Aluminijum

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Aluminijum,  13Al
Al,13.jpg
Opšta svojstva
Ime, simbol aluminijum, Al
Aluminijum u periodnom sistemu
Vodonik (diatomski nemetal)
Helijum (plemeniti gas)
Litijum (alkalni metal)
Berilijum (zemnoalkalni metal)
Bor (metaloid)
Ugljenik (poliatomski nemetal)
Azot (diatomski nemetal)
Kiseonik (diatomski nemetal)
Fluor (diatomski nemetal)
Neon (plemeniti gas)
Natrijum (alkalni metal)
Magnezijum (zemnoalkalni metal)
Aluminijum (postprelazni metal)
Silicijum (metaloid)
Fosfor (poliatomski nemetal)
Sumpor (poliatomski nemetal)
Hlor (diatomski nemetal)
Argon (plemeniti gas)
Kalijum (alkalni metal)
Kalcijum (zemnoalkalni metal)
Skandijum (prelazni metal)
Titanijum (prelazni metal)
Vanadijum (prelazni metal)
Hrom (prelazni metal)
Mangan (prelazni metal)
Gvožđe (prelazni metal)
Kobalt (prelazni metal)
Nikl (prelazni metal)
Bakar (prelazni metal)
Cink (prelazni metal)
Galijum (postprelazni metal)
Germanijum (metaloid)
Arsen (metaloid)
Selen (poliatomski nemetal)
Brom (diatomski nemetal)
Kripton (plemeniti gas)
Rubidijum (alkalni metal)
Stroncijum (zemnoalkalni metal)
Itrijum (prelazni metal)
Cirkonijum (prelazni metal)
Niobijum (prelazni metal)
Molibden (prelazni metal)
Tehnecijum (prelazni metal)
Rutenijum (prelazni metal)
Rodijum (prelazni metal)
Paladijum (prelazni metal)
Srebro (prelazni metal)
Kadmijum (prelazni metal)
Indijum (postprelazni metal)
Kalaj (postprelazni metal)
Antimon (metaloid)
Telur (metaloid)
Jod (diatomski nemetal)
Ksenon (plemeniti gas)
Cezijum (alkalni metal)
Barijum (zemnoalkalni metal)
Lantan (lantanoid)
Cerijum (lantanoid)
Prazeodijum (lantanoid)
Neodijum (lantanoid)
Prometijum (lantanoid)
Samarijum (lantanoid)
Europijum (lantanoid)
Gadolinijum (lantanoid)
Terbijum (lantanoid)
Disprozijum (lantanoid)
Holmijum (lantanoid)
Erbijum (lantanoid)
Tulijum (lantanoid)
Iterbijum (lantanoid)
Lutecijum (lantanoid)
Hafnijum (prelazni metal)
Tantal (prelazni metal)
Volfram (prelazni metal)
Renijum (prelazni metal)
Osmijum (prelazni metal)
Iridijum (prelazni metal)
Platina (prelazni metal)
Zlato (prelazni metal)
Živa (prelazni metal)
Talijum (postprelazni metal)
Olovo (postprelazni metal)
Bizmut (postprelazni metal)
Polonijum (postprelazni metal)
Astat (metaloid)
Radon (plemeniti gas)
Francijum (alkalni metal)
Radijum (zemnoalkalni metal)
Aktinijum (aktinoid)
Torijum (aktinoid)
Protaktinijum (aktinoid)
Uranijum (aktinoid)
Neptunijum (aktinoid)
Plutonijum (aktinoid)
Americijum (aktinoid)
Kirijum (aktinoid)
Berklijum (aktinoid)
Kalifornijum (aktinoid)
Ajnštajnijum (aktinoid)
Fermijum (aktinoid)
Mendeljevijum (aktinoid)
Nobelijum (aktinoid)
Lorencijum (aktinoid)
Raderfordijum (prelazni metal)
Dubnijum (prelazni metal)
Siborgijum (prelazni metal)
Borijum (prelazni metal)
Hasijum (prelazni metal)
Majtnerijum (nepoznata hemijska svojstva)
Darmštatijum (nepoznata hemijska svojstva)
Rendgenijum (nepoznata hemijska svojstva)
Kopernicijum (prelazni metal)
Nihonijum (nepoznata hemijska svojstva)
Flerovijum (postprelazni metal)
Moskovijum (nepoznata hemijska svojstva)
Livermorijum (nepoznata hemijska svojstva)
Tenesin (nepoznata hemijska svojstva)
Oganeson (nepoznata hemijska svojstva)
B

Al

Ga
magnezijumaluminijumsilicijum
Atomski broj (Z) 13
Grupa, blok grupa 13, p-blok
Perioda perioda 3,
Kategorija   slabi metal
Rel. at. masa (Ar) 26,981538 u
El. konfiguracija [Ne]3s23p1
po ljuskama
2, 8, 3
Fizička svojstva
Boja srebrnobela
Agregatno stanje čvrsto
Tačka topljenja 933,47 K
(660,32 &°C)
Tačka ključanja 2792 K
(2519 °C)
Gustina 2700 kg/m3
Molarna zapremina 10,00×10−3 m3/mol
Toplota fuzije 10,79 kJ/mol
Toplota isparavanja 293,4 kJ/mol
Sp. topl. kapacitet 900 J/(kg·K)
Atomska svojstva
Oksidaciona stanja 3
Osobine oksida amfoterni
Elektronegativnost 1,61 (Poling)
1,47 (Olred)
Energije jonizacije 1: 577,5 kJ/mol
2: 1816,7 kJ/mol
3: 2744,8 kJ/mol
(ostale)
Atomski radijus 125 (118) pm
Kovalentni radijus 118 pm
Kristalna struktura postraničnocentrirana kubična (FCC)
Površinskicentrirana teseralna kristalna struktura za aluminijum
Brzina zvuka 5100 m/s (933 K)
Topl. vodljivost 237 W/(m·K)
Sp. el. vodljivost 37,7×106 S/m
Mosova tvrdoća 2,75
referenceVikipodaci

Aluminijum (Al, lat. aluminium) je metal IIIA grupe. Jedini stabilni izotop mu je27Al.[1]

Aluminijum je treći po rasprostranjenosti od svih elemenata koji se javljaju na površini Zemlje. Izolovao ga je i otkrio 1827. godine Fridrih Veler.

Hemijske osobine[uredi]

Oksidacioni broj aluminijuma je +3, ali se vrlo retko može javiti i sa oksidacinim brojevima +1 i +2. Čist aluminijum na vazduhu polako se oksiduje, prekrivajući se slojem oksida Al2O3, koji štiti od korozije metal koji se nalazi ispod površine.[2] Reaguje sa ključalom vodom istiskujući iz nje vodonik prelazeći u aluminijum-hidroksid. Aluminijum se lako rastvara u jakim bazama(kao na primer natrijum-hidroksid (NaOH) ili kalijum-hidroksid (KOH)) istiskujući vodonik i prelazeći u 2Na[Al(OH)4] : 2Al + 2NaOH + 6H2O → 2Na[Al(OH)4] + 3H2↑. Rastvara se u sonoj i u razblaženoj sumpornoj kiselini istiskujući vodonik, dok reakcija sa koncentrovanom sumpornom i razblaženom azotnom kiselinom teče drugačije - izdvaja se sumpor(IV)oksid i amonijak. Koncentrovana azotna kiselina pasivizira aluminijum.

Primena[uredi]

Zbog njegovih osobina, kao što su mala gustina i velika otpornost na koroziju, legure aluminijuma sa bakrom i molibdenom zvane duraluminijum našle su mnoge primene i koriste se za proizvodnju široke grupe proizvoda - od konzervi do delova za kosmičke brodove. Čist, kristalan aluminijum je krt i lomljiv.

Zbog toga što ima veliki afinitet prema kiseoniku, koristi se u procesu dobijanja metala iz njihovih ruda. Naime, zbog te svoje osobine, istisne metal koji želimo da dobijemo, a sam se veže sa kiseonikom. Takav postupak dobijanja metala se zove aluminotermija.

Jedinjenja[uredi]

Najvažnija jedinjenja aluminijuma su amfoteran aluminijum oksid, i amfoteran aluminijum hidroksid. Aluminijum takođe gradi aluminijumsko-litijumski hidrid LiAlH4 koji se često koristi u organskoj hemiji. Veliki industrijski značaj imaju aluminosilikati, a posebno MAO (metalni aluminosilikat). Glina i ilovača koje se koriste u proizvodnji keramike su složene mešavine aluminijuma i K[AlSi3O8] ili aluminijuma i Na[AlSi3O8].

Najvažnija ruda aluminijuma je boksit iz koje se on uglavnom i dobija.

Biološki značaj[uredi]

Aluminijum nema nikakvog biološkog značaja, mada su neki ljudi alergični na taj metal.

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]