Патријарх српски Јефрем

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Свети Јефрем)
Jump to navigation Jump to search
Јефрем
Jefrem1.jpg
Датум рођења око 1311.
Место рођења код Трнова
Датум смрти 15. јун 1399.(1399-06-15) (87/88 год.)
Место смрти у близини Пећи
Aархиепископ пећки и патријарх српски
Године (1375—1379)
Претходник Сава IV
Наследник Спиридон I
Aрхиепископ пећки и патријарх српски
Године (1389—1390)
Претходник Спиридон I
Наследник Данило III

Свети Јефрем (око 1311. код Трнова15. јун 1399. у близини Пећи) хришћански је светитељ и архиепископ пећки и патријарх српски у два наврата, од 1375. до 1379. године и поново од 1389. до 1390. године.[1]

После упокојења патријарха Саве IV, на позив кнеза Лазара и Ђурђа Балшића, сазван је 1375. године сабор у Пећи, на који се сабраше митрополити, епископи и часни игумани да изаберу новог поглавара Српске цркве. И после дугог већања у среду 3. октобра 1375. године, за српског патријарха изабран је Јефрем.

Биографија[уреди]

Као син једнога свештеника одмалена је тежио за духовним и подвижничким животом. Одбегао је у Свету гору са 23 године, када су родитељи хтели да га жене. Најпре је живео у Хиландару, затим у Зографу, а онда на самој планини Атосу. Због најезде Турака прешао је у неки манастир у околини Пловдива, коме је био игуман.[2]

Од патријарха Јоаникија је добио благослов да се настани у „Дечанској пустињи,“ дакле у некој његовој испосници. После Душанове смрти, патријарх Сава му је стоворио ћелију у Ждрелу, недалеко од Пећке патријаршије.[2] Када је настала борба о првенство у држави и у цркви, Сабор је изабрао Јефрема за патријарха на место упокојеног Саве 1375. године. Када му је саопштен избор, он је заплакао јер није желео да буде патријарх. 1379. је оставио престо и предао га Спиридону, а он се опет повукао у пустињу. Ипак после смрти Спиридонове, 1389. године, умолио га је кнез Лазар да се поново прими дужности. Управљао је Српском црквом у тешко време после пораза у Косовској бици. Преминуо је 1399. године. Мошти му се налазе у манастиру у Пећи.

Српска православна црква слави га 15. јуна по црквеном, а 28. јуна по грегоријанском календару.

Књижевни рад[уреди]

У историји књижевности познат и као монах Јефрем, написао је Канон молбени Исусу Христу, Канон молбени пречистој Богородици, Стихире молбене пречистој Богородици, Стихире молбене господу нашем Исусу Христу, Стихире Крстобогородичине и Стихире без акростиха (све између 1355. и 1371). У тешким временима претеће турске најезде, монах Јефрем је исписао драматичне стихове пуне исихастичких мотива, покајничког молебног тона и чврсте вере у помоћ Христа и Богородице у просветљење од мрака који се надвио над Србију и у преображај сумрачног стања своје грехом испуњене душе. Јефремово дело је 1970. у Хиландару у целини открио и приредио Д. Богдановић, а независно од њега и П. Матејић 1975, који сматра да није реч о српском патријарху, већ о трновском монаху–писцу који припада бугарској књижевности.

Гроб патријарха Јефрема

Превод на савремени српски језик[уреди]

  • Канон молбени господу Исусу Христу; Канон молбени пречистој Богородици; Канон молбени за цара; Стихире молбене пречистој Богородици; Истога Јефрема друге стихире без акростиха; Истога Јефрема друге стихире молбене господу нашем Исусу Христу; Истога Јефрема друге стихире, Крстобогородичне, у: „Шест писаца ХIV века“, избор, данашња језичка верзија и редакција Димитрије Богдановић. Београд, Просвета, СКЗ, 1986, Стара српска књижевност у 24 књиге, књ. 10.

Референце[уреди]

  1. ^ Вуковић (1996). стр. 221-222.
  2. 2,0 2,1 Спремић (1994). стр. 28.

Литература[уреди]

Велико Търново, изд. "Фабер". 1999. ISBN 978-954-9541-34-2. стр. 55-103.

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Сава IV
патријарх српски
13751379.

Наследник:
Спиридон I
Претходник:
Спиридон I
патријарх српски
13891390.
Наследник:
Данило III