Василије Петровић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Василије III Петровић Његош
Vasilije petrovic.jpg
Василије Петровић
Датум рођења 1709.
Место рођења Његуши
Црна Гора
Датум смрти 10. март 1766.(1766-03-10) (56/57 год.)
Место смрти Петроград
Руска Империја
Митрополит скендеријски и приморски Црне Горе
Године (1750-1766)
Претходник Сава Петровић Његош (1719 — 1735)
Наследник Арсеније Пламенац
Гроб владике Василија у Петрограду. Титула: „Митрополит скендеријски, приморски, све Црне Горе и патријашког трона сербског егзарх”

Василије III Петровић Његош (Његуши, 1709Санкт Петербург, 10. март 1766) је био владика и митрополит црногорски (1750—1766). Владао је заједно са стрицем Савом Петровићем од 1750. до 1766. године. Писац је прве домаће историје Црне Горе.[1]

На предлог митрополита Саве, хиротонисан је 1750. године од стране српског патријарха Атанасија II и од тада је учествовао у вођењу црквених и народних послова. Одржавао је блиске везе са царском Русијом и одиграо значајну улогу у обнови српске државе.

Представници црногорско-османске комисије, у којој су били и владика Василије и требињски капетан Хамза као представник османске власти су 10. јула 1761. утврдили су мир између херцеговачких и црногорских нахија орочен на најмање три године. Договором је била загарантована слобода кретања у оба смјера Црногорцима у нахијама под османском влашћу и султанових поданика у Црној Гори.

Умро је 10. марта 1766. године у Петрограду.[2]

Дела Василија Петровића[уреди]

  • Кратка историја Црне Горе (Кратка историја о Черној Гори) - Москва 1754.
  • Похвала Немањи

Поред наведених познато је да је Василије написао још две кратке црногорске историје које су остале у рукопису. Такође, у историји књижевности је прихваћено мишљење да и његова преписка има извесну литерарну вредност.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Вуковић (1996). стр. 60-61.
  2. ^ Станојевић (1975). стр. 368.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Сава Петровић Његош (1719 — 1735)
Митрополит скендеријски и приморски
17501766.

Наследник:
Арсеније Пламенац