Градска општина Вождовац — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 87.116.179.89 (разговор) на последњу измену корисника Dungodung
ознака: враћање
Нема описа измене
ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 7: Ред 7:
| пољопривредна=9 381
| пољопривредна=9 381
| шуме=2 437
| шуме=2 437
| становништво={{increase}} 158.213
| становништво={{increase}} 198.213
| прираштај=-2.5
| прираштај=-2.5
| насеља=36
| насеља=36
Ред 25: Ред 25:
| интернет = [http://www.vozdovac.org.rs vozdovac.org.rs]
| интернет = [http://www.vozdovac.org.rs vozdovac.org.rs]
}}
}}
'''Општина Вождовац''' је [[Београдске општине|градска општина]] [[Град Београд|Града Београда]]. Заузима површину од 14.864 -{ha}-, на којој према попису из 2011. живи 158.213 становника.
'''Општина Вождовац''' је [[Београдске општине|градска општина]] [[Град Београд|Града Београда]]. Заузима површину од 14.864 -{ha}-, на којој према попису из 2011. живи 198.213 становника.


Слава општине Вождовац је [[Андрија Првозвани|Свети Андреј]], [[13. децембар]].
Слава општине Вождовац је [[Андрија Првозвани|Свети Андреј]], [[13. децембар]].

Верзија на датум 14. јун 2020. у 11:17

Градска општина Вождовац
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Град Београд
Град Београд
Становништво
Становништво Раст 198.213
Географске карактеристике
Површина 148 km2



Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Александар Савић (СНС)
Веб-сајт vozdovac.org.rs

Општина Вождовац је градска општина Града Београда. Заузима површину од 14.864 ha, на којој према попису из 2011. живи 198.213 становника.

Слава општине Вождовац је Свети Андреј, 13. децембар.

Историја

Са места на подручју данашње градске општине Вождовац, вожд Карађорђе је повео своје устанике и 1806. први пут ослободио Београд од Турака. У спомен на тај догађај, овај крај је назван Вождово предграђе, да би касније добио име Вождовац. После Другог светског рата општина је названа VI рејон, а 1956. настала је спајањем тадашњих општина Лекино брдо и Вождовац.

Месне заједнице

Зелена површина

На територији општине Вождовца неке пољопривредне површине садрже остатке шумских формација. Делови општине који садрже богате флористичке карактеристике су подручје Авале, Миљаковачка шума, Јајиначко-кумодрашке шуме, Баба Велка са Степиним гајом, Бањичка шума и мање шумске формације у речним долинама. Сви поменути шумски комплекси се налазе у непосредној близини насеља, те представљају окосницу за формирање спољашњег шумског појаса Београда, односно зеленог појаса у рубној зони града.[1]

Зелене површине уз ауто-пут и магистрале: зелени коридори општине Вождовац (Булевар ослобођења и Кружни пут) имају важну санитарно-хигијенску функцију којом се утиче на регулацију микроклиматских карактеристика ширег подручја. Структура зеленог коридора од Аутокоманде до Авале је веома богата: дрворед је хомоген, састављен од густо сађених стабала врсте Platanus acerifolia (једно стабло на 6 до 8 m), старост око 25-30 година и висине од око 20 до 20 m. Зеленило Булевара ослобођења допуњено је зеленилом из предбашти породичних кућа, као и парк-шумским комплексом Вождовачки парк и Бањичка шума. Други значајан магистрални правац јесте део Кружног пута чија траса пресеца већи број речних долина (Топчидерска река, Железничка река и Завојничка река). Појас око дела Кружног пута до Крагујевачког пута под Авалом је у потпуности обешумљен са обе стране пута.

Две најзначајније зелене површине градских улица на територији општине Вождовац су: зеленило у Устаничкој улици са двострано и једнострано компонованим стаблима крупнолисне липе и јавора и зеленило у Црнотравској улици са стаблима дивљег кестена (Aesculus hypocastanum) које повезује зелене површине спортског центра Бањица са зеленилом стамбене и рекреативне зоне.[1]

Насеља

Градска насеља:

Приградска насеља:

Сеоска насеља:

Демографија

Према попису становништва из 2002. године општина Вождовац има 151.768 становника. Интензивно повећање становништва од 1960-их до 1980-их година дугује се пре свега досељавању у нова велика стамбена насеља која су тих година грађена у овом делу Београда: Шумице, Коњарник, Браће Јерковић, а затим Бањица, Вељко Влаховић, Кумодраж 2 и Медаковић.[2]

Кретање броја становника

Година Број становника
1961. 85.458
1971. 134.206
1981. 159.364
1991. 156.373
2002. 151.768

Етничка структура

Спорт

Референце

  1. ^ а б Мр Драгана Ђапа, Зелени коридори у урбаном пределу (2006), Београд, Задужбина Андрејевић
  2. ^ Вожедовачке новине бр. 341: Времеплов[мртва веза], pp. 20, мај 2010, приступ 29.6.2013

Литература

Спољашње везе