Копитарева градина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Копитарева градина
Административни подаци
Град Београд
Општина Стари град
Становништво
Становништво
 — 2002. 22.707
Географске карактеристике
Координате 44°48′57″ СГШ; 20°28′08″ ИГД / 44.815833° СГШ; 20.468889° ИГД / 44.815833; 20.468889Координате: 44°48′57″ СГШ; 20°28′08″ ИГД / 44.815833° СГШ; 20.468889° ИГД / 44.815833; 20.468889
Копитарева градина на мапи Београда
Копитарева градина
Копитарева градина

Копитарева градина је трг у Београду, као и крај града у непосредној околини трга, у општини Стари град.

Положај[уреди]

Копитарева градина се налази у источном делу општине Стари град,[1] на простору ограниченом улицама део улице Џорџа Вашингтона, Хиландарском (леви фронт), део улице Шафариковом, Ђуре Даничића, Јалене Ћетковић,[2] Булеваром деспота Стефана, и самим тргом Копитарева градина. Суседни крајеви града су Јевремовац (на истоку), Палилула (на југоистоку), Трг Републике (на западу) и Дорћол (на северу).

Историја[уреди]

Овај крај града се у почетку звао Митрополитова[3] башта,[4] али је име касније промењено у Копитарева градина, по Јернеју Копитару, словеначком филологу и сараднику Вука Караџића, познатог реформатора српског језика и писма. Подручје је највећим делом урбанизовано у периоду између 1900. и 1914. године.

Одлике[уреди]

Копитарева градина[5] је јединствена у Београду по својим амбијенталним и архитектонским одликама. Крај је урбанизован у првим деценијама 20. века, а свој изглед је углавном задржао до данас. Одликује се низовима ниских, стамбених објеката са двориштима на страни од улице. Стамбени објекти уоквирују озелењен трг и формирају уједначену и мирну амбијенталну целину. У овом амбијенту зграде, поред архитектонских вредности, представљају и меморијалне објекте познатих научника, књижевника, уметника, архитеката и трговаца. Подигнути до Првог светског рата су: Кућа Јована Цвијића, Љубе Стојановића, Лазе Лазаревића, Милана Антоновића, Панте Тадића, Петра Путника, Цветка Савчића, Голштајна, Аћима Марковића, Матерног. У периоду између два светска рата подигнути су објекти већих висина: Атеље Петра Палавичинија, Кућа Олге Јовановић, Кућа Ђорђа Радина, Кућа Андрије Маринковића и других. После Другог светског рата настављена је изградња, али и доградња постојећих објеката. Преовлађујући стилови су класицизам (са академизмом), представљен делима архитекте Сретена Стојановића, и сецесија, чији пример представљају дела Милана Антоновића. Сам трг је релативно изолован од главних путева и нема саобраћајни значај. У Хиландарској улици се налази музеј, спомен кућа Лазе Лазаревића, Хиландарска 7, и Музеј Јована Цвијића у улили Јелене Ћетковић 5.

Као значајна културно-историјска целина, Копитарева градина је проглашена за културно добро заштићено законом 27. децембра 1968. године.[6]

Данашња структура Копитареве градине пружа неравномерну и неуједначену просторну слику као последица деловања нужних историјских противуречности, сама по себи, структура амбијента веома је карактеристична и типичан је пример градске стамбене архитектуре у развоју Београда у првој половини 20. века, који је временом постао изузетак у урбаној конституцији савременог доба.

Референце[уреди]

  1. Историјски архив Београда, фонд Београдске општине
  2. Д. Радојевић. Београд и његове улице. Београд 1966. 
  3. С. Станојевић, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књ. II, Загреб, 1929; Д.Ј. Ранковић, неколико старих и значајних зграда, Митрополотова башта, БОН, 1938, стр. 304; Споменица Саборне цркве 1845-1945, рукопис (Документација Завода за заштиту споменика културе града Београда)
  4. Политика, 20. август 2007, страна 9.
  5. М. Јовановић, Силуете старог Београда, 300 чуда, Београд 1959.
  6. Каталог непокретних културних добара на подручју Града Београда, Приступљено 20. 2. 2017.

Спољашње везе[уреди]