Индија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Координате: 21° 07' 32„ СГ Ш, 78° 18' 38“ ИГД


Застава	Грб

крилатица: Сатyамēва Јаyатē (Санскрит: Само Истина Побеђује)

Химна
Јана-Гана-Мана

Главни град

Њу Делхи

Службени језик Влада користи хинди и енглески, док су по уставу званична 23 језика: асамски, бенгалски, бодо, гуџарати, догри, енглески, канада, кашмири, конкани, маитхили, малајалам, манипури, марати, непалски, орија, панџаби, санскрит, сантали, синди, тамилски , телугу, урду, хинди

Председник: Пратиба Патил

Премијер: Манмохан Синг

Независност: 15. августа, 1947

Површина

- Укупно 3.287.260 km² (7.)

- Вода (%) 9,56

Становништво

- 2008. 1.132,446.000 (2.)

- Густина 329/km²

Валута Индијска рупија (100 паисеа)

Временска зона UTC +5:30

Интернет домен

.in

Позивни број +91

Индија је држава у Азији. Главни град је Њу Делхи. Индија се налази у Јужној Азији и заузима њен највећи део, тако да се цела Јужна Азија често назива „Индијски потконтинент“.

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Индије

Индија се граничи са Пакистаном на западу, на северу са Непалом, Кином и Бутаном и са Бангладешом и Мјанмаром на истоку. Она је седма по површини земља на свету.

Индијске обале, дуге преко 7000 километара, запљускују Арапско море и Бенгалски залив, што су делови Индијског океана. Јужни део Индије представља, по облику троугласта, висораван Декан. На северу су широке равнице сливова река Ганг и Брамапутра. Даље ка северу су планине Хималаји.

Услед огромне површине, Индија има разноврстан биљни и животињски свет, различите климатске услове и географске терене.

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Индије

Своје име Индија дугује старом персијском називу реке Инд - Синду. По уставу, држава се може називати и по свом називу у хинди језику Барат (भारत). Неке групе, нарочито муслимани, користе назив Хиндустан.

Индија је имала значајну улогу у историји човечанства, јер је била место где се развијала једна од четири највеће старе цивилизације, центар великих трговинских путева и великих царевина. У њој су се развиле три велике религије - будизам, ламаизам и хиндуизам, а и ислам је оставио неизбрисив траг.

Цртежи из каменог доба на стенама у држави Мадја Прадеш су најстарији докази људске активности у Индији. Остаци првих насеља стари су 9000 година. Прва цивилизација у долини реке Инд, ведска цивилизација, имала је свој врхунац између година 2600 п. н. е. и 1900 п. н. е. По неким теоријама, око 1500. п.н.е, аријевска племена су се из централне Азије преселила у Индију и преузела доминацију.

Од 6-ог века п. н. е., верске реформе доводе до процвата будизма и џанаизма. Хиндуизам се развија из ведске културе.

Таџ Махал у Агри је најпознатији споменик Индије

У првом миленијуму постојало је мноштво краљевина у Индији. Династија Маруја дала је будистичког владара Ашока, филозофа и реформатора, који за Индијце има готово митски статус. Династија Гупта је доминирала у периоду познатом као „Златно доба Индије“. Наука, уметност, литература, математика, астрономија и филозофија су све доживеле велики напредак под покровитељством ових владара.

Током другог миленијума нове ере, велики делови Индије потпадају под власт муслимана, прво Султаната у Делхију, а касније Могулског царства. Процењује се да је од 1000-1525 убијено 80 милиона Индуса.

У осамнаестом веку Индију је колонизовала Британска империја и прогласила Индијско царство 1877, под својим монархом као сувереном. Француска и Португал су задржале своје мање колонијалне испоставе. После дуге борбе за независност, под вођством Махатме Гандија, Џавахарлал Нехруа, и других, Индија је 1947. године постала независна држава.

[уреди] Друштво

Индија је друга земља по броју становника у свету јер у њој живи преко милијарду људи. У Индији постоји двадесет два званична језика који се говоре у различитим регионима. Међу њима су Хинди и Енглески језик, који су и службени језици државе. У Индији већина становника живи у веома оскудним условима (чак 70%). Индија се споро развијала и била је углавном пољопривредно оријентисана држава. Данас је постала место модерног бизниса и високе технологије. Од 1974. Индија се декларише као земља која има атомску бомбу.

[уреди] Државна управа

За више информација погледајте Индијске државе и територије

По уставу Индије, она је суверена, социјалистичка, секуларна и демократска република. Индија има федерално државно уређење са дводомним парламентом.

Административно, Индија се дели на двадесет и осам држава и седам територија. Све оне се даље деле на дистрикте.

Државе и територије Индије, са бројем дистрикта
Државе
#	Држава	дис.	#	Држава	дис.

1	Андра Прадеш	23	15	Махараштра	35
2	Аруначал Прадеш	15	16	Манипур	9
3	Асам	23	17	Мегхалаја	7
4	Бихар	37	18	Мизорам	8
5	Чатисгар	16	19	Нагаланд	8
6	Гоа	2	20	Пенџаб	19
7	Гуџарат	25	21	Ориса	30
8	Харајана	19	22	Раџастан	32
9	Химачал Прадеш	12	23	Сиким	4
10	Џаму и Кашмир	14	24	Тамил Наду	30
11	Џарканд	22	25	Трипура	4
12	Карнатака	27	26	Утар Прадеш	70
13	Керала	14	27	Утаранчал	13
14	Мадја Прадеш	48	28	Западни Бенгал	18

Територије
#	Територија	дис.	#	Територија	дис.
А	Андамани и Никобари	2	Е	Лакадиви	1
Б	Територија Чандигар	1	Ф	Делхи	9
Ц	Дадра и Нагар Хавели	1	Г	Територија Пондишери	4
D	Даман и Диу	1