Banatski ustanak

Mapa ustanka:
žuto – šira teritorija obuhvaćena ustankom
crveno – gradovi i naselja koje su zauzeli ustanici

Banatski ustanak iz 1594. godine je bio jedan od tri najveća ustanka u srpskoj istoriji i najveći ustanak pre Prvog srpskog ustanka. Srbi u oblasti Banata (tada u sastavu osmanskog Temišvarskog pašaluka) su 1594. godine, tokom Dugog rata, započeli veliki ustanak protiv turske vlasti. Centar ustanka je bio oko Vršca, a njegov vođa je bio Teodor Nestorović, episkop Vršca. Druge dve vođe ustanka su bili ban Sava i vojvoda Velja Mironić.

Pozadina

Novi bosanski paša Hasan-paša Predojević je odmah po dolasku na funkciju krenuo u pohod i 1592. zauzeo Bihać i stvorio novi istoimeni sandžak. Predojević je 1593. krenuo u opsadu Siska, ali ga je prikupljena habzburška vojska teško porazila, a i on sam je poginuo.

Na pritisak janičara, Porta je krajem 1593. godine zauzela Vesprem, a pao je nakratko i Sisak. Ovim je otpočeo Dugi (ili Petnaestogodišnji) rat (1593—1606).

Ustanak

Banatski ustanak
Deo Srpsko-turskog rata
Srpski ustanici su nosili zastave sa likom Svetog Save
Vreme mart — 10. jul 1594. Mesto Temišvarski pašaluk, današnji Banat Ishod Turska pobeda
Sukobljene strane
Srpski ustanici	Otomansko Carstvo
Komandanti i vođe
Teodor Nestorović Sava Temišvarac	Kodža Sinan-paša

Sitniji uspesi austrijske vojske u proleće 1594. su pokolebali turske vazalne kneževe, a Srbima u Banatu pružili priliku da podignu ustanak. Ustanak je počeo upadima srpskih hajduka iz Erdelja, koji su proterali tursku vojsku iz Vršca i okoline. Tokom opsade Vršca, odigrao se megdan između turskog zapovednika Ali-bega i srpskog četovođe Janka Lugošana Halabure, u kom je Janko Halabura pobedio. Ispočetka su to bili sitniji napadi, ali zatim je Petar Majzaš spalio Vršac. Glavne turske snage su bile zauzete na severu braneći Ostrogon, pa su ustanici osvojili i Bečkerek, Bečej, Titel i Lipovu i razbili nekoliko manjih turskih vojski (zbog silnih poraza smenjena su dvojica temišvarskih paša). Srpski ustanici su nosili zastave sa likom svetog Save. Sinan-paša, koji je predvodio tursku vojsku, je naredio da se donese zelena zastava Muhameda iz Damaska da bi je suprotstavio zastavi Srba. Sinan-paša je takođe naredio da se kao čin odmazde spale posmrtni ostaci svetog Save.

Simulacija ustanka

Erdeljski knez Sigismund Batori je ustanicima tajno doturao pomoć, ali kako nije uspeo da nagovori svoju skupštinu staleža da se okrene protiv Turaka, odbio je da reaguje na proglašenje za srpskog kralja. Batori se ipak opredelio da ostane lojalan vazalni kralj turskog sultana. Pošto je poslata austrijska vojska pod komandom Ferenca Balaša poražena i pošto je popustio pritisak na glavnom bojištu, spojile su se vojske budimskog i temišvarskog paše i razbile Srbe kod Bečkereka. U ovoj odlučujućoj bici 4.300 ustanika je pokušalo da se suprotstavi osmanlijama koji su imali vojsku od 36.000 ljudi. Do kraja jula 1594. ceo Banat je ponovo pokoren. Mnogo srpskih izbeglica je pobeglo u Erdelj, gde su stvorili novu episkopiju. Međutim, pošto je oblast Banata nakon propasti ustanka postala pusta, što nije odgovaralo turskim vlastima kojima je bilo potrebno stanovništvo na ovoj plodnoj zemlji, vlasti su obećale milost svakome ko se vrati. Srbi su se vratili, ali se milost nije odnosila na vođu ustanka, episkopa Teodora Nestorovića, koji je živ odran.

Istorijski značaj

Ustanak banatskih Srba je najveći ustanak stanovništva Panonske nizije protiv osmanske vlasti, iako nije mogao da dobije ozbiljnu podršku ugarskih velmoža.

Nakon proterivanja Osmanlija iz Banata u 18. veku, mnogi potomci izbeglih Srba su se iz Erdelja i okolnih teritorija vratili u postojbinu svojih predaka. Njihovi potomci i danas nose prezimena koja podsećaju na prebivališta njihovih izbeglih predaka (Erdeljan, Krišan, Fratucan, itd).

Literatura

• Ivić, Aleksa (1929). Istorija Srba u Vojvodini. Novi Sad: Matica Srpska. 
• Popović, Dušan J. (1957). Srbi u Vojvodini. knj. 1: Od najstarijih vremena do Karlovačkog mira 1699. Novi Sad: Matica srpska. 
• Ković, Miloš (2020). „Ustaničko nasleđe srpske crkve (1594-1941): Prilog istraživanju odnosa između crkve i države”. Osam vekova autokefalije Srpske pravoslavne crkve. 1. Beograd: Pravoslavni bogoslovski fakultet. str. 273—287. 
• Samardžić, Radovan (1993). „Srbi u ratovima Turske do 1683”. Istorija srpskog naroda. 3 (1). Beograd: Srpska književna zadruga. str. 115—424. 
• Sotirović, Vladislav B. (2011). „The Serbian Patriarchate of Peć in the Ottoman Empire: The First Phase (1557-94)” (PDF). Serbian Studies: Journal of the North American Society for Serbian Studies. 25 (2): 143—169. 
• Tomić, Jovan N. (1903). Pećki patrijarh Jovan i pokret hrišćana na Balkanskom poluostrvu: 1592-1614. Zemun. 
• Ćirković, Sima (1996). „Ustanak banatskih Srba”. Rad Muzeja Vojvodine. 37-38 (1995-1996): 239—245. 
• Ćirković, Sima (2004). Srbi među evropskim narodima. Beograd: Equilibrium. 
• Šuletić, Nebojša (2008). „Ustanak u Banatu 1594”. Enciklopedija srpskog naroda. Beograd: Zavod za udžbenike. str. 1185. 

Spoljašnje veze

• Vladislav Vulović, Prvi srpski ustanak - Ustanak Srba u Banatu 1594. godine
• Tribina „Ustanak Srba u Banatu 1594. godine“
• FELjTON - BARJAK SA LIKOM SVETOG SAVE: Nasuprot turskoj islamizaciji bilo je rimokatoličko unijaćenje, Miloš Ković, Novosti 27. 02. 2022.