Канарево брдо

Координате: 44° 45′ 11″ СГШ; 20° 27′ 22″ ИГД / 44.752935° СГШ; 20.456165° ИГД / 44.752935; 20.456165
С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Канарево.
Канарево брдо
Административни подаци
ГрадБеоград
ОпштинаГрадска општина Раковица
Становништво
 — 2011.Пад 11.320
Географске карактеристике
Координате44° 45′ 11″ СГШ; 20° 27′ 22″ ИГД / 44.752935° СГШ; 20.456165° ИГД / 44.752935; 20.456165
Канарево брдо на мапи Града Београда
Канарево брдо
Канарево брдо
Канарево брдо на мапи Града Београда

Канарево брдо је насеље у градској општини Раковица, у Београду.

Кратак историјат[уреди | уреди извор]

Пре Другог светског рата цело брдо је било познато под називом Гољино брдо, јер је било ненастањено. Оно се налазило на периферији Железничке колоније, имања у приватном власништву извесног рентијера Ђорђа Канаре (по коме је касније и добило име). Прве куће у колонији су подигнуте 1927[1], било је испланирано да се цео крај трансформише у мали "вртни град", са данашњом улицом Пере Велимировића као централном, те кућама са двориштем. Избијање сукоба је спречило ове планове. Била је то друга железничка колонија, након оне крај Кошутњака.[2]

После рата, насеље је национализовано и порушено.[3] Урбанизација је почела 1946. године, изградњом неколико нижих зграда наспрам данашње улице Канарево брдо, али прве контуре градске средине су почеле да се назиру тек крајем 60-их година 20. века, кад је изграђено пет солитера уздуж улице Ивана Мичурина. Убрзо је у саобраћај пуштена и „главна кичма“, Борска улица, па и прва аутобуска линија, 47. Највиша зграда је постала сива петнаестоспратница у центру насеља 70-их година. У новијем делу насеља, ближем Кошутњаку, налази се улица Српских Ударних Бригада, у којој је испостава Дома Здравља Раковица .[4]

Географске карактеристике[уреди | уреди извор]

Насеље се налази на надморској висини од 107 метара.[3] На његовој јужној страни се налази насеље Миљаковац 1 (граница је Варешка улица, западно од Борске), на југоистичној Миљаковац 2 (делом је такође граница Варешка улица, источно од Борске; али и плац на коме се налази Основна школа "Иво Андрић"), на североисточној и северној Бањица (граница су Бањички пут и улица Бахтијара Вагабзаде), на северозападној и западној Кошутњак (статистички и административно, део Канаревог брда, иако фактички засебно насеље; граница је улица Српских Ударних Бригада). Западном обалом је насеље оивичено Топчидерском реком, која целу Раковицу дели на два дела. У смеру југозапада се налази Железничка станица Раковица, те недалеко одатле и насеље Раковица. Канаревим Брдом протиче и један поток, међутим како је насеље грађено, он је измештен испод земље, бетона и асфалта, мада су његови делови и даље надземни у дворишту ОШ „Иво Андрић“. Прецизније речено, више потока са Канаревог Брда, Бањице, Миљаковца, спроведени су колекторима до оближње Топчидерске реке.

Седиште месне заједнице се налази у самој улици Канарево брдо, која се протеже од Борске до улице Српских Ударних Бригада.

Практични подаци[уреди | уреди извор]

Превоз[уреди | уреди извор]

Ово насеље је повезано са центром града линијама аутобуса 47 (у другом смеру до Ресника), 48 (у другом смеру до Миљаковца 3) и 59 (у другом смеру до Петловог Брда), Са Вождовцем са једне и Бановим Брдом са друге стране вози се линијом 50, а са Новим Београдом линијом 94. Линија 54 из смера Макиша стаје на Канаревом брду, но не и у супротном смеру.[а] Оближња железничка станица Раковица представља везу са другом, трећом и четвртом линијом БГ Воза, те локалним, регионалним и неколицином међународних железничких веза.

Школе[уреди | уреди извор]

На Канаревом Брду се налазе две основне школе: "Иво Андрић" и "Ђура Јакшић", као и Средња Занатска Школа "Петар Лековић".

Терени и паркови[уреди | уреди извор]

Готово свака зграда је окружена одређеном парковском површином, а такође постоји неколико терена за кошарку, фудбал и тенис. Велики број деце и младих одлази и на терен око Миљаковачког извора, као и у дворишта основних и средње школе.

Енергетика и индустрија[уреди | уреди извор]

Северним ободом насеља, уз границу са Бањицом, налази се фабрика за производњу техничких гасова "Месер-Техногас".[5]

Миљаковачка топлана се налази на миљаковачкој страни Варешке улице, али се користи и за снабдевање Канаревог брда централним грејањем. Док је значајан број зграда на Миљаковцу гасификован и има топловод, то није случај са Канаревим брдом, где велики број приватних кућа нема чак ни централно грејање, те се још увек греје на приватна ложишта, услед чега насеље у току зимских месеци има озбиљне проблеме са загађењем ваздуха.

Снабдевање[уреди | уреди извор]

Снабдевање становника насеља се углавном врши из супермаркета из ланца "Макси", али и са мање зелене пијаце, као и мноштва мањих радњи. Становници неретко набављају намирнице и са пијаца из суседних насеља, као што је Бањица и Видиковац.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Линија 54 из смера Макиша терминира на Миљаковцу 1, пошто претходно направи круг око Канаревог брда улицом Српских Ударних Бригада и Борском. У супротном смеру полази са Миљаковца 1 директно према Раковици.
  1. ^ "Време", 15. август 1937
  2. ^ "Политика", 7. април 1936
  3. ^ а б „Beograd na brdima – II deo”. Архивирано из оригинала на датум 02. 03. 2014. Приступљено 25. 02. 2014.  Текст „ (ne)poznate INFOrmacije ” игнорисан (помоћ); Текст „ Beograd na dodir ” игнорисан (помоћ)
  4. ^ Мапа Дома здравља на Канаревом Брду, Приступљено 8. 4. 2013.
  5. ^ 011info: MESSER TEHNOGAS AD

Спољашње везе[уреди | уреди извор]