Канарево брдо
| Канарево брдо | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Град | Београд |
| Општина | Градска општина Раковица |
| Становништво | |
| — 2002. | 14.842 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44°45′11″ СГШ; 20°27′26″ ИГД / 44.752935° СГШ; 20.457165° ИГДКоординате: 44°45′11″ СГШ; 20°27′26″ ИГД / 44.752935° СГШ; 20.457165° ИГД |
  Канарево брдо Канарево брдо на мапи Града Београда | |
Канарево брдо је насеље у градској општини Раковица, у Београду.
Садржај
Кратак историјат и природа[уреди]
Пре Другог светског рата цело брдо је било у приватном власништву. Оно се налазило на периферији Железничке колоније, имања у власништву извесног рентијера Ђорђа Канаре. Брдо је било ненастањено пре подизања саме колоније и звало се Гољино брдо, а тада је испланирано да се трансформише у мали "вртни град", са данашњом улицом Пере Велимировића као централном, те кућама са двориштем. После рата, насеље је национализовано и порушено.[1] Урбанизација је почела 1946. године, али прве контуре градског насеља су почеле да се назиру тек крајем 60-их година 20. века, кад је изграђено 5 солитера уздуж улице Ивана Мичурина. Убрзо је у саобраћај пуштена и „главна кичма“, Борска улица, па и прва аутобуска линија, 47. Највиша зграда је постала сива петнаестоспратница у центру насеља 70-их година. У новијем делу насеља, ближем Кошутњаку, налази се улица Српских Ударних Бригада, у којој је испостава Дома Здравља Раковица .[2]
Насеље се налази на надморској висини од 107 метара.[1] Канаревим Брдом протиче и један поток, међутим како је насеље грађено, он је измештен испод земље, бетона и асфалта, мада се његови делови и даље могу видети у дворишту ОШ „Иво Андрић“. Више потока са Канаревог Брда, Бањице, Миљаковца, спроведени су цевима до оближње Топчидерске реке.
Практични подаци[уреди]
Превоз[уреди]
Ово насеље је повезано са центром града линијама аутобуса 47 (у другом смеру до Ресника), 48 (у другом смеру до Миљаковца 3) и 59 (у другом смеру до Петловог Брда), Са Вождовцем са једне и Бановим Брдом са друге стране вози се линијом 50, а са Новим Београдом линијом 94. Такође, могуће је отићи и директно у Макиш линијом 54, а средином 2000их је покренута и линија минибуса Е5, која води до Звездаре. У близини се налази и железничка станица у Раковици.
Школе[уреди]
На Канаревом Брду се налазе две основне школе: "Иво Андрић" и "Ђура Јакшић", као и Средња Занатска Школа "Петар Лековић".
Терени и паркови[уреди]
Готово свака зграда је окружена одређеном парковском површином, а такође постоји неколико терена за кошарку,фудбал и тенис. Велики број деце и младих одлази и на терен око Миљаковачког извора, као и у дворишта основних и средње школе.
Снабдевање[уреди]
Снабдевање становника насеља се углавном врши из супермаркета из ланца "Макси", али и са мање зелене пијаце, као и мноштва мањих радњи. Становници неретко набављају намирнице и са пијаца из суседних насеља, као што је Бањица и Видиковац.
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 „Beograd na brdima – II deo”. Архивирано из оригинала на датум 02. 03. 2014. Приступљено 25. 02. 2014. Текст „ (ne)poznate INFOrmacije ” игнорисан (помоћ); Текст „ Beograd na dodir ” игнорисан (помоћ)
- ^ Мапа Дома здравља на Канаревом Брду, Приступљено 8. 4. 2013.
