Липов лад
 |
Липов Лад је један од београдских крајева и једна од 17 звездарских месних заједница.
Име
[уреди | уреди извор]
Крај је добио име по кафани „Липов Лад“ (липов хлад), око које расту липе.
Положај
[уреди | уреди извор]Крај се налази на око 2,5 километра од центра Београда. Границе месне заједнице (МЗ) „Липов Лад“ су: Булевар Краља Александра, раније Револуције (према североистоку и звездарској МЗ „Славујев Поток“ одн. Лиону), ул. Станислава Сремчевића (југоисток, МЗ Врачарско Поље), ул. Војислава Илића (југозапад, општина Врачар одн. крај Црвени Крст) и ул. Брегалничка (северозапад, МЗ Смедеревски Ђерам).
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Крај је углавном стамбени, са вишим зградама и комерцијалним садржајима углавном уз Булевар. Према попису из 2002., МЗ је имала 5162 становника. Крај је углавном изграђен 1960-их, са травњацима, игралиштима и зеленилом између зграда. Кафана „Липов Лад“ (нова зграда), по којој је крај добио име, налази се у западном делу МЗ, уз Булевар.
Крајем 1975. се извештава да је предузеће „Трудбеник” изградило четири солитера у овој месној заједници и да је у току градња петог, од сто станова.[1] Првобитно је планирано да се у овом блоку (Булевар, Врањска, Ст. Сремчевића) изграде музичка школа и биоскоп са 800 места, али извођач је раније током 1975. оценио да за њих не би било довољно корисника; зато су новим планом предвиђени апотека, просторије за друштвену активност, занатски центар и солитер за 40 породица, као и нови ресторан „Липов лад”, изграђен 1978. У насељу „Липов Лад“, шестоспратница А-6 са 48 станова је грађена 1977. Суседна А-5 је предвиђена на углу са Станислава Сремчевића.[2]
Кафана Липов лад је затворена 2025.
Пети Парк
[уреди | уреди извор]Пети Парк или Паркић је мала зелена површина у североисточном куту МЗ, на углу улица Станислава Сремчевића и Деспота Оливера, бивша Тонета Томшича. Градска влада је ту средином 2005. исекла дрвеће због градње тржног центра. Локално становништво је протестовало, желећи да сачува зелену површину, тако да је и полиција морала уредовати. Градска влада је тврдила да је површина била намењена за градњу још 1980-их а да је мини-парк био само привремено решење. Локално становништво је добило подршку осталих Београђана и неких славних личности и рок група. У јануару 2008. звездарска општина је посадила 31 јелу у покушају да очува парк.
