Савинац (Врачар)
Савинац | |
|---|---|
 Булевар ослобођења, поглед ка Славији | |
| Административни подаци | |
| Град | Београд |
| Општина | Врачар |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 48′ 03″ С; 20° 28′ 01″ И / 44.800806° С; 20.466835° И |
  Савинац Савинац на карти Града Београда | |
Савинац је урбано насеље Београда, главног града Србије. Налази се на општини Врачар.
Локација[уреди | уреди извор]
Савинац се налази у западном делу општине и протеже се од трга Славија до Храма Светог Саве. Главне улице у насељу су Светог Саве, Макензијева и Булевар ослобођења. Првобитно се овај назив користио за део града на ком се данас налази Карађорђев парк, али тај део Београда више није у оквиру општине Врачар.
Историја[уреди | уреди извор]
Околина Савинца готово се у потпуности преклапа са насељем Енглезовац. Градња насеља је започела 1880. године, када је шкотски бизнисмен и назарен Франсис Макензи купио велики комад земље у близини (који је на крају постао познат као Енглезовац), раздвојио га на парцеле ради продаје и поклонио комад земље Српској православној цркви за изградњу Храма Светог Саве. Друштво за улепшавање Врачара предложило је београдском Градском већу да 31. марта 1894. године Енглезовац преименује у Савинац. Они су изјавили да је „срамота за српску престоницу да се цео округ зове Енглезовац“ и да је несхватљиво да се национална светиња (Храм Светог Саве) налази на страној имовини.
У ужем смислу, Савинац је само троугласти део између улица Светог Саве на истоку и Булевара ослобођења, који не припада Енглезовцу.[1]
Међутим, назив Савинац постепено је избачен из јавне употребе, а једини остатак тог имена била је кафана Савинац која је затворена почетком 2000-их. Крајем осамдесетих, многе књиге и чланци о „старом Београду“ поново су постали популарни, па је израз Енглезовац, у то време већини људи непознат, поново ушао у употребу, али не и Савинац. Међутим, ни израз Енглезовац, као ни Савинац, није остао у употреби, а већина Београђана и даље овај део града назива Врачар.
Поред кафане Савинац, у овом насељу налазила се и кафана Мала астрономија, основана 1890-их, и кафана Орач, отворена 1948. Обе су се налазиле дуж улице Булевар ослобођења и срушене су 1996. године, а Орач је пресељен у Макензијеву улицу на Чубури.[2]
Историјски гледано, Савинац је представљао географски крај Београда, супротно Калемегдану, део центра Београда на линији Калемегдан - Трг Републике - Теразије - Београђанка - Славија - Савинац, што је била траса трамвајске линије број 1 у првој половини 20. века.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Dragan Perić (20. 5. 2018). „Bilbord "Mala Slavija"” [Billboard "Mala Slavija"]. Politika-Magazin, No. 1077. стр. 28.
- ^ Miloš Lazić (9. 4. 2017), „Legalizacija uspomena”, Politika
- ^ „Kuda ide linija broj 1?”. noizz.rs/. Приступљено 5. 3. 2020.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- https://www.bastabalkana.com/2014/01/vracar-od-mahale-najatraktivnije-opstine-za-stanovanje/
- https://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:779448-BEOGRADSKE-PRICE-Kulturna-istorija-Vracara
.svg)
