Poljska

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu


Koordinate: 52° 8′ 49" SGŠ, 19° 22′ 41" IGD

Republika Poljska
Rzeczpospolita Polska
Zastava Poljske Grb Poljske
Zastava Grb
krilatica: nema
Himna
Mazurek Dąbrowskiego
Položaj Poljske
Glavni grad Varšava
Službeni jezik poljski ¹
Predsednik: Bronjislav Komorovski
Premijer: Donald Tusk
Nezavisnost: 11. novembar 1918.
Površina  
 — ukupno 312.679 km² (70)
 — voda (%) 3,07
Stanovništvo  
 — 2014. 38 485 779 [1] (34)
 — gustina 123/km² 
Valuta zlot (PLN)
Vremenska zona UTC +1, +2 (CET, CEST)
Internet domen .pl
Pozivni broj +48
¹ beloruski, kašupski, nemački, ukrajinski i šleski se koriste u nekim regionima, mada se ne smatraju službenim jezicima.

Poljska, zvanično Republika Poljska (polj. Rzeczpospolita Polska) je država u srednjoj Evropi. Geopolitički pripada istočnoj Evropi[2] i graniči se sa ruskom enklavom Kalinjigradskom oblašću) i Litvanijom na severoistoku, Belorusijom i Ukrajinom na istoku, Slovačkom i Češkom na jugu i Nemačkom na zapadu, dok na severu izlazi na Baltičko more. Poljska je članica Evropske unije i NATO pakta. Ukupna površina Poljske je 312.679 km², što je čini 69. na spisku najvećih država sveta i 9. najvećom u Evropi. U Poljskoj živi više od 38 miliona ljudi, po čemu je 34. u svetu i 8. u Evropi.

Za godinu osnivanja Poljske se uzima 966. godina kada je njen vladar knez Mješko I prihvatio hrišćanstvo. Kraljevina Poljska je 1569. sklapanjem Lublinske unije ušla je u dugotrajni savez sa Velikom kneževinom Litvanijom, čime je osnovana moćna i prostrana Državna zajednica Poljske i Litvanije. Zajednica je nestala 1795, a teritoriju Poljske su podelile Pruska, Ruska Imperija i Austrija. Poljska je svoju samostalnost obnovila 1918. nakon Prvog svetskog rata, da bi je ponovo izgubila u Drugom svetskom ratu. Poljska je u ratu izgubila oko 6 miliona građana, a iz rata je izašla u značajno promenjenim granicama. Posleratna Narodna Republika Poljska bila je u okviru Istočnog bloka, pod jakim sovjetskim uticajem. Za vreme revolucija 1989. komunistička vlast je ukinuta.

Poljska je unitarna država, koju čini 16 vojvodstava.

Etimologija imena[uredi]

Ime Poljska potiče od plemena Poljana, koji su naseljavali teritoriju današnje Velikopoljske. Reč Poljani (Polanie) može da se protivmači kao „oni koji žive na poljima“. Može da se pretpostavi da je glavno zanimanje tog plemena bila zemljoradnja, dok je kod ostalih plemena, npr. Vislana i Mazovšana bilo drugačije jer su naseljavali šumske terene.

U prošlosti su korišćeni latinski termini terra Poloniae - poljska zemlja ili Regnum Poloniae - poljsko carstvo. Ime Poljska (Polska) počinje da se koristi u XI veku. Zemlja Poljana je u XIV veku nazivana Staropoljska (Staropolska), a kasnije Velikopoljska (Wielkopolska). Južne zemlje su zbog kontrasta nazivane Malopoljska (Małopolska).

Ostala imena Poljske: (Lechia, persijski jezik Lachistan, litvanski Lenkija) i Poljaka (rus. Лях, mađ. Lengyel) potiču od imena plemena Leđana, za koje se smatra da su živeli u sadašnjem jugozapadnom delu Poljske.

Reč žečpospolita (rzeczpospolita) označava republiku.

Geografija[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Geografija Poljske
Fizička mapa Poljske

Poljska teritorija se sastoji iz pet geografskih područja. Na severozapadu uz baltičku obalu Pomorja i Gdanjskog zaliva nalaze se brojne morske prevlake, priobalne dine, jezera, reke i kanali. Skoro sasvim pravu liniju obale razbijaju Ščećinski, Pucki i Vislanski zaliv. Na severu i u centralnom delu Poljske su se formirale ravnice tokom ledenog doba. Tako su nastale četiri velike ravnice: Mazurska, Kašupska, Pomorska i Velikopoljska. Ovi predeli su blago brdovite morene u kojima postoje brojna jezera. Južno od ravnica je područje širokih rečnih dolina Šleske i Mazovije. Posebno je karakteristično lesno tle u regionu Lublina na kome su vidljivi značajni efekti erozije. Još južnije prostiru se predeli poljskih planina srednje visine: Beskidi, Sudeti, Svetokrižke planine i Tatra Planine - najveći opseg od čitavih Karpata.

Granice[uredi]

Dužina poljskih granica iznosi 3511 kilometara, a od toga 440 otpada na morsku granicu (obala Baltičkog mora). Poljska se graniči na:

  • zapadu sa Nemačkom (467 km),
  • na jugu sa Češkom (796 km) i Slovačkom (541 km),
  • na istoku sa Ukrajinom (535 km) i Belorusijom (418 km),
  • na severu sa Litvanijom (104 km) i Rusijom (Kalinjingradska oblast) (210 km).

Рељеф[uredi]

Планинско језеро у Високим Татрама
Пољски Карпати

Пољска има 70 врхова са преко 2.000 m nadmorske visine i svi oni se nalaze u planinama Tatre. Ovo područje se u Poljskoj deli na oblast Visokih i Zapadnih Tatri. To je najviši planinski lanac Poljske i Karpata. Sa 2.499 m najviši je vrh Risi (Rysy). Drugi po visini je lanac Beskida (najviši vrh: 1.725 m). Najviši vrh Sudeta je Snježka (Śnieżka) sa 1.602 m.

Najniža tačka Poljske je na -2 metra nadmorske visine kod Elblaga.

Deo obale Baltičko mora koji pripada Poljskoj dug je 528 kilometara. Prostire se od mesta Svinoujšće na ostrvima Usedom i Volin na zapadu, do mesta Krinica Morska na Vislanskoj prevlaci na istoku. Poljska morska obala je velikim delom ravna i peščana, i nju su oblikovale morske struje i stalni zapadni vetrovi. Tu postoje mnoge litice, peščane dine i prevlake, a za kopno su karakteristične bare i jezera. Primer je Lebsko jezero u Slovinskom nacionalnom parku. Najpoznatije prevlake su poluostrvo Hel i Vislanska prevlaka. Najveće poljsko ostrvo je Volin. Najveći lučki gradovi su Gdinja, Gdanjsk, Ščećin i Svinojušće. Poznata letovališta su: Sopot, Kolobžeg, Leba, Vladislavovo i poluostrvo Hel.

Vode[uredi]

Dine u Slovinskom nacionalnom parku
Dolina najduže reke Poljske - Visle

Najduže reke Poljske su Visla (1.047 km), granična reka Odra (854 km), Varta (808 km) i Bug (772 km) koja čini istočnu granicu zemlje. Visla i Odra se ulivaju u Baltičko more. Neke manje reke u Sudetima pripadaju slivu Labe, odnosno Severnog mora. Reka Orava u Beskidima se preko reke Vag uliva u Dunav, dok se neke male reke u zapadnim Karpatima preko Dnjestra ulivaju u Crno more.

Reke Poljske se vekovima koriste za plovidbu. Svojim dugim lađama Vikinzi su plovili na svoje pljačkaške pohode rekama Visla i Odra. U srednjem i novom veku, transport žita i poljoprivrednih proizvoda iz Poljsko-litvanske države rekama do Danciga (Gdanjska) i dalje u zapadnu Evropu bio je jedan od najznačajnijih trgovačkih puteva. O vremenu prosperiteta svedoče renesansni i barokni spomenici u gradovima duž ovih reka.

Poljska ima oko 10.000 jezera površine veće od jednog hektara, i po tome je jedna od jezerima najbogatijih država sveta. U Evropi samo Finska ima više jezera po jedinici površine. Najveća jezera površine veće od 100 km² su Snjardvi i Mamri u Mazuriji, kao i Lebsko i Dravsko jezero u Pomorju. Pored jezera u ravnicama na severu, postoje i planinska jezera u Tatrama, od kojih je Morskije Oko površinski najveće (34,9 hektara). Najdublje jezero je Hanjča sa 108,5 m dubine, u Podlaskom vojvodstvu.

Vidi još:

Nacionalni park Gori Stolovi

Šume pokrivaju 29,2% površina. Preko polovine teritorije se koristi za poljoprivredu, od čega najviše za ratarstvo. Stočarstvo je zastupljeno u brdsko-planinskim područjima. Preko 1 % ukupne površine (3.145 km²) otpada na 23 nacionalna parka. Po ovome Poljska zauzima prvo mesto u Evropi. Većina poljskih nacionalnih parkova nalazi se na jugu zemlje. Pored njih, zaštićene su i oblasti reka, jezera i močvara u centralnom delu zemlje, kao i obale na severu.

Flora i fauna[uredi]

Bizon u Nacionalnom parku Bjalovježa

U Poljskoj žive neke životinje koje su izumrle u ostatku Evrope, kao što su: bizoni u prašumi Bjalovježa, mrki medvedi u Bjalovježi, Tatrama i Karpatima, vukovi i risovi u šumskim područjima, losovi na severu Poljske, dabrovi u Mazuriji i Pomorju. U šumama se susreću jeleni i divlje svinje. Na istoku Poljske postoje nedirnute prastare šume, od kojih je najpoznatija Bjalovježa. Velika šumska područja postoje i na planinama, u Mazuriji, Pomorju i donjoj Šleskoj.

Poljska je najvažnije područje za razmnožavanje evropskih ptica selica. Četvrtina svih ptica koje leti stignu u Evropu, izleže ptiće u Poljskoj, najviše u obalskim predelima i zaštićenim močvarama reka Bjebža, Narev i Varta. U Mazuriji ima sela gde živi više roda nego ljudi.

Klima[uredi]

Klima Poljske je umerena, koja prelazi u kontinentalnu što se više ide na istok i jugoistok. Leta su umereno topla sa srednjim temperaturama između 16 i 19 °C. Zime su hladne sa srednjim temperaturama od 0 °C na severozapadu, do −5 °C na jugoistoku. Padavina ima tokom čitave godine, pri čemu su na istoku zime sušnije od leta.

Istorija[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Istorija Poljske

Praistorija[uredi]

Najčuveniji arheološki nalaz iz poljske praistorije je utvrđeno naselje Biskupin, koji potiče iz vremena Lužičke kulture iz ranog gvozdenog doba, od oko 700. p. n. e.

Istoričari pretpostavljaju da su tokom kasne antike na teritoriji današnje Poljske živele mnoge različite etničke grupe. Tačna etnička i lingvistička pripadnost tih grupa je bila predmet velikih debata. Posebno su mesta i vreme postojanja prvobitnih naselja slovenskih plemena bila predmet velikih kontroverzi.[3]

Dinastija Pjastovića (966—1385)[uredi]

Poljska godine 1020.

Poljska plemena su u ranom srednjem veku živela između reka Visle i Odre. Ta plemena ujedinio je knez Mješko I u 10. veku. On je bio prvi poznati vladar iz dinastije Pjastovića. Za njegova vladanja Poljaci su primili hrišćanstvo, a poljska država priznala vlast Svetog Rimskog carstva. Mješko je osnovao i prvu poljsku biskupiju u Poznanju.

Za vladavine Boleslava Hrabrog (992—1027) Poljska se proširila na oblast Lužice, Češke, Moravske i Slovačke. Boleslav II (1058—1079) je izuzeo Poljsku ispod vlasti Svetog Rimskog carstva i proglasio se kraljem čime je Poljska postala slobodna kraljevina.

Od vremena vladanja Boleslava III (1102—1138) Poljaci su počeli da vode dugotrajne ratove protiv pripadnika Nemačkog viteškog reda (Tevtonaca) koji u 12. veku otimaju Poljskoj područja Pomeranije od ušća Visle do Gdanjska. Tim je osvajanjima Poljskoj zaprečen put do Baltičkog mora. Nakon njegove smrti Poljska je u stalnim sukobima s Brandenburgom i Tevtoncima, a u tim je sukobima izgubila zapadno Pomorje, Veliku Poljsku, Gdanjsko primorje i jug države.

Herb Polski.svg

Ovaj članak je deo serije o
istoriji Poljske

Praistorija i stari vek
Srednji i novi vek
Savremeno doba
Članci vezani za istoriju Poljske
Kategorija: Istorija Poljske

Od 12. do početka 15. veka Poljska naglo slabi, osamostaljuju se pojedine kneževine, a Nemci se šire na poljska područja. Njihovim dolaskom niču gradovi i sela i podstiče se privredni razvitak. 1241. godine u Poljsku su provalili Tatari koji su poharali južne predele Poljske koje su poljski vladari naseljavali Nemcima. Tih godina visoki staleži preuzimaju nemački jezik i običaje, a kako su se Nemci naselili i uz pogranična područja Poljske, polako Poljska dolazi pod nemački uticaj. 1300. godine poljsko plemstvo bira češkog kralja Vaclava II za kralja Poljske kako bi se uspešnije oduprli nemačkom prodoru, ali to nije uspelo. Nakon njegove smrti 1305. godine raspala se personalna unije između Poljske i Češke.

Kazimir III Veliki

Proces za ujedinjavanje poljskih zemalja započeo je u 14. veku kralj Vladislav I (1306—1333) koji je Poljskoj ponovo pripojio Krakov i Veliku Poljsku. Jačanje Poljske nastavlja Kazimir III (1333—1370) koji podstiče razvitak poljskih gradova pospešivanjem razvitka trgovine i zanatstva. On kodifikuje poljsko pravo (Statut Wislicki), podstiče kolonizaciju nenaseljenih poljskih područja, te sprovodi finansijske i upravne reforme. Osnovao je i Krakovski univerzitet i utemeljio Kraljevski vrhovni sud u Krakovu. On je bio poslednji poljski vladar iz dinastije Pjastovića, a nakon njegove smrti na poljski presto dolazi kralj Ludovik I Anžujski iz dinastije ugarskih Anžujaca koji je bio sestrić Kazimira III. Nakon njegove smrti na vlast dolazi njegova kći Jadviga koja se udala za litvanskog kneza Vladislava Jagela koji je vladao Poljskom kao Vladislav II (1386—1434).

Dinastija Jageolonaca (1385—1569)[uredi]

Izborom za poljskog kralja, on je primio hrišćanstvo i uspostavio Poljsko-litvansku uniju. Nakon uspostavljanja te unije, Poljska je uz pomoć Litvanije uspela da spreči prodor Nemaca. 1410. godine u bici kraj Grinvalda i Tonberga teško su porazili Tevtonce. Nakon smrti Vladislava II, na vlast dolazi Vladislav III (1434—1444) Poznat je i pod nazivom Vladislav Varnenčik jer je 1444. poginuo u bitki kraj Varne.

Njega je nasledio Kazimir IV (1447—1492) iz dinastije Jagelovića koji je ograničio svoju vlast uspostavom Državnog sabora (sejm) i koji je primorao plemstvo na plaćanje poreza. Stvorio je jaku poljsku državu osvajanjem zapadne Pruske, Moldavije i istočnog Pomorja.

U 16. veku Poljska ulazi u razdoblje unutrašnjih staleških borbi, pa je kralj bio primoran da donese Rodomsku konstituciju prema kojoj zakoni mogu da se donesu samo uz pristanak malog i srednjeg plemstva (šljahte).

Poljsko-litvanska unija[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Državna zajednica Poljske i Litvanije

1569. godine zaključen je Lublinski sporazum prema kojem šljahta bira kralja, a Poljska i Litvanija čine realnu uniju.

Nakon smrti Stefana Batorija (1575—1586), Poljska je ponovo ojačala dolaskom na vlast Žigmunda III (1587—1632) iz švedske dinastije Vasa, ali joj je moć oslabila za vladavine Jana II Kazimira koji je ratovao protiv Rusije i Švedske. Poljska u drugoj polovini 17. veka ratuje i sa Turcima i u tim ratovima gubi Podoliju i velika područja na desnoj obali Dnjepra. Ta su joj područja vraćena Mirom u Sremskim Karlovcima, jer je Poljska pomogla u odbrani Beča od turskih napada.

Područja pod vlašću Poljsko-litvanske unije
Promena poljskih granica posle Drugog svetskog rata

Pobede Poljske nad Turcima nisu ojačale kraljevu vlast, a samovolja šljahte postala je sve izraženija. 1652. godine izglasan je zakon Liberum veto kojim je ozakonjena feudalna anarhija u Poljskoj. Tim je zakonom svaki član jednodomne skupštine u Poljskoj (sejm) mogao da spreči donošenje bilo kakvog zakona.

Podele Poljske[uredi]

U ratovima protiv Švedske i Rusije u drugoj polovini 17. veka, Poljska gubi veliki deo svojih teritorija. 1697. godine saksonski kneževi postaju kraljevi Poljske, čime dolazi do kraja poljske nezavisnosti. Krajem 18. veka Poljska je podeljena između Rusije, Austrije i Pruske i prestaje da postoji kao država. Nakon 1815. nekadašnje poljske zemlje dolaze pod rusku vlast kao Kongresna Poljska i od 1863. godine Poljska je ruska provincija i predmet intenzivne rusifikacije.

Od 1918. do danas[uredi]

Poljska je opet uspostavljena kao nezavisna država nakon Prvog svetskog rata. Godine 1939. podeljena je nadvoje između Nemačke i Sovjetskog Saveza. Nakon Drugog svetskog rata, Poljska je dobila nova područja na zapadu, ali je izgubila dvostruko veća područja na istoku.

Zemlja je bila deo komunističkog Istočnog bloka pod kontrolom Sovjetskog Saveza do 1980-ih godina, kada je krenuo pokret „Solidarnost“, koji je pobedio na parlamentarnim izborima 1989. godine, te je uvedena demokratija.

Poljska je 1999. godine ušla u NATO savez, a 1. maja 2004. pridružila se Evropskoj uniji.

Politika[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Politika Poljske

Najvažnije političke partije u poljskoj su Pravo i pravda, PO, Liga poljskih porodica, Samoodbrana, Savez demokratske levice, PD, PSL, Unija Rada, Socijaldemokratija Poljska, UPR, Poljska Narodna partija, Zeleni 2004

Oružane snage[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Poljska vojska

Poljska Vojska (polj. Wojsko Polskie, WP) čini oružane snage Poljske. Obavezna je od dobijanja samostalnosti 1918. godine.

Teritorijalna organizacija[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Poljska vojvodstva

Poljska je podeljena na 16 oblasti koje se nazivaju Vojvodstva (województwa):

Пољска Војводства

Vojvodstva su dalje podeljena na povjate kojih ima 379, a oni na opštine kojih ima 2.478.

Stanovništvo[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Stanovništvo Poljske
Vidi još: Poljaci
Stanovništvo Poljske
Godina Stanovništvo Promena % Godina Stanovništvo Promena %
1846 11.107.000 - 1960 29.776.000 19,1%
1911 22.110.000 99,1% 1970 32.642.000 9,6%
1921 27.177.000 22,9% 1978 35.061.000 7,4%
1931 32.107.000 18,4% 1988 37.879.000 8,0%
1938 34.849.000 8,5% 1990 38.183.000 0,8%
1946 23.930.000 -31,3% 1995 38.610.000 1,1%
1950 25.008.000 4,5% 2000 38.654.000 0,1%
Broj stanovnika poljske od 1961—2003 (u hiljadama)

Stanovništvo Poljske je najgušće naseljeno na jugu, a najređe na severozapadu i severoistoku zemlje. Prema podacima iz 2001. godine, 63% ljudi živi u gradovima, od toga 42 grada imaju više od sto hiljada stanovnika, a 6 gradova više od petsto hiljada.

Poljsku je nekada sačinjavao veliki broj naroda, kultura i vera. Drugi svetski rat i teritorijalni pomak na zapad homogenizovali su stanovništvo. Danas Poljaci čine 98% stanovnika, a glavne manjine su Nemci, Ukrajinci i Belorusi.

Poljaci spadaju u slovenske narode. Govore poljskim jezikom. Delu Poljaka maternji jezik je Kašupski jezik veoma sličan poljskom. Poljski jezik je zvaničan jezik iako je po zakonu o nacionalnim manjinama omogućeno korišćenje maternjeg jezika. Po popisu iz 2002. godine 97,8% stanovnika poljske govori poljski. Najzastupljeniji jezici manjina su: nemački, ukrajinski, beloruski, romski i ruski.

Demografske statistike[uredi]

(2006)
Broj stanovnika 38.622.000
Stanovništvo po godištu
0 - 14 godina 16,7% (muškaraca 3.319.176; žena 3.150.859)
15 - 64 godina 70,3% (muškaraca 13.506.153; žena 13.638.265)
preko 64 godine 13% (muškaraca 1.912.431; žena 3.108.260)
Srednja starost
U celoj populaciji 36,43 godina
Muškaraca 34,52 godina
Žena 38,49 godina
Prirodni priraštaj 0,028%
Broj rođenih na 1.000 stanovnika 10,78
Broj umrlih na 1.000 stanovnika 10,01
Stanovištvo po polu
pri rođenju 1,06 muškaraca/ženi
ispod 15 godina 1,05 muškaraca/ženi
15 - 64 godina 0,99 muškaraca/ženi
iznad 64 godina 0,62 muškaraca/ženi
U celoj populaciji 0,94 muškaraca/ženi
Očekivana dužina života
U celoj populaciji 74,74 godina
Muškaraca 70,71 godina
Žena 79,03 godina


Po podacima svetske zdravstvene organizacije iz 2003. godine:

  • Očekivana dužina života: Poljska zauzima 28. mesto u Evropi.
  • Očekivana dužina života: Poljska je takođe na 28. mestu u Evropi.

Religija[uredi]

Od Drugog svetskog rata, masovnog preseljenja stanovništva i pomeranja težišta poljske države na zapad, Poljska je gotovo sasvim katolička zemlja. Procentualno, 94,5 stanovništva su rimokatolici, od toga oko 70% aktivni vernici. Oko 1,3% Poljaka su pravoslavni hrišćani, 0,3% su jehovini svedoci, 0,2% su grkokatolici, 0,2% evangelisti. Pre rata je u Poljskoj živela najveća evropska zajednica Jevreja sa oko 3,3 miliona pripadnika, od kojih je većina stradala u holokaustu, a malobrojni preživeli su većinom emigrirali u Izrael. Danas u Poljskoj živi oko 5.000 Jevreja. Već nekoliko vekova u severozapadnoj Poljskoj živi mala zajednica od oko 5.000 Tatara muslimana. Ukupan broj muslimana u Poljskoj je 15-25 hiljada.

Pokojni papa Jovan Pavle II (1920—2005) je izuzetno cenjen u Poljskoj. Pre izbora za papu, on je pod krštenim imenom Karol Vojtila služio kao nadbiskup Krakova i odigrao značajnu političku ulogu u rušenju komunističkog sistema u Poljskoj.

Gradovi Poljske[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Spisak gradova u Poljskoj


Varšava
Varšava
Krakov
Krakov
Lođ
Lođ
Vroclav
Vroclav
Poredak Grad Vojvodstvo Populacija Poznanj
Poznanj
Gdanjsk
Gdanjsk
Ščećin
Ščećin
Bidgošč
Bidgošč
1 Varšava Mazovsko 1.720.398
2 Krakov Malopoljsko 756.183
3 Lođ Lođsko 737.098
4 Vroclav Donješlesko 632.996
5 Poznanj Velikopoljsko 551.627
6 Gdanjsk Pomorsko 456.967
7 Ščećin Zapadnopomorsko 405.606
8 Bidgošč Kujavsko-pomorsko 356.177
9 Lublin Lublinsko 348.450
10 Katovice Šlesko 306.826
11 Bjalistok Podlasko 295.198
12 Gdinja Pomorsko 247.324
13 Čenstohova Šlesko 238.042
14 Radom Mazovsko 222.496
15 Sosnovjec Šlesko 217.638
16 Torunj Kujavsko-pomorsko 205.312
17 Kjelce Svetokriško 203.804
18 Glivice Šlesko 195.472
19 Zabže Šlesko 186.913
20 Bitom Šlesko 181.617
Central Statistical Office population report for 2011


Privreda[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Poljska privreda

Dana 12. septembra 1989, nekadašnji šef pokreta Solidarnost Tadeuš Mazovjecki formirao je prvu nekomunističku vladu Poljske od 1948.

Potpredsednik vlade i ministar finansija bio je Lešek Balcerovic koji je rukovodio prelaskom privrede sa planske na tržišnu. Ovaj plan, poznat pod imenom šok terapija, kontrolisanom hiperinflacijom je uništio dotadašnju poljsku privredu i uveo tržišne uslove. Privredna politika Poljske od tada do danas se zasniva na principima neoliberalizma u privredi.

Posle prve teške faze tranzicije praćene jakom inflacijom, devalvacijom nacionalne valute, zatvaranjem preduzeća i snažnim rastom nezaposlenosti, ova politika je omogućila razvoj i modernizaciju poljske privrede. Do ekonomskog rasta je došlo 1993. kada se povećao i nivo blagostanja, što je dovelo do povećanja potrošnje, niže inflacije i stabilizacije zlote. Povećala se trgovina sa inostranstvom kao i strane investicije.

Poljski privredni rast uzrokovan šok terapijom nastavio se do 1997. kada je stopa nezaposlenosti pala ispod 10%. Posle toga pojavili su se novi ekonomski problemi; stopa nezaposlenosti od 20% je dostignuta 2004, a do 2007. je pala na 12%. Od pristupanja EU veliki broj poljskih radnika je našao zaposlenje na zapadu, naročito na Britanskim ostrvima. Ovaj trend je zaustavljen do 2008.

Termocentrale koje troše ugalj ili lignit stvaraju 94% električne energije Poljske[4].

Privreda u brojkama[uredi]

  • Bruto domaći proizvod (2008) : 666,05 milijardi $[5]
    • privredni rast 2008. : 4,9 %
    • srednji privredni rast 1990—2006 : 4,73 %
    • učešće po sektorima 2003:
      • poljoprivreda-šumarstvo : 3 %
      • građevina : 7 %
      • transport : 7 %
      • industrija : 22 %
      • trgovina i usluge : 56 %
      • ostalo : 5 %
  • stopa inflacije : 3 % (oktobar 2007)
  • prihod po stanovniku : 17.481 $[5] (2008), Varšava - 37.000 $ (2005)
  • stopa nezaposlenosti : 7,3 % (jul 2008), Varšava - 5,7 % (novembar 2005),
  • spoljna trgovina (2004) : 92.720.000.000 $ izvoza i 95.670.000.000 $ uvoza

Najvažniji privredni partner Poljske je Nemačka. Ostali važni privredni partneri su: Francuska, Italija, Rusija, Velika Britanija, Češka, Kina i Holandija.

  • javni dug u odnosu na BDP : 47 % (2005)
  • kamatna stopa : 6,5 % (16. februar 2005)
  • kurs zlote : 1 € = 4,6435 PLN ; 1 $ = 3,6283 PLN (10. april 2009)

Kultura[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Kultura Poljske
Kompozitor Frederik Šopen
Oltar u Bogorodičnoj crkvi u Krakovu

Poljska kultura je pretrpela uticaje i sa istoka i sa zapada. To je vidljivo u poljskoj arhitekturi, folkloru, književnosti i likovnim umetnostima. U Poljskoj su rođeni: papa Jovan Pavle II, fizičar i hemičar Marija Sklodovska Kiri,[6] astronom Nikola Kopernik,[7] kompozitori Frederik Šopen[8][9] i Kšištof Penderecki, slikar Jan Matejko.

Poljski narodni plesovi mazurke i poloneze su u umetničkim obradama stekli veliku popularnost u 19. veku širom Evrope.

Poljska književnost se začela oko 1100.[10] Njeni najsjajniji predstavnici su: Jan Kohanovski, Adam Mickijevič, Henrik Sjenkjevič, Stanislav Vispjanski, Boleslav Prus, Julijus Slovacki, Stanislav Lem, Česlav Miloš i Vislava Šimborska.

Gradovi Poljske ilustruju širok spektar evropskih istorijskih arhitektonskih stilova, od romanike do moderne. Istorijska jezgra Varšave i Krakova su primeri razvoja arhitekture od srednjeg veka, preko renesanse i baroka, i kasnije. U više mesta sačuvane su srednjovekovne tvrđave i građevine, na primer u Torunju i Malborku. Zamošć je primer grada građenog po renesansnom idealu. Barokne crkve postoje u gradovima širom Poljske. Lublinski dvorac pripada pravcu neogotičke arhitekture.

Poljska je zemlja odakle su potekli značajni filmski umetnici: Roman Polanski, Anžej Vajda, Kšištof Kješlovski i Agnješka Holand.

Sport[uredi]

Opštinski stadion u Vroclavu

Fudbal je najpopularniji sport u Poljskoj. Od ostalih sportova, ističu se: atletika, boks, odbojka, rukomet, hokej na ledu i plivanje.

Reference[uredi]

  1. ^ Główny Urząd Statystyczny. Baza Demografia. Ludność. Stan, ruch naturalny i wędrówki ludności w I kwartale 2014 r., stan na 31.03.2014. [1]
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. ^ Maciej Kosiński, Magdalena Wieczorek-Szmal (2007). „Z mroku dziejów. Kultura Łużycka“ (PDF file, direct download 1.95 MB). Muzeum Częstochowskie. Rezerwat archeologiczny (Museum of Częstochowa). pp. 3–4. ISBN 978-83-601281-1-4 Приступљено 9. 1. 2013.. „... kultura łużycka nie tworzyła jednej zwartej całości. Jak się wydaje, jej skład etniczny był niejednorodny.“ 
  4. ^ „Gros pollueur, la Pologne en première ligne des discussions“ Приступљено 05-12-2008. [mrtva veza od 05. 2013.]
  5. ^ a b „Poland“. International Monetary Fund Приступљено 22. 04. 2009.. 
  6. ^ „Maria Sklodowska. La jeunesse“. mariecurie.science.gouv.fr Приступљено 10. 10. 2008.. 
  7. ^ „Nicolaus Copernicus“. www.britannica.com Приступљено 10. 10. 2008.. 
  8. ^ Michałowski (Samson).
  9. ^ Alain (1993).
  10. ^ Koca, B. (2006). „Polish Literature - The Middle Ages (Religious writings)“ Приступљено 10. 12. 2006.. [mrtva veza od 05. 2013.]

Literatura[uredi]

  • Michałowski, Kornel; Samson, Jim. ed. L. Macy. ed. Fryderyk Franciszek Chopin. Grove Music Online. 
  • Alain, Rey (1993). Le petit Robert 2 : (dictionnaire universel des noms propres, alphabétique et analogique). INIST-CNRS, Cote INIST : L 22712: Le Robert, Paris, FRANCE. ISBN 978-2-85036-210-1. 

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :