Градска општина Вождовац — разлика између измена
м Враћене измене 87.116.179.89 (разговор) на последњу измену корисника Dungodung ознака: враћање |
Нема описа измене ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
Ред 7: | Ред 7: | ||
| пољопривредна=9 381 |
| пољопривредна=9 381 |
||
| шуме=2 437 |
| шуме=2 437 |
||
| становништво={{increase}} |
| становништво={{increase}} 198.213 |
||
| прираштај=-2.5 |
| прираштај=-2.5 |
||
| насеља=36 |
| насеља=36 |
||
Ред 25: | Ред 25: | ||
| интернет = [http://www.vozdovac.org.rs vozdovac.org.rs] |
| интернет = [http://www.vozdovac.org.rs vozdovac.org.rs] |
||
}} |
}} |
||
'''Општина Вождовац''' је [[Београдске општине|градска општина]] [[Град Београд|Града Београда]]. Заузима површину од 14.864 -{ha}-, на којој према попису из 2011. живи |
'''Општина Вождовац''' је [[Београдске општине|градска општина]] [[Град Београд|Града Београда]]. Заузима површину од 14.864 -{ha}-, на којој према попису из 2011. живи 198.213 становника. |
||
Слава општине Вождовац је [[Андрија Првозвани|Свети Андреј]], [[13. децембар]]. |
Слава општине Вождовац је [[Андрија Првозвани|Свети Андреј]], [[13. децембар]]. |
Верзија на датум 14. јун 2020. у 11:17
Градска општина Вождовац | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Град Београд |
Град | Београд |
Становништво | |
Становништво | 198.213 |
Географске карактеристике | |
Површина | 148 km2 |
Остали подаци | |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Председник општине | Александар Савић (СНС) |
Веб-сајт | vozdovac.org.rs |
Општина Вождовац је градска општина Града Београда. Заузима површину од 14.864 ha, на којој према попису из 2011. живи 198.213 становника.
Слава општине Вождовац је Свети Андреј, 13. децембар.
Историја
Са места на подручју данашње градске општине Вождовац, вожд Карађорђе је повео своје устанике и 1806. први пут ослободио Београд од Турака. У спомен на тај догађај, овај крај је назван Вождово предграђе, да би касније добио име Вождовац. После Другог светског рата општина је названа VI рејон, а 1956. настала је спајањем тадашњих општина Лекино брдо и Вождовац.
Месне заједнице
- Бањица у улици Булевар ЈНА 96
- Горњи Вождовац у улици Јове Илића 89
- Чиновничка колонија у улици Јове Илића 89
- Аутокоманда у улици Боже Јанковића 14
- Доњи Вождовац у улици Боже Јанковића 1
- Тешића купатило у улици Раде Кончара 1а
- Пашино брдо у улици Мијачка 5
- Виногради у улици Ђорђа Кратовца 50
- Шумице у улици Устаничка 125ц
- Душановац у улици Озренска 39
- М. Медаковић у улици Милорада Умљеновића 18
- Сива стена у улици Ванђела Томе 5
- Браће Јерковић у улици Мештровићева 34
- Митрово брдо у улици Заплањска 86
- Кумодраж у улици Војводе Степе 413
- Јајинци у улици Булевар ЈНА 86
- Раковица у улици Булевар ЈНА 30
- Бели Поток у улици Васе Чарапића 48
- Пиносава у улици Трећа нова 37а
- Зуце у улици Четрнаеста нова 5а
- Рипањ у улици Ерчанска 10
- Кумодраж 1 у улици Стара 1
- Кумодраж 2 у улици Кумодрашка 376
- Медаковић 3 у улици Боривоја Стевановића 21
Зелена површина
На територији општине Вождовца неке пољопривредне површине садрже остатке шумских формација. Делови општине који садрже богате флористичке карактеристике су подручје Авале, Миљаковачка шума, Јајиначко-кумодрашке шуме, Баба Велка са Степиним гајом, Бањичка шума и мање шумске формације у речним долинама. Сви поменути шумски комплекси се налазе у непосредној близини насеља, те представљају окосницу за формирање спољашњег шумског појаса Београда, односно зеленог појаса у рубној зони града.[1]
Зелене површине уз ауто-пут и магистрале: зелени коридори општине Вождовац (Булевар ослобођења и Кружни пут) имају важну санитарно-хигијенску функцију којом се утиче на регулацију микроклиматских карактеристика ширег подручја. Структура зеленог коридора од Аутокоманде до Авале је веома богата: дрворед је хомоген, састављен од густо сађених стабала врсте Platanus acerifolia (једно стабло на 6 до 8 m), старост око 25-30 година и висине од око 20 до 20 m. Зеленило Булевара ослобођења допуњено је зеленилом из предбашти породичних кућа, као и парк-шумским комплексом Вождовачки парк и Бањичка шума. Други значајан магистрални правац јесте део Кружног пута чија траса пресеца већи број речних долина (Топчидерска река, Железничка река и Завојничка река). Појас око дела Кружног пута до Крагујевачког пута под Авалом је у потпуности обешумљен са обе стране пута.
Две најзначајније зелене површине градских улица на територији општине Вождовац су: зеленило у Устаничкој улици са двострано и једнострано компонованим стаблима крупнолисне липе и јавора и зеленило у Црнотравској улици са стаблима дивљег кестена (Aesculus hypocastanum) које повезује зелене површине спортског центра Бањица са зеленилом стамбене и рекреативне зоне.[1]
Насеља
Градска насеља:
Приградска насеља:
Сеоска насеља:
Демографија
Према попису становништва из 2002. године општина Вождовац има 151.768 становника. Интензивно повећање становништва од 1960-их до 1980-их година дугује се пре свега досељавању у нова велика стамбена насеља која су тих година грађена у овом делу Београда: Шумице, Коњарник, Браће Јерковић, а затим Бањица, Вељко Влаховић, Кумодраж 2 и Медаковић.[2]
Кретање броја становника
Година | Број становника |
---|---|
1961. | 85.458 |
1971. | 134.206 |
1981. | 159.364 |
1991. | 156.373 |
2002. | 151.768 |
Етничка структура
- Срби - 138.528 (91,28%)
- Црногорци - 1.879 (1,24%)
- Југословени - 1.740 (1,15%)
- Македонци - 902 (0,59%)
- Роми - 820 (0,54%)
- Хрвати - 810 (0,53%)
Спорт
Референце
- ^ а б Мр Драгана Ђапа, Зелени коридори у урбаном пределу (2006), Београд, Задужбина Андрејевић
- ^ Вожедовачке новине бр. 341: Времеплов[мртва веза], pp. 20, мај 2010, приступ 29.6.2013
Литература
- Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.