Сумпор
Општа својства | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Име, симбол | сумпор, S | ||||||
У периодном систему | |||||||
| |||||||
Атомски број (Z) | 16 | ||||||
Група, периода | група 16 (халкогени), периода 3 | ||||||
Блок | p-блок | ||||||
Категорија | полиатомски неметал | ||||||
Рел. ат. маса (Ar) | [32,059, 32,076] конвенционална: 32,06 | ||||||
Ел. конфигурација | [Ne]3s23p4 | ||||||
по љускама | 2, 8, 6 | ||||||
Физичка својства | |||||||
Боја | светложута | ||||||
Агрегатно стање | чврсто | ||||||
Тачка топљења | 388,36 K (115,21 °C) | ||||||
Тачка кључања | 717,87 K (444,72 °C) | ||||||
Густина | 1960 kg/m3 | ||||||
Моларна запремина | 15,53×10−3 m3/mol | ||||||
Топлота фузије | 1,7175 kJ/mol | ||||||
Притисак паре | 2,65×10−20 Pa (388 K) | ||||||
Сп. топл. капацитет | 710 J/(kg·K) | ||||||
Атомска својства | |||||||
Оксидациона стања | ±2, 4, 6 | ||||||
Особине оксида | јако кисели | ||||||
Електронегативност | 2,58 (Полинг) 2,44 (Олред) | ||||||
Енергије јонизације | 1: 999,6 kJ/mol 2: 2.252 kJ/mol 3: 3.357 kJ/mol (остале) | ||||||
Атомски радијус | 100 (88) pm | ||||||
Ковалентни радијус | 102 pm | ||||||
Валсов радијус | 180 pm | ||||||
Спектралне линије | |||||||
Остало | |||||||
Кристална структура | орторомбична | ||||||
Топл. водљивост | 0,269 W/(m·K) | ||||||
Сп. ел. водљивост | 5,0×10−16 S/m | ||||||
Мосова тврдоћа | 2 | ||||||
CAS број | 7704-34-9 | ||||||
Сумпор (S, лат. sulphur) неметал је VIA групе.[1] Стабилни изотопи сумпора су: 32S, 33S, 34S и 36S.
Сумпор је неопходан за живот човека. Улази у састав две аминокиселине као и у многа битна биолошка једињења, као што су на пример витамини. Важнија једињења сумпора су сумпорна киселина, сумпораста киселина, њихове соли, сумпор(IV)оксид и сумпор(VI)оксид. Познати су и оксиди сумпора: SO2(I), SO(II) и SO3(VI).[1]
Сумпор се јавља и у чистом облику и у облику минерала сулфида и сулфита. Сем из сумпорних руда сумпор се у великој количини добија и пречишћавањем каменог угља и пречишћавањем индустријског пепела.
Примена сумпора
Сумпор и његова једињења су битне сировине за добијање сумпорне киселине, основног састојка многих процеса хемијске индустрије. Већи део сумпора који се добије користи се у производњи сумпорне киселине. Велике количине сумпора се користе и у вулканизацији у процесима у којима се каучук претвара у гуму. Природни каучук кроз тетирање сумпором губи своју лепљивост и постаје еластичнији. Овај процес се одиграва при температури између 100 – 150 °C. Зависно од процента сумпора добија се мека или потпуно тврда гума.[2][3]
Због релативно мале запаљивости сумпор се користи за израду вештачких пламенова. У медицини се сумпор користи за лечење кожних болести. Користи се и као средство за уништавање корова. Користи се и за производњу лекова,[4] шибица, пестицида и папира. Мале количине сумпора се користе и за производњу специјалне врсте бетона. Тај бетон, за разлику од обичних, не подлеже дејству киселина, тако да се користи у неким фабрикама у којима постоји опасност од изливања киселина.
Заступљеност
У чистом облику јавља се у великим количинама у Пољској око Тарнобрега (Tarnobrzeg), на Сицилији, у Луизијани и Тексасу (САД), у Јапану, у Туркменистану и Узбекистану. Сем тога сумпор је састојак бројних једињења од којих су најпознатија:
- FeS
- FeS2 - пирит
- ZnS
- CuFeS2
- CaSO4 * 2H2O - гипс
- SrSO2
- BaSO4
- Na2SO4 * MgSO4 * 4H2O
- K2SO4 * 2MgSO4
- K2SO4 * MgSO4 * 2CaSO4
Добијање
Сумпор се добија из два извора: Већина сумпора се добија из подземних залиха. Одређена количина сумпора се налази у нафти и у земном гасу (непрерађена нафта и земни гас који се добијају у одређеним рејонима садрже велике количине сумпора. При њиховом спаљивању настаје сумпордиоксид који изазива загађење ваздуха и киселе кише. Због тога пре него што ова горива пусте у промет рафинерије су дужне да уклоне сумпор из њега). Сумпор који се налази у чистом облику испод земље се отапа загрејаном воденом паром и вади на земљину површину помоћу ваздуха под притиском. Битан извор сумпора су такође и његова једињења која се налазе у индустријским гасовима. Сумпор се у индустрији добија и редукцијом сумпордиоксида помоћу угљенмоноксида.[5]
Количина сумпора у каменом угљу долази до неколико процената и он такође представља извор овог елемента. Мале количине сумпора се налазе у животињским беланчевинама.
Физичко-хемијске особине сумпора и њихових једињења
Алотропија и физичке особине сумпора
Сумпор је елемент који се јавља у неколико алотропских модификација. Његове две основне модификације су ромбоидна и монолитна. Сем ње је позната и једна непостојана - перласта. Као даље модификације могу се јавити субмикрокристална (то јест безоблична), као и пурпуран сумпор која настаје кондензацијом сумпорних пара при температури течног ваздуха. Ромбоидни сумпор је постојан до температуре од 95,5 °C, а на тој температури се услед притиска властите паре претвара у монолитан сумпор. При температури од 119 °C монолитан сумпор прелази у течно стање. При притиску од преко 1200 атмосфера постоји само једна модификација сумпора - ромбоидна.
Уколико ромбоидан сумпор загревамо веома брзо прелазећи температуру од 95,5 °C, сумпор се може сачувати у стању непостојане равнотеже и он неће прећи у монолитну модификацију. На аналоган начин може се сачувати течан сумпор на температури испод 119 °C. Сумпор се раствара у неким растварачима као што су CS2. Посебно је понашање сумпора у течном стању. Преко температуре топљења сумпор гради светложуту течност. Са порастом температуре течност постаје све гушћа и мења боју у тамно смеђу. При температури од 187 °C сумпор добија максималну лепљивост која је око 10000 пута већа од првобитне. На тој температури сумпор има толику густину да се не може просути из посуде окренуте дном на горе. При даљем загревању сумпор постаје опет лако запаљив и достиже температуру кључања на температури од 444,6°C. Течан сумпор који се нагло охлади (на пример сипањем у хладну воду) постаје еластичан (пластичан) слично каучуку. Механичким развлачењем пластичног сумпора настаје влакнаста структура.
Даљим повећањем температуре настаје, као и обично, смањење лепљивости. Обе модификације сумпора се разликују у растворљивости у CS2. Развлачен пластичан сумпор садржи спирално укрштене елементе грађе сложене у влакна. Пластичан сумпор може се вулканизирати као и каучук. Паре сумпора на температури близу кључања се састоје из S8 и делимично S6 молекула. Повишавањем температуре честице се смањују. На температури од 800°C паре сумпора се састоје само из двоатомних молекула. Дисоцијација двоатомских честица на појединачне атоме захтева значајну потрошњу енергије. Степен дисоцијације двоатомских честица износи 3,7% на температури од 1727 °C а 72,6% на температури од 2727 °C.
Колоидни сумпор
Ако се паре сумпора нагло охладе, оне се кондензују у облику ситног, жутог праха — сумпорног цвета. Он се знатним делом састоји од аморфног (безобличног) сумпора. Безобличан сумпор при повишењу температуре прелази у кристалан, при чему је ова промена иреверзибилна. Безобличан сумпор се такође јавља и при издвајању из раствора у току хемијске реакције.
- Na2S2O3 + H2SO4 → Na2SO4 + SO2 + S + H2O
Том приликом настаје раствор сумпора у води. У таквом раствору су честице сумпора веома мале, али веће него што је то случај код правих раствора, па овакви системи имају специфичне особине и означавају се као колоидни раствори.
Хемијске особине сумпора
На обичној температури сумпор је слабо активан. Тачка паљења сумпора је на температури од 250°C. Сумпор се веома лако једини само са флуором, а са хлором већ доста теже. Са другим елементима као на пример водоником тек при повишеној температури. Реагује и са металима али тек на повишеној температури, и те реакције су егзотермне тако да се отпочета реакције синтезе сама наставља даље неретко са жарењем мешавине.
Токсичност сумпора
Сумпор изазива надражаје слузокоже носних канала и очију. Он не изазива јака тровања. Већина његових једињења је отровна.
Сумпордиоксид
Сумпордиоксид настаје спаљивањем сумпора на ваздуху. Он је безбојан гас, загушљивог мириса. Тежи је од ваздуха. Раствара се у води. Раствор који настаје је кисео јер гас реагује са водом градећи сумпорасту киселину (H2SO3). То доказује да је сумпордиоксид кисели оксид. Сумпораста киселина је нестабилна и лако се поново разлаже на сумпордиоксид и на воду.
Сумпордиоксид у облику раствора или у влажном окружењу делује као избељивач. Сумпор диоксид избељује разне ствари редукујући састојке који се у њима налазе.
Сумпордиоксид се испушта као споредни продукат из аутомобила и из димњака фабрика загађујући животну средину. Напада систем за дисање људи и животиња. Растварајући се у ваздуху узрокује киселе кише које уништавају биљке, металне конструкције и грађевине.
Примена сумпордиоксида
Одређене количине се користе за избељивање вуне и дрвене масе при продукцији папира. Одређене количине се користе и за продукцију безалкохолних пића, џемова и за сушење воћа, јер зауставља развој бактерија и гљивица. Већина сумпордиоксида се користи за продукцију сумпорасте киселине.
Види још
Референце
- ^ а б Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
- ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
- ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
- ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
- ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.