Светско првенство у атлетици на отвореном 2013.
 | |||
| Град домаћина | Москва,  Русија | ||
|---|---|---|---|
| Време одржавања | 10. август — 18. август 2013. | ||
| Стадион | Стадион Лужники | ||
| Број атлетичара | 1.970 | ||
| Број држава | 206 | ||
| Број дисциплина | 47 (24 м. и 23 ж.) | ||
| |||
XIV Светско првенство у атлетици на отвореном одржано је у Москви (Русија) у периоду од 10. до 18. августа 2013, на стадиону Лужники.
Избор домаћина[уреди | уреди извор]
Иако је више земаља најављивало интересовање за организацију 2011. и 2013, своју пријаву до рока 1. децембра 2006. верификовало је само пет земаља и предложиле су места где би се игре одржале: Бризбејн, Тегу, Барселона, Гетеборг и Москва.[1] Гетеборг је касније повукао своју пријаву због недовољне финансијске подршке од шведске владе.[2] ИААФ је на састанку Савета у Момбаси (Кенија) у време одржавања Светског првенства у кросу 27. марта 2007. објавио избор Тегуа за домаћина 2011. а Москве 2013. године.[3]
Стадион[уреди | уреди извор]
Такмичења су одржана на највећем спортском стадиону у Русији, Лужники у Москви. То је велика спортска арена Олимпијског комплекса Лужники капацитета 84,745 места, а којем су одржане Летње олимпијске игре 1980., финале УЕФА купа у фудбалу 1999, финале Лиге шампиона у фудбалу 2007/08, а на њему ће се играти и Светско првенство у фудбалу 2018. године.
Наградни фонд[уреди | уреди извор]
Преко 7 милиона америчких долара ($) подељено је финалистима (тачно $7.194.000). Победник сваке појединачне дисциплине добио је $60.000, другопласирани — $30.000, трећепласирани — $20.000, четврти — $15.000, пети — $10.000, шетси — $6.000, седми — $5.000 и осми — $4.000. Победничка штафета је делила — $80.000, друга — $40.000, трећа — $20.000, четврта — $16 000, пета — $12 000, шеста — $8000, седма — $6000 и осма — $4000. На крају за сваки светски рекорд планирана је награда од по $ 100.000.
Учесници[уреди | уреди извор]
Месец дана пре почетка такмичења, познато је да Светско првенство неће окупити многе најпознатије спортисте. Због проблема са колено неће учествовати, актуелни светски првак на 100 метара Јохан Блејк. Тренутни светски рекордер на 800 метара, Дејвид Рудиша имао је недавно операцију десног колена, па неће учествовати.[4]. Због трудноће не учествују Мари Кеитани и Вивијан Черијот.[5] Због оптужби да су користили задрањена стимулативна средстав на учествују Јамајканци Асафа Пауел, Вероника Кембел-Браун и Шерон Симпсон и амерички спринтер Тајсон Геј.[6]
_-_panorama.jpg)
Квалификационе норме за учешће на Светском првенству[уреди | уреди извор]
_%E2%80%933.JPG)
| Дисциплина | Мушкарци | Жене | ||
|---|---|---|---|---|
| Норма А | Норма Б | Норма А | Норма Б | |
| 100 м | 10,15 | 10,21 | 11,28 | 11,36 |
| 200 м | 20,52 | 20,60 | 23,05 | 23,30 |
| 400 м | 45,28 | 45,60 | 51,55 | 52,35 |
| 800 м | 1:45,30 | 1:46,20 | 2:00,00 | 2:01,50 |
| 1.500 м | 3:35,00 | 3:37,00 | 4:05,50 | 4:09,00 |
| 5.000 м | 13:15,00 | 13:20,00 | 15:18,00 | 15:24,00 |
| 10.000 м | 27:40,00 | 28:05,00 | 31:45,00 | 32:05,00 |
| Маратон | 2:17:00 | 2:43:00 | ||
| 110 м препоне /100 м препоне | 13,40 | 13,50 | 12,94 | 13,10 |
| 400 м препоне | 49,40 | 49,60 | 55,40 | 56,55 |
| 3.000 м препреке | 8:26,00 | 8:32,00 | 9:43,00 | 9:48,00 |
| Штафета 4 × 100 м | 39,20 | 44,00 | ||
| Штафета 4 × 400 м | 3:05,00 | 3:33,00 | ||
| 20 км ходање | 1:24:00 | 1:26:00 | 1:36:00 | 1:38:00 |
| 50 км ходање | 4:02:00 | 4:16:00 | - | - |
| Скок увис | 2,31 м | 2,28 м | 1,95 м | 1,92 м |
| Скок мотком | 5,70 м | 5,60 м | 4,60 м | 4,50 м |
| Скок удаљ | 8,25 м | 8,10 м | 6,75 м | 6,65 м |
| Троскок | 17,20 м | 16,85 м | 14,40 м | 14,20 м |
| Бацање кугле | 20,60 м | 20,10 м | 18,30 м | 17,20 м |
| Бацање диска | 66,00 м | 64,00 м | 62,00 м | 59,50 м |
| Бацање кладива | 79,00 м | 76,00 м | 72,00 м | 69,50 м |
| Бацање копља | 83,50 м | 81,00 м | 62,00 м | 60,00 м |
| Десетобој / Седмобој | 8,200 бод | 8,000 бод | 6,100 бод | 5,950 бод |
Календар такмичења[уреди | уреди извор]
| ПП | Преподне | ПО | Поподне | Г | Групе | КВ | Квалификације | ЧФ | Четвртфинале | ПФ | Полуфинале | Ф | Финале |
|
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Земље учеснице[уреди | уреди извор]
На првенству су учествовала 1.973 такмичара (1.106 мушкараца и 867 жена) из 206 чланица ИААФ. Највише учесника 137 пријавили су САД, Русија (105), Немачка (62), Уједињено Краљевство (63) Украјина (61) Италија (51), Пољска и Кина (55) и Француска (51). Са само једним спортистом учествовало је 87 земаља.
Број спортиста одређене земље дат је у загради поред њеног имена.
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
Освајачи медаља[уреди | уреди извор]
Мушкарци[уреди | уреди извор]
Жене[уреди | уреди извор]
- Атлетичари који су у штафетама означени звездицом су учествовали у штафети у предтакмичењу, али не у финалу, а сви су добили одговарајуће медаље.
Биланс медаља[уреди | уреди извор]
| Медаље земље домаћина |
Биланс медаља, мушкарци[уреди | уреди извор]
|
Биланс медаља, жене[уреди | уреди извор]
|
Биланс медаља, укупно[уреди | уреди извор]
| Земља |  |
 |
 |
| |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Русија |
7 | 4 | 6 | 17 |
| 2 |  Сједињене Америчке Државе |
6 | 14 | 5 | 25 |
| 3 |  Јамајка |
6 | 2 | 1 | 9 |
| 4 |  Кенија |
5 | 4 | 3 | 12 |
| 5 |  Немачка |
4 | 2 | 1 | 7 |
| 6 |  Етиопија |
3 | 3 | 4 | 10 |
| 7 |  Уједињено Краљевство |
3 | 0 | 3 | 6 |
| 8 |  Чешка Република |
2 | 0 | 1 | 3 |
 Украјина |
2 | 0 | 1 | 3 | |
| 10 |  Француска |
1 | 2 | 1 | 4 |
| 11 |  Пољска |
1 | 2 | 0 | 3 |
| 12 |  Колумбија |
1 | 0 | 0 | 1 |
 Хрватска |
1 | 0 | 0 | 1 | |
 Ирска |
1 | 0 | 0 | 1 | |
 Нови Зеланд |
1 | 0 | 0 | 1 | |
 Шведска |
1 | 0 | 0 | 1 | |
 Тринидад и Тобаго |
1 | 0 | 0 | 1 | |
 Уганда |
1 | 0 | 0 | 1 | |
| 19 |  Аустралија |
0 | 2 | 1 | 3 |
| 20 |  Обала Слоноваче |
0 | 2 | 0 | 2 |
| 21 |  Канада |
0 | 1 | 4 | 5 |
| 22 |  Кина |
0 | 1 | 3 | 4 |
| 23 |  Куба |
0 | 1 | 2 | 3 |
| 24 |  Холандија |
0 | 1 | 1 | 2 |
 Нигерија |
0 | 1 | 1 | 2 | |
| 26 |  Боцвана |
0 | 1 | 0 | 1 |
 Финска |
0 | 1 | 0 | 1 | |
 Мађарска |
0 | 1 | 0 | 1 | |
 Италија |
0 | 1 | 0 | 1 | |
 Катар |
0 | 1 | 0 | 1 | |
| 31 |  Србија |
0 | 0 | 2 | 2 |
 Шпанија |
0 | 0 | 2 | 2 | |
| 33 |  Џибути |
0 | 0 | 1 | 1 |
 Доминиканска Република |
0 | 0 | 1 | 1 | |
 Естонија |
0 | 0 | 1 | 1 | |
 Јапан |
0 | 0 | 1 | 1 | |
 Мексико |
0 | 0 | 1 | 1 | |
 Јужноафричка Република |
0 | 0 | 1 | 1 | |
| Укупно (38) | 47 | 47 | 48 | 142 | |
Освојене медаље по континентима[уреди | уреди извор]
| Континент | |
|
|
| |
|---|---|---|---|---|---|
| 1. | Европа | 23 | 14 | 19 | 56 |
| 2. | Северна Америка | 13 | 18 | 14 | 45 |
| 3. | Африка | 9 | 11 | 10 | 30 |
| 4. | Океанија | 1 | 2 | 1 | 4 |
| 5. | Јужна Америка | 1 | 0 | 0 | 1 |
| 6. | Азија | 0 | 2 | 4 | 6 |
| Укупно | 47 | 47 | 48 | 142 |
Табела успешности на Светском превенству 2013.[уреди | уреди извор]
Ово је преглед успешности земаља према осам првопласираних (финалиста) у свим дисциплинама. Бодови су додељивани на овај начин. Прволасирани је добијао 8 бодова, а последњи осми 1 бод.[9]
| Плас. | Земља | 1. место | 2. место | 3. место | 4. место | 5. место | 6. место | 7. место | 8. место | Бр. финал. | Бод. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1. | САД |
6 | 14 | 5 | 9 | 6 | 9 | 2 | 6 | 57 | 282 |
| 2. | Русија |
7 | 4 | 6 | 1 | 8 | 1 | 9 | 5 | 41 | 183 |
| 3. | Кенија |
5 | 4 | 3 | 6 | 2 | 3 | 3 | 0 | 26 | 139 |
| 4. | Немачка |
4 | 2 | 1 | 7 | 2 | 1 | 1 | 2 | 20 | 102 |
| 5. | Јамајка |
6 | 2 | 1 | 4 | 2 | 0 | 0 | 4 | 19 | 100 |
| 6. | Етиопија |
3 | 3 | 4 | 2 | 3 | 0 | 2 | 2 | 19 | 97 |
| 7. | Уједињено Краљевство |
3 | 0 | 3 | 2 | 5 | 1 | 1 | 2 | 19 | 79 |
| 8. | Украјина |
2 | 0 | 1 | 2 | 2 | 1 | 4 | 0 | 12 | 51 |
| 9. | Француска |
1 | 2 | 1 | 2 | 0 | 0 | 5 | 2 | 13 | 50 |
| 10. | Пољска |
1 | 2 | 0 | 1 | 0 | 4 | 2 | 1 | 11 | 44 |
| 11. | Кина |
0 | 1 | 3 | 2 | 0 | 2 | 0 | 1 | 9 | 42 |
| 12. | Канада |
0 | 1 | 4 | 0 | 0 | 3 | 0 | 1 | 9 | 41 |
| 13. | Чешка Република |
2 | 0 | 1 | 0 | 2 | 0 | 3 | 2 | 10 | 38 |
| 14. | Куба |
0 | 1 | 2 | 1 | 1 | 1 | 0 | 1 | 7 | 32 |
| 15. | Јапан |
0 | 0 | 1 | 1 | 2 | 4 | 0 | 0 | 8 | 31 |
| 16. | Аустралија |
0 | 2 | 1 | 0 | 1 | 0 | 1 | 1 | 10 | 27 |
| 17. | Шпанија |
0 | 0 | 2 | 1 | 1 | 1 | 0 | 0 | 5 | 24 |
| Холандија |
0 | 1 | 1 | 0 | 2 | 0 | 1 | 1 | 6 | 24 | |
| 19. | Нигерија |
0 | 1 | 1 | 0 | 0 | 2 | 0 | 0 | 4 | 19 |
| Италија |
0 | 1 | 0 | 0 | 1 | 1 | 2 | 1 | 5 | 19 | |
 Бразил |
0 | 0 | 0 | 0 | 2 | 2 | 2 | 1 | 7 | 19 | |
| 22. | Јужноафричка Република |
0 | 0 | 1 | 0 | 1 | 2 | 1 | 0 | 5 | 18 |
| 23. | Обала Слоноваче |
0 | 2 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 2 | 14 |
| 24. | Тринидад и Тобаго |
1 | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 | 1 | 0 | 3 | 13 |
| 25 | Србија |
0 | 0 | 2 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 2 | 12 |
| Шведска |
1 | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 | 0 | 2 | 12 | |
| 27 | Доминиканска Република |
0 | 0 | 1 | 0 | 1 | 0 | 0 | 0 | 2 | 10 |
| Финска |
0 | 1 | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 | 2 | 10 | |
| 29. |  Белгија |
0 | 0 | 0 | 1 | 1 | 0 | 0 | 0 | 2 | 9 |
| 30 |  Бахаме |
0 | 0 | 0 | 1 | 0 | 1 | 0 | 0 | 2 | 8 |
| Колумбија |
1 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 | 8 | |
| Хрватска |
1 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 | 8 | |
| Ирска |
1 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 | 8 | |
| Мађарска |
0 | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 | 8 | |
| Уганда |
1 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 | 8 | |
| Нови Зеланд |
1 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 | 8 | |
| Мексико |
0 | 0 | 1 | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 | 1 | 8 | |
| 38 | Катар |
0 | 0 | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 | 7 |
| Боцвана |
0 | 0 | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 | 7 | |
| 40 | Џибути |
0 | 0 | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 | 6 |
| Естонија |
0 | 0 | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 | 6 | |
 Португалија |
0 | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 | 0 | 1 | 2 | 6 | |
| 43 |  Румунија |
0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 | 1 | 0 | 2 | 5 |
 Словенија |
0 | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 | 5 | |
 Словачка |
0 | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 | 1 | 2 | 5 | |
 Белорусија |
0 | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 | 5 | |
| 47 |  Таџикистан |
0 | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 | 0 | 1 | 4 |
 Норвешка |
0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 | 2 | 3 | 4 | |
 Саудијска Арабија |
0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 | 1 | 2 | 4 | |
| 50 |  Бахреин |
0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 | 1 | 3 |
 Израел |
0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 | 1 | 3 | |
 Порторико |
0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 | 1 | 3 | |
| 53 |  Аргентина |
0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 | 1 | 2 |
 Гренада |
0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 | 1 | 2 | |
 Индија |
0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 | 1 | 2 | |
 Сенегал |
0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 | 1 | 2 | |
| 57 |  Бугарска |
0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 | 1 | 1 |
 Египат |
0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 | 1 | 1 | |
 Еритреја |
0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 | 1 | 1 | |
 Северна Кореја |
0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 | 1 | 1 |
Рекорди[уреди | уреди извор]
На овом Светском првенству постигнута су: 3 рекорда светких првенстава, 22 светска рекорда сезоне, 2 континентална и 48 националних рекорда[10]
Рекорди светских првенстава (3)[уреди | уреди извор]
| Датум | Дисциплина | Нови рекорд | Стари рекорд | |||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Атлетичари | Резултат | Атлетичари | Резултат | Датум | ||
| 15. август 2013. | Скок увис, мушкарци | Богдан Богдаренко Украјина
|
2,41 | Хавијер Сотомајор Куба
|
2,40 | 22. август 1993. Штутгарт |
| 16. август 2013. | Бацање кладива, жене | Татјана Лисенко Русија
|
78,80 | Анита Влодарчик Пољска
|
77,96 | 22. август 2009. Берлин |
| 18. август 2013. | Штафета 4 × 100 метара, жене | Јамајка Кари Расел, Керон Стјуарт Шилони Калверт, Шели-Ен Фрејзер Прајс |
41,29 | САД Кристи Гејнс, Мерион Џоунс Ингер Милер, Гејл Диверс |
41,47 | 9. август 1997. Атина |
Светски рекорди сезоне (22)[уреди | уреди извор]
Континентални рекорди (2)[уреди | уреди извор]
| Датум | Дисциплина | Нови рекорд | Стари рекорд | |||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Атлетичари | Резултат | Атлетичари | Резултат | Датум | ||
| 11. август 2013. | Десетобој (М) | Виљем Коерцен, Јужноафричка Република
|
8.343 бод АФР | Ларби Бурада,  Алжир
|
8.302 points | 7. јул 2011 |
| 18. август 2013. | Штафета 4 × 100 метара (Ж) | Бразил Евелин Дос Сантос, Ана Клаудија Силва, Франсијела Красуки, Росанжела Сантос |
42,29 ЈАР | Бразил Евелин Дос Сантос, Ана Клаудија Силва, Франсијела Красуки, Росанжела Сантос |
42,55 | 9. август 2012. |
Национални рекорди постигнути на СП 2013. (48 )[уреди | уреди извор]
Геј права[уреди | уреди извор]
Доношење руског савезног закона о забрани „хомосексуалне пропаганде“ у јуну имало је одјека и на првенству у Москви. Западне и међународне организације осудиле су овај потез још пре почетка првенства, чије је одржавање планирано свега неколико месеци пре Зимских олимпијских игара 2014. у Сочију.[11] Заменик генералног секретара ИААФ-а, Ник Дејвис, изјавио је да би међународна природа догађаја могла променити погледе државе, али да се првенство неће бавити правима хомосексуалаца, осим уколико то не буде имало директног утицаја на атлетичаре.[12] Руски политичар Виталиј Милонов је раније изјавио да ће се закон примењивати на спортисте и туристе на исти начин као и на руске држављане.[13] Милонов је такође изјавио да они који позивају на бојкот првенства у знак протеста против закона само избегавају своју конкуренцију, додавши: „спортска такмичења су место где не може бити никакве политике“.[14]
Неколико атлетичара је изразило забринутост због положаја хомосексуалаца у Русији, али нико од њих није бојкотовао првенство. Амерички атлетичар Ник Симондс, који је и раније подржавао кампању за права ЛГБТ особа, изјавио је да ће поштовати државу домаћина и њене законе и да ће се у Москви фокусирати само на спортска такмичења. Међутим, задржао је свој став као заговорник права хомосексуалаца, а свој наступ је посветио „мојим пријатељима гејевима и лезбијкама код куће“.[15]
Две шведске атлетичарке, Ема Грен Трегаро и Моа Јелмер, привукле су пажњу након што су лакирале своје нокте у боје дуге у знак подршке геј правима и приказале их током квалификација.[16][17] ИААФ је обавестио Шведску атлетску федерацију да овај гест представља кршење правила о понашању спортиста. Шведски званичници су подржали Ему Грен Трегаро, али је она попустила под притиском, па је у финалу скока увис обојила нокте у црвено, као симбол љубави.[18] За време финала у скоку увис за жене министар културе и спорта Финске, Паво Архинмаки, махао је заставом дугиних боја са трибина стадиона.[19] Моа Јелмер је елиминисана у квалификацијама на 200 метара и није се даље такмичила на првенству.[20]
Руска атлетичарка Јелена Исинбајева, победница у скоку мотком за жене, касније је изазвала контроверзу због своје изјаве у којој је критиковала гест Еме Грен Трегаро.[21] Исинбајева је изјавила да они који протестују немају поштовања према држави домаћину, а затим је коментарисала на енглеском језику: „Ми себе сматрамо нормалним, стандардним људима, код нас само живе момци са женама, девојке са момцима... Имамо закон који свако мора да поштује. Када идемо у друге земљама, трудимо се да поштујемо њихова правила.“[22] После негативних реакција других спортиста и западних медија, Исинбајева је изјавила да је изјава коју је дала погрешно протумачена, због њеног слабог познавања енглеског: „Оно што сам хтела да кажем је да људи треба да поштују законе других држава посебно када су гости, али дозволите ми да нагласим да поштујем ставове мојих колега спортиста, и дозволите ми да кажем да сам најоштрије против сваке дискриминације геј особа на основу њихове сексуалности“.[23]
Борба против допинга[уреди | уреди извор]
ИААФ је током првенства узео узорке крви свих такмичара, у складу са процедуром која је први пут уведена на првенству 2011, подржавајући на тај начин свој програм Атлетског биолошког пасоша. Ово је помогло федерацији у откривању потенцијалне употребе забрањених супстанци код атлетичара, укључујући стероиде, хормоне раста, еритропоиетин и допинг преко крви. Поред обавезног тестирања крви, ИААФ је провео и око 500 тестова урина, који су били подељени у три групе:
- сви освајачи медаља су били подвргнути овим тестовима;
- они код којих су постојале аномалије у биолошком пасошу су такође тестирани;
- рађени су и насумични тестови урина;
Према пракси која је уведена током првенства 2005, сви узорци урина ће бити сачувани како би се на њима могли вршити тестови и у будућности. Сви узорци су обрађени у Московској антидопинг лабораторији, која је акредитована од Светске антидопинг агенције.[24][25]
У месецима који су претходили првенству, око 40 руских атлетичара је суспендовано због допинга. Најпознатији међу њима су Дарија Пишчалникова (освајачица сребрне медаље у бацању диска за жене на Летњим олимпијским играма 2012) и Олга Кузенкова (олимпијска победница у бацању кладива из 2004). Председник Руске атлетске федерације Валентин Балакничев бранио је казне као доказ све веће ефикасности Руске антидопинг агенције која је формирана пре само три године.[26]
Месец дана пре почетка првенства, британски лист The Mail on Sunday је објавио да је начелник Московске антидопинг лабораторије Григори Родченков био ухапшен и оптужен за дистрибуцију дроге, али да је поступак против њега касније обустављен. Његова сестра је осуђена за куповину забрањених супстанци с намером да их доставља атлетичарима. Бивши руски тренер Олег Попов и спринтер Валентин Круглијаков изјавили су да је атлетичарима наређено да се допингују и да је званичницима плаћано да прикрију позитивне тестове.[27] Тренер националног атлетског тима, Валентин Маслаков, приметио је да је Круглаков раније био позитиван на забрањене супстанце, а да је Попов тренирао Ладу Чернову, која је два пута била позитивна на допинг тестовима. Маслаков је такође изјавио да су Руска антидопинг агенција и њене лабораторије независне од националних спортских федерација.[28]
Изван Русије, троје светских спринтера који су били међу најбољим у својим дисциплинама су имали позитивне допинг тестове: Асафа Пауел, Тајсон Геј и Вероника Кембел-Браун.[29]
Допинг на светском првенству 2013.[уреди | уреди извор]
ИААФ је навела да је током Светског првенства у Москви тестирано 538 атлетичара, као и њих 132. пре самог првенства. Извештај о резултатима тестова ИААФ је објавила 20. септембра 2013. да је доказано да је 7 тестираних атлетичара користило недозвољена средства:[30],[31]
- 1. Jeremías Saloj, Гватемала — маратон
- 2. Ebrahim Rahimian, Иран — ходање 20 км, мушкарци
- 3. Ајман Кожахметова, Казахстан — ходање 20 км, жене
- 4. Масуд Азизи, Авганистан — 100 м
- 5. Јелена Рјабова, Туркменистан — 200 м
- 6. Јелисавета Бризгина, Украјина — 200 м
- 7. Роман Авраменко, Украјина — бацање копља
Сви допинговани атлетичари су суспендовани, а њихови резултати постигнути на првенству су поништени.
Дезертерство атлетичара[уреди | уреди извор]
Кубански атлетичар Орландо Ортега, који се такмичио у дисциплини 110 метара са препонама, напустио је националну делегацију током такмичења и није се вратио на Кубу по завршетку истог.[32] Кубанска атлетска федерација је раније у сезони суспендовала Ортегу на шест месеци због недисциплине, али му је суспензија укинута у јуну.[33] Председник Руске атлетске федерације Валентин Балакничев изјавио је да није имао никакав контакт са Ортегом као и да Руска атлетска федерација није заинтересована да га врбује.[34]
Занимљивости[уреди | уреди извор]
Првенство у Москви остало је упамћено и по томе што су два брачна пара завршила на победничком постољу. Американац Ештон Итон победио је у десеобоју, док је његова супруга Канађанка Бријен Тајсен Итон у седмобоју била друга. Руски пар Дмитриј Тарабин и Марија Абакумова освојили су бронзане медаље у бацању копља.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Кандидати за домаћина СП 2011. и 2013. (архива) ИААФ Прибављено 08.07.2013.
- ^ Шведска влада повукла своју кандидатуру (архива) ИААФПрибављено 08.07.2013.
- ^ Избор домаћина са СП 2011. и СП 2013. (архива) ИААФПрибављено 08.07.2013.
- ^ Актуекни светски прваци Блејк и Рудиша пропуштају првенство сајт ИААФ Приступњено 20.07.2013.
- ^ Кеитани и Черијот пропуштају првенство збпг трудноће. Приступњено 20.07.2013.
- ^ Позитивни тестови Тајсон ГејаПриступњено 20.07.2013.
- ^ (језик: енглески) Квалификационе норме Москва 2013.Преузето 18.07.2013
- ^ Освојене медаље по земљама Прибављено 11.8.2015
- ^ Табела успешности на сајту ИААФПрибављено 19.08.2013
- ^ „рекорди постигнути на СП 2013.”. Архивирано из оригинала 10. 08. 2017. г. Приступљено 13. 09. 2013.
- ^ Positive tests and negative vibes cast a shadow over world championships. The Guardian, приступњено на дан 19. 8. 2013.
- ^ IAAF Won't Make Gay Rights an Issue During World Championships Архивирано на сајту Wayback Machine (11. август 2013). Runners World, приступњено на дан 19. 8. 2013.
- ^ Russian lawmaker: We will arrest gay athletes, tourists at Olympic Games Архивирано на сајту Wayback Machine (9. август 2013). Gay Star News. приступњено на дан 19. 8. 2013.
- ^ Russian MP rails against idea of sporting boycott over anti-gay laws - video. The Guardian/Reuters, приступњено на дан 19. 8. 2013.
- ^ 'The Playing Field Is Not a Place for Politics' Архивирано на сајту Wayback Machine (17. септембар 2013). Runners World. приступљено на дан 19. 8. 2013.
- ^ Naglar målade i regnbågens tecken, Instagram, приступљено на дан 19. 8. 2013.
- ^ Athletes at worlds sport rainbow fingernails, Yahoo, приступљено на дан 19. 8. 2013.
- ^ Gay-rights gesture may violate rules. ESPN/Associated Press, приступљено на дан 19. 8. 2013.
- ^ Russia: Finnish minister waves rainbow flag at Moscow athletics, despite anti-gay laws, PinkNews.co.uk, приступљено на дан 22. 8. 2013.
- ^ Moa Hjelmer, IAAF, приступљено на дан 19. 8. 2013.
- ^ Phillips, Mitch (15. 8. 2013). „Controversial Isinbayeva back in the spotlight”. Reuters. Архивирано из оригинала 18. 08. 2013. г. Приступљено 18. 8. 2013.
- ^ Isinbayeva says Green Tregaro's gesture was disrespectful to Russia. The Guardian, приступљено на дан 19. 8. 2013.
- ^ I was misunderstood, back-tracking Isinbayeva says Архивирано на сајту Wayback Machine (27. август 2013), Reuters, приступљено на дан 19. 8. 2013.
- ^ Anti-doping Q&A explains how the cheats are caught. IAAF. приступљено на дан 16. 9. 2013.
- ^ Sophisticated anti-doping programme planned for Moscow - IAAF World Championships, IAAF (24. 7. 2013). приступљено на дан 16. 9. 2013.
- ^ Russia hosts athletics showpiece in doping shadow Архивирано на сајту Wayback Machine (17. август 2013), Agence France-Presse (5. 8. 2013), приступљено на дан 16. 9. 2013.
- ^ SPECIAL INVESTIGATION: Drugs, bribery and the cover-up! Russian athletes - including those who robbed Brits of medals - 'ordered to dope by coaches' and officials 'demanded cash to mask positive tests'. The Mail on Sunday. приступљено на дан 16. 9. 2013.
- ^ Russian Athletics Coach Slams Doping Claims. The Moscow Times (7. 7. 2013), приступљено на дан 16. 9. 2013.
- ^ Track Championships Add Layer of Scrutiny to Russia and Doping. The New York Times. приступљено на дан 16. 9. 2013.
- ^ Допинговани атлетичари на сајту ИААФПрибавњено 21.9.2013.
- ^ Седам атлетирара пало на допиг тесту у МосквиПрибавњено 21.9.2013.
- ^ „Federación Cubana de Atletismo deplora deserción de Orlando Ortega”. Cuba Debate. Cuba Debate. 20. 8. 2013. Приступљено 21. 8. 2013.
- ^ Ортега нестао после СП у Москви, Б92
- ^ Reports: Hurdler Orlando Ortega deserts Cuban team, whereabouts unknown Архивирано на сајту Wayback Machine (23. август 2013). NBC Sports, приступљено на дан 21. 8. 2013.
