Славујев венац

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Славујев венац
Административни подаци
ГрадБеоград
ОпштинаЗвездара
Географске карактеристике
Координате44°48′53″ СГШ; 20°28′46″ ИГД / 44.814624° СГШ; 20.479346° ИГД / 44.814624; 20.479346Координате: 44°48′53″ СГШ; 20°28′46″ ИГД / 44.814624° СГШ; 20.479346° ИГД / 44.814624; 20.479346
Славујев венац на мапи Града Београда
Славујев венац
Славујев венац
Славујев венац на мапи Града Београда

Славујев венац је градско насеље у Београду, главном граду Србије. Налази се у београдској општини Звездара.

Локација[уреди | уреди извор]

Популација (ист.)
Год.Поп.± %
1981.5.620[1]—    
1991.5.420[2]−3,6%
2002.5.509[3]+1,6%
2011.5.066[4]−8,0%

Славујев венац се налази у најисточнијем делу општине Звездара и представља границу са општином Палилула. Налази се између Улице Светог Николе на северу и Улице Димитрија Туцовића на југу и граничи се са насељима Булбулдер на истоку, Вуков Споменик на југу, Хаџипоповац (на Палилули) на западу и Новим гробљем на северу (и даље Богословија).

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Име је добило по птици славуј, којих је, по свему судећи, било у великом броју на том подручју, јер су и две суседне четврти (Булбудер тур. bülbül и Славујев поток) назване по њима.

Поток који је некада туда пролазио спроведен је под земљу у канализацију. Назван је Славујев поток или Булбулдерски поток и извирао је у близини Клиничко-болничког центра Звездара. Сливао се доле у правцу данашњих улица Димитрија Туцовића, Рузвелтове и Мије Ковачевића, пре него што се уливала у Дунав источно од садашње локације Панчевачког моста.[5]

Мали мост је изграђен преко потока у 19. веку, на месту данашње Рузвелтове улице, на западној граници насеља. Оригинални дрвени мост замењен је каменим 1929. године, а данас постоји модеран надвожњак. Мост је замењен углавном ради лакшег приступа Новом гробљу у Београду. Даље низ Рузвелтову улицу, стари мост је током зиме често био прекривен ледом, па је ту долазило до бројних несрећа.[6]

Првобитно је над потоком саграђен надвожњак (савремени надвожњак је део Рузвелтове улице). Временом, ток је спроведен под земљу, у канализацију, а подвожњак је претворен у саобраћајну конструкцију између улица Димитрија Туцовића и Цвијићеве, формирајући уједначену раскрсницу са Рузвелтовом и успостављајући директну везу између насеља Славујев поток и Хаџипоповац.[7]

Славујев венац је стамбено насеље. Управа града Београда потврдила је 2007. године да насеље остаје предвиђено само за породичне куће, како би могло да задржи историјски изглед. Тиме је спречена изградња солитера и високих зграда.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Osnovni skupovi stanovništva u zemlji – SFRJ, SR i SAP, opštine i mesne zajednice 31.03.1981, tabela 191. Savezni zavod za statistiku (txt file). 1983. 
  2. ^ Stanovništvo prema migracionim obeležjima – SFRJ, SR i SAP, opštine i mesne zajednice 31.03.1991, tabela 018. Savezni zavod za statistiku (txt file). 
  3. ^ Popis stanovništva po mesnim zajednicama, Saopštenje 40/2002, page 4. Zavod za informatiku i statistiku grada Beograda. 26. 7. 2002. 
  4. ^ Stanovništvo po opštinama i mesnim zajednicama, Popis 2011. Grad Beograd – Sektor statistike (xls file). 23. 4. 2015. 
  5. ^ Dragana Jokić Stamenković (28. 5. 2011), „Beograd na dvesta sputanih voda”, Politika 
  6. ^ Svetlana Brnović Mitić (15—16. 2. 2019). „Крај Београда у којем су успевали славуји и фудбалери” [Neighborhood of Belgrade which thrived in nightingales and footballers]. Politika. 
  7. ^ Dragan Perić (29. 4. 2018). „Политикин времеплов - Београдски потоци” [Politikaćs chronicle - Streams of Belgrade]. Politika-Magazin, No. 1074. стр. 29. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]