1942 — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
| Ред 206: | Ред 206: | ||
=== Новембар === |
=== Новембар === |
||
* [[1. новембар]] — [[Лари Флинт]], амерички издавач |
* [[1. новембар]] — [[Лари Флинт]], амерички издавач († [[2021]]) |
||
* [[4. новембар]] — [[Рудолф Белин]], хрватски фудбалер и фудбалски тренер |
* [[4. новембар]] — [[Рудолф Белин]], хрватски фудбалер и фудбалски тренер |
||
* [[7. новембар]] — [[Џин Шримптон]], енглески модел и глумица |
* [[7. новембар]] — [[Џин Шримптон]], енглески модел и глумица |
||
Верзија на датум 11. фебруар 2021. у 04:15
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1942 на Викимедијиној остави.
| |
1942. је била проста година.
Догађаји
Јануар
- 1. јануар — Потписана је Декларација Уједињених нација (26 влада, међу којима и југословенска избегличка) - први пут се помињу Уједињене нације.
- 2. јануар — Јапанци освојили Манилу, главни град Филипина.
- 2. јануар — Немачки заповедник у Србији под претњом смртне казне забранио скривање Јевреја и чување њихових ствари.
- 4. јануар — Мађарска војска и жандармерија разбили Први шајкашки НОП одред код Жабља, почињу репресалије према цивилима у Бачкој, чији је врхунац Новосадска рација.
- 6. јануар — Партизани извршили масакр већег броја цивила на пасјем гробљу у Колашину.
- 7. јануар — Почела је битка за Батан на Филипинима.
- 11. јануар — ЦК КПЈ и ВШ НОП одреда Југославије донели одлуку од стварању Добровољачке војске (нови назива штаба је ВШ НОП и ДВ Југославије).
- 11. јануар — Окончана Дражгошка битка код Шкофје Локе у Словенији - партизани се повукли након што су нанели губитке Немцима, који због тога пале село Дражгоше.
- 12. јануар — Слободан Јовановић је постављен на чело избегличке југословенске владе, уместо генерала Симовића (коме је кабинет отказао послушност а краљ поверење). Драгољуб Михаиловић је именован за министра војске, морнарице и ваздухопловства.
- 12. јануар — Делови Кордунашког НОП одреда заузели Војнић.
- 13. јануар — Декларација неких савезничких влада (и југословенске) о кажњавању ратних злочина.
- 14. јануар — Заједничка декларација Пољске, Чехословачке, Југославије и Грчке којим је установљен Планерски одбор Централне и источне Европе. Краљевина Југославија потписала Декларацију Уједињених нација о ратним злочинима.
- 15. јануар — Избегличке владе Југославије и Грчке склопиле уговор који предвиђа њихову послератну конфедерацију (Балкански Савез).
- 15. јануар — 7. фебруар - "Друга непријатељска офанзива" у источној Босни, у две етапе: Романијско-бирчанска и Друга озренска операција; четници пропуштају немачке јединице, партизани избегли уништење.
- 19. јануар — Драгољуб Михаиловић унапређен у дивизијског генерала.
- 20. јануар — Одржана је Ванзејска конференција високих нацистичких званичника на којој је разматрано извршење коначног решења јеврејског питања.
- 20. јануар — Бугарски 1. окупациони корпус (три дивизије) завршио окупацију дела Недићеве Србије (приближно југоисточна четвртина, до Крагујевца и К. Митровице), замењујући немачке снаге.
- 21. јануар — На станици Пјеновац, између Олова и Хан Пијеска, изненађено и погинуло 59 партизана Шумадијског батаљона 1. пролетерске и дела Романијског НОП одреда, међу њима и Славиша Вајнер Чича.
- 21. јануар — Ромелов Афрички корпус почиње контраофанзиву у Либији.
- 21 - 23. јануар - Новосадска рација - мађарски војници и жандари убили неколико хиљада Срба, Јевреја и Рома у Бачкој.
- 22. јануар — Равногорски покрет проглашен од избегличке владе за Југословенску војску у отаџбини.
- 23. јануар — Почиње битка за Рабаул, која Јапанцима отвара Нову Гвинеју.
- 24. јануар — Избегличке владе Пољске и Чехословачке склопиле уговор који предвиђа њихову послератну конфедерацију.
- 24. јануар — Анте Павелић основао Хрватски државни сабор (чланови именовани, саветодавна функција).
- 24. јануар — Партизани из Граца код Макарске извели прву акцију на мору, заробивши једрењак "Меркур" са 90 тона хране.
- 25. јануар — 10. мај - "Фочански период" - ЦК КПЈ и ВШ Народноослободилачке партизанске и Добровољачке војске Југославије се налазе у Фочи.
- 27. јануар — Игмански марш.
- 29. јануар — Посланик Ендре Бајчи-Жилински у спољнополитичком одбору мађарског парламента осудио насиље у Бачкој (Новосадска рација).
- 29. јануар — Почела Друга озренска операција, друга етапа Друге офанзиве.
- 29. јануар — Потписан уговор о савезу Велике Британије, СССР и Ирана, којим је регулисан боравак снага прве две државе у Ирану.
- 30. јануар — 1. фебруар - Разговори Јездимира Дангића (четничког команданта у источној Босни), Недића и немачких представника у Београду - обећавано па опозвано прикључење 17 срезова источне Босне Недићевој Србији.
- 31. јануар — Малајска кампања окончана јапанским заузећем полуострва.
Фебруар
- 1. фебруар — Вођа норвешких фашиста Видкун Квислинг постао је председник марионетске владе у окупираној Норвешкој, у Другом светском рату.
- 7. фебруар — Усташе су убиле 2300 становника бањалучких насеља Дракулић, Шарговац и Мотике српске националности.
- 7—15. фебруар — Битка за Сингапур
- 8. фебруар — 21. април — Демјански џеп
- 9. фебруар — У њујоршкој луци избио пожар на француском путничком броду „Нормандија“, тада највећем и најелегантнијем на свету, после чега је брод потонуо.
- 10. фебруар — Амерички џез-музичар Глен Милер постао први музичар који је добио „златну плочу“ за продају милионитог примерка неке композиције, „Chattanooga Choo Choo“.
- 11—13. фебруар — Операција Керберус 1942.
- 12. фебруар — Немачки војници убили 42 затвореника која су бежала из логора Црвени крст код Ниша, у Другом светском рату, а 105 затвореника успело да побегне.
- 17. фебруар — На брду Бубањ код Ниша Немци су као одмазду због побуне у логору Црвени крст, стрељали преко 1000 Јевреја из Ниша источне и јужне Србије.
- 19. фебруар — Јапански авиони у првом нападу на Аустралију у Другом светском рату бомбардовали град Дарвин и оближњу војну базу.
- 20. фебруар — Јапанци су у Другом светском рату напали португалски Тимор и острво Бали у Холандској источној Индији.
- 27. фебруар — Битка у Јаванском мору
Март
- 1. март — У Чајничу је у Другом светском рату од око хиљаду бораца формирана Друга пролетерска бригада с четири батаљона, у чији су састав ушли Први и Четврти батаљон Ужичког, Други батаљон Чачанског и Трећи батаљон Шумадијског одреда.
- 9. март — Јапанске инвазионе снаге су у Другом светском рату окончале заузимање индонежанског острва Јава, тада под холандском колонијалном влашћу.
- 28. март — Британске поморске снаге су изненадним нападом са копна, мора и из ваздуха уништили луку Сен Назер у окупираној Француској, у којој су били усидрени немачки ратни бродови.
- 31. март — Због побуне индијских војника против њихових британских официра, јапански војници су заузели Божићно острво без икаквог отпора.
Април
- 18. април — Амерички авиони у Другом светском рату први пут су бомбардовали Токио, Јокохаму и Нагоју.
- 26. април — У највећој несрећи у историји рударства, у кинеском руднику угља у Бенксију, тада под окупацијом Јапана, погинуло најмање 1.540 људи.
Мај
- 8. мај — Окончана је битка у Коралном мору када су авиони са јапанског носача авиона потопили амерички носач авиона УСС Лексингтон.
- 27. мај — У окупираној Чешкој смртно је рањен шеф Рајхсзихерхајтсхауптамтa Рајнхард Хајдрих.
Јун
- 6. јун — Амерички понирући бомбардери су потопили четири јапанска носача авиона у бици код Мидвеја.
- 8. јун — Јапанске подморнице у Другом светском рату бомбардовале Сиднеј и Њукасл.
- 10. јун — Нацисти су у Другом светском рату потпуно уништили чешко село Лидице, што је била одмазда за атентат на нацистичког протектора Чешке и Моравске и једног од најзначајнији Хитлерових сарадника Рајнхарда Хајдриха.
- 10. јун — Почела је битка на Козари.
- 21. јун — Немачки афрички корпус фелдмаршала Ервина Ромела заузео је у Другом светском рату град Тобрук у Либији и заробио 25.000 британских војника.
Јул
- 1. јул — Немачке трупе су у Другом светском рату, после осмомесечне опсаде, заузеле Севастопољ, најважнију совјетску црноморску луку на полуострву Крим.
- 1—31. јул — Прва битка код Ел Аламејна
- 18. јул — Окончана је битка на Козари у Другом светском рату немачка војска је, уз помоћ војске НДХ, после више од месец дана борбе, победила југословенске партизане на планини Козари.
- 23. јул — Почеле су са радом гасне коморе у логору Треблинка, убивши око 6.500 Јевреја који су дан раније транспортовани из Варшавског гета.
Август
- 7. август — Искрцавањем америчких поморско-десантних снага на острво Гвадалканал почела је битка за Гвадалканал на Пацифику у Другом светском рату.
- 7—9. август — Битка за Тулаги, Гавуту и Танамбого
- 8—9. август — Битка код острва Саво
- 19. август — Британске и канадске трупе извеле су десант на француску луку Дјеп, где су, уз велике губитке, разорили немачке војне објекте.
- 21. август — Битка на реци Тенару
- 24—25. август — Битка код источних Соломона
Септембар
- 12. септембар — Немачка подморница је торпедовалаа РМС Лаконију код обале западне Африке, усмртивши око 1650 особа од 2725 путника на броду.
- 12—14. септембар — Битка за Едсонов гребен
Октобар
- 11. октобар — Америчка морнарица је у бици код рта Есперанс код северозападне обале Гвадалканала пресрела и поразила јапанску флоту послату да уништи Хендерсоново поље.
Новембар
- 4. новембар — Бихаћ су координираном акцијом заузеле партизанске снаге из Хрватске и БиХ у Бихаћкој операцији.
- 8. новембар — Операција Бакља
- 10. новембар — Немачка је напала Вишијевску Француску након што је адмирал Франсоа Дарлан потписао споразум са Савезницима у северној Африци.
- 26. новембар — У Бихаћу је у Другом светском рату основано Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије.
- 27. новембар — Французи у Другом светском рату потопили већи део ратне флоте у тулонској луци како би спречили да бродови падну у руке Немцима, који су управо ушли у Тулон.
- 30. новембар — Битка код Тасафаронге
Децембар
- 2. децембар — На Универзитету у Чикагу, где су нуклеарни физичари предвођени Енриком Фермијем радили на тајном пројекту израде атомске бомбе, први пут је демонстрирана нуклеарна ланчана фисија.
- 12. децембар — Немачке снаге су започеле операцију Зимска олуја, покушајући да одблокирају опкољене осовинске снаге током битке за Стаљинград.
Рођења
Јануар
- 1. јануар — Корнелије Ковач, српски композитор и музичар
- 4. јануар — Џон Маклохлин, енглески џез музичар (гитариста)
- 5. јануар — Звонко Богдан, српски певач
- 5. јануар — Озрен Боначић, хрватски ватерполиста и ватерполо тренер
- 8. јануар — Стивен Хокинг, енглески теоријски физичар, космолог и писац († 2018)
- 10. јануар — Волтер Хил, амерички редитељ, сценариста и продуцент
- 17. јануар — Мухамед Али, амерички боксер, активиста и филантроп († 2016)
- 21. јануар — Илија Лукић, српски фудбалер и фудбалски тренер († 2018)
- 25. јануар — Еузебио, португалски фудбалер († 2014)
Фебруар
- 1. фебруар — Тери Џоунс, велшки глумац, писац, комичар, сценариста, редитељ и историчар († 2020)
- 2. фебруар — Бо Хопкинс, амерички глумац
- 28. фебруар — Дино Зоф, италијански фудбалски голман и фудбалски тренер
- 28. фебруар — Брајан Џоунс, енглески музичар, најпознатији као оснивач и првобитни фронтмен групе The Rolling Stones († 1969)
Март
- 2. март — Лу Рид, амерички музичар († 2013)
- 6. март — Лео Мартин, српски певач
- 9. март — Џон Кејл, велшки музичар, композитор и музички продуцент
- 12. март — Ратко Младић, српски генерал
- 23. март — Ладо Лесковар, словеначки певач
- 23. март — Михаел Ханеке, аустријски редитељ и сценариста
- 25. март — Арета Френклин, америчка музичарка, најпознатија као соул певачица († 2018)
- 27. март — Мајкл Јорк, енглески глумац.
- 28. март — Данијел Денет, амерички филозоф, писац и когнитивни научник.
- 28. март — Џери Слоун, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер († 2020)
Април
- 3. април — Марша Мејсон, америчка глумица и редитељка
- 9. април — Петар Надовеза, хрватски фудбалер и фудбалски тренер
- 11. април — Бранко Рашовић, црногорски фудбалер
- 18. април — Јохен Ринт, аустријски аутомобилиста, возач Формуле 1 († 1970)
- 24. април — Барбра Страјсенд, америчка певачица, глумица, редитељка, сценаристкиња и продуценткиња
- 27. април — Зоран Мароевић, српски кошаркаш († 2019)
- 28. април — Александар Хрњаковић, српски глумац († 2014)
Мај
- 3. мај — Вера Чаславска, чехословачка гимнастичарка († 2016)
- 4. мај — Никола Стојановић, српски редитељ и сценариста († 2021)
- 9. мај — Мирко Сандић, српски ватерполиста и ватерполо тренер († 2006)
- 10. мај — Карл Даглас, јамајкански певач
- 12. мај — Драгољуб Велимировић, српски шахиста († 2014)
- 23. мај — Милутин Мркоњић, српски политичар
- 26. мај — Мира Пеић, српска глумица
Јун
- 13. јун — Јелисавета Саблић, српска глумица
- 18. јун — Пол Макартни, енглески музичар и музички продуцент
- 18. јун — Роџер Иберт, амерички филмски критичар, новинар, сценариста и писац († 2013)
- 20. јун — Зденка Вучковић, хрватска певачица († 2020)
- 27. јун — Видосав Стевановић, српски књижевник, сценариста, драматург и публициста
Јул
- 1. јул — Женевјев Бижо, канадска глумица
- 9. јул — Ричард Раундтри, амерички глумац и модел
- 10. јул — Мирјана Марковић, српска политичарка и социолошкиња, супруга Слободана Милошевића († 2019)
- 10. јул — Рони Џејмс Дио, амерички музичар († 2010)
- 10. јул — Сиксто Родригез, амерички музичар
- 13. јул — Харисон Форд, амерички глумац
- 14. јул — Хавијер Солана, шпански политичар
- 16. јул — Маргарет Корт, аустралијска тенисерка
- 18. јул — Ђакинто Факети, италијански фудбалер († 2006)
- 29. јул — Тони Сирико, амерички глумац
Август
- 1. август — Џери Гарсија, амерички музичар, најпознатији као гитариста и певач групе Grateful Dead († 1995)
- 2. август — Изабела Аљенде, чилеанска књижевница
- 2. август — Илија Пантелић, југословенски и српски фудбалски голман († 2014)
- 7. август — Тобин Бел, амерички глумац
- 7. август — Зигфрид Хелд, немачки фудбалер и фудбалски тренер
- 16. август — Џон Чалис, енглески глумац
- 18. август — Ратко Полич, словеначки глумац
- 22. август — Мира Адања Полак, српска новинарка и продуценткиња, истраживачица, ауторка и ТВ водитељка
- 23. август — Ненси Ричи, америчка тенисерка
- 25. август — Ђурђија Цветић, српска глумица († 2015)
Септембар
- 3. септембар — Ал Џардин, амерички музичар, најпознатији као суоснивач, гитариста и повремени певач групе The Beach Boys
- 8. септембар — Желимир Жилник, српски редитељ и сценариста
- 15. септембар — Бисера Велетанлић, српска певачица
- 25. септембар — Танасије Узуновић, српски глумац
- 29. септембар — Феличе Ђимонди, италијански бициклиста († 2019)
- 29. септембар — Ијан Макшејн, енглески глумац
Октобар
- 23. октобар — Мајкл Крајтон, амерички књижевник, сценариста, редитељ и продуцент († 2008)
- 23. октобар — Мирослав Павловић, српски фудбалер († 2004)
- 26. октобар — Зденко Руњић, хрватски композитор († 2004)
- 26. октобар — Боб Хоскинс, енглески глумац († 2014)
Новембар
- 1. новембар — Лари Флинт, амерички издавач († 2021)
- 4. новембар — Рудолф Белин, хрватски фудбалер и фудбалски тренер
- 7. новембар — Џин Шримптон, енглески модел и глумица
- 15. новембар — Драган Зарић, српски глумац († 2000)
- 16. новембар — Јагош Пурић, српски физичар и ректор Београдског универзитета (1998—2000)
- 17. новембар — Мартин Скорсезе, америчко-италијански редитељ, сценариста, продуцент, глумац и историчар филма
- 18. новембар — Линда Еванс, америчка глумица
- 19. новембар — Келвин Клајн, амерички модни дизајнер
- 20. новембар — Боб Ајнштајн, амерички глумац, комичар, сценариста и продуцент († 2019)
- 20. новембар — Норман Гринбаум, амерички музичар
- 27. новембар — Џими Хендрикс, амерички музичар, најпознатији као гитариста († 1970)
Децембар
- 3. децембар — Педро Роча, уругвајски фудбалер и фудбалски тренер (* 2013)
- 6. децембар — Петер Хандке, аустријски књижевник, преводилац, сценариста и редитељ
- 7. децембар — Жика Јелић, српски музичар, најпознатији као суоснивач и гитариста ЈУ групе
- 14. децембар — Драго Млинарец, хрватски музичар
- 19. децембар — Милан Милутиновић, српски политичар, 2. председник Србије (1997—2002)
- 30. децембар — Јанко Прунк, словеначки историчар и политичар
Смрти
Јануар
- 4. јануар — Јордан Николов Орце, македонски народни херој. (*1916.)
- 17. јануар — Валтер фон Рајхенау, немачки фелдмаршал
- 21. јануар — Душан Раденковић, српски редитељ и драмски првак. (*1892.)
Фебруар
- 2. фебруар — Данил Хармс, совјетски сатиричар. (*1905.)
Март
- 12. март — Жикица Јовановић Шпанац, шпански борац и народни херој. (* 1914.)
- 16. март — Аугуст фон Гедрих, немачки бициклиста. (*1895)
- 17. март — Нада Димић, партизанка и народни херој. (* 1923.)
Април
- 17. април — Жан Батист Перен, француски физичар и Нобеловац 1926. (*1870.)
Мај
- 6. мај — Хасан Кикић, босански књижевник. (*1905.)
- 22. мај — Раде Кончар, организациони секретар ЦК КПХ и народни херој. (*1911.)
Јун
- 4. јун — Рајнхард Хајдрих, немачки гувернер и нациста. (*1904.)
- 11. јун — Анђа Ранковић, текстилна радница, учесница НОБ-а и народни херој (* 1909.)
Јул
- 3. јул — Луј Франше д' Епере, француски маршал и генерал из Првог светског рата. (*1856.)
Септембар
- 18. септембар — Драгутин Инкиостри Медењак, српски декоратер и сликар. (*1866.)
Новембар
- 2. новембар — Китахара Хакушу, јапански песник. (*1885.)
- 4. новембар — Жарко Зрењанин, народни херој Југославије
Децембар
- Википедија:Непознат датум —
- Википедија:Непознат датум — Дионисије Миковић, српски игуман, књижевник и етнограф. (*1861)
Нобелове награде
- Физика — Награда није додељена
- Хемија — Награда није додељена
- Медицина — Награда није додељена
- Књижевност — Награда није додељена
- Мир — Награда није додељена
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
Види још