Ovaj članak je dobar. Klikni ovde za više informacija.
Ova stranica je zaključana od daljih izmena anonimnih korisnika i novajlija zbog sumnjivog doprinosa istih, koji treba da se raspravi na stranici za razgovor

Konstantin Bodin

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Bodin
Konstantin Bodin.jpg
Portret kralja Bodina
Puno ime Konstantin Bodin Vojislavljević
Datum rođenja cca1050.
Mesto rođenja Duklja
Datum smrti cca1099.
Mesto smrti Skadar
Duklja
Grob crkva Sv. Sergeja i Vakha
Dinastija Vojislavljevići
Otac Mihailo Vojislavljević
Supružnik Jakvinta Barijska
Potomstvo Mihailo II Vojislavljević, Đorđe Bodinović, Arhiriz i Toma
Car Bugarske
Period septembar/oktobar 1072 — januar 1073.
Kralj Duklje
Period 1081cca1099.
Prethodnik Mihailo Vojislavljević
Naslednik Mihailo II Vojislavljević

Konstantin Bodin (bug. Константѝн Бо̀дин [Konstantìn Bòdin]) bio je srpski kralj od 1081. do 1099. godine i prvi Srbin krunisan za cara 1072. godine. Bio je sin kralja Mihaila Vojislavljevića. Kao mladi princ učestvovao je u buntovnim borbama protiv Vizantije. Tokom ustanka iz 1072. godine nosio je i titulu bugarskog cara kao Petar III (bug. Петър III [Petŭr III]). Na proleće 1081. Mihailo je upriličio brak između Bodina i Jakvinte, ćerke vođe iz normanske stranke. Ovaj politički brak označio je i oslonjenje dukljanskog vladara na Normane. Već u oktobru 1081. Bodin je vladao sam pa se tako smatra da je njegov otac između maja i septembra 1081. godine preminuo.

Od južnoslovenskih vladara jedini je Bodin koji je imao visoku titulu protosevasta, koja je nastala u doba Aleksija I Komnina. Pretpostavlja se da je Konstantin Bodin umro u 1101-1102. godini, manje nego u 1106-1107. Izvor za takav datum pominje se kod Popa Dukljanina, piše da je vladao 26 godina i 5 meseci. Sahranjen je u manastiru Svetih Srđa i Vaha u blizini Skadra. Novija istraživanja su pokazala da je umro u 1099. godini.

Mladost

Po Letopisu popa Dukljanina, Bodinov otac Mihailo imao je jedanaest sinova, sedam iz prvog braka s ćerkom bugarskoga cara Samuila, četiri iz drugog braka. Bodinova braća su Vladimir, Prijaslav, Sergije, Derija, Gavril i Miroslav, a polubraća iz drugog Mihailovog braka s rođakom vizantijskog cara Konstantina IX su Dobroslav, Petrislav, Nićifor (Nikefor) i Teodor.[1] Postojao je tu i izvesni Radoslav, ali nepoznato je da li je Radoslav zapravo bio Bodinov brat ili stric. Bodinova braća iz prvog braka su izginula tokom rata sa Vizantijom 1072 — 1075 godine.[2] Ana Komnin potvrđuje taj podatak budući da se 1081. godine, prevrtljivi duka Drača, Monomahat, na vest o dolasku novog duke iz Carigrada, Georgija Paleologa, sklonio kod Bodina i Mihaila.[3] Izgleda da je bio savladar oca, što je moguće jer su mu ostala braća bila mrtva. Otuda Dukljanin o smrti Bodinove braće donosi tačan podatak.[4]

Bodin je još kao mladić predvodio dukljansku vojsku tokom rata sa Vizantijom 1072 — 1075. godine, što će na njega imati veliki uticaj, koji će se pokazati u njegovoj vladavini.[4][2]

Za vreme kralja Mihaila i Bodina u državnoj upravi su se pojavljivali satnici koji su bili zapovednici vojnih odreda od preko 100 ratnika, vladari su njima poveravali civilne odnose različite sadržine.[5]

Učešće u ustanku iz 1072/73. godine

Konstantin Bodin je bio sin prvog srpskog kralja Mihaila. Kao mladi princ učestvovao je u buntovnim borbama protiv Vizantije.

Okupirane teritorije ustanaka (crveno).

Nakon velikog poraza Vizantije kod Mancikerta u Makedoniji se počeo pripremati ustanak izazvan fiskalnom politikom logoteta Nićiforice. Glavni izvor za ustanak iz 1072. godine jeste anonimni Skiličin nastavljač. Ustanici su za vođu izabrali Konstantina Bodina jer je bio kraljevskog roda. Samuilovi potomci već su iščezli ili su bili nepoželjni zbog iskustva iz 1041. godine. Mihailo je poslao i 300 vojnika pod vojskovođom Petrilom u Prizren gde su se okupljale vođe pokreta, uključujući i Đorđa Vojteha iz Skoplja, najuglednijeg među ustanicima. Bodin je početkom jeseni 1072. godine proglašen za cara pod imenom Petar, što je razbesnelo cara Vizantije. Strateg Bugarske krenuo je da uguši ustanak, ali je u međuvremenu smenjen. Novi namesnik pretrpeo je poraz u kome je izgubio život. Ustanici zauzimaju Skoplje nakon čega se dele u dve skupine. Bodin je krenuo prema Nišu, a Petrilo prema jugu zauzimajući Ohrid i Devol. Napao je Kostur, ali je u napadu poražen te se morao spasiti bekstvom u Duklju kod Mihaila. Bodin je za to vreme postizao uspehe u Nišu, ali je Vojteh predao Skoplje Vizantincima uz garancije da mu se neće ništa desiti. Bodina je pozvao da napadne Skoplje. Bila je zima i Bodin je na Kosovo stigao po snegu. Vizantinci su mu pošli u susret i teško ga porazili kod mesta Pauni. Bodin je zarobljen i poslat u manastir svetih Srđa i Vaha odakle je prebačen u Antiohiju. Otuda se spasao pomoću mletačkih mornara unajmljenih od strane kralja Radoslava, Mihailovog brata i naslednika na vladarskom prestolu Srbije (dok se u drugim izvorima spominje da ih je unajmio sam Mihailo). Sve to je poljuljalo Mihailov položaj, ali posle 1072. godine nema podataka o njegovom odnosu sa Bugarskom.[6][7][8][9]

Vladavina

Savez sa Normanima i osvajanja

Na proleće 1081. Mihailo je upriličio brak između Bodina i Jakvinte, ćerke vođe iz normanske stranke. Ovaj politički brak označio je i oslonjenje dukljanskog vladara na Normane. Već u oktobru 1081. Bodin je vladao sam pa se tako smatra da je njegov otac između maja i septembra 1081. godine preminuo. Antipapa Klement III 8. januara 1089. godine je već potvrdio njegovu kraljevsku krunu.[10] Citira u pismu:

regis Bodini gloriossimi

U oktobru 1081. Robert Gviskar, vođa Normana iz južne Italije, iskrcao se kod Drača, i opkolio grad. Prema sporazumu sa Romejskim carstvom Bodin je bio dužan da pruži pomoć Vizantiji, on je doveo svoje trupe u blizinu Drača, ali u odlučujućem trenutku, videvši da Vizantijska vojska gubi bitku, povlači se ne uzevši učešća.[11] Ana Komnin to obrazložuje sa razlogom. To je zato što je Bodin prvo hteo da bidi da li će vizantijska vojska da izgubi pa da se povuče, što se i desilo, ali je zato slao snage da uznemiravaju Normane. Zaista se vizantijska vojska kod Drača raspala, jer su se pomoćni turski odredi razbežali, a ni sam car nije hteo da učestvuje u bici, jer je bio ranjen, a ni Bodin nije hteo da se pridruži borbi.[12] Njegova odluka je bila dramatična, jer je tek preuzeo vrhovnu vlast u Duklji i još se nije bio učvrstio.[13][14]

Ipak su se ti događaji desili posle nekoliko meseci posle očeve smrti, a Bodinov stric Radoslav, koji je tada upravljao Travunijom i Zahumljem, predstavljao mu je opasnost za nasledstvo prestola, pa je to i još jedan razlog zašto je povukao vojsku, pa je stoga Bodin narednih godinu dana, učvršćivao svoju vlast u Duklji. Pop Dukljanin zapisuje da je Mihaila nasledio Radoslav i kada je nasledio presto saznao je da je Bodin živ i da je zatočen u Antiohiji iz koje je bio uz pomoć spretnih ljudi izvučen. Radoslav je Bodinu dao Grbalj i Budvu, ali se 16. godine Radoslavljeve vladavine pobunio i uzeo presto uz pomoć svoje braće, a Radoslav se povukao u Trebinje gde je umro u dubokoj starosti.[15][16]

Vladavinu kralja Radoslava ne zapisuju drugi izvori. Ana Komnin jasno pominje da je 1081. godine, kada je i Mihailo umro, Bodin bio savladar. Njegove vladavina ne može hronološki da se umetne, jedino ako se podrazumeva savladarstvo sa Mihailom, kada je Bodin otišao u rat 1081. godine i ostavio Radoslava da vlada svojim oblastima Travunijom i Zahumljem. Verovatno je zato i povukao svoju vojsku iz Drača, da bi završio sukob sa Radoslavom, koji je verovatno završen već 1082. godine.[17][18]

Država Normana i Kraljevina Duklja

Izgleda da Bodin ova osvajanja nije vršio radi sticanja privremene prevlasti ili ratnog plena, već je to posledica dugoročne planirane strategije, koja se verovatno razvijala u Bodinovoj glavi još od poraza 1072. godine, verovatno mu je to dalo odluku na koji način da upravlja osvojenim zemljama. Tako je Bodin, krunisan za bugarskog cara, doživeo izdaju Đorđa Vojteha, bugarskog boljara koji ga je pozvao u ustanak protiv Romeja. Izgleda da Bodina tokom ove kampanje stanovnici tih oblasti nisu smatrali za legetatimnog vladara. Potvrda o ovome bi se mogla naći u tome da je kršteno ime Konstantin hteo da promeni u Petar, najverovatnije zato što se Simeonov sin zvao Petar, kako bi zadobio simpatije stanovnika na tim prostorima. Osvajanja 1083. godine trebala su da imaju stalni karakter, a da bi se to postiglo moralo se drugačije postupiti so osvojenim teritorijama, zato je 1083. godine postavio dvojicu župana iz Duklje, Stefana u Bosni i Vukana i Marka i Raškoj, i da tamo uspostave novu dinastiju.[19][20] I kako dukljanin piše, zakleli su se da će poštovati njega, njegove sinove i naslednike.[19] Izgleda da Stefan nije rođen u Duklji, već je bio domaći velikaš, koji je trebao da pomogne Bodinu u Bosni.[21]

Napad na Drač

Pošto je Bodin 1083/1084. godine završio osvajanja prema unutrašnjosti i držeći jako svoje vazale u Raškoj i Bosni, okrenuo se ka južnoj granici. Normani su se i dalje jako držali u Draču, što je i omogućilo Bodinu da osvoji Rašku i Bosnu. Preko svoje žene Jakvinte, Normanke i Barija, uspeo da pregovara sa Normanima i da sklopi savez. Jula 17. 1085. godine Rober Gviskard je iznenada umro i rasulo je nastalo između Normanima, što je dovelo do bezvlašća na južnoj granici Duklje. To je Bodinu omogućilo da osvaja teritorije u pravcu Drača, i kako Dukljanin piše, osvojio je i sam grad Drač.[22][23] Međutim Vizantijci su rešili svoje probleme i krenuli u protivofanzivu. Ana Komnin navodi da je Jovan Duka, šurak cara Aleksija, dobio jaku vojsku kako bi pobedio Dalmate u Draču tj. Bodina, jer je Bodin osvajao gradove i trgovišta i pripajao ih svojim teritorijama. Jovan Duka je uspeo da zauzme tvrđave koje su pripadale Vukanu, da bi na kraju pobedio i zarobio Bodina.[24] Ana Komnin navodi da je Bodin bio ratoboran i pun podlosti, jer je napadao stalno najbliža trgovišta i gradove, iako je i sam hteo da obnovi dobre odnose sa Vizantijom.[25] Taj epitet je dobio diplomatskom aktivnošću protiv vizantijskih interesa.[26]

Kada je Jovan Duka oko 1090. godine porazio i zarobio Bodina, on se vrlo brzo našao na slobodi, ali od poraza nikada se nije potpuno oporavio. Ovog puta je skopljen mir kojim je Bodin bio obavezan da vrati Vizantiji sve posede sa dračkog temata. Već 1091. godine, Bodin je hteo da prekrši dogovor, kao i njegov vazal Vukan,[27] ali se ovog puta preusmerio ka vizantijskom Dubrovniku.[28]

Konstantin Bodin, pod uticajem svoje supruge, hteo je da ojača svoje sinove, uz pomoć njihove veze. Sredinom 90-ih godina, najstariji od njih mogao je da ima više od 15 godina. Postojala je mogućnost da u slučaju kraljeve smrti pre nego što oni dostignu zrelost, sinovi mogu da izgube vlast nad državom, i da to ide u korist vladara u Travuniji, Radoslavovog najstarijeg sina, Branislava. Branislav je prihvatio da vlada u Travuniji posle smrti oca, ali je prigovarao protiv priznanja kraljevskog suvereniteta.[7]

Stvaranje arhiepiskopije

Klimentova bula.

Kraljevska titula Konstantina Bodina, bila je nasleđena na lagan način, ali je za punoću državnosti suvrereniteta bio značajan crkveni rang države. Za svaku državu je tada bio važan verski centar u zemlji, jer je to delovalo kao snažan kohezioni činilac. Barski episkopi su bili nezadovoljni kada se dubrovnički rang podigao na arhiepiskopiju. Bodin se tada obratio papi da uzdigne Bar na arhiepiskopiju. Godine 1089. papa je izdao svoju bulu barskom arhiepiskopu i odobrio mu je da poseduje arhiepiski ogrtač. Tada su se stvorile episkopije: Duklje, Bara, Kotora, Ulcinja, Svača, Skadra, Drivasta, Pilota, a zatim Srbije, Bosne i Travunije. Na ovim biskupijama je polagao pravo i dubrovnički nadbiskup, što je dovelo do suoba. Biskupija nije bila puno proširena u Raškoj i Bosni, što ukazuje da nije bilo puno katolika.[29]

Jačanje Rasa

Na slabljenje Duklje uticalo je naglo jačanje Raške. Trebalo je da prođe 100 godina dok je zemlja Rasa sa susednim krajevima prerasla u državnu zajednicu, za koju će biti vezano ime Srbije. Vizantija se još 1091. pribojavala zajedničkih napada Bodina i Vukana, a kasnije samo od Vukana. Bilo je razloga za to, jer je Vukan vršio pritisak u pravcu Kosova, pa su njegovi ratnici prodirali na vizantijsku teritoriju. Da bi sprečili upade Aleksije I Komnin (1081—1118) utvrdio je pogranični pojas 1092. godine, na sektoru koji se zvao „Zigos”, koji se prostirao između vizantijskog Lipljana na jugu i srpskog Zvečana na severu. Granica je bila slabo utvđena, pa ja Vukan 1093. godine prodrao do Lipljana i zapalio ga. Vizantijski car je uspeo da spreči dalji prodor. Vukan nije hteo da posluša Vizantince, a na kraju ih je i pretukao. Vukan je i dalje ratovao, pa je zauzeo Lipljan i opustošio okolinu grada. Tada je krenuo prema Skoplju, gde je njega opustošio pa je krenuo na Vranje, što je isto i njemu uradio. Vukan se usmerio na pravcu istoka, pa je zaposeo trajno doline Laba, Toplice i Rasine. Posle uspešnog prodora na istok, Granice Raške su se pomerile iz doline Ibra niz Toplicu do obala Južne Morave.[30]

Bodinova opsada Dubrovnika

Prema Popu Dukljaninu, kada je sklopio mir sa vizantijskim carem, Bodin se sa Jakvintom dogovorio da ubiju sve rođake koji bi mogli zasmetati nasledstvu njihovih sinova. Kada su Branislav, sin Bodinovog strica Radoslava, i njegov brat Gojislav i Predihna, došli u posetu kod njega u Skadar, Bodin ih je na Javintino navlačenje, uhvatio i bacio u tamnicu. Kada su ostali sinove Radoslava saznali za ovo, oni su odlučili da se sklone u Dubrovnik, gde su prispeli sa 400 ljudi sa oružijem.[22][31][32] Kada je ovo saznao Bodin, on je odlučio da napadne Dubrovnik. Tokom borbe pod bedemima, opsednuti su činili znatne štete Bodinovoj vojsci, a tokom jednog ispada Kočapar kopljem je usmrtio nekog Kozara, koga je Jakvinta jako volela.[33][31][34][35] Na nagovor žene, u znak odmaze, Bodin je naredio da se pod Dubrovnikom odrubi glava Branislavu, Gojislavu i Predihni.[31] Tada je unutar zidina došlo do kolebanja i neki su počeli da razmišljaju o predaji grada. Stoga su Bodinovi rođaci odlučili da se ukrcaju u brod i pobegnu u Split,[36] odatle u Apuliju, pa iz Apalije u Carigrad.[37] Tada je Bodin zauzeo Dubrovnik, u blizini grada je podigao tvrđavu i vratio se u Skadar. Na jednom crtežu Dubrovnika iz 12. veka, koji je sačuvan u poznanoj kopiji, prikazana je i Bodinova tvrđava (Rocca di Bodino), koja se nalazila tačno nasuprot gradskih bedema na obali tadašnjeg zaliva, a na današnjoj strani Straduna prema brdu Sv. Đorđa.[38] Ovim položajem je ova utvrda zatvarala prolaz Dubrovčanima do kopna u pravcu podnožija Srđa, a između nje i gradskih bedema se nalazio most. Anonimni dubrovački letopisac pripisuje izgradnju ove tvrđave Stefanu, knezu Bosne, što verovatno znači da je i on učestvovao u toj opsadi.[39][40][41]

Kako Pop Dukljanin piše, do ovoga je došlo je zato što su Radoslavljevi sinovi sebe smatrali za naslednike, jer im je kako oni tvrde, presto nepošteno otet i njegovi potomci su počeli da razmišljaju kako da svrgnu Bodina. Najsnažniji Bodinovi protivnici su bili sinovi Branislava, Predihna, Petrislav, Gradihna, Tvrdislav, Dragilo, Dragihna i Grebuša.[42] Da bi Bodin osigurao da ne dođe da ustanka, on je bacio Branislava, njegovog brata Gradislava i sina Predihnu u tamnicu.[43] Pop Dukljanin piše da je to zato da bi Bodinova deca imala sigurno nasledstvo. Ipak moguće je da se i to Vizantija umešala. Vizantija je tražila kako da ukine Bodina sa prestola zbog sukoba u Draču, o tom pravom razlogu ćuti Dukljanin upirujući mržnju na Jakvintu. Odlazak Bodinovih rođaka u Dubrovnik značilo da je Vizantija od početka pomagala tj. Vizantija je njega neutralisala diplomatskom veštinom i njega Ana Komnin ne pominje posle 1091. godine. Sa opsada Dubrovnika trajala je od 1092. do 1094. godine.[44]

Susret sa krstašima

Prolazak krstaša kroz Duklju.

Bodin posle neuspele opsade Dubrovnika više nije ni ratovao sa Vizantijom. Poslednje vesti o njemu prenose vizantijski izvori kada je jedno odeljenje krstaša prolazilo putem Dalmacije i prošlo kroz Duklju u poznu jesen 1096. godine. Tada su se vođe krstaša susrele sa Bodinom. Tu su sklopljenji ugovori i zakletve da krstaška vojska neće biti ometana od Bodinovih ljudi i da će biti obezbeđeno snabdevanje namirnicama i drugim potrepštinama. Grof Rajmund od Pija čak se i bratimio sa Bodinom, dadevši mu bogate darove. Izgleda da ovaj dogovor baš i nije bio održan, jer su krstaše u južnoj Duklji neprekidno napadale razbojničke skupine.[45][46]

Nemoguće izostaviti, da je Bodin zbog boravka u zarobljeništvu i višegodišnje borbe sa Vizantijom, mogao da se posluži kao Reimonov doušnik. U znak zahvalnosti od strane komandanta krstaša, dolazi do ponovne komunikacije oba vladara. To je poslednji poznati potez Bodina, ubrzo posle tog događaja je umro. Izgleda da tada nije imao više od 50 godina.[7]

Povelja

Bodinovo darovanje.

Vodin je izdao povelju o poklonu crkve Sv. Martina benediktincima na Lokrumu, pred kraj svoje vladavine. U Bodinovoj povelji piše:

U ime gospoda našeg Isusa Hrista godine od utemeljenja hiljadu stote, indikcije osme. Potvrđuje se ova povelja i nepokretno imanje od mene, božjom milošću kralja Bodina: Neka je svima znano da mesto Sv. Martin sa svim posedima i vinogradima koji se nalaze na tome mestu dajemo manastiru svetoga Benedikta, da imaju dopuštenje monasi da ga zauvek uživaju i da nemaju neprilika ni od koga nas današnjih i budućih...”

[47]

Problem titulacije i naziv države

Jedini član dinastije Vojislavljevića čija se država u kojoj je vladao nazivala Duklja bio je Stefan Vojislav, u periodu od 1018. do 1034. Druga Vojislavova država, koja je obuhvatala i Travuniju, Hum i Podgorje, već se zvala Srbija, kako je zvanična titula Stefana Vojislava bila "knez Srbije" u tom periodu. Mihailo je takođe imao titulu "kneza Srba", ali i "protosparat Srba", a nakon 1078 "kralj Tribala i Slovena", a Vizantinci su za Srbe koristili egzonim Tribal, o čemu svedoče Nikefor Grigora, Jovan Kantakuzin i Laonik Halkokondil. Ana Komnina Mihaila takođe zove "Egzarh Srbije" Bodin je na početku vladavine takođe imao titulu "protosparata Srba", ali nakon ponovnog uspostavljanja kraljevine 1085, "kralj Srba". Stoga, Bodinova država se verovatno nije ni zvala Duklja, već Srbija.

Ipak, novije studije pokazuju da je titula Konstantina Bodina verovatno zapravo bila "Kralj Duklje i Srbije" [48] To se na neki način može objasniti pomeranjem epicentra srpske kulture iz Duklje nazad u Rašku, tako da nije više samo Duklja imala prava da se nazove jednostavno "Srbijom". Plus, Raška nije bila "dukljanska" teritorija, nego samo njen vazal. Tako da je Bodinovo pravo da svoju državu nazove jednostavno "Srbija" polako opadalo.

Podela države

Podela Bodinove države.

Teritorija je bila podeljena između kraljeve braće i sinova. Jedna izvršena podela je mogla postati trajna, kao što se Srbija podelila na Bosnu i Ras u vidu geografske oblasti, a kasnije u vidu države. Podela države je imala jak uticaj u Duklji, ali izvršena podela nije bila trajna. Vladar je imao pravo da državne teritorije da na upravu članovima svoje porodice, ali da pritom zadrži vrhovni vlast u državi. Tako su u nekim oblastima vladali braća ili sinovi. To se javljalo još i kod Mihaila. Kada je izbavio sina Bodina iz zarobljeništva

„ponovo mu poveri vrhovnu vlast”

— Skiličin Nastavljač

To nam ukazuje da je Bodin već sedamdesetih godina vladao nekim teritorijama Duklje. Jedino se time može objasniti njegova samostalnost političke delatnosti dok mu se otac nalazio u životu.[49]

Bodinov pečat

Pečat Bodina je pronađen u Arheološkom muzeju u Istanbulu, a javnosti je pokazan 2008. godine. Otkriće predstavlja prvorazredni događaj za proučavanje srpske sfragistike, srednjovekovne i cele srpske kulture.[50]

Na prednjoj strani se nalaze grudi Svetoga Teodora, koji u desnoj ruci drži koplje, a u levoj štit, u čijem je središtu biser od kojeg se prema rubovima štita šire zraci.

Bodinov pečat.

Oštećen kružni natpis na grčkom bi se preveo:

„Konstantin, protosevast i eksusijast Duklje i Srbije [51]

A original:

„καὶ ἐζουσιαστ(η) Διοκλίας (καὶ) Σερβ(ίας) [51]

Titula protosevasta

Od južnoslovenskih vladara jedini je Bodin koji je imao visoku titulu protosevasta, koja je nastala u doba Aleksija I Komnina.[52].

Tokom XII veka, ova titula je dodeljivana bliskim srodnicima samog cara, a ponekad i sinovima sevastokratora, dok je kasnije njen značaj opao i ona se u XIV veku pominje između titula velikog logoteta i pinkerna.[52]

Smrt

U 26. godini i petom mesecu Bodinove vladavine, u Skadru, njegovoj prestonici, Bodin je umro. Tačan mesec i godina smrti može se odrediti na osnovu podatka da je krunisan za bugarskog cara septembra/oktobra 1072. godine.[53] Bodin je stoga preminuo februara/marta 1099. godine i sahranjen je u manastiru Svetog Sergeja i Vakha, koji je služio kao grobno mesto dukljanskih kraljeva. Smrt kralja Bodina označavalo je i kraj uspona dukljanske države. Dugo negovana politika o osamostaljivanju Duklje je prešla u potpuni preokret. Na vest Bodinove smrti iz Carigrada su se Branislavovi potomci iskrcali u Draču. Bodinov presto je nasledio njegov sin Mihailo, koji je ubrzo bio zbačen i presto je pripao Dobroslavu, polubratu Bodina. To opisuju i poslednje stranice dukljanovog letopisa. Posle njegove smrti je došao uticaj Vizantije i Raške. Stoga se može reći da je posle Bodinove smrti Duklja izgubila posebnu ulogu koju je imala polovinom 11. veka. Na razvalinama Bodinovog sistema vazalnih država - Raške, Bosne, Travunije i Zahumlja - uzdignuće se nove snage.[54]

Nasleđe

Njegov sin Mihailo je hteo da nasledi tron, ali zbog zlobnosti svoje majke nije uspeo, tako da ga je nasledio Dobroslav.[55] Mihailo je sigurno isto otrovan kao i Dobroslav.[22] Đorđe, Bodinov sin, je na prestolu Duklje u dva navrata: od (1113–-1118) i od (1125--1131). Sa svojom majkom Jakvintom je pokušao obnoviti državu, ali nije uspeo. Vizantija je to sprečila i izvela vojni napad na Duklju, gde je osvojen Skadar, vojska je uspela da zarobi Đorđa i da ga odvede u Carigrad.[56]

Porodično stablo

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Stefan Vojislav
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Mihailo Vojislavljević
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Samuilo (car)
 
 
 
 
 
 
 
10. ?
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Neda
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Konstantin Bodin
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Teodosije Monomah
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. ? Monomahina
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Vidi još

Reference

  1. ^ Pop Dukljanin 1988, str. 94.
  2. 2,0 2,1 Pop Dukljanin 1988, str. 95.
  3. ^ Ann. Comn. I, 138.27 — 29
  4. 4,0 4,1 & Živković 2006, str. 114.
  5. ^ Blagojević & Medaković 2000, str. 74.
  6. ^ Blagojević & Medaković 2000, str. 68.
  7. 7,0 7,1 7,2 Živković 2007.
  8. ^ „Vasil N. Zlatarski Istoriя na bъlgarskata dъržava prezъ srѣdnitѣ vѣkove.”. promacedonia. Promakedonija. Pristupljeno 12. 4. 2018. 
  9. ^ „GEORGI VOЙTEH OT RODA NA KAVHANITE”. liternet. Liternet. Pristupljeno 12. 4. 2018. 
  10. ^ „O dukljanskim kraljevima, dokumenti”. www.montenegrina.net. Montenegrina. Pristupljeno 12. 4. 2018. 
  11. ^ Ann. Comn. I , 155.20 – 23
  12. ^ Ann. Comn. I , 162.24 – 163.5
  13. ^ Ann. Comn. II , 60.14 – 16
  14. ^ & Živković 2006, str. 115.
  15. ^ Pop Dukljanin 1988, str. 95 — 96.
  16. ^ & Živković 2006, str. 115 — 116.
  17. ^ Ako je Bodin uklonio 1082. godine, znači da je savladarstvo Mihaila i Radoslava počelo od 1066. godine
  18. ^ & Živković 2006, str. 116.
  19. 19,0 19,1 Pop Dukljanin 1988, str. 96 — 97.
  20. ^ Mavro Orbin ovaj deo teksta donosi u nešto drugačijem značenju nagašavajući da je Bodin podelio Rašku na dva dela i tamo poslao Marka i Vukana upor. Orbin 233. Zanimljivo da je Orbinov deo zapis na margini da je u drugim izvorima ovaj Marko poznat i po imenu Mavro. Međutim, danas sačuvani izvore ne donese podatke o ovom Mavru.
  21. ^ & Živković 2006, str. 116 — 117.
  22. 22,0 22,1 22,2 Pop Dukljanin 1988, str. 97.
  23. ^ Bodin verovatno nije zauzeo Drač, ali je sigurno došao u neposrednu blizinu Drača i možda pregovarao o njegovoj predaji.
  24. ^ Ann. Comn. II , 115.10 – 20
  25. ^ Ann. Comn. II , 115.10- 15
  26. ^ & Živković 2006, str. 116 — 118.
  27. ^ Ann. Comn . II , 147.7 - 9
  28. ^ & Živković 2006, str. 119.
  29. ^ Blagojević & Medaković 2000, str. 71-73.
  30. ^ Blagojević & Medaković 2000, str. 81-82.
  31. 31,0 31,1 31,2 Orbin, str. 234
  32. ^ Pop Dukljanin pominje 40 ljudi, a Mavro 400 vojnika.
  33. ^ Pop Dukljanin 1988, str. 98.
  34. ^ Ragnina, str. 206
  35. ^ Kozaru nazivaju bliskim rođakom Jakvinte.
  36. ^ Do 1097. godine je Split pripadao Vizantiji, sve dok se nije pripojio Mletačkoj republici.
  37. ^ Orbin, str. 234 — 235
  38. ^ Orbin, str. 235
  39. ^ Anonymi, str. 26
  40. ^ Ragnina, str. 27
  41. ^ & Živković 2006, str. 119 — 120.
  42. ^ Pop Dukljanin 1988, str. 96.
  43. ^ Još u XVI/XVII. veku postojala je poslovica u Dubrovniku za ženu koja je bila „puna besa i okreutnosti”: „dovoljno je da je ista kao Jakvinta”, upor. Luccari, 16.
  44. ^ & Živković 2006, str. 120 — 121.
  45. ^ Novaković, Osnovi, 202, nap. 1.
  46. ^ & Živković 2006, str. 121 — 122.
  47. ^ „Povelja dukljanskog kralja Bodina”. www.montenegrina.net. Montenegrina. Pristupljeno 12. 4. 2018. 
  48. ^ „Komatina, Predrag "Vizantijska titula Konstantina Bodina" (2011) Vizantološki institut SANU, Beograd”. www.academia.edu. Akademija. Pristupljeno 12. 4. 2018. 
  49. ^ Blagojević & Medaković 2000, str. 75-76.
  50. ^ Jean-Claude Cheynet, „La place de la Serbie dans la diplomatie Byzantine à la fin du XI e siècle“, Zbornik radova Vizantološkog instituta , XLV, Beograd, 2008, 89–9
  51. 51,0 51,1 „O Bodinovom pečatu pronađenom 2008. godine”. www.portalanalitika. Portal Analitika. Pristupljeno 12. 4. 2018. 
  52. 52,0 52,1 Vera von Falkenhausen (2007), "The South Italian Sources," Proceedings of the British Academy, 132, 107.
  53. ^ Scyl. Cont . 163.13 – 16
  54. ^ & Živković 2006, str. 122 — 123.
  55. ^ Dobroslav je bio najstariji sin kralja Mihaila iz njegovog drugog braka sa vizantijskom princezom.
  56. ^ Živković 2006, str. 147.

Literatura

Galerija

Spoljašnje veze


Prethodnik:
Mihailo Vojislavljević
Kralj Duklje i Srbije
(1081. — oko 1099.)

Naslednik:
Mihailo II i Vukan
Prethodnik:
Petar Deljan
Titularni car Bugarske
(1072 — 1073)
Naslednik:
Petar IV