Општина Неготин

Општина Неготин;
	; Зграда СО Неготин
Основни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Борски
Седиште	Неготин
Становништво
Становништво	28.261 (2022)
Густина насељености	25,95 ст./km2
Географске карактеристике
Површина	1.089 km2
	;
Остали подаци
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине	Владимир Величковић (СНС)
Веб-сајт	www.negotin.rs

Општина Неготин се налази у северо-источном делу Србије и простире се на тромеђи Републике Србије, Бугарске и Румуније. Укупна површина општине Неготин износи 1.089 km² што је 1,9% од укупне површине територије Републике Србије и налази се на седмом месту по површини и обухвата 39 насељених места. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живео 28.261 становник^[1] (према попису из 2011. било је 37.056 становника).^[2]

Општина Неготин се граничи на северу са општином Кладово, северозападно и западно са општином Мајданпек, југозападно са општином Бор, јужно са општином Зајечар, југоисточно и источно са Републиком Бугарском у дужини од 41 km и североисточна граница је са Румунијом у дужини од 35,5 km током међународне реке Дунав. Дужина државне границе сувоземне износи 31 km, а водене 45,5 km. До Неготина се из Београда може доћи међународним путем Е 75 преко Параћина (300 km). Преко Смедерева, Пожаревца и Мајданпека (290 km), или Дунавском магистралом, преко Доњег Милановца (250 km). Од Ниша је удаљен 150 km, Зајечара 57 km, најближег града у Бугарској Видина 41 km, а од најближег града у Румунији, Турну Северина 70 km.

Клима[уреди | уреди извор]

Географски положај и карактеристике рељефа условљавају извесне специфичности у погледу климе општине Неготин. Наиме, присутне су велике разлике између максималних и минималних температура, што је одлика континенталне климе. Средња максимална температура је у јулу (28,50 °C), а средња минимална у јануару(-4,50 °C). Апсолутно температурно колебање је 69,70 °C, јер је максимална забележена температура 41,20 °C, а минимална -28,50 °C. Иначе, средња годишња температура износи 11,10 °C (-1,10 °C у јануару, односно, 22,10 °C у јулу). Према мерењима ГМС Неготин, доминирају западни и северозападни ветрови.

Рељеф[уреди | уреди извор]

Карактеристике рељефа овога простора, као последица геолошке грађе, тектонских и егзогених процеса, могу се исказати висинским областима и експозицијом, као показатељима релевантним за валоризацију кроз коришћење земљишта. Према висинским зонама, терен се може грубо поделити на три целине:

зона са надморским висинама испод 300 m. Ово су висине које преовлађују на овом простору (преко 70%, односно 785 km²);
зона са 300-800 m (297 km², односно око 27%);
зона са висинама преко 800 m (само око 0,6% или 7 km²).

У погледу експозиције, преовлађују равничарски терени без одређене експозиције, као и они експонирани ка југоистоку.

Демографија[уреди | уреди извор]

Демографија^[2]^[1]
Година	Становника
1948.	63.447
1953.	64.358
1961.	65.409
1971.	63.706
1981.	63.973
1991.	59.559
2002.	43.418
2011.	37.056
2022.	28.261

У општини Неготин већину становништва чине Срби (80,88%), а од мањина највише има Влаха (6,24%) и Рома (1,14%).

Етнички састав према попису из 2022.‍^[1]

Срби	22.857	80,88%
Власи	1.763	6,24%
Роми	323	1,14%
Румуни	147	0,52%
Бугари	54	0,19%
Македонци	43	0,15%
Југословени	35	0,12%
Муслимани	26	0,09%
Хрвати	20	0,07%
Црногорци	18	0,06%
Албанци	13	0,05%
Остали	116	0,41%
Регионално	12	0,04%
Неизјашњени	451	1,60%
Непознато	2.383	8,43%

Језички састав према попису из 2022.‍^[3]

Српски	21.267	75,25%
Влашки	3.616	12,80%
Ромски	227	0,80%
Румунски	145	0,51%
Македонски	46	0,16%
Албански	26	0,09%
Бугарски	23	0,08%
Немачки	11	0,04%
Хрватски	11	0,04%
Руски	9	0,03%
Босански	7	0,02%
Словеначки	6	0,02%
Остали	191	0,68%
Неизјашњени	336	1,19%
Непознато	2.340	8,28%

Верски састав према попису из 2022.‍^[4]

Православци	24.943	88,26%
Протестанти	80	0,28%
Муслимани	51	0,18%
Католици	39	0,14%
Остали	96	0,34%
Агностици	8	0,03%
Атеисти	132	0,47%
Неизјашњени	475	1,68%
Непознато	2.437	8,62%

Насељена места[уреди | уреди извор]

Општина Неготин се састоји од 39 насељених места. Једино градско насеље и највеће насеље у општини је Неготин. На попису из 2022. није било ни једног села са преко 1.000 становника, а 10 села су имала између 500 и 1.000 становника.

Насеље	Становништво		Промена (%)
Насеље	Попис 2011.^[2]	Попис 2022.^[5]	Промена (%)
Александровац	459	252	-45,10%
Браћевац	335	199	-40,60%
Брестовац	257	131	-49,03%
Буковче	1.136	928	-18,31%
Вељково	121	92	-23,97%
Видровац	656	618	-5,79%
Вратна	260	159	-38,85%
Дупљане	481	309	-35,76%
Душановац	782	548	-29,92%
Јабуковац	1.413	940	-33,47%
Јасеница	511	355	-30,53%
Карбулово	364	268	-26,37%
Кобишница	1.148	887	-22,74%
Ковилово	292	188	-35,62%
Мала Каменица	317	217	-31,55%
Малајница	481	339	-29,52%
Милошево	443	316	-28,67%
Михајловац	526	268	-49,05%
Мокрање	550	353	-35,82%
Неготин	16.882	14.647	-13,24%
Плавна	886	567	-36,00%
Поповица	345	214	-37,97%
Прахово	1.196	799	-33,19%
Радујевац	1.211	735	-39,31%
Рајац	275	192	-30,18%
Речка	353	223	-36,83%
Рогљево	123	98	-20,33%
Самариновац	437	319	-27,00%
Сиколе	599	397	-33,72%
Слатина	437	246	-43,71%
Смедовац	112	50	-55,36%
Србово	444	289	-34,91%
Тамнич	246	137	-44,31%
Трњане	362	233	-35,64%
Уровица	831	595	-28,40%
Црномасница	199	141	-29,15%
Чубра	413	212	-48,67%
Шаркамен	299	199	-33,44%
Штубик	874	601	-31,24%

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б ^в ^г „Национална припадност : подаци по општинама и градовима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године” (PDF). Републички завод за статистику Србије. Приступљено 18. 6. 2023.
^ ^а ^б ^в „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014.
^ „Становништво према матерњем језику — Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године”. Републички завод за статистику Србије. 13. 06. 2023. Приступљено 03. 02. 2024.
^ „Становништво према вероисповести — Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године”. Републички завод за статистику Србије. 13. 06. 2023. Приступљено 03. 02. 2024.
^ „Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 25. 5. 2023. Приступљено 18. 6. 2023.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Презентација општине

[Национална_припадност_2022-1] а ^б ^в ^г „Национална припадност : подаци по општинама и градовима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године” (PDF). Републички завод за статистику Србије. Приступљено 18. 6. 2023.

[Упоредни_преглед-2] а ^б ^в „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014.

[3] „Становништво према матерњем језику — Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године”. Републички завод за статистику Србије. 13. 06. 2023. Приступљено 03. 02. 2024.

[4] „Становништво према вероисповести — Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године”. Републички завод за статистику Србије. 13. 06. 2023. Приступљено 03. 02. 2024.

[Старост_и_пол_2022-5] „Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 25. 5. 2023. Приступљено 18. 6. 2023.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

п р у Општина Неготин
Насељена места општине Неготин	Александровац • Браћевац • Брестовац • Буковче • Вељково • Видровац • Вратна • Дупљане • Душановац • Јабуковац • Јасеница • Карбулово • Кобишница • Ковилово • Мала Каменица • Малајница • Милошево • Михајловац • Мокрање • Неготин • Плавна • Поповица • Прахово • Радујевац • Рајац • Речка • Рогљево • Самариновац • Сиколе • Слатина • Смедовац • Србово • Тамнич • Трњане • Уровица • Црномасница • Чубра • Шаркамен • Штубик
Знаменитости и споменици културе	Водопад на Мокрањској стени Зграда Дома ЈНА Зграда Музеја Крајине Зграда Педагошке академије Кућа Стевана Мокрањца Неготинске пивнице Споменик хајдук Вељку Петровићу Хајдук Вељкова барутана Царска палата Шаркамен
Верски објекти у општини Неготин	Манастир Короглаш Манастир Буково Манастир Вратна Саборна црква Свете Тројице Стара црква Свете Богородице