Prota Matija Nenadović

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Matija Nenadović

{{{opis_slike}}}

Biografija
Datum rođenja 26. februar 1777.
Mesto rođenja Brankovina (Osmansko carstvo, danas Srbija)
Datum smrti 11. decembar 1854.
Mesto smrti Valjevo (Kneževina Srbija)
Narodnost Srbin
Veroispovest Pravoslavac
Politička partija Nestranačka ličnost
Profesija Prota, sveštenik
Mandat(i)
1. predsednik vlade Srbije
27. avgust 1805januar 1807.
Monarh Đorđe Petrović
Prethodnik niko, funkcija uspostavljena
Naslednik Mladen Milovanović

Prota Matija Nenadović ili prota Mateja Nenadović (Brankovina, 26. februar 1777Valjevo, 11. decembar 1854) je bio vojvoda iz Prvog srpskog ustanka, predsednik Praviteljstvujuščeg sovjeta i diplomata.

Biografija[uredi]

Rođen je u Brankovini 1777. godine, u porodici kneza Alekse Nenadovića. Njegovo najznačajnije delo su Memoari koji su napisani na srpskom narodnom jeziku.

Jedan je od organizatora Prvog srpskog ustanka u valjevskom kraju, vojvoda i državnik. Putovao je u Rusiju i s njom uspostavio prve ustaničke veze, i više puta putovao u Austriju radi nabavke oružja i municije. Komandovao je delom ustanika pri oslobođenju Valjeva i Šapca 1804. godine, Karanovca (danas Kraljevo) i Užica 1805. i delom konjice u bici na Mišaru 1806. godine. Od 1805. do 1807. prvi je predsednik Praviteljstvujuščeg sovjeta, a od 1807. do 1811. njegov član, potom tamnavski vojvoda, a sa Lukom Lazarevićem komandant ustaničkih snaga na Drini.

U turskoj ofanzivi protiv Srbije 1813. komandovao je sa Simom Markovićem ustanicima na frontu od Loznice do ušća Drine. Posle pada Srbije prešao je u Austriju i u periodu 1814—1815. nastojao da zainteresuje velike sile za borbu Srbije protiv Turske. Posle izbijanja Drugog srpskog ustanka prešao je u Srbiju, postao valjevski knez i član Narodne kancelarije. Zbog neslaganja sa načinom vladavine kneza Miloša penzionisan je 1832. godine. Član novoosnovanog Državnog sovjeta postao je 1838, ali zbog neslaganja sa knezom Mihajlom morao je 1840. napustiti Srbiju. Posle dolaska Aleksandra Karađorđevića za kneza Srbije 1842. godine postao je državni savetnik; 1844. sa svojim ljudima ugušio je katansku bunu protiv kneževe vlasti; penzionisan je 1852. godine. Umro je u Valjevu, 11. decembra 1854. godine (29. novembra 1854. po julijanskom kalendaru).

Napisao je knjigu svojih sećanja „Memoari“. Njegovi „Memoari“, pored književne vrednosti, predstavljaju dragocen dokument vremena.

Galerija[uredi]

Vidi još[uredi]

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

„Nađemo jednoga seljaka, te nam otesa i načini od lipovine astal i dve klupe; namestimo u jednu sobicu; prostremo jednu maramu na astal, metnemo sveto evanđelije i manastirski krst, i oko toga činimo zasedanije.“

prota Matija, o prvom zasedanju Praviteljstvujuščeg sovjeta, održanoj u manastiru Voljavča
Vikizvornik
Vikizvornik ima izvorni tekst povezan s ovim člankom: