. jun — Rudi Gober, francuski košarkaš[87]
- 26. jun — Džoel Kembel, kostarikanski fudbaler[88]
- 30. jun — Jovana Stevanović, srpska odbojkašica[89]
Jul
[uredi | uredi izvor]- 1. jul — Mija Malkova, američka pornografska glumica[90]
- 2. jul — Janis Tima, letonski košarkaš (prem. 2024)
- 4. jul — Koti Klark, američki košarkaš[91]
- 5. jul — Alberto Moreno, španski fudbaler[92]
- 5. jul — Mirna Radulović, srpska pevačica
- 6. jul — Uroš Vitas, srpski fudbaler[93]
- 8. jul — Son Hjungmin, južnokorejski fudbaler[94]
- 9. jul — Toni Katić, hrvatski košarkaš[95]
- 11. jul — Karis Idn, australijska muzičarka
- 15. jul — Vejd van Nikerk, južnoafrički atletičar
- 15. jul — Strahinja Stojačić, srpski košarkaš[96]
- 17. jul — Bili Lurd, američka glumica[97]
- 18. jul — Tanasis Andetokumbo, grčki košarkaš
- 22. jul — Selena Gomez, američka glumica i pevačica[98]
- 24. jul — Leo Vesterman, francuski košarkaš
Avgust
[uredi | uredi izvor]- 2. avgust — Čarli Eks-Si-Eks, britanska muzičarka[99]
- 3. avgust — Karli Klos, američka preduzetnica i model
- 4. avgust — Dilan Spraus, američki glumac[100]
- 5. avgust — Kori Valden, američki košarkaš[101]
- 6. avgust — Jovana Guzijan, srpska novinarka, voditeljka i model
- 9. avgust — Đorđe Drenovac, srpski košarkaš[102]
- 12. avgust — Kara Delevin, engleska glumica i model[103]
- 13. avgust — Lukas Mora, brazilski fudbaler[104]
- 16. avgust — Dijego Švarcman, argentinski teniser[105]
- 17. avgust — Nikola Stojiljković, srpski fudbaler[106]
- 18. avgust — Tamara Aleksić, srpska glumica[107]
- 18. avgust — Bogdan Bogdanović, srpski košarkaš[108]
- 20. avgust — Demi Lovato, američka glumica i pevačica[109]
- 24. avgust — Aleksandar Arsenijević, srpski političar
- 27. avgust — Kim Petras, nemačka muzičarka
Septembar
[uredi | uredi izvor]- 2. septembar — Nenad Lukić, srpski fudbaler[110]
- 3. septembar — Marko Petković, srpski fudbaler[111]
- 10. septembar — Aron Vajt, američki košarkaš
- 13. septembar — Marko Gobeljić, srpski fudbaler[112]
- 21. septembar — Anđela Jovanović, srpska glumica
- 24. septembar — Džek Sok, američki teniser[113]
- 28. septembar — Kem Berč, kanadski košarkaš[114]
- 30. septembar — Ezra Miler, američki glumac[115]
- 30. septembar — Johanes Fojtman, nemački košarkaš
- 30. septembar — Marko Čekinato, italijanski teniser[116]
Oktobar
[uredi | uredi izvor]- 1. oktobar — Lejlani Lijen, američka pornografska glumica[117]
- 2. oktobar — Alison Beker, brazilski fudbalski golman[118]
- 2. oktobar — Šejn Larkin, američki košarkaš[119]
- 9. oktobar — Ničke 3000, srpski dramaturg i reper
- 11. oktobar — Kardi Bi, američka hip hop muzičarka
- 12. oktobar — Džoš Hačerson, američki glumac i producent[120]
- 16. oktobar — Marko Jošilo, bosanskohercegovačko-srpski košarkaš[121]
- 19. oktobar — Koko de Mal, srpska pornografska glumica
- 19. oktobar — Nemanja Nikolić, srpski fudbaler[122]
- 20. oktobar — Matija de Šiljo, italijanski fudbaler[123]
- 21. oktobar — Bernard Tomić, australijski teniser[124]
- 23. oktobar — Alvaro Morata, španski fudbaler[125]
- 23. oktobar — Tomane, portugalski fudbaler[126]
- 24. oktobar — Uroš Ćosić, srpski fudbaler[127]
- 27. oktobar — Stefan el Šaravi, italijanski fudbaler[128]
- 31. oktobar — Đukan Đukanović, srpski košarkaš[129]
Novembar
[uredi | uredi izvor]- 1. novembar — Filip Kostić, srpski fudbaler[130]
- 5. novembar — Marko Verati, italijanski fudbaler[131]
- 7. novembar — Mia Dimšić, hrvatska muzičarka[132]
- 7. novembar — Goran Zakarić, bosanskohercegovački fudbaler[133]
- 12. novembar — Davis Bertans, letonski košarkaš[134]
- 12. novembar — Alesandro Đentile, italijanski košarkaš[135]
- 16. novembar — Marcelo Brozović, hrvatski fudbaler[136]
- 18. novembar — Filip Malbašić, srpski fudbaler[137]
- 18. novembar — Kvinsi Miler, američki košarkaš[138]
- 22. novembar — Stefan Nastić, srpsko-kanadski košarkaš
- 23. novembar — Mimi Mercedez, srpska hip-hop muzičarka
- 23. novembar — Majli Sajrus, američka glumica i pevačica[139]
- 26. novembar — Katarina Gardijan, srpska pevačica
- 28. novembar — Dedrik Bojata, belgijski fudbaler[140]
Decembar
[uredi | uredi izvor]- 11. decembar — Malkom Brogdon, američki košarkaš[141]
- 15. decembar — Džesi Lingard, engleski fudbaler[142]
- 17. decembar — Badi Hild, bahamski košarkaš[143]
- 18. decembar — Bridžit Mendler, američka glumica i muzičarka[144]
- 18. decembar — Rašid Sumaila, ganski fudbaler[145]
- 20. decembar — Loi Dioni, francuski fudbaler[146]
- 21. decembar — Luka Milunović, srpski fudbaler[147]
- 27. decembar — Rajan Boutrajt, američki košarkaš[148]
- 31. decembar — Čeri Kis, srpska pornografska glumica[149]
Smrti
[uredi | uredi izvor]Januar
[uredi | uredi izvor]- 1. januar — Grejs Hoper, američki kompjuterski stručnjak, tvorac kompjuterskog jezika kobol (* 1906)
Februar
[uredi | uredi izvor]- 23. februar — Markos Vafijadis, grčki političar
- 26. februar — Jovan Janićijević Burduš, srpski glumac (* 1932)[150]
Mart
[uredi | uredi izvor]- 9. mart — Menahem Begin, izraelski političar i premijer, nobelovac za mir 1978. (* 1913)[151]
April
[uredi | uredi izvor]- 6. april — Ajzak Asimov, američki pisac naučne fantastike (* 1920)[152]
- 10. april — Piter Mičel, engleski biohemičar, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1978. god. (* 1920)
- 18. april — Beni Hil, britanski glumac i pevač (* 1924)
Maj
[uredi | uredi izvor]- 6. maj — Marlen Ditrih, nemačka glumica i pevačica (* 1901)[153]
- 15. maj — Ladislav Demšar, jugoslovenski košarkaš i košarkaški trener (* 1929)
- 23. maj — Đovani Falkone, italijanski sudija (* 1939)
Jun
[uredi | uredi izvor]- 28. jun — Mihail Talj, svetski prvak u šahu (* 1936)
Jul
[uredi | uredi izvor]- 2. jul — Borislav Pekić, srpski književnik (* 1930)
- 11. jul — Hajrudin Krvavac, bosanskohercegovački reditelj i scenarista (* 1926)
- 28. jul — Jovan Rašković, srpski političar i psihijatar (* 1929)[154]
Avgust
[uredi | uredi izvor]- 12. avgust — Džon Kejdž, američki kompozitor i teoretičar muzike (* 1912)
- 26. avgust — Đurđica Barlović, hrvatska pevačica (* 1950)
Septembar
[uredi | uredi izvor]- 2. septembar — Barbara Maklintok, američki genetičar, dobitnik Nobelove nagrade iz medicine 1983. (* 1902)[155]
- 4. septembar — Branko Pantelić Panter, prvi komandant Garde Panteri (* 1957)
- 11. septembar — Stojan Vujnović — Srbin, srpski pukovnik Hrvatskih odbrambenih snaga (* 1953)
- 25. septembar — Ivica Vdović, srpski muzičar (* 1961)
Oktobar
[uredi | uredi izvor]- 8. oktobar — Vili Brant, nemački političar i kancelar (* 1913)[156]
- 20. oktobar — Koča Popović, srpski političar i narodni heroj (* 1908)
Novembar
[uredi | uredi izvor]- 7. novembar — Aleksander Dupček, čehoslovački političar (* 1921)
Decembar
[uredi | uredi izvor]- 13. decembar — Aleksandar Tirnanić, jugoslovenski fudbaler i fudbalski selektor (* 1910)[157]
- 21. decembar — Stela Adler, američka glumica i učiteljica glume (* 1901)[158]
- 21. decembar — Albert King, američki bluz gitarista i pevač (* 1923)[159]
- 30. decembar — Mihailo Lalić, srpski književnik (* 1914)[160]
Nepoznat datum
[uredi | uredi izvor]- Vikipedija:Nepoznat datum — Kuno Vidrić, hrvatski i srpski planinar (* 1908)
Nobelove nagrade
[uredi | uredi izvor]- Fizika — Žorž Šarpak
- Hemija — Rudolf A. Markus
- Medicina — Edmond H. Fišer i Edvin G. Krebs
- Književnost — Derek Volkot
- Mir — Rigoberta Menču Tum
- Ekonomija — Geri Beker
Literatura
[uredi | uredi izvor]Vidi još
[uredi izvor]Reference
[uredi izvor]- ^ „Погром и егзодус Срба из Сарајева 1990-их - www.zlocininadsrbima.com”. www.zlocininadsrbima.com. Приступљено 2026-09-06.
- ^ „Погром и егзодус Срба из Сарајева 1990-их - www.zlocininadsrbima.com”. www.zlocininadsrbima.com. Приступљено 2026-09-06.
- ^ „Borba, 23. 04. 1992., S. 9 — Durchsuchbare digitale Bibliothek”. pretraziva.rs (na jeziku: nemački). Приступљено 2025-09-22.
- ^ „LOGORI ZA SRBE U BIH 1992-1995: VISOKO (srbiubih.com – Boris Radaković) – www.veterani.ba” (na jeziku: bošnjački). 2021-06-20. Приступљено 2026-04-14.
- ^ „СТРАДАЊЕ СРБА У СРЕДЊЕМ ПОДРИЊУ И БИРЧУ У ХХ ВИЈЕКУ” (PDF).
- ^ „Istinu o zločinima nad Srbima neće ućutkati nikakve rezolucije”.
- ^ Srna (2012-01-25). „Macić, optužen za zločine nad Srbima u Bradini, preminuo u Sarajevu”. Nezavisne novine (na jeziku: srpski). Приступљено 2026-06-01.
- ^ „ДЕМОКРАТСКА ПЉАЧКА СРБИЈЕ: Експерти Г17 присвојили народне паре изнете на Кипар”. Fajteri (na jeziku: srpski). Приступљено 2026-04-29.
- ^ visadmin. „VLAHOVIĆI KOD VIŠEGRADA : NEMA PRAVDE ZA POBIJENE ŽENE I STARCE - Višegrad INFO”. www.visegrad365.com (na jeziku: bošnjački). Приступљено 2026-06-01.
- ^ srbiubih (2015-10-29). „ЛОГОРИ ЗА СРБЕ У БИХ 1992-1995: ВИСОКО”. СРБИ У БИХ (na jeziku: srpski). Приступљено 2026-04-14.
- ^ Басара, Славко (2026-04-18). „Први локални геноцид починили су наоружани муслимани из Сребренице”. Српско Питање (na jeziku: srpski). Приступљено 2026-04-22.
- ^ „Фочанска села у Босни 1992 - www.zlocininadsrbima.com”. www.zlocininadsrbima.com. Приступљено 2026-06-01.
- ^ „Serbia's communists take control of republic's economy - UPI Archives”. UPI (na jeziku: engleski). Приступљено 2026-03-16.
- ^ „Srebrenica i Bratunac: Pomen za srpske žrtve ubijene na početku rata u Bosni”. BBC News na srpskom (na jeziku: srpski). Приступљено 2026-04-22.
- ^ Novinska agencija Republike. СУТРА ПОМЕН УБИЈЕНИМ СРПСКИМ ЦИВИЛИМА ИЗ ГОРЊИХ МАГАШИЋА” Novinska agencija Republike Srpske (na jeziku: srpski). Приступљено 2026-04-22.
- ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Времеплов: Карађорђе потукао Турке на Делиграду”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине (na jeziku: srpski). Приступљено 2025-09-03.
- ^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Vremeplov: Carigradskim protokolom naloženo da Turci napuste Beograd”. JMU Radio-televizija Vojvodine (na jeziku: srpski). Приступљено 2025-09-04.
- ^ „Одлазак трећег човека?”. istorijskenovine.unilib.rs.
- ^ „СТРАДАЊЕ СРБА У СРЕДЊЕМ ПОДРИЊУ И БИРЧУ У ХХ ВИЈЕКУ” (PDF).
- ^ „Bozo Dumic”. Proballers (na jeziku: engleski).
- ^ „Aleksandar Kovacevic - Player profile 24/25”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Daniel Carvajal”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Dragoljub Srnic”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Slavoljub Srnic - Player profile”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Mac Miller”. AllMusic (na jeziku: engleski).
- ^ „Bogdan Planic”. www.transfermarkt.co.uk (na jeziku: engleski).
- ^ „M. Dmitrović”.
- ^ „Danilo Petrovic”. ATP Tour (na jeziku: engleski).
- ^ „Filip Djuricic”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Vanja Nenadić”. teatroslov.mpus.org.rs.
- ^ „Taylor Lautner”. IMDb.
- ^ „Christian Eriksen”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Freddie Highmore”. IMDb.
- ^ „Anja Mit”. IMDb.
- ^ „Eli Babalj - Player profile”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Boris Barac”. Eurobasket LLC.
- ^ „Phil Jones - Player profile”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Milica Tomašević”. teatroslov.mpus.org.rs.
- ^ „Nikoloz Basilashvili”. ATP Tour (na jeziku: engleski).
- ^ „Samara Weaving”. IMDb.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Casemiro (Player)”. www.national-football-teams.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Player - Lazar Cirovic - FIVB Volleyball Nations League 2019”. web.archive.org. 3. 10. 2019. Архивирано из оригинала 03. 10. 2019. г. Приступљено 31. 01. 2025.
- ^ „Filip Krajinovic”. ATP Tour (na jeziku: engleski).
- ^ „Jessie T. Usher”. IMDb.
- ^ „Djordje Despotovic - Player profile 24/25”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Erik Lamela”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Bernd Leno”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Kaya Scodelario”. IMDb.
- ^ „Lucy Fry”. IMDb.
- ^ „Renzo Olivo”. ATP Tour (na jeziku: engleski).
- ^ „John Boyega”. IMDb.
- ^ „Milos Jojic”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Jovana Stojiljković”. teatroslov.mpus.org.rs.
- ^ „Karolina Pliskova”. Women's Tennis Association (na jeziku: engleski).
- ^ „Jessie Andrews”. IMDb.
- ^ „Walter Samuel Tavares Da Veiga”. web.archive.org. 3. 6. 2019. Архивирано из оригинала 03. 06. 2019. г. Приступљено 31. 01. 2025.
- ^ „Andrej Mrkela - Player profile”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Sadio Mané”. Foot National (na jeziku: francuski).
- ^ „Daisy Ridley”. IMDb.
- ^ „Aleksandar Pantic”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Chloe Bennet”. IMDb.
- ^ „Nick Pope - Player profile 24/25”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski).
- ^ „MARKO TODOROVIC”. Euroleague Basketball. Архивирано из оригинала 31. 01. 2025. г. Приступљено 31. 01. 2025.
- ^ „Isco”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Joe Keery”. IMDb.
- ^ „Marc-André ter Stegen”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Jovan Krneta - Player profile”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Goran Causic”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Jonas Valančiūnas”. Basketball-Reference.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Alen Omic”. Proballers (na jeziku: engleski).
- ^ „Alexander Ludwig”. IMDb.
- ^ „Ryan Harrison {”. ATP Tour (na jeziku: engleski).
- ^ „Nemanja Stevanovic - Player profile 24/25”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Thibaut Courtois”. www.realmadrid.com.
- ^ „Enes Freedom”. Basketball-Reference.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Damir Dzumhur”. ATP Tour (na jeziku: engleski).
- ^ „Aleksandar Pesic - Player profile 24/25”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Jeremy Lamb”. Basketball-Reference.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Mario Götze - Player profile 24/25”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Franka Batelic”. IMDb.
- ^ „Kate Upton”. IMDb.
- ^ „Philippe Coutinho - Player profile 2025”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Mohamed Salah - Player profile 24/25”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Dafne Schippers”. web.archive.org. 3. 12. 2016. Архивирано из оригинала 14. 12. 2012. г. Приступљено 01. 02. 2025.
- ^ „Serbia - A. Vukanović - Profile with news, career statistics and history - Soccerway”. int.soccerway.com (na jeziku: engleski).
- ^ „David Alaba - Player profile 24/25”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Rudy Gober”. Basketball-Reference.com (na jeziku: engleski).
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Joel Campbell (Player)”. www.national-football-teams.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Jovana Stevanović”. www.fivb.org.
- ^ „Mia Malkova”. IMDb.
- ^ „Coty Clarke”. Basketball-Reference.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Alberto Moreno”. www.soccerbase.com.
- ^ „Uros Vitas”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Heung-min Son”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Toni Katic”. Eurobasket LLC.
- ^ „Strahinja Stojacic”. Eurobasket LLC.
- ^ „Billie Lourd”. IMDb.
- ^ „Selena Gomez”. IMDb.
- ^ „Charli XCX”. IMDb.
- ^ „Dylan Sprouse”. IMDb.
- ^ j.t.d, ABA liga. „Corey Walden > Player : ABA League”. ABA Liga (na jeziku: engleski).
- ^ „Djordje Drenovac”. web.archive.org. 31. 12. 2015. Архивирано из оригинала 31. 12. 2015. г. Приступљено 01. 02. 2025.
- ^ „Cara Delevingne”. IMDb.
- ^ „Lucas Moura”. www.soccerbase.com.
- ^ „Diego Schwartzman”. ATP Tour (na jeziku: engleski).
- ^ „Nikola Stojiljkovic - Player profile”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Tamara Aleksic”. IMDb.
- ^ „BOGDAN BOGDANOVIC”. Euroleague Basketball.[mrtva veza]
- ^ „Demi Lovato”. IMDb.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Nenad Lukić (Player)”. www.national-football-teams.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Marko Petkovic”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski).
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Marko Gobeljić (Player)”. www.national-football-teams.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Jack Sock”. ATP Tour (na jeziku: engleski).
- ^ „Khem Birch”. Basketball-Reference.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Ezra Miller”. IMDb.
- ^ „Marco Cecchinato”. ATP Tour (na jeziku: engleski).
- ^ „Leilani Leeanne”. IMDb.
- ^ „Alisson”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Shane Larkin”. Eurobasket LLC.
- ^ „Josh Hutcherson”. IMDb.
- ^ „Marko Josilo”. Eurobasket LLC.
- ^ „Nemanja Nikolic”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Mattia De Sciglio”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Bernard Tomic”. ATP Tour (na jeziku: engleski).
- ^ „Álvaro Morata”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Tomané”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Uros Cosic - Player profile”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski).
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Stephan El Shaarawy (Player)”. www.national-football-teams.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Djukan Djukanovic”. Eurobasket LLC.
- ^ „Filip Kostić”. www.transfermarkt.co.uk (na jeziku: engleski).
- ^ „Marco Verratti”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Mia Dimsic”. IMDb.
- ^ „Goran Zakaric”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Dāvis Bertāns”. Basketball-Reference.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Alessandro Gentile”. Eurobasket LLC.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Marcelo Brozović (Player)”. www.national-football-teams.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Filip Malbasic - Player profile” (na jeziku: engleski).
- ^ j.t.d, ABA liga. „Quincy Miller > Player : ABA League”. ABA Liga (na jeziku: engleski).
- ^ „Miley Cyrus”. IMDb.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Dedryck Boyata (Player)”. www.national-football-teams.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Malcolm Brogdon”. Basketball-Reference.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Jesse Lingard”. www.soccerbase.com.
- ^ „Buddy Hield”. Basketball-Reference.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Bridgit Mendler”. IMDb.
- ^ „Rashid Sumaila - Player profile”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Loïs Diony”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Luka Milunovic - Player profile”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski).
- ^ j.t.d, ABA liga. „Ryan Jamar Boatright > Player : ABA League”. ABA Liga (na jeziku: engleski).
- ^ „Cherry Kiss”. IMDb.
- ^ „Jovan Janicijevic-Burdus”. IMDb.
- ^ „Menachem Begin”. www.jewishvirtuallibrary.org.
- ^ „Isaac Asimov”. IMDb.
- ^ „Marlene Dietrich”. IMDb.
- ^ „Јован РАШКОВИЋ”. web.archive.org. 18. 3. 2012. Архивирано из оригинала 18. 03. 2012. г. Приступљено 01. 02. 2025.
- ^ „Barbara McClintock”. www.britannica.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Willy Brandt”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). 14. 12. 2024.
- ^ „Tirnanić Aleksandar”. reprezentacija.rs. 22. 1. 2010.
- ^ „Stella Adler”. IMDb.
- ^ „Albert King”. AllMusic (na jeziku: engleski).
- ^ „Mihailo Lalic”. IMDb.
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
