Konstantin Bodin

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Konstantin Bodin
Konstantin Bodin.jpg
Datum rođenja cca1050.
Datum smrti cca1099.
Dinastija Vojislavljevići
Otac Mihailo Vojislavljević
Supružnik Jakvinta Barijska
Potomstvo Q342079, Mihailo II Vojislavljević
Kralj Duklje
Period 1081cca1099.
Prethodnik Mihailo Vojislavljević
Naslednik Mihailo II Vojislavljević

Konstantin Bodin (bug. Константѝн Бо̀дин [Konstantìn Bòdin]) je bio srpski kralj od 1081. do 1099. godine i prvi Srbin krunisan za cara 1072. godine. Bio je sin kralja Mihaila Vojislavljevića. Kao mladi princ učestvovao je u buntovnim borbama protiv Vizantije. Tokom ustanka iz 1072. godine nosio je i titulu bugarskog cara kao Petar III (bug. Петър III [Petŭr III]). Na proleće 1081. Mihailo je upriličio brak između Bodina i Jakvinte, ćerke vođe iz normanske stranke. Ovaj politički brak označio je i oslonjenje dukljanskog vladara na Normane. Već u oktobru 1081. Bodin je vladao sam pa se tako smatra da je njegov otac između maja i septembra 1081. godine preminuo.

Zahvaljujući vojnoj sili, Bodin je baš u doba (1081—1085) uspeo da nametne vrhovnu vlast u Bosni i Raškoj. Prema Popu Dukljaninu, u Raškoj je postavio Marka i Vukana, a kneza Stefana u Bosni. Posle ovih pobeda između Bodina i Vukana je stvorena saradnja protiv Vizantije.

Od južnoslovenskih vladara jedini je Bodin koji je imao visoku titulu protosevasta, koja je nastala u doba Aleksija I Komnina. Pretpostavlja se da je Konstantin Bodin umro u 1101-1102. godini, manje nego u 1106-1107. Izvor za takav datum pominje se kod Popa Dukljanina, piše da je vladao 26 godina i 5 meseci. Sahranjen je u manastiru Svetih Srđa i Vaha u blizini Skadra. Novija istraživanja su pokazala da je umro u 1099. godini.[1]

Biografija

Mladost

Po Letopisu popa Dukljanina, Bodinov otac Mihailo imao je jedanaest sinova, sedam iz prvog braka s ćerkom bugarskoga cara Samuila, četiri iz drugog braka. Bodinova su braća Vladimir, Prijaslav, Sergije, Derija, Gavril i Miroslav, a polubraća iz drugog Mihailovog braka s rođakom vizantijskog cara Konstantina IX. Konstantina IX su Dobroslav, Petrislav, Nićifor (Nikefor) i Teodor.[2] Postojao je tu i izvesni Radoslav, ali nepoznato je da li je Radoslav zapravo bio Bodinov brat ili stric.

Vladimir i njegova braća su osvojili Rašku i dali je Petrislavu (oko 1050/1060-1083.) Petrislav i Bodin su od 1072. vodili Srbe, koji su pobedili Romeje, što je Slovenima na Kosovu, Makedoniji u Bugarskoj dalo hrabrost za ustanak.[2]

Bodin je sebe nazivao carem, i to se nije dopadalo vizantijskom caru. Konstantin Bodin predvodio je Srbe u Povardarju protiv Vizantije i prilikom pobede nad ustanicima, Vizantijci su uspeli da zarobe i Bodina. Uz to, prodrli su i osvojili Rašku, u kojoj je tada, kao vazal dukljanskom (zvanično srpskom) kralju Mihailu vladao župan Petrislav. Car je Bodina zatočio u manastiru Svetog Serđa i Vaha. Bodin je u Carigrad iz manastira Svetog Serđa i Vaha, u kojem je bio zatočen prebačen u Antiohiju, pa ga je njegov otac uz pomoć mletačkih trgovaca izbavio i vratio u Duklju. Dok je Bodin bio u zarobljeništvu, njegova braća su se dogovorila da on nasledi Mihaila nakon njegove smrti. Ali, budući da je bio u zarobljeništvu, umesto njega na kratko vreme vladao je njegov rođak Radoslav. Kada je Bodin oslobođen, Radoslav mu je na upravu dao budvansku i grbljansku župu, ali ne i tron. Kada je Bodin krenuo da priprema vojsku da svrgne Radoslava, Radoslav se povukao u Trebinje, gde je i umro. Narod je priznao Bodina za vladara, ali ne i Radoslavljevi potomci: Branislav, Gradislav, Hvalimir, Stanjega, Kočopar, Gojislav, Dobroslav i Piznjeka. Sukob između Bodinovih pristalica i Radoslavljevih potomaka završio se zahvaljujući barskom arhiepiskopu Petru, koji ih je izmirio.[2]

Kada je Radoslav čuo da je njegov nećak živ, poslao je u Antiohiju da ga ugrabe iz zatvora i dovedu ka njemu. Kad je doveden sa radošću su ga primili i Radoslav mu dade Grbalj i Budvu. Kada je Bodin zaboravio šta mu je stric učinio, on ga odmah protera u Travuniju sa njegovim sinovima.[2]

Za vreme kralja Mihaila i Bodina u državnoj upravi su se pojavljivali satnici koji su bili zapovednici vojnih odreda od preko 100 ratnika, u koje su to doba vladari poveravali civilne odnose različite sadržine.[3]

Bodinova opsada Dubrovnika

Bodinovo darovanje.

Od 1092. do 1096. Konstantin je opsedao vizantijski Dubrovnik u koji su se sklonili njegovi rođaci za koje je verovao da mu ugrožavaju vrhovnu vlast. Sukob između vladarske kuće Duklje, bio je uzrokovan najverovatnije i vizantijskom diplomatijom koja je pomogala sinovima Bodinovog strica Radoslava. Iako nije uspeo da zauzme Dubrovnik, Bodin ga je blokirao izgradnjom kule na prilazu u grad, koji će od toga trpeti sve do Bodinove smrti u proleće 1099. godine.[1] U Dubravničkoj povelji iz 1100. godine, Bodin je Durbrovniku poklonio crkvu Svetog Martina u Šumetu.[4] U Bodinovoj povelji piše:

U ime gospoda našeg Isusa Hrista godine od utemeljenja hiljadu stote, indikcije osme. Potvrđuje se ova povelja i nepokretno imanje od mene, božjom milošću kralja Bodina: Neka je svima znano da mesto Sv. Martin sa svim posedima i vinogradima koji se nalaze na tome mestu dajemo manastiru svetoga Benedikta, da imaju dopuštenje monasi da ga zauvek uživaju i da nemaju neprilika ni od koga nas današnjih i budućih...”

Susret sa krstašima

Na kraju vladavine 1096/1097 godine, Bodin je bio u svojoj prestonici Skadru, kada su tada prolazili krstaši pod vođstvom Remona Tuluskog kroz Dalmaciju, na putu ka Carigrad. Posle 40 dana krstaši su stigli do glavnog grada bez zaliha hrane. Konstantin Bodin je u zamenu za skupe poklone, dozvolio Remonu da slobodno kupuje na gradskim trgovima. Zbog zime, te godine trgovci Skadra su sakupljali zalihe hrane.

Prolazak krstaša kroz Duklju.

Nemoguće izostaviti, da je Bodin zbog boravka u zarobljeništvu i višegodišnje borbe sa Vizantijom, mogao da se posluži kao Reimonov doušnik. U znak zahvalnosti od strane komandanta krstaša, dolazi do ponovne komunikacije oba vladara. To je poslednji poznati potez Bodina, ubrzo posle tog događaja je umro. Izgleda da tada nije imao više od 50 godina.[1]

Stvaranje arhiepiskopije

Klimentova bula.

Kraljevska titula Konstantina Bodina, bila je nasleđena na lagan način, ali je za punoću državnost suvrereniteta bio značajan crkveni rang države. Za svaku državu je tada bio važan verski centar u zemlji, jer je to delovalo na snažan kohezioni činilac. barski episkopi su bili nezadovoljni kada se Dubrovnički rang podigao na arhiepiskopiju. Bodin se tada obratio papi da uzdigne Bar na arhiepiskopiju. 1089. papa je izdao svoju bulu barskom arhiepiskopu i odobrio mu je da poseduje arhiepiskog ogrtača. Tada su stvorile episkopije: Duklje, Bara, Kotora, Ulcinja, Svača, Skadra, Drivasta, Pilota, a zatim Srbije, Bosne i Travunije. Na ovim biskupijama je polagao pravo i dubrovnički nadbiskup, što je dovelo do skuoba. Biskupija nije bila puno proširena u Raškoj i Bosni, što ukazuje da nije bilo puno katolika.[5]

Problem titulacije i naziv države

Jedini član dinastije Vojislavljevića čija se država u kojoj je vladao nazivala Duklja bio je Stefan Vojislav, u periodu od 1018. do 1034. Druga Vojislavova država, koja je obuhvatala i Travuniju, Hum i Podgorje, već se zvala Srbija, kako je zvanična titula Stefana Vojislava bila "knez Srbije" u tom periodu. Mihailo je takođe imao titulu "kneza Srba", ali i "protosparat Srba", a nakon 1078 "kralj Tribala i Slovena", a Vizantinci su za Srbe koristili egzonim Tribal, o čemu svedoče Nikefor Grigora, Jovan Kantakuzin i Laonik Halkokondil. Ana Komnina Mihaila takođe zove "Egzarh Srbije" Bodin je na početku vladavine takođe imao titulu "protosparata Srba", ali nakon ponovnog uspostavljanja kraljevine 1085, "kralj Srba". Stoga, Bodinova država se verovatno nije ni zvala Duklja, već Srbija.

Ipak, novije studije pokazuju da je titula Konstantina Bodina verovatno zapravo bila "Kralj Duklje i Srbije" [6] To se na neki način može objasniti pomeranjem epicentra srpske kulture iz Duklje nazad u Rašku, tako da nije više samo Duklja imala prava da se nazove jednostavno "Srbijom". Plus, Raška nije bila "dukljanska" teritorija, nego samo njen vazal. Tako da je Bodinovo pravo da svoju državu nazove jednostavno "Srbija" polako opadalo.

Učešće u ustanku iz 1072/73. godine

Konstantin Bodin je bio sin prvog srpskog kralja Mihaila. Kao mladi princ učestvovao je u buntovnim borbama protiv Vizantije.

Bodinovo učešće u ustanku.

Nakon velikog poraza Vizantije kod Mancikerta u Makedoniji se počeo pripremati ustanak izazvan fiskalnom politikom logoteta Nićiforice. Glavni izvor za ustanak iz 1072. godine jeste anonimni Skiličin nastavljač. Ustanici su za vođu izabrali Konstantina Bodina jer je bio kraljevskog roda. Samuilovi potomci već su iščezli ili su bili nepoželjni zbog iskustva iz 1041. godine. Mihailo je poslao i 300 vojnika pod vojskovođom Petrilom u Prizren gde su se okupljale vođe pokreta, uključujući i Đorđa Vojteha iz Skoplja, najuglednijeg među ustanicima. Bodin je početkom jeseni 1072. godine proglašen za cara pod imenom Petar, što je razbesnelo cara Vizantije. Strateg Bugarske krenuo je da uguši ustanak, ali je u međuvremenu smenjen. Novi namesnik pretrpeo je poraz u kome je izgubio život. Ustanici zauzimaju Skoplje nakon čega se dele u dve skupine. Bodin je krenuo prema Nišu, a Petrilo prema jugu zauzimajući Ohrid i Devol. Napao je Kostur, ali je u napadu poražen te se morao spasiti bekstvom u Duklju kod Mihaila. Bodin je za to vreme postizao uspehe u Nišu, ali je Vojteh predao Skoplje Vizantincima uz garancije da mu se neće ništa desiti. Bodina je pozvao da napadne Skoplje. Bila je zima i Bodin je na Kosovo stigao po snegu. Vizantinci su mu pošli u susret i teško ga porazili kod mesta Pauni. Bodin je zarobljen i poslat u manastir svetih Srđa i Vaha odakle je prebačen u Antiohiju. Otuda se spasao pomoću mletačkih mornara unajmljenih od strane kralja Radoslava, Mihailovog brata i naslednika na vladarskom prestolu Srbije (dok se u drugim izvorima spominje da ih je unajmio sam Mihailo). Sve to je poljuljalo Mihailov položaj, ali posle 1072. godine nema podataka o njegovom odnosu sa Bugarskom.[7][1]

Vladavina

Na proleće 1081. Mihailo je upriličio brak između Bodina i Jakvinte, ćerke vođe iz normanske stranke. Ovaj politički brak označio je i oslonjenje dukljanskog vladara na Normane. Već u oktobru 1081. Bodin je vladao sam pa se tako smatra da je njegov otac između maja i septembra 1081. godine preminuo. Antipapa Klement III 8. januara 1089. godine je već potvrdio njegovu kraljevsku krunu.[8] Citira u pismu:

regis Bodini gloriossimi

U oktobru 1081. Robert Gviskar, vođa Normana iz južne Italije, iskrcao se kod Drača, i opkolio grad. Prema sporazumu sa Romejskim carstvom Bodin je bio dužan da pruži pomoć Vizantiji, on je doveo svoje trupe u blizinu Drača, ali u odlučujućem trenutku, videvši da Vizantijska vojska gubi bitku, povlači se ne uzevši učešća. Njegova odluka je bila dramatična, jer je tek preuzeo vrhovnu vlast u Duklji i još se nije učvrstio. Njegov stric Radoslav predstavljao mu je protivnika, pa je stoga Bodin narednih godinu dana, učvršćivao svoju vlast u Duklji, a strica Radoslava postavio kao upravnika Travunije. Zatim je uz pomoć Normana, pokrenuo niz osvajačkih pohoda u unutrašnjosti. Zauzeo je Rašku i Bosnu oko 1083. godine. U Bosni je na presto postavio kneza Stefana, a u Raškoj dvojicu župana sa njegovog dvora, Vukana i Marka. Tako je Duklja pod Bodinom, sistemom vazalnih država, proširila svoju uticaj na skoro sve srpske zemlje. Bodin je posle 1085. godine uz pomoć Normana, nastavio rat sa Vizantijom koji je potrajao sve do 1090. godine. Tada je u jednoj bici konačno potučen i zarobljen.[1]

Bodin je osvojio Dračku prefekturu 1085. a izgubio ju je 1102. dok je Bosnu i Rašku osvojio 1082. godine. U Bosni je stavio Stefana, a u Raškoj Marka i Vukana.

[9]

Već posle godinu dana Bodin, je ponovo bio na slobodi, i spreman za dalje akcije, ali od poraza 1090. nikada se nije potpuno oporavio. Konstantin Bodin, pod uticajem svoje supruge, hteo je da ojača svoje sinove, uz pomoć njihove veze. Sredinom 90-ih godina, najstariji od njih može da ima više od 15 godina, to je bilo toliko opasno, da u slučaju, ako bi kralj umro dok ne dostignu zrelost, sinovi će izgubiti vlast nad državom, i to ide u korist vladara u Travuniji, Radoslavovog najstarijeg sina, Branislava. Branislav je prihvatio da vlada u Travuniji posle smrti oca, ali prigovara protiv priznanja kraljevskog suvereniteta. Kada je, zajedno sa bratom Gradislavom i njegovim sinom bio u Skadru, kraljica je insistirala da ih Bodin uhapsi i pošalje u zatvor. Branislav je ubrzo nakon toga umro.[1] Bodin, još kao mali, predvodio je Dukljane u bojeve, skupa sa bratom Vladimirom. Na carski presto popeo se 1081. godine Aleksije Komnin. U godinama unutrašnjih borbi, namesnik Drača bio je Monomahit. Aleksije ga je smenio po dolasku na vlast, a Monomahit se sklonio kod dukljanskog vladara što nije smetalo Aleksiju da ih primi kao svoje saveznike. Mihailo se aprila 1081. godine povezao sa Normanima u Bariju oženivši svoga sina ćerkom Arhirica, istaknutog normanskog pristalice. U to vreme dolazi do napada Roberta Gviskarda koji je za svoju prvu metu na Balkanu izabrao Drač. Uz Gviskarda je pristao Dubrovnik i Split dok su albanske vođe, Bodin i Mletačka pristale uz Aleksija. U borbama oko Drača bio je prisutan i Bodin, ali nije se uključio u sam sukob. Po osvajanju grada se povukao sa svojom vojskom što je uticalo da se povuče i ranjeni Aleksije. U daljem napredovanju Gviskard zauzima Skoplje, a napada i Ohrid. Bodin je možda iskoristio neprilike Vizantije da zbaci carsku vrhovnu vlast. Nepouzdani Barski rodoslov kaže da je zauzeo Rašku i Bosnu i da je za župane postavio dva svoja dvoranina: Vukana i Marka, a u Bosni Stefana.[10][1]

Gviskard je prinuđen da se 1082. godine vrati u Italiju, a njegovog sina Boemunda Vizantinci potiskuju. Venecijanci zauzimaju Drač. Gviskard je ponovo napao, ali je umro 1085. godine. U Barskom rodoslovu zabeležen je podatak o Bodinovom osvajanju Dubrovnika i podizanju jedne kule koja se kasnije nazivala „kula kralja Bodina“. U Bodinovoj politici značajnu ulogu imao je grad Bar što se vidi iz njegovog nastojanja da episkopija u Baru dobije rang arhiepiskopije. Za to se obratio papi Klementu III, a ne Grgurovom nasledniku Urbanu II . Papa Klement III je 1089. godine izdao bulu kojom je odobrio upotrebu nadbiskupskog palija od strane dukljanskog arhiepiskopa Petra i odredio koje su mu episkopije podređene (11 episkopija). Neke od njih su otrgnute arhiepiskopu Dubrovnika, a neke arhiepiskopu Drača.[2]

Osvajanje Raške, Bosne i Drača

Duklja pre Bodinovih osvajanja.

Zahvaljujući vojnoj sili, Bodin je baš u doba (1081—1085) uspeo da nametne vrhovnu vlast u Bosni i Raškoj. Prema Popu Dukljaninu, u Raškoj je postavio Marka i Vukana, a kneza Stefana u Bosni. Posle ovih pobeda između Bodina i Vukana je stvorena saradnja protiv Vizantije. Posle povlačenja Normana (1085) namesnik Drača, Jovan Duka, počeo je kontraofanzivu protiv Vukana i Bodina. Uspeo je da osvoji neke tvrđave, koje je srpski župan zaposeo, a u jednoj bici je potukao i zarobio Bodina (oko 1090). Vukana u Raškoj, Stefan u Bosni i župan Zahumlja uhvatili su priliku anarhije u državi da proglase nezavisnost od Bodina 1091. godine. I ako se Bodin vratio na presto kasnije iste godine, vladao je samo teritorijom Duklje i Travunije. Bodin je oslobođen od zarobljeništa, ali pod uslovom da služi Vizantiji. Trebao je priznati Vizantijsku vlast u državi, a neke gradove je i morao predati Vizantiji. Od tada, Duklja kao centar Srba počinje da slabi, a posle i ovoga Bodin nije predstavljao veliku opasnost Vizantiji.[11]

Podela države

Podela Bodinove države.

Teritorija je bila podeljena između kraljeve braće i sinova. Jedna izvršena podela je mogla postati trajna, kao što se Srbija podelila na Bosnu i Ras u vidu geografske oblasti, a kasnije u vidu države. Podela države je imala jak uticaj u Duklji, ali izvršena podela nije bila trajna. Vladar je imao pravo da državne teritorije da na upravu članovima svoje porodice, ali da pritom zadrži vrhovni vlast u državi. Tako su u nekim oblastima vladali braća ili sinovi. To se javljalo još i kod Mihaila. Kada je izbavio sina Bodina iz zarobljeništva

„ponovo mu poveri vrhovnu vlast”

— Skiličin Nastavljač

To nam ukazuje da je Bodin već sedamdesetih godina vladao nekim teritorijama Duklje. Jedino se time može objasniti njegova samostalnost političke delatnosti dok mu se otac nalazio u životu.[12]

Oko 1112. godine, u Duklji dolazi do građanskog rata[13] i tada se država deli na:

Jačanje Rasa

Vukanova osvajanja.

Na slabljenje Duklje uticalo je naglo jačanje Raške. Trebalo je da prođe 100 godina dok je zemlja Rasa sa susednim krajevima prerasla u državnu zajednicu, za koji će biti i umešano ime Srbije. Vizantija se još 1091. pribojavala zajedničkih napada Bodina i Vukana, a kasnije samo od Vukana. Bilo je razloga, jer je Vukan vršio pritisak na pravcu Kosova, pa su njegovi ratnici prodirali na vizantijsku teritoriju. Da bi sprečili upade Aleksije I Komnin (1081—1118) utvrdio je pogranični pojas 1092. godine, na sektoru koji se zvao „Zigos”, koji se prostirao između vizantijskog Lipljana na jugu i srpskog Zvečana na severu. Granica je bila slabo utvđena, pa ja Vukan 1093. godine prodrao do Lipljana i zapalio ga. Vizantijski car je uspeo da spreči dalji prodor. Vukan nije hteo da posluša Vizantince, a na kraju ih je i pretukao. Vukan je i dalje ratovao, pa je zauzeo Lipljan i opustošio okolinu grada. Tada je krenuo prema Skoplju, gde je njega opustošio pa je krenuo na Vranje, što je isto i njemu uradio. Vukan se usmerio na pravcu istoka, pa je zaposeo trajno doline Laba, Toplice i Rasine. Posle uspešnog prodora na istok, Granice Rase su se pomerile iz doline Ibra niz Toplicu do obala Južne Morave.[14]

Bodinov pečat

Pečat Bodina je pronađen u Arheološkom muzeju u Istanbulu, a javnosti je pokazan 2008. godine. Otkriće predstavlja prvorazredni događaj za proučavanje srpske sfragistike, srednjovekovne i cele srpske kulture.

Na prednjoj strani se nalaze grudi Svetoga Teodora, koji u desnoj ruci drži skoplje, a u levoj štit, u čijem je središtu biser od kojeg se prema rubovima štita šire zraci.

Bodinov pečat.

Oštećen kružni natpis na grčkom bi se preveo:

„Konstantin, protosevast i eksusijast Duklje i Srbije”

A original:

„καὶ ἐζουσιαστ(η) Διοκλίας (καὶ) Σερβ(ίας)”

Titula protosevasta

Od južnoslovenskih vladara jedini je Bodin koji je imao visoku titulu protosevasta, koja je nastala u doba Aleksija I Komnina.

Tokom XII veka, ova titula je dodeljivana bliskim srodnicima samog cara, a ponekad i sinovima sevastokratora, dok je kasnije njen značaj opao i ona se u XIV veku pominje između titula velikog logoteta i pinkerna.

Smrt

Pretpostavlja se da je Konstantin Bodin umro u 1101-1102. godini, manje nego u 1106-1107. Izvor za takav datum pominje se kod Popa Dukljanina, piše da je vladao 26 godina i 5 meseci. Sahranjen je u manastiru Svetih Srđa i Vaha u blizini Skadara. Posle njegove smrti zemlja je potonula u građanski rat, gde je u borbi za tron preuzeo brat Bodina, kao i predstavnici rodova vladajuće dinastije koje vode poreklo od Bodinovog strica Radoslava.[15] Novija istaživanja su pokazala da je umro 1099. godine.[1]

Nasleđe

Njegov sin Mihailo je hteo da nasledi tron, ali zbog zlobnosti svoje majke nije uspeo, tako da ga je nasledio Dobroslav. Mihailo je sigurno isto otrovan kao i Dobroslav.[2] Đorđe, Bodinov sin, je na prestolu Duklje u dva navrata: od (1113–-1118) i od (1125--1131). Sa svojom majkom Jakvintom je pokušao obnoviti državu, ali nije uspeo. Vizantija je to sprečila i uradila vojni napad na Duklju, gde je bio osvojen Skadar i vojska je uspela da zarobi Đorđa i da ga odvede u Carigrad.[16]

Porodično stablo

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Stefan Vojislav
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Mihailo Vojislavljević
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Samuilo (car)
 
 
 
 
 
 
 
10. ?
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Neda
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Konstantin Bodin
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Teodosije Monomah
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. ? Monomahina
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Vidi još

Reference

Literatura

Galerija

Spoljašnje veze


Prethodnik:
Mihailo Vojislavljević
Kralj Duklje i Srbije
(oko 1081.ko 1099.)

Naslednik:
Mihailo II i Vukan
Prethodnik:
Petar Deljan
Titularni car Bugarske
(1072)
Naslednik:
Petar IV