Јужноафричка Република — разлика између измена

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
После расправе
ознака: враћена измена
м патрола
ознака: поништење
Ред 1: Ред 1:
{{Разликовати|Јужноафричка Република (Трансвал)}}
{{Разликовати|Јужноафричка Република (Трансвал)}}
{{Преусмери|Јужна Африка|друге употребе|Јужна Африка (вишезначна одредница)}}
{{Преусмери|Јужна Африка (држава)|друге употребе|Јужна Африка (вишезначна одредница)}}
{{преместити|Јужна Африка}}
{{Инфокутија држава
{{Инфокутија држава
| име државе = {{collapsible list
| име државе = {{collapsible list
Ред 19: Ред 20:
| {{native name|zu|{{small|iRiphabhuliki yaseNingizimu Afrika}}|fontsize=68%}}
| {{native name|zu|{{small|iRiphabhuliki yaseNingizimu Afrika}}|fontsize=68%}}
}}
}}
| име генитив = Јужне Африке
| име генитив = Јужноафричке Републике
| положај = Location South Africa AU Africa.svg
| положај = Location South Africa AU Africa.svg
| застава = Flag_of_South_Africa.svg
| застава = Flag_of_South_Africa.svg
Ред 108: Ред 109:
| напомене =
| напомене =
}}
}}
'''Јужна Африка''', званично '''Република Јужна Африка''' или '''Јужноафричка Република''' (скраћено '''ЈАР'''), [[држава]] је на крајњем југу [[Африка|Африке]].<ref>{{cite web|url=http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm |title = United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications |publisher=Millenniumindicators.un.org |date=|accessdate=14. 10. 2017.}}</ref> Налази се на јужној ивици Африке и [[граница (географија)|граничи]] се са [[Намибија|Намибијом]], [[Боцвана|Боцваном]], [[Зимбабве]]ом, [[Мозамбик]]ом и [[Есватини]]јем. Мала држава [[Лесото]] је [[енклава и ексклава|у потпуности обухваћена]] јужноафричком [[Територија|територијом]]. Површина Јужне Африке износи 1.221.000 -{[[Квадратни километар|km²]]}-. По површини, Јужна Африка је 25. држава у [[свет]]у, а 9. на [[континент]]у. Према процени из јула 2015, Јужна Африка има 54.960.000 становника.<ref name="popis2015" /> [[Главни град]]ови Јужне Африке су [[Преторија]], [[Блумфонтејн]] и [[Кејптаун]],{{напомена|У [[Преторија|Преторији]] се налази седиште [[Влада Јужне Африке|владе]], Блумфонтејн је седиште врховне [[Судска власт|судске власти]], док се у Кејптауну налази [[скупштина|парламент]].}} док је највећи град [[Јоханезбург]].
'''Јужноафричка Република''' (скраћено '''ЈАР'''), званично '''Република Јужна Африка''' (краће '''Јужна Африка'''), [[држава]] је на крајњем југу [[Африка|Африке]].<ref>{{cite web|url=http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm |title = United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications |publisher=Millenniumindicators.un.org |date=|accessdate=14. 10. 2017.}}</ref> Налази се на јужној ивици Африке и [[граница (географија)|граничи]] се са [[Намибија|Намибијом]], [[Боцвана|Боцваном]], [[Зимбабве]]ом, [[Мозамбик]]ом и [[Есватини]]јем. Мала држава [[Лесото]] је [[енклава и ексклава|у потпуности обухваћена]] јужноафричком [[Територија|територијом]]. Површина Јужне Африке износи 1.221.000 -{[[Квадратни километар|km²]]}-. По површини Јужноафричка Република је 25. држава у [[свет]]у, а 9. на [[континент]]у. Према процени из јула 2015. Јужноафричка Република има 54.960.000 становника.<ref name="popis2015" /> [[Главни град]]ови Јужноафричке Републике су [[Преторија]], [[Блумфонтејн]] и [[Кејптаун]],{{напомена|У [[Преторија|Преторији]] се налази седиште [[Влада Јужноафричке Републике|владе]], Блумфонтејн је седиште врховне [[Судска власт|судске власти]], док се у Кејптауну налази [[скупштина|парламент]].}} док је највећи град [[Јоханезбург]].


Најстарији становници Јужне Африке су племена [[Хотентоти|Хотентота]] и [[Бушмани|Бушмана]]. [[Банту народи|Банту]] народи су се доселили око 1000. године. Године 1652. [[Холанђани]] су основали колонију на [[Рт добре наде|Рту добре наде]], данашњи град Кејптаун. Године 1795. [[Краљевство Велика Британија|британска]] војска освојила је Рт добре наде и Кејптаун. Холандско ([[бури|бурско]]) становништво 1830. године се колективно иселило на север и основало [[бурске републике]] које су Британци анектирали 1902. године после [[Други бурски рат|Другог бурског рата]]. Британске колоније су се 1910. године ујединиле у [[Јужноафричка Унија|Јужноафричку Унију]], која је стекла независност и иступила из [[Комонвелт]]а 1961. године. Током 20. века главни проблем Јужне Африке је било питање премоћи белог становништва над црначком већином. Политика [[апартхејд]]а је званично уведена 1948. После година међународног притиска и унутрашњег незадовољства, апартхејд је укинут 1990. године. На изборима 1994. [[Нелсон Мандела]] је изабран за првог црног председника државе.
Најстарији становници Јужне Африке су племена [[Хотентоти|Хотентота]] и [[Бушмани|Бушмана]]. [[Банту народи|Банту]] народи су се доселили око 1000. године. Године 1652. [[Холанђани]] су основали колонију на [[Рт добре наде|Рту добре наде]], данашњи град Кејптаун. Године 1795. [[Краљевство Велика Британија|британска]] војска освојила је Рт добре наде и Кејптаун. Холандско ([[бури|бурско]]) становништво 1830. године се колективно иселило на север и основало [[бурске републике]] које су Британци анектирали 1902. године после [[Други бурски рат|Другог бурског рата]]. Британске колоније су се 1910. године ујединиле у [[Јужноафричка Унија|Јужноафричку Унију]], која је стекла независност и иступила из [[Комонвелт]]а 1961. године. Током 20. века главни проблем Јужне Африке је било питање премоћи белог становништва над црначком већином. Политика [[апартхејд]]а је званично уведена 1948. После година међународног притиска и унутрашњег незадовољства, апартхејд је укинут 1990. године. На изборима 1994. [[Нелсон Мандела]] је изабран за првог црног председника државе.


Јужна Африка је један од оснивача [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]] и [[Афричка унија|Афричке уније]]. Привреда Јужне Африке је најснажнија на афричком континенту са модерном инфраструктуром. Главни производи ове државе су [[злато]] и [[дијамант]]и.
Јужноафричка Република је један од оснивача [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]] и [[Афричка унија|Афричке уније]]. Привреда Јужне Африке је најснажнија на афричком континенту са модерном инфраструктуром. Главни производи Јужноафричке републике су [[злато]] и [[дијамант]]и.


== Географија ==
== Географија ==
{{главни чланак|Географија Јужне Африке}}
{{главни чланак|Географија Јужноафричке Републике}}
=== Положај ===
=== Положај ===
[[Датотека:South Africa extremes.jpg|мини|десно|250п|Крајње тачке Јужне Африке]]
[[Датотека:South Africa extremes.jpg|мини|десно|250п|Крајње тачке Јужноафричке Републике]]
Јужна Африка је смештена на крајњем југу [[Африка|афричког континента]]. Држава излази на два океана — [[Атлантски океан|Атлантски]] и [[Индијски океан|Индијски]]. Протеже се правцем запад—исток између 16° 31’ и 33° источне географске дужине. Најзападнија тачка се налази у пограничном граду [[Александер Беј]] на ушћу реке [[Орање]], а најисточнија тачка на обали Индијског океана на граници с [[Мозамбик]]ом у близини залива Коси. Правцем север—југ протеже се између 22° 20′ и 34° 50′ северне географске ширине.<ref>Атлас Африке. стр. 40—41</ref> Најсевернија тачка се налази на десној обали реке [[Лимпопо (река)|Лимпопо]] на граници с [[Зимбабве]]ом у близини пограничног зимбабвеанског града [[Бајтбриџ]]а, док се најјужнија тачка налази на [[Иглени рт|Игленом рту]], који је уједно и најјужнија тачка афричког континента.
Јужноафричка Република је смештена на крајњем југу [[Африка|афричког континента]]. Држава излази на два океана — [[Атлантски океан|Атлантски]] и [[Индијски океан|Индијски]]. Протеже се правцем запад—исток између 16° 31’ и 33° источне географске дужине. Најзападнија тачка се налази у пограничном граду [[Александер Беј]] на ушћу реке [[Орање]], а најисточнија тачка на обали Индијског океана на граници с [[Мозамбик]]ом у близини залива Коси. Правцем север—југ протеже се између 22° 20′ и 34° 50′ северне географске ширине.<ref>Атлас Африке. стр. 40—41</ref> Најсевернија тачка се налази на десној обали реке [[Лимпопо (река)|Лимпопо]] на граници с [[Зимбабве]]ом у близини пограничног зимбабвеанског града [[Бајтбриџ]]а, док се најјужнија тачка налази на [[Иглени рт|Игленом рту]], који је уједно и најјужнија тачка афричког континента.


Укупна дужина граница Јужне Африке са другим државама износи 4.862-{km}-.<ref name="CIAWF">{{Cite web|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/sf.html|title=CIA - The World Fact Book — South Africa|access-date=23. 04. 2010|archive-date=21. 06. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200621164208/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/sf.html|url-status=dead}}</ref> Од запада према истоку граничи се са [[Намибија|Намибијом]] (967-{km}-), [[Боцвана|Боцваном]] (1.840-{km}-), Зимбабвеом (225-{km}-), Мозамбиком (491-{km}-) и [[Есватини|Свазилендом]] (430-{km}-).<ref name="CIAWF"/> Мала држава [[Лесото]] је у потпуности окружена јужноафричком територијом (909-{km}-).<ref name="CIAWF"/>
Укупна дужина граница износи 4.862 -{km}-.<ref name="CIAWF">{{Cite web|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/sf.html|title=CIA - The World Fact Book — South Africa|access-date=23. 04. 2010|archive-date=21. 06. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200621164208/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/sf.html|url-status=dead}}</ref> Од запада према истоку граничи се са [[Намибија|Намибијом]] (967 -{km}-), [[Боцвана|Боцваном]] (1.840 -{km}-), Зимбабвеом (225 -{km}-), Мозамбиком (491 -{km}-) и [[Есватини|Свазилендом]] (430 -{km}-).<ref name="CIAWF"/> Мала држава [[Лесото]] је у потпуности окружена јужноафричком територијом (909 -{km}-).<ref name="CIAWF"/>


=== Геологија ===
=== Геологија ===
Геолошка историја Јужне Африке је комплексна. На њеном се подручју налазе неке од најстаријих стена на [[Земља|Земљи]], које датирају од пре 3,7 милијарди година из доба [[прекамбријум]]а.<ref name="GeolOv">[https://web.archive.org/web/20110928105453/http://www.fdi.net/documents/WorldBank/databases/safrica/geoscience/minerals.htm -{fid.net: A Guide to the Minerals Industry of South Africa — Mineral Sector Overview}-] {{en}}</ref><ref name="ShCa">[http://www.showcaves.com/english/za/Geology.html -{showcaves.com — Geology of South Africa}-] {{en}}</ref> [[Кратон Капвал]], који обухвата средишњи и североисточни део земље је језгро око којег су се развијале остале геолошке формације.<ref name="GeolOv"/> Највећим делом га изграђују [[гнајс]]еви и [[гранит]]оиди [[Архаик|архајске]] старости, а мањим делом [[Зелени шкриљац|зелени шкриљци]]. За настанак структура у тим стенама услед наглог хлађења [[Лава|лаве]] били су потребни другачији [[Земљина атмосфера|атмосферски]] услови од данашњих, те нам оне омогућују реконструкцију састава атмосфере од пре 3 милијарде година.<ref name="GeolOv"/><ref name="ShCa"/> Такође, могу се пронаћи и мафитне до ултрамафитне вулканске секвенције стена.<ref name="ShCa"/> [[Зелени шкриљци]] садрже велике количине [[Злато|злата]], [[антимон]]а, [[гвожђе|гвожђа]], [[Бакар|бакра]], [[азбест]]а, [[талк]]а, [[Жива|живе]] итд, док гнајсеви и гранитоиди нису толико богати минералним рудама, али садрже [[корунд]], [[графит]], те злато у траговима.<ref name="GeolOv"/>
Геолошка историја Јужноафричке Републике је комплексна. На њеном се подручју налазе неке од најстаријих стена на [[Земља|Земљи]], које датирају од пре 3,7 милијарди година из доба [[прекамбријум]]а.<ref name="GeolOv">[https://web.archive.org/web/20110928105453/http://www.fdi.net/documents/WorldBank/databases/safrica/geoscience/minerals.htm -{fid.net: A Guide to the Minerals Industry of South Africa — Mineral Sector Overview}-] {{en}}</ref><ref name="ShCa">[http://www.showcaves.com/english/za/Geology.html -{showcaves.com — Geology of South Africa}-] {{en}}</ref> [[Кратон Капвал]], који обухвата средишњи и североисточни део земље је језгро око којег су се развијале остале геолошке формације.<ref name="GeolOv"/> Највећим делом га изграђују [[гнајс]]еви и [[гранит]]оиди [[Архаик|архајске]] старости, а мањим делом [[Зелени шкриљац|зелени шкриљци]]. За настанак структура у тим стенама услед наглог хлађења [[Лава|лаве]] били су потребни другачији [[Земљина атмосфера|атмосферски]] услови од данашњих, те нам оне омогућују реконструкцију састава атмосфере од пре 3 милијарде година.<ref name="GeolOv"/><ref name="ShCa"/> Такође, могу се пронаћи и мафитне до ултрамафитне вулканске секвенције стена.<ref name="ShCa"/> [[Зелени шкриљци]] садрже велике количине [[Злато|злата]], [[антимон]]а, [[гвожђе|гвожђа]], [[Бакар|бакра]], [[азбест]]а, [[талк]]а, [[Жива|живе]] итд, док гнајсеви и гранитоиди нису толико богати минералним рудама, али садрже [[корунд]], [[графит]], те злато у траговима.<ref name="GeolOv"/>


Трошењем Капвалског кратона и каснијим таложењем седимената формирани су седиментацијски базени, који припадају најбогатијим јужноафричким изворима минералних сировина.<ref name="GeolOv"/> Седименти супергрупе Витватерсранд садрже највеће залихе злата на свету, таложене пре 3,074 до 2,714 милијарди година, а налазе се јужно од [[Јоханезбург]]а.<ref name="GeolOv"/> У исто време су се таложили и седименти супергрупе Понгола, као и групе Питерзбург, који такође садрже злато, али у мањим количинама.<ref name="GeolOv"/>
Трошењем Капвалског кратона и каснијим таложењем седимената формирани су седиментацијски базени, који припадају најбогатијим јужноафричким изворима минералних сировина.<ref name="GeolOv"/> Седименти супергрупе Витватерсранд садрже највеће залихе злата на свету, таложене пре 3,074 до 2,714 милијарди година, а налазе се јужно од [[Јоханезбург]]а.<ref name="GeolOv"/> У исто време су се таложили и седименти супергрупе Понгола, као и групе Питерзбург, који такође садрже злато, али у мањим количинама.<ref name="GeolOv"/>
Ред 134: Ред 135:
Стеновити [[Кару басен]] заузима око две трећине површине Јужноафричке Републике, а углавном је грађен од флувијалних седимената, [[Угаљ|угља]], [[Шкриљац|шкриљца]] и [[пешчар]]а.<ref name="GeolOv"/><ref name="VEG380">Велика енциклопедија географије. стр. 380—381</ref> Такође, базен Кару прекривају и велики изливи базних и киселих лава, чије је изљевање претходило фрагментацији [[суперконтинент]]а [[Гондвана|Гондване]], која се догодила крајем [[Јура|јуре]], пре око 200 милиона година. Интензиван магматизам који је пратио фрагментацију довео је до стварања великих кимберлистских интрузија.<ref name="GeolOv"/>
Стеновити [[Кару басен]] заузима око две трећине површине Јужноафричке Републике, а углавном је грађен од флувијалних седимената, [[Угаљ|угља]], [[Шкриљац|шкриљца]] и [[пешчар]]а.<ref name="GeolOv"/><ref name="VEG380">Велика енциклопедија географије. стр. 380—381</ref> Такође, базен Кару прекривају и велики изливи базних и киселих лава, чије је изљевање претходило фрагментацији [[суперконтинент]]а [[Гондвана|Гондване]], која се догодила крајем [[Јура|јуре]], пре око 200 милиона година. Интензиван магматизам који је пратио фрагментацију довео је до стварања великих кимберлистских интрузија.<ref name="GeolOv"/>


Током [[креда]] и [[кенозоик]]а у неким од новоформираних базена уздуж обале дошло је до таложења [[Нафта|нафтоносних]] седимената, по чему је посебно важно подручје залива Мосел. Танки слој кенозојских седимената се може наћи и у деловима [[Северни Кејп|Северног Кејпа]] и [[Северозападна покрајина (Јужна Африка)|Северозападне покрајине]].<ref name="GeolOv"/>
Током [[креда]] и [[кенозоик]]а у неким од новоформираних базена уздуж обале дошло је до таложења [[Нафта|нафтоносних]] седимената, по чему је посебно важно подручје залива Мосел. Танки слој кенозојских седимената се може наћи и у деловима [[Северни Кејп|Северног Кејпа]] и [[Северозападна покрајина (Јужноафричка Република)|Северозападне покрајине]].<ref name="GeolOv"/>


=== Драгоцени извори ===
=== Драгоцени извори ===
Ред 140: Ред 141:


=== Рељеф ===
=== Рељеф ===
[[Датотека:South Africa Topography.png|мини|десно|250п|Физичка мапа Јужне Африке]]
[[Датотека:South Africa Topography.png|мини|десно|250п|Физичка мапа Јужноафричке Републике]]
Територија Јужне Африке се може поделити у три рељефне целине. Уз обале океана се налази уски појас низија широк 20 до 250 -{km}- који се назива Ниски Велд. Ниски Велд према унутрашњости прелази у венац планинских ланаца који се назива Дракенсберг, а који се пружа дуж целе обале. На западу и југу досеже око 2.000-{m}- надморске висине, док на истоку у пределу [[Дракенсберг]]а досеже готово 3.500-{m}-. Ту се налази и највиши врх земље — [[Њесути]] висок 3.408-{m}-. Венац планинских ланаца Дракенсберг са три стране окружује [[Хајвелд]], централну суву висораван већином прекривену [[Пашњак|пашњацима]] која се налази на надморској висини од 900 до 2.000-{m}-. Дужина обалске линије износи 2.798-{km}-.<ref name="CIAWF"/> Обала ЈАР је слабо разуђена, а једина погодна природна лука се налази у заливу Салданха северно од Кејптауна.
Територија ЈАР се може поделити у три рељефне целине. Уз обале океана се налази уски појас низија широк 20 до 250 -{km}- који се назива Ниски Велд. Ниски Велд према унутрашњости прелази у венац планинских ланаца који се назива Дракенсберг, а који се пружа дуж целе обале. На западу и југу досеже око 2.000 -{m}- надморске висине, док на истоку у пределу [[Дракенсберг]]а досеже готово 3.500 -{m}-. Ту се налази и највиши врх земље — [[Њесути]] висок 3.408 -{m}-. Венац планинских ланаца Дракенсберг са три стране окружује [[Хајвелд]], централну суву висораван већином прекривену [[Пашњак|пашњацима]] која се налази на надморској висини од 900. до 2.000 -{m}-. Дужина обалске линије износи 2.798 -{km}-.<ref name="CIAWF"/> Обала ЈАР је слабо разуђена, а једина погодна природна лука се налази у заливу Салданха северно од Кејптауна.


Јужна Африка је позната и по пустињском пределу. На северу, пустиња Калахари протеже се у суседну Боцвану. Највећи део простране средишње висоравни је прекривен грубом травом и зове се Високи лед (степа). Средњи велд на северозападу је погоднији за стоку него за житарице због неплодног тла, услед ерозије и мало падавина. Североисточно је басен Трансвала, где сељаци гаје лимунасто воће, кукуруз и дуван. Слонови, леопарди и велика стада антилопа и зебри живе по трансвалским трновитим шипражјима и заштићена су у Кригеровом националном парку.
Јужна Африка је позната и по пустињском пределу. На северу, пустиња Калахари протеже се у суседну Боцвану. Највећи део простране средишње висоравни је прекривен грубом травом и зове се Високи лед (степа). Средњи велд на северозападу је погоднији за стоку него за житарице због неплодног тла, услед ерозије и мало падавина. Североисточно је басен Трансвала, где сељаци гаје лимунасто воће, кукуруз и дуван. Слонови, леопарди и велика стада антилопа и зебри живе по трансвалским трновитим шипражјима и заштићена су у Кригеровом националном парку.
Ред 149: Ред 150:


=== Клима ===
=== Клима ===
На климу Јужне Африке утичу њен положај у умереном климатском појасу на јужној хемисфери, утицај Атлантског и Индијског океана који са три стране окружују њену територију и поље високог притиска у Јужном Атлантику ( антициклон св. Хелене).<ref name="VEG380" /><ref name="KlimKlas"/> Такође важан је утицај морских струја које теку уз њене обале. Тако хладна [[Бенгуелска струја]] која тече из циркумантарктичког појаса хладне воде ка северу дуж западних обала земље доприноси исушивању ваздуха и смањује падавине, док [[Мозамбичка струја]] на источним обалама повишава температуру и количину падавина.<ref name="VEG380"/><ref name="KlimKlas"/> Важан је и утицај рељефа, који је најизраженији на истоку земље где је утицај топле Мозамбичке струје ограничен само на узак приобални појас. Овде планински ланци који се налазе у непосредном залеђу обале онемогућавају струјање влажног океанског ваздуха према унутрашњости па зато приморје и источне падине [[Дракенсберг]]а примају више падавина од његових западних падина и висоравни [[Хајвелд]] у унутрашњости.<ref name="VEG380"/>
На климу ЈАР утичу њен положај у умереном климатском појасу на јужној хемисфери, утицај Атлантског и Индијског океана који са три стране окружују њену територију и поље високог притиска у Јужном Атлантику ( антициклон св. Хелене).<ref name="VEG380" /><ref name="KlimKlas"/> Такође важан је утицај морских струја које теку уз њене обале. Тако хладна [[Бенгуелска струја]] која тече из циркумантарктичког појаса хладне воде ка северу дуж западних обала земље доприноси исушивању ваздуха и смањује падавине, док [[Мозамбичка струја]] на источним обалама повишава температуру и количину падавина.<ref name="VEG380"/><ref name="KlimKlas"/> Важан је и утицај рељефа, који је најизраженији на истоку земље где је утицај топле Мозамбичке струје ограничен само на узак приобални појас. Овде планински ланци који се налазе у непосредном залеђу обале онемогућавају струјање влажног океанског ваздуха према унутрашњости па зато приморје и источне падине [[Дракенсберг]]а примају више падавина од његових западних падина и висоравни [[Хајвелд]] у унутрашњости.<ref name="VEG380"/>


Према [[Кепенова класификација климата|Кепеновој класификацији климата]], ЈАР се налази на подручју сувих клима (тип ''-{B}-''), односно њених подтипова: пустињске (''-{BW}-'') на северозападном делу земље и степске климе (''-{BS}-'') u централном делу.<ref name="KlimKlas">[http://hrcak.srce.hr/file/14773 -{Grupa autora (2003): ''Köppenova podjela klima i hrvatsko nazivlje'', Geoadria, Vol. 8, No. 1, 17—37}-] ((hr))</ref> Такође, делови земље се налазе у подручју умерено топле климе (тип ''-{C}-''), односно њених подтипова: средоземне климе (''-{Cs}-'') на југозападу, умерено влажне климе (''-{Cf}-'') дуж југоисточног приморја и синијске климе (''-{Cw}-'') у унутрашњости на североистоку земље.<ref name="KlimKlas"/>
Према [[Кепенова класификација климата|Кепеновој класификацији климата]] ЈАР се налази на подручју сувих клима (тип ''-{B}-''), односно њених подтипова: пустињске (''-{BW}-'') на северозападном делу земље и степске климе (''-{BS}-'') u централном делу.<ref name="KlimKlas">[http://hrcak.srce.hr/file/14773 -{Grupa autora (2003): ''Köppenova podjela klima i hrvatsko nazivlje'', Geoadria, Vol. 8, No. 1, 17—37}-] ((hr))</ref> Такође, делови земље се налазе у подручју умерено топле климе (тип ''-{C}-''), односно њених подтипова: средоземне климе (''-{Cs}-'') на југозападу, умерено влажне климе (''-{Cf}-'') дуж југоисточног приморја и синијске климе (''-{Cw}-'') у унутрашњости на североистоку земље.<ref name="KlimKlas"/>


Највиша измерена температура — 51,7&nbsp;°C забележена је [[1948]]. године у [[Калахари]]ју у покрајини [[Северни Кејп]] у близини града Упрингтона,<ref name="SAIn">[http://www.southafrica.info/about/geography/geography.htm -{SouthAfrica.info: Geography and Climate — South Africa's geography}-] {{Wayback|url=http://www.southafrica.info/about/geography/geography.htm |date=20090312060717 }} {{en}}</ref> док је у [[Садерленд]]у, у планинском ланцу Рогевелд североисточно од [[Кејптаун]]а забележена најнижа температура од –15&nbsp;°C.<ref name="VEG380"/><ref name="SAIn"/> Више од половине Јужне Африке прима само 200 до 600 -{mm}- падавина, а крајњи северозапад мање од 200 -{mm}-.<ref name="VEG380"/>
Највиша измерена температура — 51,7&nbsp;°C забележена је [[1948]]. године у [[Калахари]]ју у покрајини [[Северни Кејп]] у близини града Упрингтона,<ref name="SAIn">[http://www.southafrica.info/about/geography/geography.htm -{SouthAfrica.info: Geography and Climate — South Africa's geography}-] {{Wayback|url=http://www.southafrica.info/about/geography/geography.htm |date=20090312060717 }} {{en}}</ref> док је у [[Садерленд]]у, у планинском ланцу Рогевелд североисточно од [[Кејптаун]]а забележена најнижа температура од –15&nbsp;°C.<ref name="VEG380"/><ref name="SAIn"/> Више од половине Јужне Африке прима само 200 до 600 -{mm}- падавина, а крајњи северозапад мање од 200 -{mm}-.<ref name="VEG380"/>
Ред 158: Ред 159:
Већина река извире у планинама Дракенсберг и тече на исток, према Индијском океану. Ипак, најдужа река [[Орање]], дуга 1.860 -{km}-, која такође извире у планинама Дракенсберг, тече на запад и улива се у Атлантски океан. На овој реци се налази водопад [[Огрејбис]], широк 150 -{m}- и дубок 56 -{m}-. Друга важна река је [[Лимпопо (река)|Лимпопо]], дуга око 1.600 -{km}-, а која је гранична река са Боцваном и Зимбабвеом и улива се у Индијски океан, и река [[Вал (река у ЈАР)|Вал]], притока Орања, дуга 1.251 -{km}-. Водостаји река значајно варирају током године. Река [[Тугела]], која се улива у [[Индијски океан]], позната је по истоименом водопаду, високом 948 -{m}-. То је други по висини [[водопад]] на свету.<ref>{{Cite web|url=http://www.world-waterfalls.com/waterfall.php?num=2|title=Тугела водопад|accessdate=22. 04. 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20091113174713/http://www.world-waterfalls.com/waterfall.php?num=2|archive-date=13. 11. 2009|url-status=dead}}</ref>
Већина река извире у планинама Дракенсберг и тече на исток, према Индијском океану. Ипак, најдужа река [[Орање]], дуга 1.860 -{km}-, која такође извире у планинама Дракенсберг, тече на запад и улива се у Атлантски океан. На овој реци се налази водопад [[Огрејбис]], широк 150 -{m}- и дубок 56 -{m}-. Друга важна река је [[Лимпопо (река)|Лимпопо]], дуга око 1.600 -{km}-, а која је гранична река са Боцваном и Зимбабвеом и улива се у Индијски океан, и река [[Вал (река у ЈАР)|Вал]], притока Орања, дуга 1.251 -{km}-. Водостаји река значајно варирају током године. Река [[Тугела]], која се улива у [[Индијски океан]], позната је по истоименом водопаду, високом 948 -{m}-. То је други по висини [[водопад]] на свету.<ref>{{Cite web|url=http://www.world-waterfalls.com/waterfall.php?num=2|title=Тугела водопад|accessdate=22. 04. 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20091113174713/http://www.world-waterfalls.com/waterfall.php?num=2|archive-date=13. 11. 2009|url-status=dead}}</ref>


У циљу наводњавања плодних ораница, изграђени су бројни иригациони системи у дужини од око 14.000&nbsp;-{km}-. Суша је главна елементарна непогода у ЈАР. Мало је [[језеро|језера]] већих размера, а од важнија су [[Криси]], [[Сибаја]], [[Овистон]] и [[Ронфолтејн]].<ref>Енциклопедијски атлас света. стр. 85.</ref>
У циљу наводњавања плодних ораница, изграђени су бројни иригациони системи у дужини од око 14.000&nbsp;km. Суша је главна елементарна непогода у ЈАР. Мало је [[језеро|језера]] већих размера, а од важнија су [[Криси]], [[Сибаја]], [[Овистон]] и [[Ронфолтејн]].<ref>Енциклопедијски атлас света. стр. 85.</ref>


=== Флора и фауна ===
=== Флора и фауна ===
[[Датотека:Fynbos.jpg|мини|200п|Финбос, [[флористичко царство]] које се налази само у Јужној Африци, код Кејптауна]]
[[Датотека:Fynbos.jpg|мини|200п|Финбос, [[флористичко царство]] које се налази само у Јужноафричкој Републици, код Кејптауна]]
Јужна Африка је рангирана на шестом месту листе од 17 држава са највећим мегадиверзитетом на свету, са више од 20.000 различитих врста биљака или око 10% свих познатих врста биљака на свету. Најприсутнији биом у држави, а нарочито на Хајвелду, је савана, којом доминирају различите врста [[трава]], ниско растиње и разне врста [[акација]]. Вегетација постаје све ређа како се иде према северозападу због малих количина [[падавине|падавина]]. Неколико врста [[сукулетне биљке|сукулетних биљака]] које чувају воду, попут [[алоја]] и [[млечика]], живе у жаркој и сувој области [[Намакваланд]]. Траве и бодљикаво саванско растиње полако прелазе у ређу жбуновиту савану у североисточном делу државе. У овој области, близу северног краја [[Национални парк Кругер|Националном парку Кругер]], расте значајан број [[баобаб]]а.<ref>{{Cite web|url=http://www.southafrica-travel.net/pages/e_plants.htm|title = Plants and Vegetation in South Africa}}</ref>
Јужноафричка Република је рангирана на шестом месту листе од 17 држава са највећим мегадиверзитетом на свету, са више од 20.000 различитих врста биљака или око 10% свих познатих врста биљака на свету. Најприсутнији биом у држави, а нарочито на Хајвелду, је савана, којом доминирају различите врста [[трава]], ниско растиње и разне врста [[акација]]. Вегетација постаје све ређа како се иде према северозападу због малих количина [[падавине|падавина]]. Неколико врста [[сукулетне биљке|сукулетних биљака]] које чувају воду, попут [[алоја]] и [[млечика]], живе у жаркој и сувој области [[Намакваланд]]. Траве и бодљикаво саванско растиње полако прелазе у ређу жбуновиту савану у североисточном делу државе. У овој области, близу северног краја [[Национални парк Кругер|Националном парку Кругер]], расте значајан број [[баобаб]]а.<ref>{{Cite web|url=http://www.southafrica-travel.net/pages/e_plants.htm|title = Plants and Vegetation in South Africa}}</ref>


[[Датотека:Swartberg.jpg|мини|250п|лево|Планине [[Свартберг]] код града [[Оудтсхорн]]]]
[[Датотека:Swartberg.jpg|мини|250п|лево|Планине [[Свартберг]] код града [[Оудтсхорн]]]]
Ред 168: Ред 169:


[[Датотека:Weskus Nasionale Park.jpg|мини|200п|Цветно поље у [[Национални парк Западна обала|Националном парку Западна обала]]]]
[[Датотека:Weskus Nasionale Park.jpg|мини|200п|Цветно поље у [[Национални парк Западна обала|Националном парку Западна обала]]]]
Иако је Јужна Африка богата биљним врстама, само 1% њене територије су шуме, и то скоро искључиво у влажној приобалној равници у Квазулу-Наталу, док се области [[мангрове|мангрова]] налазе у речним ушћима. Мали резервати шума налазе се у покрајинама Источни и Западни Кејп. Доминирају увезене врста дрвећа, посебно [[еукалиптус]]и и [[Бор (биљка)|борови]]. ЈАР је изгубила велике површине природног станишта у последње четири деценије због пренасељености. Такође, ЈАР је једна од држава најтеже погођена инвазијом туђинских врста, а многе (нпр. ''[[Acacia mearnsii]]'', ''[[Acacia saligna]]'', ''[[Hakea]]'', ''[[Лантана (род)|Lantana]]'' и ''[[Jacaranda]]'') представљају претњу домаћем биодиверзитету и већ оскудним воденим ресурсима. Првобитне [[широколисне и мешовите шуме умерених предела]] су експлоатисане све док нису остали мали џепови. Неке јужноафричке врсте дрвећа као што су ''[[Podocarpus latifolius]]'', ''[[Ocotea bullata]]'' и ''[[Olea laurifolia]]'' су под заштитом државе.
Иако је Јужноафричка Република богата биљним врстама, само 1% њене територије су шуме, и то скоро искључиво у влажној приобалној равници у Квазулу-Наталу, док се области [[мангрове|мангрова]] налазе у речним ушћима. Мали резервати шума налазе се у покрајинама Источни и Западни Кејп. Доминирају увезене врста дрвећа, посебно [[еукалиптус]]и и [[Бор (биљка)|борови]]. ЈАР је изгубила велике површине природног станишта у последње четири деценије због пренасељености. Такође, ЈАР је једна од држава најтеже погођена инвазијом туђинских врста, а многе (нпр. ''[[Acacia mearnsii]]'', ''[[Acacia saligna]]'', ''[[Hakea]]'', ''[[Лантана (род)|Lantana]]'' и ''[[Jacaranda]]'') представљају претњу домаћем биодиверзитету и већ оскудним воденим ресурсима. Првобитне [[широколисне и мешовите шуме умерених предела]] су експлоатисане све док нису остали мали џепови. Неке јужноафричке врсте дрвећа као што су ''[[Podocarpus latifolius]]'', ''[[Ocotea bullata]]'' и ''[[Olea laurifolia]]'' су под заштитом државе.


[[Датотека:Sagittarius serpentarius Sekretär.JPG|мини|лево|200п|Птица [[Секретар (птица)|секретар]] се налази на грбу Јужне Африке]]Јужна Африка је богата крупним врстама сисара биљоједа, као што су: [[афрички слон]], [[Бели носорог|бели]] и [[црни носорог]], [[Планинска зебра|планинска]] и [[обична зебра]], [[жирафа]], [[афрички биво]], [[нилски коњ]], [[брадавичаста свиња]] и бројне врсте [[антилопа]] ([[еланд]], [[куду]], [[импала]], [[обични гну]], [[белорепи гну]], [[Орикс антилопа|орикс]], [[спрингбок антилопа]] итд ). Мањи сисари су: [[афрички мравојед]], [[damani|дамани]], [[Љускавци (породица)|панголини]], [[златне кртице]]. Највећа звер је [[лав]], а осим њега, присутан је [[леопард]], [[сервал]], [[каракал]], [[Пругаста хијена|пругаста]] и [[смеђа хијена]], [[земни вук]], [[афрички дивљи пас]], [[афрички јазавац]], [[меркат]] и [[мунгоси]]. Неке врсте са крајњег југа земље су изумрле, као што је [[квага]], [[плава антилопа]] и [[капски лав]].
[[Датотека:Sagittarius serpentarius Sekretär.JPG|мини|лево|200п|Птица [[Секретар (птица)|секретар]] се налази на грбу Јужноафричке Републике]]Јужноафричка Република је богата крупним врстама сисара биљоједа, као што су: [[афрички слон]], [[Бели носорог|бели]] и [[црни носорог]], [[Планинска зебра|планинска]] и [[обична зебра]], [[жирафа]], [[афрички биво]], [[нилски коњ]], [[брадавичаста свиња]] и бројне врсте [[антилопа]] ([[еланд]], [[куду]], [[импала]], [[обични гну]], [[белорепи гну]], [[Орикс антилопа|орикс]], [[спрингбок антилопа]] итд ). Мањи сисари су: [[афрички мравојед]], [[damani|дамани]], [[Љускавци (породица)|панголини]], [[златне кртице]]. Највећа звер је [[лав]], а осим њега, присутан је [[леопард]], [[сервал]], [[каракал]], [[Пругаста хијена|пругаста]] и [[смеђа хијена]], [[земни вук]], [[афрички дивљи пас]], [[афрички јазавац]], [[меркат]] и [[мунгоси]]. Неке врсте са крајњег југа земље су изумрле, као што је [[квага]], [[плава антилопа]] и [[капски лав]].


Осим [[ној]]а, највеће птице на свету, на територији Јужне Африке живи [[кори дропља]] (најтежа птица летачица), [[крунасти ждрал]], [[мали фламинго]], [[ћелави ибис]], [[афрички марабу]], [[земни кљунорог]], [[Секретар (птица)|секретар]], [[крунасти орао]], [[афрички белорепан]], [[капски суп]], [[морка]], [[агапорнис]]и. На обалама се гнезди [[магарећи пингвин]].
Осим [[ној]]а, највеће птице на свету, на територији Јужноафричке Републике живи [[кори дропља]] (најтежа птица летачица), [[крунасти ждрал]], [[мали фламинго]], [[ћелави ибис]], [[афрички марабу]], [[земни кљунорог]], [[Секретар (птица)|секретар]], [[крунасти орао]], [[афрички белорепан]], [[капски суп]], [[морка]], [[агапорнис]]и. На обалама се гнезди [[магарећи пингвин]].


Највећи гмизавац је [[нилски крокодил]]. Од змија, заступљене су [[кобре]], [[црна мамба]], [[афрички питон]] итд. Највећи гуштери су [[варани]].
Највећи гмизавац је [[нилски крокодил]]. Од змија, заступљене су [[кобре]], [[црна мамба]], [[афрички питон]] итд. Највећи гуштери су [[варани]].


== Историја ==
== Историја ==
{{главни чланак|Историја Јужне Африке}}
{{главни чланак|Историја Јужноафричке Републике}}
=== Праисторија ===
=== Праисторија ===
[[Датотека:San Painting, Ukalamba Drakensberge 1.JPG|мини|200п|Пећински цртежи [[Бушмани|Бушмана]] у планинама [[Дракенсберг]].]]
[[Датотека:San Painting, Ukalamba Drakensberge 1.JPG|мини|200п|Пећински цртежи [[Бушмани|Бушмана]] у планинама [[Дракенсберг]].]]
Ред 195: Ред 196:
[[Краљевство Велика Британија|Велика Британија]] је 1795. године преузела контролу над Ртом добре наде под изговором да спречава да падне под контролу [[француска револуција|револуционарне]] [[Француска|Француске]]. Пошто је већ имала своје колоније у Аустралији и Индији, Велика Британија је желела да користи Кејптаун као трговачку станицу на дугим путовањима. Британци су вратили Кејптаун Холанђанима, али је убрзо Холандска источноиндијска компанија прогласила банкрот. Године [[1806]]. [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Велика Британија]] је анексирала Капску колонију. У прве две деценије 19. века племе [[Зулу]] под својим вођом [[Шака Зулу|Шаком]] је ојачало и проширило своју територију. Шакина пустошења су индиректно довела до [[Мфекане]] (сламања), која је опустошила унутрашњост земље почетком 1820-их. [[Ндебеле (народ)|Матабеле]], подгрупа Зулуа, је створила још веће краљевство под краљем [[Мзиликази]]јем, које је обухватало велике делове Хајвелда.
[[Краљевство Велика Британија|Велика Британија]] је 1795. године преузела контролу над Ртом добре наде под изговором да спречава да падне под контролу [[француска револуција|револуционарне]] [[Француска|Француске]]. Пошто је већ имала своје колоније у Аустралији и Индији, Велика Британија је желела да користи Кејптаун као трговачку станицу на дугим путовањима. Британци су вратили Кејптаун Холанђанима, али је убрзо Холандска источноиндијска компанија прогласила банкрот. Године [[1806]]. [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Велика Британија]] је анексирала Капску колонију. У прве две деценије 19. века племе [[Зулу]] под својим вођом [[Шака Зулу|Шаком]] је ојачало и проширило своју територију. Шакина пустошења су индиректно довела до [[Мфекане]] (сламања), која је опустошила унутрашњост земље почетком 1820-их. [[Ндебеле (народ)|Матабеле]], подгрупа Зулуа, је створила још веће краљевство под краљем [[Мзиликази]]јем, које је обухватало велике делове Хајвелда.


Након што су се Британци настанили у великом броју у Кејптауну и након што је британска влада [[1833]]. године забранила ропство, око 12.000 [[Бури|Бура]] (како се назива бело становништво холандског порекла) је кренуло дубље ка унутрашњости земље у данашње регионе [[Република Натал|Натал]], [[Јужноафричка Република (Трансвал)|Трансвал]] и [[Слободна Држава Орање|Слободну Државу Орање]]. Ови Бури су основали две државе: [[Јужноафричка Република (Трансвал)|Јужноафричка Република]] или Трансвал (данас подељену у покрајине [[Гаутенг]], [[Лимпопо (покрајина)|Лимпопо]], [[Мпумаланга]] и [[Северозападна покрајина (Јужна Африка)|Северозападну покрајину]]) и Слободну Државу Орање.
Након што су се Британци настанили у великом броју у Кејптауну и након што је британска влада [[1833]]. године забранила ропство, око 12.000 [[Бури|Бура]] (како се назива бело становништво холандског порекла) је кренуло дубље ка унутрашњости земље у данашње регионе [[Република Натал|Натал]], [[Јужноафричка Република (Трансвал)|Трансвал]] и [[Слободна Држава Орање|Слободну Државу Орање]]. Ови Бури су основали две државе: [[Јужноафричка Република (Трансвал)|Јужноафричка Република]] или Трансвал (данас подељену у покрајине [[Гаутенг]], [[Лимпопо (покрајина)|Лимпопо]], [[Мпумаланга]] и [[Северозападна покрајина (Јужноафричка Република)|Северозападну покрајину]]) и Слободну Државу Орање.


[[Датотека:Isandhlwana.jpg|200п|мини|лево|[[Битка код Исандлуане]]]]
[[Датотека:Isandhlwana.jpg|200п|мини|лево|[[Битка код Исандлуане]]]]
Ред 208: Ред 209:
[[Датотека:Frederik de Klerk with Nelson Mandela - World Economic Forum Annual Meeting Davos 1992.jpg|200п|мини|лево|Фредерик де Клерк и Нелсон Мандела]]
[[Датотека:Frederik de Klerk with Nelson Mandela - World Economic Forum Annual Meeting Davos 1992.jpg|200п|мини|лево|Фредерик де Клерк и Нелсон Мандела]]
[[Датотека:ApartheidSignEnglishAfrikaans.jpg|200п|мини|десно|''За беле особе'' — знак из ере апартхејда.]]
[[Датотека:ApartheidSignEnglishAfrikaans.jpg|200п|мини|десно|''За беле особе'' — знак из ере апартхејда.]]
Апартхејд је ускоро изазвао снажну реакцију црнаца. [[Афрички национални конгрес]] је ојачао и у шездесетим годинама почео је користити [[тероризам|терористичке]] методе, на шта је влада затворила његове вође, међу којима је најпознатији био [[Нелсон Мандела]]. Синдикати су организовали низ штрајкова за боље услове рада и веће плате. Јужна Африка се суочила са међународном изолацијом и одливом капитала. Због подршке Велике Британије санкцијама према Јужноафричкој Унији, она је 31. маја 1961. прогласила републику и иступила из Комонвелта, а од тада носи назив Република Јужна Африка. Ипак, у ситуацији [[Хладни рат|хладноратовске]] поделе западне владе нису биле спремне на увођење строжих санкција капиталистичкој и прозападној Јужној Африци.
Апартхејд је ускоро изазвао снажну реакцију црнаца. [[Афрички национални конгрес]] је ојачао и у шездесетим годинама почео је користити [[тероризам|терористичке]] методе, на шта је влада затворила његове вође, међу којима је најпознатији био [[Нелсон Мандела]]. Синдикати су организовали низ штрајкова за боље услове рада и веће плате. Јужна Африка се суочила са међународном изолацијом и одливом капитала. Због подршке Велике Британије санкцијама према Јужноафричкој Унији, она је 31. маја 1961. прогласила републику и иступила из Комонвелта, а од тада носи назив Јужноафричка Република. Ипак, у ситуацији [[Хладни рат|хладноратовске]] поделе западне владе нису биле спремне на увођење строжих санкција капиталистичкој и прозападној Јужној Африци.


Године [[1966]]. године организација [[Југозападноафричка народна организација|СВАПО]] је покренула борбу за независност Југозападне Африке. Овај [[Јужноафрички погранични рат|сукоб]] се интензивирао након [[ангола|анголске]] независности, која је пружала уточиште борцима СВАПО. Тек [[1988]]. Јужна Африка је пристала да омогући да Намибија има сопствену управу, према мировном плану [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]] на територији коју обухвата. Намибија је добила независност [[1990]], а територија [[Валвис Беј]]а је враћена Намибији [[1994]]. године.
Године [[1966]]. године организација [[Југозападноафричка народна организација|СВАПО]] је покренула борбу за независност Југозападне Африке. Овај [[Јужноафрички погранични рат|сукоб]] се интензивирао након [[ангола|анголске]] независности, која је пружала уточиште борцима СВАПО. Тек [[1988]]. Јужноафричка Република је пристала да омогући да Намибија има сопствену управу, према мировном плану [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]] на територији коју обухвата. Намибија је добила независност [[1990]], а територија [[Валвис Беј]]а је враћена Намибији [[1994]]. године.


Крајем 80-их постало је јасно да је одржавање апартхејда немогуће. Године [[1991]]. парламент је опозвао расне законе и ослобођена је већина политичких затвореника. Двогодишњи преговори председника [[Фредерик Вилем де Клерк|Фредерика Виљема де Клерка]] и Манделе довели су до нацрта привременог устава који је изједначио бирачко право свих становника Јужноафричке Републике. Први слободни избори одржани су у априлу 1994, а победу је однео Афрички национални конгрес. Мандела је изабран за председника.
Крајем 80-их постало је јасно да је одржавање апартхејда немогуће. Године [[1991]]. парламент је опозвао расне законе и ослобођена је већина политичких затвореника. Двогодишњи преговори председника [[Фредерик Вилем де Клерк|Фредерика Виљема де Клерка]] и Манделе довели су до нацрта привременог устава који је изједначио бирачко право свих становника Јужноафричке Републике. Први слободни избори одржани су у априлу 1994, а победу је однео Афрички национални конгрес. Мандела је изабран за председника.
Ред 236: Ред 237:
{{legend|#ffed6f|тсонга}}
{{legend|#ffed6f|тсонга}}
{{legend|#d0d0d0|ниједан није доминантан}}}}]]
{{legend|#d0d0d0|ниједан није доминантан}}}}]]
Јужна Африка има 54.960.000 становника. Преовлађују Африканци (црнци) који чине 80,5% становништва, следе обојени са 8,8% и белци са 8,3%, док Индуси и Азијати чине 2,5% становништва.<ref name="popis2015" /> Црнци и белци су углавном хришћани, док је хиндуизам преовлађујућа религија међу тамошњим Индусима.
Јужноафричка Република има 54.960.000 становника. Преовлађују Африканци (црнци) који чине 80,5% становништва, следе обојени са 8,8% и белци са 8,3%, док Индуси и Азијци чине 2,5% становништва.<ref name="popis2015" /> Црнци и белци су углавном хришћани, док је хиндуизам преовлађујућа религија међу тамошњим Индусима.


Јужна Африка има 11 званичних језика од којих су два европског порекла: [[Енглески језик|енглески]] и [[африканерски језик|африканерски]] (којим говоре белци холандског порекла), а остали афричког.
Јужноафричка Република има 11 званичних језика од којих су два европског порекла: [[Енглески језик|енглески]] и [[африканерски језик|африканерски]] (којим говоре белци холандског порекла), а остали афричког.


[[Зулу]] је афричка етничка група од око 5 милиона људи који већином живе у покрајини [[Квазулу-Натал]] у Јужној Африци.
[[Зулу]] је афричка етничка група од око 5 милиона људи који већином живе у покрајини [[Квазулу-Натал]] у Јужној Африци.


=== Религија ===
=== Религија ===
{{посебан чланак|Религија у Јужној Африци}}
{{посебан чланак|Религија у Јужноафричкој Републици}}
Према последњем попису у држави из 2001. године, [[хришћанство|хришћани]] су чинили 79,7% становништва. Од тога [[ционистичка хришћанска црква|ционистички хришћани]] 11,1%, [[пентекостализам|пентекосталци]] 8,2%, [[католицизам|римокатолици]] 7,1%, [[методизам|методисти]] 6,8%, [[Холандска реформистичка црква|холандски реформисти]] 6,7%, [[црква Енглеске|англиканци]] 3,8% и остали хришћани 36%. [[Ислам|Муслимани]] чине 1,5% популације, [[хиндуизам|хиндуси]] око 1,3%, а [[Јевреји]] 0,2%. Да не припадају ниједној вери изјаснило се 15,1% становника, 2,3% су чинили припадници осталих вера, а 1,4% се није јасно изјаснило.<ref name="state.gov">{{cite web|url=http://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2005/51496.htm|title = South Africa - Section I. Religious Demography|publisher=U.S. Department of State|accessdate=15. 07. 2006}}</ref>
Према последњем попису у држави из 2001. године, [[хришћанство|хришћани]] су чинили 79,7% становништва. Од тога [[ционистичка хришћанска црква|ционистички хришћани]] 11,1%, [[пентекостализам|пентекосталци]] 8,2%, [[католицизам|римокатолици]] 7,1%, [[методизам|методисти]] 6,8%, [[Холандска реформистичка црква|холандски реформисти]] 6,7%, [[црква Енглеске|англиканци]] 3,8% и остали хришћани 36%. [[Ислам|Муслимани]] чине 1,5% популације, [[хиндуизам|хиндуси]] око 1,3%, а [[Јевреји]] 0,2%. Да не припадају ниједној вери изјаснило се 15,1% становника, 2,3% су чинили припадници осталих вера, а 1,4% се није јасно изјаснило.<ref name="state.gov">{{cite web|url=http://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2005/51496.htm|title = South Africa - Section I. Religious Demography|publisher=U.S. Department of State|accessdate=15. 07. 2006}}</ref>


=== Језици ===
=== Језици ===
Јужна Африка има 11 званичних језика:<ref>{{Cite web|url=http://www.fs.gov.za/Departments/SAC/Library/DEPART/lang_legislation1.htm|archiveurl=https://web.archive.org/web/20130115104831/http://www.fs.gov.za/Departments/SAC/Library/DEPART/lang_legislation1.htm |archivedate=15. 01. 2013 |url-status=dead |title = Constitution of South Africa, Chapter 1, Section 6}}</ref> [[африканерски]], [[енглески језик|јужноафрички енглески]], [[ндебеле језик|ндебеле]], [[северни сото језик|северни сото]], [[сото језик|сото]], [[свази језик|свази]], [[тсвана језик|тсвана]], [[тсонга језик|тсонга]], [[венда (језик)|венда]], [[коса (језик)|коса]] и [[зулу (језик)|зулу]]. Иако су сви језици званично равноправни, неки језици се говоре чешће од других. Према попису из 2001. језик који се највише говорио у домаћинству су зулу (23,8%), коса (17,6%) и африканерски (13,3%).<ref name="Census2001">{{Cite web|url=http://www.statssa.gov.za/census01/html/default.asp|title = Census 2001 |publisher=Statistics South Africa|archiveurl=https://web.archive.org/web/20130723071011/http://www.statssa.gov.za/census01/html/default.asp|archivedate=23. 07. 2013|url-status=dead}}</ref> Иако је енглески језик званични језик у пословању и науци, њега је 2001. године као матерњи језик говорило само 8,2% Јужноафриканаца, што је мање него на попису 1996 (8,6%).<ref name="Census2001"/>
Јужноафричка Република има 11 званичних језика:<ref>{{Cite web|url=http://www.fs.gov.za/Departments/SAC/Library/DEPART/lang_legislation1.htm|archiveurl=https://web.archive.org/web/20130115104831/http://www.fs.gov.za/Departments/SAC/Library/DEPART/lang_legislation1.htm |archivedate=15. 01. 2013 |url-status=dead |title = Constitution of South Africa, Chapter 1, Section 6}}</ref> [[африканерски]], [[енглески језик|јужноафрички енглески]], [[ндебеле језик|ндебеле]], [[северни сото језик|северни сото]], [[сото језик|сото]], [[свази језик|свази]], [[тсвана језик|тсвана]], [[тсонга језик|тсонга]], [[венда (језик)|венда]], [[коса (језик)|коса]] и [[зулу (језик)|зулу]]. Иако су сви језици званично равноправни, неки језици се говоре чешће од других. Према попису из 2001. језик који се највише говорио у домаћинству су зулу (23,8%), коса (17,6%) и африканерски (13,3%).<ref name="Census2001">{{Cite web|url=http://www.statssa.gov.za/census01/html/default.asp|title = Census 2001 |publisher=Statistics South Africa|archiveurl=https://web.archive.org/web/20130723071011/http://www.statssa.gov.za/census01/html/default.asp|archivedate=23. 07. 2013|url-status=dead}}</ref> Иако је енглески језик званични језик у пословању и науци, њега је 2001. године као матерњи језик говорило само 8,2% Јужноафриканаца, што је мање него на попису 1996 (8,6%).<ref name="Census2001"/>


Други језици који се говоре, а не спомињу се у уставу су: [[Фанагало језил|фанагало]], [[хо језик|хо]], [[лобеду језик|лобеду]], [[нама језик|нама]], [[северни ндбеле језик|северни ндебеле]], [[пути језик|пути]] и [[сан језик|сан]] (бушмански). Ови незванични језици се могу користити у неким званичним пословима у ограниченим областима где се утврди да су ти језици доминантни. Међутим, број становника који говори њима није толико велик да би они били признати као службени језици у целој држави.
Други језици који се говоре, а не спомињу се у уставу су: [[Фанагало језил|фанагало]], [[хо језик|хо]], [[лобеду језик|лобеду]], [[нама језик|нама]], [[северни ндбеле језик|северни ндебеле]], [[пути језик|пути]] и [[сан језик|сан]] (бушмански). Ови незванични језици се могу користити у неким званичним пословима у ограниченим областима где се утврди да су ти језици доминантни. Међутим, број становника који говори њима није толико велик да би они били признати као службени језици у целој држави.
Ред 259: Ред 260:


== Политика и државно уређење ==
== Политика и државно уређење ==
Јужна Африка има три главна града: [[Кејптаун]], највећи од ова три, је седиште скупштине; [[Преторија]] је седиште извршне власти, а [[Блумфонтејн]] седиште суда. Она такође има дводомни парламент: [[Национални савет покрајина]] (горњи дом) има 90 посланика, док [[Народна скупштина Јужне Африке|Народна скупштина]] (доњи дом) чини 400 посланика.
Јужноафричка Република има три главна града: [[Кејптаун]], највећи од ова три, је седиште скупштине; [[Преторија]] је седиште извршне власти, а [[Блумфонтејн]] седиште суда. Јужноафричка Република има дводомни парламент: [[Национални савет покрајина]] (горњи дом) има 90 посланика, док [[Народна скупштина Јужне Африке|Народна скупштина]] (доњи дом) чини 400 посланика.


[[Датотека:SouthAfricanNationalAssembly.jpg|мини|лево|250п|Зграда [[Народна скупштина Јужне Африке|Народне скупштине Јужне Африке]] у Кејптауну.]]
[[Датотека:SouthAfricanNationalAssembly.jpg|мини|лево|250п|Зграда [[Народна скупштина Јужне Африке|Народне скупштине Јужне Африке]] у Кејптауну.]]
Ред 272: Ред 273:
Некада доминантна [[Нова национална партија (Јужна Африка)|Нова национална партија]], која је кроз свог претходника Националну партију увела апартхејд, је одлучила да се уједини са Афричким националним конгресом 9. априла 2005. Друге значајније странке су [[Конгрес народа]], који се отцепио од Афричког националног конгреса, и [[Слободарска странка Инката]], која углавном представља народ Зулу.
Некада доминантна [[Нова национална партија (Јужна Африка)|Нова национална партија]], која је кроз свог претходника Националну партију увела апартхејд, је одлучила да се уједини са Афричким националним конгресом 9. априла 2005. Друге значајније странке су [[Конгрес народа]], који се отцепио од Афричког националног конгреса, и [[Слободарска странка Инката]], која углавном представља народ Зулу.


Од краја апартхејда, спољна политика Јужне Африке је фокусирана на њене афричке партнере, посебно у [[Јужноафричка развојна заједница|Јужноафричкој развојној заједници]] и [[Афричка унија|Афричкој унији]]. Јужна Африка је играла кључну улогу посредника у афричким сукобима током последњих 15 година, попут оних у Бурундију, Демократској Републици Конго, Коморима и Зимбабвеу. После укидања апартхејда, Јужна Африка је поново примљена у [[Комонвелт]]. Као Јужноафричка Унија, Јужна Африка је била један од оснивача Уједињених нација. Такође је и чланица [[БРИКС|БРИКС-a]].
Од краја апартхејда, спољна политика Јужне Африке је фокусирана на њене афричке партнере, посебно у [[Јужноафричка развојна заједница|Јужноафричкој развојној заједници]] и [[Афричка унија|Афричкој унији]]. Јужна Африка је играла кључну улогу посредника у афричким сукобима током последњих 15 година, попут оних у Бурундију, Демократској Републици Конго, Коморима и Зимбабвеу. После укидања апартхејда, Јужна Африка је поново примљена у [[Комонвелт]]. Као Јужноафричка Унија, Јужноафричка Република је била један од оснивача Уједињених нација. Такође је и чланица [[БРИКС|БРИКС-a]].


=== Административна подела ===
=== Административна подела ===
{{главни чланак|Административна подела Јужноафричке Републике}}
{{главни чланак|Административна подела Јужноафричке Републике}}
Јужна Африка је административно и политички подељена на девет покрајина:
Јужноафричка Република је административно и политички подељена на девет покрајина:
<center>
<center>
{| style="background:none;" cellspacing="0" cellpadding="0"
{| style="background:none;" cellspacing="0" cellpadding="0"
Ред 298: Ред 299:
|[[Северни Кејп]]||[[Кимберли]]||align=right|361.830||align=right|1.058.060
|[[Северни Кејп]]||[[Кимберли]]||align=right|361.830||align=right|1.058.060
|-
|-
|[[Северозападна покрајина (Јужна Африка)|Северозападна покрајина]]||[[Мафикенг]]||align=right|116.320||align=right|3.271.948
|[[Северозападна покрајина (Јужноафричка Република)|Северозападна покрајина]]||[[Мафикенг]]||align=right|116.320||align=right|3.271.948
|-
|-
|[[Западни Кејп]]||[[Кејптаун]]||align=right|129.370||align=right|5.278.585
|[[Западни Кејп]]||[[Кејптаун]]||align=right|129.370||align=right|5.278.585
Ред 328: Ред 329:
Током последњих пар година, држава је извела неколико реформи пољопривредног сектора, као што су [[аграрна реформа]] и дерегулација тржишта за пољопривредне производе. Јужноафричка влада је зацртала прерасподелу око 30% обрадивог земљишта црначким фармерима до 2014.<ref>{{Cite news|url=http://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/africaandindianocean/congo/6398253/Congo-hands-land-to-South-African-farmers.html|title = Congo hands land to South African farmers|year=2010|publisher=Telegraph}}</ref>
Током последњих пар година, држава је извела неколико реформи пољопривредног сектора, као што су [[аграрна реформа]] и дерегулација тржишта за пољопривредне производе. Јужноафричка влада је зацртала прерасподелу око 30% обрадивог земљишта црначким фармерима до 2014.<ref>{{Cite news|url=http://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/africaandindianocean/congo/6398253/Congo-hands-land-to-South-African-farmers.html|title = Congo hands land to South African farmers|year=2010|publisher=Telegraph}}</ref>


Уништавање животне средине лошом употребом земљишта и глобалним климатским променама негативно утиче и на пољопривредну производњу у земљи. Јужна Африка је изузетно рањива на климатске промене и опадање количине површинских вода као последице климатских промена. Нека предвиђања прогнозирају да се количина површинских вода може смањити за 60% до 2070. године у деловима Западног Кејпа.<ref>{{Cite web|url=http://www.alertnet.org/thefacts/reliefresources/114303555233.htm|title=Climate change to create African 'water refugees'|access-date=26. 04. 2010|archive-date=25. 10. 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20101025171036/http://www.alertnet.org/thefacts/reliefresources/114303555233.htm|url-status=dead}}</ref> Да би поправила штету насталу због лоше употребе земљишта, влада ЈАР подржава план који промовише [[одрживи развој]] и употребу природних ресурса.<ref>{{Cite web|url=http://www.fitzpatrick.uct.ac.za/pdf/turpie02.pdf|archiveurl=https://web.archive.org/web/20090325021406/http://www.fitzpatrick.uct.ac.za/pdf/turpie02.pdf |archivedate=25. 03. 2009 |url-status=dead |title = Impacts of Climate Change in South Africa: A Preliminary Analysis of Unmitigated Damage Costs |author =J. Turpie}}</ref>
Уништавање животне средине лошом употребом земљишта и глобалним климатским променама негативно утиче и на пољопривредну производњу у земљи. Јужноафричка Република је изузетно рањива на климатске промене и опадање количине површинских вода као последице климатских промена. Нека предвиђања прогнозирају да се количина површинских вода може смањити за 60% до 2070. године у деловима Западног Кејпа.<ref>{{Cite web|url=http://www.alertnet.org/thefacts/reliefresources/114303555233.htm|title=Climate change to create African 'water refugees'|access-date=26. 04. 2010|archive-date=25. 10. 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20101025171036/http://www.alertnet.org/thefacts/reliefresources/114303555233.htm|url-status=dead}}</ref> Да би поправила штету насталу због лоше употребе земљишта, влада ЈАР подржава план који промовише [[одрживи развој]] и употребу природних ресурса.<ref>{{Cite web|url=http://www.fitzpatrick.uct.ac.za/pdf/turpie02.pdf|archiveurl=https://web.archive.org/web/20090325021406/http://www.fitzpatrick.uct.ac.za/pdf/turpie02.pdf |archivedate=25. 03. 2009 |url-status=dead |title = Impacts of Climate Change in South Africa: A Preliminary Analysis of Unmitigated Damage Costs |author =J. Turpie}}</ref>
[[Датотека:South Africa-Cullinan Premier Mine01.jpg|мини|220п|Рудник дијаманата код места [[Кулинан]]]]
[[Датотека:South Africa-Cullinan Premier Mine01.jpg|мини|220п|Рудник дијаманата код места [[Кулинан]]]]
Јужна Африка је [[Индустрија|индустријски]] најразвијенија земља Африке<ref name="autogenerated1">Велика енциклопедија географије. стр. 382—383</ref>. Велики индустријски центри су [[Кејптаун]], [[Јоханезбург]], [[Гебеха]] (Порт Елизабет) и [[Дурбан]], који су уједно и средишта [[хемијска индустрија|хемијске]], [[текстилна индустрија|текстилне индустрије]], [[електроника|електронске индустрије]] и производње моторних возила, као и производње [[оружје|оружја]].<ref name="autogenerated1" /> [[Црна металургија]] развијена је у рејонима [[Преторија]], [[Њукасл (Јужна Африка)|Њукасл]], [[Салдана Беј]], а [[обојена металургија|обојена]] у [[Витбанк]]у, [[Фалаборва|Фалаборви]].
Јужноафричка Република је [[Индустрија|индустријски]] најразвијенија земља Африке <ref name="autogenerated1">Велика енциклопедија географије. стр. 382—383</ref>. Велики индустријски центри су [[Кејптаун]], [[Јоханезбург]], [[Гебеха]] (Порт Елизабет) и [[Дурбан]], који су уједно и средишта [[хемијска индустрија|хемијске]], [[текстилна индустрија|текстилне индустрије]], [[електроника|електронске индустрије]] и производње моторних возила, као и производње [[оружје|оружја]].<ref name="autogenerated1" /> [[Црна металургија]] развијена је у рејонима [[Преторија]], [[Њукасл (Јужноафричка Република|Њукасл]], [[Салдана Беј]], а [[обојена металургија|обојена]] у [[Витбанк]]у, [[Фалаборва|Фалаборви]].


Јужна Африка је највећи произвођач [[злато|злата]] ([[Вивтватерсранд]], [[Велком]], [[Клерксдорп]]) на свету.<ref name="autogenerated1" /> Осим у производњи злата, ЈАР је светски лидер и у производњи [[платина|платине]] ([[Рустенбург]], [[Импала]], [[Крондал]]), [[манган]]а, [[хром]]а (Рустенбург и [[Бургерсфорт]]) и [[дијамант|дијаманата]] ([[Кимберли]], [[Кофифонтејн]]).<ref name="autogenerated1" /> [[Нафта|Нафте]] резерве су слабије, али је богатство [[угаљ|угљем]] ([[Провинција Трансвал|Трансвал]], [[Покрајина Натал|Натал]]) значајно, нарочито на истоку државе. Преко 50% електричне енергије добија се у [[термоелектрана]]ма сагоревањем угља из домаћих лежишта<ref name="autogenerated2">{{harvnb|Давидовић|1998|p=233}}</ref>. [[Бакар|Бакра]] и [[гвожђе|руде гвожђа]] има у [[Капланд]]у и Трансвалу, а [[олово|руде олова]] у [[Пофадар]]у, док се рудници ретких метала налазе у [[Намакваленд]]у. У земљи постоји око 700 рудника, а извоз руда чини преко 50% укупног извоза ЈАР.<ref name="autogenerated2" /> [[Рафинерија|Рафинерије]] су смештене у Дурбану и Кејтауну.
Јужна Африка је највећи произвођач [[злато|злата]] ([[Вивтватерсранд]], [[Велком]], [[Клерксдорп]]) на свету.<ref name="autogenerated1" /> Осим у производњи злата, ЈАР је светски лидер и у производњи [[платина|платине]] ([[Рустенбург]], [[Импала]], [[Крондал]]), [[манган]]а, [[хром]]а (Рустенбург и [[Бургерсфорт]]) и [[дијамант|дијаманата]] ([[Кимберли]], [[Кофифонтејн]]).<ref name="autogenerated1" /> [[Нафта|Нафте]] резерве су слабије, али је богатство [[угаљ|угљем]] ([[Провинција Трансвал|Трансвал]], [[Покрајина Натал|Натал]]) значајно, нарочито на истоку државе. Преко 50% електричне енергије добија се у [[термоелектрана]]ма сагоревањем угља из домаћих лежишта<ref name="autogenerated2">{{harvnb|Давидовић|1998|p=233}}</ref>. [[Бакар|Бакра]] и [[гвожђе|руде гвожђа]] има у [[Капланд]]у и Трансвалу, а [[олово|руде олова]] у [[Пофадар]]у, док се рудници ретких метала налазе у [[Намакваленд]]у. У земљи постоји око 700 рудника, а извоз руда чини преко 50% укупног извоза ЈАР.<ref name="autogenerated2" /> [[Рафинерија|Рафинерије]] су смештене у Дурбану и Кејтауну.
Ред 336: Ред 337:
=== Саобраћај ===
=== Саобраћај ===
[[Датотека:N3 lanes.jpg|мини|220п|Национални пут -{N3}- који спаја Јоханезбург и Дурбан]]
[[Датотека:N3 lanes.jpg|мини|220п|Национални пут -{N3}- који спаја Јоханезбург и Дурбан]]
ЈАР је 2002. године имала 362.999-{km}- путева, од чега је 73.506 (17%) било асфалтирано (укључујући и 239 -{km}- ауто-путева). 2000. године ЈАР је имала 20.384 -{km}- пруга [[уски колосек|уског колосека]], од чега је око половине било електрифицирано. Железничким пругама ЈАР је спојена са Боцваном, Лесотом, Намибијом, Свазилендом и Зимбабвеом.<ref name="CIA">[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/sf.html#Trans CIA World Factbook] {{Wayback|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/sf.html#Trans |date=20200621164208 }}, Приступљено 17. 4. 2013.</ref>
ЈАР је 2002. године имала 362.999 -{km}- путева, од чега је 73.506 (17%) било асфалтирано (укључујући и 239 -{km}- ауто-путева). 2000. године ЈАР је имала 20.384 -{km}- пруга [[уски колосек|уског колосека]], од чега је око половине било електрифицирано. Железничким пругама ЈАР је спојена са Боцваном, Лесотом, Намибијом, Свазилендом и Зимбабвеом.<ref name="CIA">[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/sf.html#Trans CIA World Factbook] {{Wayback|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/sf.html#Trans |date=20200621164208 }}, Приступљено 17. 4. 2013.</ref>


У ЈАР су 2009. године постојало 148 аеродрома са асфалтираном пистом.<ref name="CIA" /> Најважније луке су [[Кејптаун]], [[Дурбан]], [[Источни Лондон (Јужноафричка Република)|Источни Лондон]], [[Мозел Беј]], [[Гебеха]] (Порт Елизабет), [[Ричардс Беј]] и [[Салдана Беј]].
У ЈАР су 2009. године постојало 148 аеродрома са асфалтираном пистом.<ref name="CIA" /> Најважније луке су [[Кејптаун]], [[Дурбан]], [[Источни Лондон (Јужноафричка Република)|Источни Лондон]], [[Мозел Беј]], [[Гебеха]] (Порт Елизабет), [[Ричардс Беј]] и [[Салдана Беј]].
Ред 342: Ред 343:
== Култура ==
== Култура ==
[[Датотека:CuisineSouthAfrica.jpg|мини|220п|лево|Традиционална јела из јужноафричке кухиње]]
[[Датотека:CuisineSouthAfrica.jpg|мини|220п|лево|Традиционална јела из јужноафричке кухиње]]
Због етничке разноликости не постоји јединствена јужноафричка култура. Знатан део већински црног становништва Јужне Африке чине житељи села који углавном живе сиромашно. Међутим, међу њима се најдуже задржала традиционална култура. Црнци у градовима углавном говоре енглески и африканерски поред свог матерњег језика. Постоје мале, али још увек значајне групе које говоре косјанским језицима, који не спадају у 11 званичних језика, али су међу осам језика који су користе у одређеним случајевима. Постоје и мале групе које говоре [[угрожени језици|угроженим језицима]], већином из косјанске фамилије, које немају статус званичног језика. Постоје групе у ЈАР које покушавају да промовишу њихово оживљавање и употребу.
Због етничке разноликости не постоји јединствена јужноафричка култура. Знатан део већински црног становништва Јужноафричке Републике чине житељи села који углавном живе сиромашно. Међутим, међу њима се најдуже задржала традиционална култура. Црнци у градовима углавном говоре енглески и африканерски поред свог матерњег језика. Постоје мале, али још увек значајне групе које говоре косјанским језицима, који не спадају у 11 званичних језика, али су међу осам језика који су користе у одређеним случајевима. Постоје и мале групе које говоре [[угрожени језици|угроженим језицима]], већином из косјанске фамилије, које немају статус званичног језика. Постоје групе у ЈАР које покушавају да промовишу њихово оживљавање и употребу.


Стил живота [[средња класа|средње класе]], углавном беле мањине али са све већим бројем црнаца, мелеза и Индијаца,<ref>{{cite news|url=http://themediaonline.co.za/2013/10/black-south-africans-now-largest-part-of-middle-class/|title = Black South Africans now largest part of middle class|date=28. 10. 2013.|publisher=The Media Online}}</ref> је у многим погледима сличан стилу живота средње класе у западној Европи и Америци. Припадници средње класе често студирају и раде у иностранству.
Стил живота [[средња класа|средње класе]], углавном беле мањине али са све већим бројем црнаца, мелеза и Индијаца,<ref>{{cite news|url=http://themediaonline.co.za/2013/10/black-south-africans-now-largest-part-of-middle-class/|title = Black South Africans now largest part of middle class|date=28. 10. 2013.|publisher=The Media Online}}</ref> је у многим погледима сличан стилу живота средње класе у западној Европи и Америци. Припадници средње класе често студирају и раде у иностранству.
Ред 370: Ред 371:
Најпопуларнији спортови у Јужној Африци су [[фудбал]], [[рагби]] и [[крикет]].
Најпопуларнији спортови у Јужној Африци су [[фудбал]], [[рагби]] и [[крикет]].


ЈАР је дуго била одсутна са међународних такмичења током највећег дела ере апартхејда због санкција, али је почела да се такмичи након што су белци на референдуму подржали решавање питања апартхејда. Услед санкција Уједињених нација ЈАР није учествовала на [[Олимпијске игре|Олимпијским играма]] од 1964. до 1992. Такође, [[ФИФА]] и [[КАФ]] су суспендовале фудбалску репрезентацију Јужне Африке.
ЈАР је дуго била одсутна са међународних такмичења током највећег дела ере апартхејда због санкција, али је почела да се такмичи након што су белци на референдуму подржали решавање питања апартхејда. Услед санкција Уједињених нација ЈАР није учествовала на [[Олимпијске игре|Олимпијским играма]] од 1964. до 1992. Такође [[ФИФА]] и [[КАФ]] су суспендовале фудбалску репрезентацију Јужне Африке.


Након укидања санкција, [[Рагби репрезентација Јужноафричке Републике|репрезентација Јужне Африке у рагбију]] је освојила Светске купове [[Светско првенство у рагбију 1995.|1995.]] и [[Светско првенство у рагбију 2007.|2007.]] [[Фудбалска репрезентација Јужноафричке Републике|Фудбалска репрезентација Јужне Африке]] је тријумфовала на [[Афрички куп нација|Купу афричких нација]] 1996. ЈАР је организовала [[Светско првенство у фудбалу 2010.|Светско првенство у фудбалу 2010]], чиме је постала прва афричка земља домаћин светског првенства.
Након укидања санкција, [[Рагби репрезентација Јужноафричке Републике|репрезентација Јужне Африке у рагбију]] је освојила Светске купове [[Светско првенство у рагбију 1995.|1995.]] и [[Светско првенство у рагбију 2007.|2007.]] [[Фудбалска репрезентација Јужноафричке Републике|Фудбалска репрезентација Јужне Африке]] је тријумфовала на [[Афрички куп нација|Купу афричких нација]] 1996. ЈАР је организовала [[Светско првенство у фудбалу 2010.|Светско првенство у фудбалу 2010]], чиме је постала прва афричка земља домаћин светског првенства.
Ред 404: Ред 405:
| wikinews = Јужноафричка Република
| wikinews = Јужноафричка Република
}}
}}
* [http://www.gov.za/ Влада Јужне Африке]
* [http://www.gov.za/ Влада Јужноафричке Републике]
* {{CIA World Factbook link|sf|ЈАР}}
* {{CIA World Factbook link|sf|ЈАР}}
* [https://www.brandsouthafrica.com/ ЈАР] на сајту ''Brand South Africa''
* [https://www.brandsouthafrica.com/ ЈАР] на сајту ''Brand South Africa''

Верзија на датум 31. август 2023. у 00:54

Не поистовећивати са Јужноафричка Република (Трансвал).
„Јужна Африка (држава)” преусмерава овде. За друге употребе погледајте страницу Јужна Африка (вишезначна одредница).
Република Јужна Африка

Крилатица: кам !ke e: ǀxarra ǁke
афр. eenheid in verskeidenheid
енгл. Unity in Diversity
срп. „Јединство у различитости”
Химна: Национална химна Јужне Африке
Први сегмент
Други сегмент
  • афр. Die Stem van Suid-Afrika
    енгл. The Voice of South Africa
    срп. „Глас Јужне Африке”
Положај Јужноафричке Републике
Главни градПреторија (извршни)
Блумфонтејн (судски)
Кејптаун (законодавни)
Највећи градЈоханезбург[2]
Службени језик
11 језика
Остали језици у употреби
> 15 језика
(имају специјални статус)[3]
Владавина
Облик државеУнитарна парламентарна република
 — ПредседникСирил Рамафоса
 — Заменик председникаДавид Мабуза
Законодавна власт
Парламент
 — Горњи домНационални савет
 — Доњи домНационална скупштина
Историја
Независностод Уједињеног Краљевства
 — Унија31. мај 1910.
 — Самоуправа11. децембар 1931.
 — Република31. мај 1961.
 — Устав4. фебруар 1997.
Географија
Површина‍
 — укупно1.221.037 km2 (25)
 — вода (%)занемарљиво
Становништво‍
 — 2015.54.956.900 (25)[4]
 — 2011.51.770.560[5]
 — густина45,01 ст./km2 (169)
Економија
БДП / ПКМ≈ 2016
 — укупно742,461 млрд. долара (30)[6]
 — по становнику
13.321 долара (90)[6]
ИХР (2014)0,666 (116)[7] — средњи
Валутајужноафрички ранд (R)
 — стоти део валуте‍
цент (¢)‍
 — код валутеZAR
Остале информације
Временска зонаUTC +2 (SAST)
Интернет домен‍.za‍
Позивни број+27
Вози селевом страном

Јужноафричка Република (скраћено ЈАР), званично Република Јужна Африка (краће Јужна Африка), држава је на крајњем југу Африке.[8] Налази се на јужној ивици Африке и граничи се са Намибијом, Боцваном, Зимбабвеом, Мозамбиком и Есватинијем. Мала држава Лесото је у потпуности обухваћена јужноафричком територијом. Површина Јужне Африке износи 1.221.000 km². По површини Јужноафричка Република је 25. држава у свету, а 9. на континенту. Према процени из јула 2015. Јужноафричка Република има 54.960.000 становника.[4] Главни градови Јужноафричке Републике су Преторија, Блумфонтејн и Кејптаун,[а] док је највећи град Јоханезбург.

Најстарији становници Јужне Африке су племена Хотентота и Бушмана. Банту народи су се доселили око 1000. године. Године 1652. Холанђани су основали колонију на Рту добре наде, данашњи град Кејптаун. Године 1795. британска војска освојила је Рт добре наде и Кејптаун. Холандско (бурско) становништво 1830. године се колективно иселило на север и основало бурске републике које су Британци анектирали 1902. године после Другог бурског рата. Британске колоније су се 1910. године ујединиле у Јужноафричку Унију, која је стекла независност и иступила из Комонвелта 1961. године. Током 20. века главни проблем Јужне Африке је било питање премоћи белог становништва над црначком већином. Политика апартхејда је званично уведена 1948. После година међународног притиска и унутрашњег незадовољства, апартхејд је укинут 1990. године. На изборима 1994. Нелсон Мандела је изабран за првог црног председника државе.

Јужноафричка Република је један од оснивача Уједињених нација и Афричке уније. Привреда Јужне Африке је најснажнија на афричком континенту са модерном инфраструктуром. Главни производи Јужноафричке републике су злато и дијаманти.

Географија

Главни чланак: Географија Јужноафричке Републике

Положај

Крајње тачке Јужноафричке Републике

Јужноафричка Република је смештена на крајњем југу афричког континента. Држава излази на два океана — Атлантски и Индијски. Протеже се правцем запад—исток између 16° 31’ и 33° источне географске дужине. Најзападнија тачка се налази у пограничном граду Александер Беј на ушћу реке Орање, а најисточнија тачка на обали Индијског океана на граници с Мозамбиком у близини залива Коси. Правцем север—југ протеже се између 22° 20′ и 34° 50′ северне географске ширине.[9] Најсевернија тачка се налази на десној обали реке Лимпопо на граници с Зимбабвеом у близини пограничног зимбабвеанског града Бајтбриџа, док се најјужнија тачка налази на Игленом рту, који је уједно и најјужнија тачка афричког континента.

Укупна дужина граница износи 4.862 km.[10] Од запада према истоку граничи се са Намибијом (967 km), Боцваном (1.840 km), Зимбабвеом (225 km), Мозамбиком (491 km) и Свазилендом (430 km).[10] Мала држава Лесото је у потпуности окружена јужноафричком територијом (909 km).[10]

Геологија

Геолошка историја Јужноафричке Републике је комплексна. На њеном се подручју налазе неке од најстаријих стена на Земљи, које датирају од пре 3,7 милијарди година из доба прекамбријума.[11][12] Кратон Капвал, који обухвата средишњи и североисточни део земље је језгро око којег су се развијале остале геолошке формације.[11] Највећим делом га изграђују гнајсеви и гранитоиди архајске старости, а мањим делом зелени шкриљци. За настанак структура у тим стенама услед наглог хлађења лаве били су потребни другачији атмосферски услови од данашњих, те нам оне омогућују реконструкцију састава атмосфере од пре 3 милијарде година.[11][12] Такође, могу се пронаћи и мафитне до ултрамафитне вулканске секвенције стена.[12] Зелени шкриљци садрже велике количине злата, антимона, гвожђа, бакра, азбеста, талка, живе итд, док гнајсеви и гранитоиди нису толико богати минералним рудама, али садрже корунд, графит, те злато у траговима.[11]

Трошењем Капвалског кратона и каснијим таложењем седимената формирани су седиментацијски базени, који припадају најбогатијим јужноафричким изворима минералних сировина.[11] Седименти супергрупе Витватерсранд садрже највеће залихе злата на свету, таложене пре 3,074 до 2,714 милијарди година, а налазе се јужно од Јоханезбурга.[11] У исто време су се таложили и седименти супергрупе Понгола, као и групе Питерзбург, који такође садрже злато, али у мањим количинама.[11]

Пре 2,6 до 2,1 милијарди година дошло је до таложења у Трансвалском базену и базену Грикваланд Вест. Дебеле карбонатне наслаге истих грађене од кречњака и доломита садрже цинк и олово.[11] Интензивна карстификација доломита у подручју Грикваланд Вест у Северозападној покрајини довела је до формирања манганских лежишта, која, заједно с великим лежиштем мангана у Калахарију поред града Хотазел, чини највеће површинско лежиште мангана на Земљи.[11]

Кромити комплекса Бушвелд

На северу земље у доломитским формацијама Трансвал супергрупе појаљују се флуорити.[11] Њих, као и седименте Грикваланд Вест супергрупе прекривају седименти BIF формације који садрже железну руду.[11] Пре 2,05 милијарди година дошло је до интрузије магматског комплекса Бушвелд[б] у седименте Трансвал супергрупе.[11] Интрузија Бушвелд комплекса садржи 70% свих светских економски исплативих лежишта хрома, затим значајне количине платине, као и кобалта, бакра и никла.[11] Такође, то је и највећи извор ванадијума на свету.[11] Пре 1,3 милијарди година унутар Капвалског кратона дошло је до формирања кимберлитских цеви које садрже дијаманте.[11][12]

Стеновити Кару басен заузима око две трећине површине Јужноафричке Републике, а углавном је грађен од флувијалних седимената, угља, шкриљца и пешчара.[11][13] Такође, базен Кару прекривају и велики изливи базних и киселих лава, чије је изљевање претходило фрагментацији суперконтинента Гондване, која се догодила крајем јуре, пре око 200 милиона година. Интензиван магматизам који је пратио фрагментацију довео је до стварања великих кимберлистских интрузија.[11]

Током креда и кенозоика у неким од новоформираних базена уздуж обале дошло је до таложења нафтоносних седимената, по чему је посебно важно подручје залива Мосел. Танки слој кенозојских седимената се може наћи и у деловима Северног Кејпа и Северозападне покрајине.[11]

Драгоцени извори

Јужна Африка има велика природна богатства, нарочито у сировинама. Она извози више дијаманата него било која друга држава и највећи је светски произвођач злата, платине, хрома и мангана. Она има такође огромне резерве гаса, угља, бакра, гвожђа, азбеста, сребра, никла и уранијума. Она је индустријски најразвијенија афричка држава и могла би се сматрати и једном од најбогатијих на свету. Може да произведе довољно житарица и меса да исхрани своје становништво, а четвртина њеног прихода долази од индустрије као што је хемијска, текстилна и машинска.

Рељеф

Физичка мапа Јужноафричке Републике

Територија ЈАР се може поделити у три рељефне целине. Уз обале океана се налази уски појас низија широк 20 до 250 km који се назива Ниски Велд. Ниски Велд према унутрашњости прелази у венац планинских ланаца који се назива Дракенсберг, а који се пружа дуж целе обале. На западу и југу досеже око 2.000 m надморске висине, док на истоку у пределу Дракенсберга досеже готово 3.500 m. Ту се налази и највиши врх земље — Њесути висок 3.408 m. Венац планинских ланаца Дракенсберг са три стране окружује Хајвелд, централну суву висораван већином прекривену пашњацима која се налази на надморској висини од 900. до 2.000 m. Дужина обалске линије износи 2.798 km.[10] Обала ЈАР је слабо разуђена, а једина погодна природна лука се налази у заливу Салданха северно од Кејптауна.

Јужна Африка је позната и по пустињском пределу. На северу, пустиња Калахари протеже се у суседну Боцвану. Највећи део простране средишње висоравни је прекривен грубом травом и зове се Високи лед (степа). Средњи велд на северозападу је погоднији за стоку него за житарице због неплодног тла, услед ерозије и мало падавина. Североисточно је басен Трансвала, где сељаци гаје лимунасто воће, кукуруз и дуван. Слонови, леопарди и велика стада антилопа и зебри живе по трансвалским трновитим шипражјима и заштићена су у Кригеровом националном парку.

Крашки рељеф

Пећине Канго налазе се на Свартбершким планинама, источно од Кејптауна. Њихова дужина износи 5,3 кm а дубина 60 m. Пећине су изоловане, формиране на узаном изданку прекамбријског кречњака, у близини Отсхорна. Особеност ових пећина су богате калцитне наслаге. Пећине представљају остатак великог канала који се налазио испод нивоа подземне воде који је отекао после спуштања оближњих површинских долина. На тај начин створена је огромна количина наслага калцита са читавим низом необичних кречњачких облика и огромним сталагмитима. Бушмани су још пре неколико хиљада година осликали зидове улазне коморе, али је улаз био непознат све док га 1780. године нису пронашли локални земљорадници. Коморе Канго пећина заправо су делови већег главног пролаза, а од суседних просторија одвојене су зидовима и стубовима од калцита.[14]

Клима

На климу ЈАР утичу њен положај у умереном климатском појасу на јужној хемисфери, утицај Атлантског и Индијског океана који са три стране окружују њену територију и поље високог притиска у Јужном Атлантику ( антициклон св. Хелене).[13][15] Такође важан је утицај морских струја које теку уз њене обале. Тако хладна Бенгуелска струја која тече из циркумантарктичког појаса хладне воде ка северу дуж западних обала земље доприноси исушивању ваздуха и смањује падавине, док Мозамбичка струја на источним обалама повишава температуру и количину падавина.[13][15] Важан је и утицај рељефа, који је најизраженији на истоку земље где је утицај топле Мозамбичке струје ограничен само на узак приобални појас. Овде планински ланци који се налазе у непосредном залеђу обале онемогућавају струјање влажног океанског ваздуха према унутрашњости па зато приморје и источне падине Дракенсберга примају више падавина од његових западних падина и висоравни Хајвелд у унутрашњости.[13]

Према Кепеновој класификацији климата ЈАР се налази на подручју сувих клима (тип B), односно њених подтипова: пустињске (BW) на северозападном делу земље и степске климе (BS) u централном делу.[15] Такође, делови земље се налазе у подручју умерено топле климе (тип C), односно њених подтипова: средоземне климе (Cs) на југозападу, умерено влажне климе (Cf) дуж југоисточног приморја и синијске климе (Cw) у унутрашњости на североистоку земље.[15]

Највиша измерена температура — 51,7 °C забележена је 1948. године у Калахарију у покрајини Северни Кејп у близини града Упрингтона,[16] док је у Садерленду, у планинском ланцу Рогевелд североисточно од Кејптауна забележена најнижа температура од –15 °C.[13][16] Више од половине Јужне Африке прима само 200 до 600 mm падавина, а крајњи северозапад мање од 200 mm.[13]

Воде

Већина река извире у планинама Дракенсберг и тече на исток, према Индијском океану. Ипак, најдужа река Орање, дуга 1.860 km, која такође извире у планинама Дракенсберг, тече на запад и улива се у Атлантски океан. На овој реци се налази водопад Огрејбис, широк 150 m и дубок 56 m. Друга важна река је Лимпопо, дуга око 1.600 km, а која је гранична река са Боцваном и Зимбабвеом и улива се у Индијски океан, и река Вал, притока Орања, дуга 1.251 km. Водостаји река значајно варирају током године. Река Тугела, која се улива у Индијски океан, позната је по истоименом водопаду, високом 948 m. То је други по висини водопад на свету.[17]

У циљу наводњавања плодних ораница, изграђени су бројни иригациони системи у дужини од око 14.000 km. Суша је главна елементарна непогода у ЈАР. Мало је језера већих размера, а од важнија су Криси, Сибаја, Овистон и Ронфолтејн.[18]

Флора и фауна

Финбос, флористичко царство које се налази само у Јужноафричкој Републици, код Кејптауна

Јужноафричка Република је рангирана на шестом месту листе од 17 држава са највећим мегадиверзитетом на свету, са више од 20.000 различитих врста биљака или око 10% свих познатих врста биљака на свету. Најприсутнији биом у држави, а нарочито на Хајвелду, је савана, којом доминирају различите врста трава, ниско растиње и разне врста акација. Вегетација постаје све ређа како се иде према северозападу због малих количина падавина. Неколико врста сукулетних биљака које чувају воду, попут алоја и млечика, живе у жаркој и сувој области Намакваланд. Траве и бодљикаво саванско растиње полако прелазе у ређу жбуновиту савану у североисточном делу државе. У овој области, близу северног краја Националном парку Кругер, расте значајан број баобаба.[19]

Планине Свартберг код града Оудтсхорн

Биом финбоса, који обухвата већину области и биљних врста у Капској области, једној од шест флористичких царстава, је смештен у малом региону Западног Кејпа и у њему живи више од 9.000 врста, што га у погледу биљног биодиверзитета чини једним од најбогатијих региона на Земљи. Већина ових биљака су зимзелене биљке са тврдим издуженим листовима, као што су склерофите. Још један ендемски род Јужноафричке Републике је род протеја из реда скривеносеменица. Постоји око 130 различитих врста протеја у Јужноафричкој Републици.

Цветно поље у Националном парку Западна обала

Иако је Јужноафричка Република богата биљним врстама, само 1% њене територије су шуме, и то скоро искључиво у влажној приобалној равници у Квазулу-Наталу, док се области мангрова налазе у речним ушћима. Мали резервати шума налазе се у покрајинама Источни и Западни Кејп. Доминирају увезене врста дрвећа, посебно еукалиптуси и борови. ЈАР је изгубила велике површине природног станишта у последње четири деценије због пренасељености. Такође, ЈАР је једна од држава најтеже погођена инвазијом туђинских врста, а многе (нпр. Acacia mearnsii, Acacia saligna, Hakea, Lantana и Jacaranda) представљају претњу домаћем биодиверзитету и већ оскудним воденим ресурсима. Првобитне широколисне и мешовите шуме умерених предела су експлоатисане све док нису остали мали џепови. Неке јужноафричке врсте дрвећа као што су Podocarpus latifolius, Ocotea bullata и Olea laurifolia су под заштитом државе.

Птица секретар се налази на грбу Јужноафричке Републике

Јужноафричка Република је богата крупним врстама сисара биљоједа, као што су: афрички слон, бели и црни носорог, планинска и обична зебра, жирафа, афрички биво, нилски коњ, брадавичаста свиња и бројне врсте антилопа (еланд, куду, импала, обични гну, белорепи гну, орикс, спрингбок антилопа итд ). Мањи сисари су: афрички мравојед, дамани, панголини, златне кртице. Највећа звер је лав, а осим њега, присутан је леопард, сервал, каракал, пругаста и смеђа хијена, земни вук, афрички дивљи пас, афрички јазавац, меркат и мунгоси. Неке врсте са крајњег југа земље су изумрле, као што је квага, плава антилопа и капски лав.

Осим ноја, највеће птице на свету, на територији Јужноафричке Републике живи кори дропља (најтежа птица летачица), крунасти ждрал, мали фламинго, ћелави ибис, афрички марабу, земни кљунорог, секретар, крунасти орао, афрички белорепан, капски суп, морка, агапорниси. На обалама се гнезди магарећи пингвин.

Највећи гмизавац је нилски крокодил. Од змија, заступљене су кобре, црна мамба, афрички питон итд. Највећи гуштери су варани.

Историја

Главни чланак: Историја Јужноафричке Републике

Праисторија

Пећински цртежи Бушмана у планинама Дракенсберг.

У Јужноафричкој Републици се налазе нека од најстаријих археолошких налазишта у свету.[20][21][22] Бројни фосилни остаци у пећинама Стеркфонтејн, Кромдраи и Макапансгат наговештавају да су аустралопитекуси овде живели пре око 3 милиона година.[23] Њих су смениле бројне врсте из реда Homo, као што су Homo habilis, Homo erectus и модерни људи Homo sapiens.

Први Јужноафриканци били су народи Сен и Кои. Пре око 300. године пре нове ере људи који су говорили Банту језиком, као што су Зулу, Кшоса и Сесото су дошли у овај регион. Зулу је данас један од већих народа, броји око 7 милиона становника, који се већином налазе у провинцији Натал.

Насеља Банту племена, која су користила гвоздено оруђе и бавила се земљорадњом и сточарством су до 4. или 5. века нове ере постојала јужно од реке Лимпопо. Они су раселили, покорили и асимилирали домородачка косјанска племена. Банту племена су се полако селила на југ. Верује се да најстарији гвоздени радови у модерној покрајини Квазулу-Натал потиче из периода око 1050. године. Најјужнија група је било племе Коса, чији језик је примио извесне лингвистичке црте из језика косјанскик племена. Косе су стигле до Велике рибље реке у данашњој покрајини Источни Кејп. Током својих сеоба, овај народ на степену развоја гвозденог доба је раселио или асимилирао претходне заједнице ловаца и скупљача плодова.

Колонизација

Искрцавања Јана ван Рибека на Рту добре наде

Године 1487. Португалац Бартоломео Дијас је као први Европљанин опловио Рт добре наде код данашњег Кејптауна. Васко да Гама је пловио обалом Јужне Африке 1497. године, на путу за Индију. Област на истоку земље је назвао Натал, пошто је експедиција ту била за време Божића. Прво стално насеље, малу станицу за снабдевање за бродове на путу у Индију, утемељио је Холанђанин Јан ван Рибек за потребе Холандске источноиндијске компаније 1652. године. Колонија на Рту добре наде расла је испочетка досељавањем фармера и сточара из Холандије и суседних земаља, а касније и високим природним прираштајем, потискујући на северу и истоку домородачко становништво, које су називали Хотентотима. Бури, како су се звали колонисти, ускоро су због велике удаљености од матице обликовали засебну културу и засебан језик, африканерски. Домаћа племена била су потчињена досељеницима и искоришћавана као јефтина радна снага једнако као и робови пореклом из северне Африке, Мадагаскара, Индије и Индонезије. Како су се ширили на исток, Бури су се сукобили са племеном Коса у области Рибље реке. Низ ратова од 1779, до 1879, названих Капски погранични ратови, је избио због земљишта и стоке.

Британска експанзија

Шака, краљ Зулуа

Велика Британија је 1795. године преузела контролу над Ртом добре наде под изговором да спречава да падне под контролу револуционарне Француске. Пошто је већ имала своје колоније у Аустралији и Индији, Велика Британија је желела да користи Кејптаун као трговачку станицу на дугим путовањима. Британци су вратили Кејптаун Холанђанима, али је убрзо Холандска источноиндијска компанија прогласила банкрот. Године 1806. Велика Британија је анексирала Капску колонију. У прве две деценије 19. века племе Зулу под својим вођом Шаком је ојачало и проширило своју територију. Шакина пустошења су индиректно довела до Мфекане (сламања), која је опустошила унутрашњост земље почетком 1820-их. Матабеле, подгрупа Зулуа, је створила још веће краљевство под краљем Мзиликазијем, које је обухватало велике делове Хајвелда.

Након што су се Британци настанили у великом броју у Кејптауну и након што је британска влада 1833. године забранила ропство, око 12.000 Бура (како се назива бело становништво холандског порекла) је кренуло дубље ка унутрашњости земље у данашње регионе Натал, Трансвал и Слободну Државу Орање. Ови Бури су основали две државе: Јужноафричка Република или Трансвал (данас подељену у покрајине Гаутенг, Лимпопо, Мпумаланга и Северозападну покрајину) и Слободну Државу Орање.

Битка код Исандлуане

Откриће дијаманта 1867. и злата 1884. у унутрашњости је допринело економском развоју и имиграцији, као и подјармљивању домородачког становништва. Борба за контролу над овим важним економским ресурсима је била разлог за сукобе Европљана и домородаца, као и између Британаца и Бура. Бурске републике су се успешно одупирале британским нападима током Првог бурског рата (1880—1881) употребом герилске тактике, која је добро одговарала локалним условима. Ипак, Британци су се вратили у већем броју, са више искуства и бољом тактиком у Другом бурском рату (1899—1902), у ком су тријумфовали.

20. век

Застава Јужне Африке (1928—1994)

После четири године преговора и тачно осам година после Другог бурског рата, 31. маја 1910. године створена је Јужноафричка Унија од британских колонија Кејп и Натал и од бивших бурских република Слободне Државе Орање и Трансвал. Новооснована Јужноафричка Унија је била доминион Велике Британије. Закон о домородачкој земљи из 1913. је строго ограничио земљишне поседе црнаца; у овом периоду они су поседовали једва 7% обрадивог земљишта. Количина земље резервисана за домородачке народе је касније маргинално увећана.[24] Јужна Африка је током Првог светског рата окупирала Немачку југозападну Африку, данашњу Намибију. По одлуци Друштва народа из 1920. године, Јужноафричка Унија је добила мандат да управља овом бившом немачком колонијом. После распуштања Друштва народа након Другог светског рата, Јужна Африка је одбила да да независност Југозападној Африци.

Усвајањем Вестминстерског статута 1931. Унији је ефективно дата независност од Уједињеног Краљевства. Године 1934. Јужноафричка партија и Национална партија су се ујединиле у Уједињену партију у циљу помирења Африканера и Енглеза. Странка се 1939. године поделила око питања учествовања Уније у Другом светском рату на страни Уједињеног Краљевства, чему су се следбеници африканерске Националне партије строго противили. Рат је допринио развоју индустрије, што је многе црнце привукло из руралних делова земље у градове. Ојачале су црне синдикалне организације и расно је питање поново избило у први план. Победа Националне странке на изборима 1948. означила је јачање политике расне сегрегације, која је тада добила име апартхејд. Сви су становници подељени у четири групе: белце, Банту (црнце), обојене и азијате. Забрањени су бракови између припадника различитих група, установљене су одвојене образовне, здравствене и друге јавне установе, забрањено је кретање црнаца у белачким подручјима без пропусница, створене су енклаве за насељавање црнаца којима је дана ограничена самоуправа ( бантустани).

Фредерик де Клерк и Нелсон Мандела
За беле особе — знак из ере апартхејда.

Апартхејд је ускоро изазвао снажну реакцију црнаца. Афрички национални конгрес је ојачао и у шездесетим годинама почео је користити терористичке методе, на шта је влада затворила његове вође, међу којима је најпознатији био Нелсон Мандела. Синдикати су организовали низ штрајкова за боље услове рада и веће плате. Јужна Африка се суочила са међународном изолацијом и одливом капитала. Због подршке Велике Британије санкцијама према Јужноафричкој Унији, она је 31. маја 1961. прогласила републику и иступила из Комонвелта, а од тада носи назив Јужноафричка Република. Ипак, у ситуацији хладноратовске поделе западне владе нису биле спремне на увођење строжих санкција капиталистичкој и прозападној Јужној Африци.

Године 1966. године организација СВАПО је покренула борбу за независност Југозападне Африке. Овај сукоб се интензивирао након анголске независности, која је пружала уточиште борцима СВАПО. Тек 1988. Јужноафричка Република је пристала да омогући да Намибија има сопствену управу, према мировном плану Уједињених нација на територији коју обухвата. Намибија је добила независност 1990, а територија Валвис Беја је враћена Намибији 1994. године.

Крајем 80-их постало је јасно да је одржавање апартхејда немогуће. Године 1991. парламент је опозвао расне законе и ослобођена је већина политичких затвореника. Двогодишњи преговори председника Фредерика Виљема де Клерка и Манделе довели су до нацрта привременог устава који је изједначио бирачко право свих становника Јужноафричке Републике. Први слободни избори одржани су у априлу 1994, а победу је однео Афрички национални конгрес. Мандела је изабран за председника.

У раздобљу од краја апартхејда Јужна Африка се суочава с бројним проблемима који су делом резултат наслеђа сегрегације: великом незапосленошћу међу црним становништвом, једном од највиших стопа убистава и других насилних злочина у свету, као и експлозијом инфекције вирусом ХИВ. Ипак, земља је успела да очува политичку и привредну стабилност.

Планови за будућност

Становништво Јужне Африке чине 77,4% црнаца, 12,2% белаца, 8% мешанаца и 2,4% Азијата. Влада државе Јужне Африке се труди да направи "друштво дугиних боја" - где људи могу да живе у хармонији. Јужноафрички народни празници славе људска права, породицу, слободу, рад, младост, жене, наслеђе, помирење и добру вољу.

Становништво

Мапа која показује доминантне језике који се говоре у ЈАР.

Јужноафричка Република има 54.960.000 становника. Преовлађују Африканци (црнци) који чине 80,5% становништва, следе обојени са 8,8% и белци са 8,3%, док Индуси и Азијци чине 2,5% становништва.[4] Црнци и белци су углавном хришћани, док је хиндуизам преовлађујућа религија међу тамошњим Индусима.

Јужноафричка Република има 11 званичних језика од којих су два европског порекла: енглески и африканерски (којим говоре белци холандског порекла), а остали афричког.

Зулу је афричка етничка група од око 5 милиона људи који већином живе у покрајини Квазулу-Натал у Јужној Африци.

Религија

Главни чланак: Религија у Јужноафричкој Републици

Према последњем попису у држави из 2001. године, хришћани су чинили 79,7% становништва. Од тога ционистички хришћани 11,1%, пентекосталци 8,2%, римокатолици 7,1%, методисти 6,8%, холандски реформисти 6,7%, англиканци 3,8% и остали хришћани 36%. Муслимани чине 1,5% популације, хиндуси око 1,3%, а Јевреји 0,2%. Да не припадају ниједној вери изјаснило се 15,1% становника, 2,3% су чинили припадници осталих вера, а 1,4% се није јасно изјаснило.[25]

Језици

Јужноафричка Република има 11 званичних језика:[26] африканерски, јужноафрички енглески, ндебеле, северни сото, сото, свази, тсвана, тсонга, венда, коса и зулу. Иако су сви језици званично равноправни, неки језици се говоре чешће од других. Према попису из 2001. језик који се највише говорио у домаћинству су зулу (23,8%), коса (17,6%) и африканерски (13,3%).[27] Иако је енглески језик званични језик у пословању и науци, њега је 2001. године као матерњи језик говорило само 8,2% Јужноафриканаца, што је мање него на попису 1996 (8,6%).[27]

Други језици који се говоре, а не спомињу се у уставу су: фанагало, хо, лобеду, нама, северни ндебеле, пути и сан (бушмански). Ови незванични језици се могу користити у неким званичним пословима у ограниченим областима где се утврди да су ти језици доминантни. Међутим, број становника који говори њима није толико велик да би они били признати као службени језици у целој држави.

Многи од незваничних језика племена Бушмана и Хотентота укључују регионалне дијалекте који се користе и у Намибији и Боцвани. Ови народи, који су физички другачији од Јужноафриканаца, имају свој културни идентитет заснован на њиховој заједници ловаца и скупљача плодова. Они су у великој мери маргинализовани, па су њихови језици у опасности од изумирања.

Имигранти из других држава причају и своје матерње језике. Многи бели Јужноафриканци говоре друге европске језике, као што су португалски (који такође говоре и црнци пореклом из Мозамбика и Анголе), француски, немачки и грчки, док Индијци у ЈАР причају на језицима као што су тамил, хинди, гуџарати, урду и телугу језик. Француским језиком говоре потомци хугенота у Франшхуку, као и имигранти из Конга.

Највећи градови

 
Највећи градови у ЈАР
Извор: Попис 2011.
№ Град Територија Популација
Јоханезбург
Јоханезбург
Кејптаун
Кејптаун 		1. Јоханезбург Гаутенг 4.434.827 Дурбан
Дурбан
Екурхулени
Екурхулени
2. Кејптаун Западни Кејп 3.740.026
3. Дурбан Квазулу-Натал 3.442.361
4. Екурхулени Гаутенг 3.178.470
5. Град Цване Гаутенг 2.921.488
6. Нелсон Мандела Беј Источни Кејп 1.152.115
7. Метро Бафало Сити Источни Кејп 755.200
8. Мангаунг Фри Стејт 747.431
9. Емфулени Гаутенг 721.663
10. Полокване Лимпопо 628.999

Политика и државно уређење

Јужноафричка Република има три главна града: Кејптаун, највећи од ова три, је седиште скупштине; Преторија је седиште извршне власти, а Блумфонтејн седиште суда. Јужноафричка Република има дводомни парламент: Национални савет покрајина (горњи дом) има 90 посланика, док Народна скупштина (доњи дом) чини 400 посланика.

Зграда Народне скупштине Јужне Африке у Кејптауну.

Чланови доњег дома се бирају по пропорционалном систему: половина посланика се бира на националним листама, а друга половина на покрајинским листама. Десеторо посланика се бира да представљају сваку покрајину у горњем дому, без обзира на број становника покрајине. Избори за оба дома се организују на сваких пет година. Владу потврђује доњи дом, а представник партије са највише освојених места у Народној скупштини је њен председник.

Неуобичајено је непостојање церемонијалног председника као у већини парламентарних система. Уместо тога, доњи дом бира председника државе који је уједно и председник владе, тј. део извршне власти. За разлику од правог председничког система, председник Јужноафричке Републике у потпуности зависи од поверења које има у доњем дому парламента и не може да доноси одлуке без претходног одобрења парламента.

Основе јужноафричког правног система су римско-холандско трговачко право и лично право са енглеским општим правом, који су стигли са холандским и британском колонизацијом. Први закон у Јужној Африци заснован на европским традицијама донела је Холандска источноиндијска компанија и назива се Римско-холандско право. Оно је уведено пре кодификације европског права у Наполеонов код. Њега је у 19. веку пратило енглеско право, и опште и статусно. Почевши од уједињења 1910. године, Јужна Африка има своју скупштину која доноси закона само за Јужну Африку, замењујући оне који су претходно важили за бивше колоније.

Од завршетка апартхејда 1994. политиком Јужноафричке Републике доминира Афрички национални конгрес, који има 60-70% подршке. Главна опозиција Афричком националном конгресу је Демократска алијанса (Јужна Африка).

Некада доминантна Нова национална партија, која је кроз свог претходника Националну партију увела апартхејд, је одлучила да се уједини са Афричким националним конгресом 9. априла 2005. Друге значајније странке су Конгрес народа, који се отцепио од Афричког националног конгреса, и Слободарска странка Инката, која углавном представља народ Зулу.

Од краја апартхејда, спољна политика Јужне Африке је фокусирана на њене афричке партнере, посебно у Јужноафричкој развојној заједници и Афричкој унији. Јужна Африка је играла кључну улогу посредника у афричким сукобима током последњих 15 година, попут оних у Бурундију, Демократској Републици Конго, Коморима и Зимбабвеу. После укидања апартхејда, Јужна Африка је поново примљена у Комонвелт. Као Јужноафричка Унија, Јужноафричка Република је била један од оснивача Уједињених нација. Такође је и чланица БРИКС-a.

Административна подела

Главни чланак: Административна подела Јужноафричке Републике

Јужноафричка Република је административно и политички подељена на девет покрајина:

Покрајина[тражи се извор] Главни град[28] Површина (km²)[28] Популација (2007)[29]
Источни Кејп Бишо 169.580 6.527.747
Фри Стејт Блумфонтејн 129.480 2.773.059
Гаутенг Јоханезбург 17.010 10.451.713
Квазулу-Натал Питермарицбург 92.100 10.259.230
Лимпопо Полокване 123.900 5.238.286
Мпумаланга Нелспруит 79.490 3.643.435
Северни Кејп Кимберли 361.830 1.058.060
Северозападна покрајина Мафикенг 116.320 3.271.948
Западни Кејп Кејптаун 129.370 5.278.585
Укупно 1.219.080 48.502.063
Покрајине Јужноафричке Републике

Војска

Јужноафрички Денел AH-2 Руивок

Данашње Националне одбрамбене снаге Јужне Африке основане су 1994. као професионална војска од добровољаца из бивших Јужноафричких одбрамбених снага, снага афричких националистичких група (Умхото ве Сизве и Азанијске народне ослободилачке војске) и снага реда бивших бантустана. Војска Јужне Африке је подељена у четири рода: Армију, Ратно ваздухопловство, Морнарицу и медицинску службу.

Јужна Африка је током 1970-их вршила програм развоја нуклеарног оружја и једина је афричка држава која је поседовала такво оружје. Такође је прва земља на свету која се добровољно одрекла свог нуклеарног арсенала 1991. године.

Привреда

Према класификацији УН, ЈАР је у рангу земаља са средњим приходима по глави становника, са великим резервама сировина, добро развијеним финансијским, правним, комуникационим, енергетским и саобраћајним секторима, са берзом која се сврстава међу првих 20 у свету и добром инфраструктуром која омогућава добру расподелу робе у великим урбаним центрима широм целог региона[30]. ЈАР је по бруто домаћем дохотку била 32. држава на свету у 2008. години.[31]

Дивље насеље у Совету, предграђу Јоханезбурга

Најразвијенија подручја су смештена у околини пет градова: Кејптауна, Гебехе (Порт Елизабета), Дурбама, Преторије и Јоханезбурга. Изван ових области, привреда је слаба и сиромаштво још увек преовлађује упркос владиним напорима за економски развој. Ипак, кључна заостала подручја су последњих година доживела брз развој. У та подручка спадају област од Позеловог залива до залива Плетенберг, област Рустенбург, област Нелспруита, Блумфонтејн, обала Западног Кејпа и северна обала Квазулу-Натала.

Фарма у централном делу Мпумаланге

Незапосленост је изузетно велика са великим неједнакостима у приходима по појединим друштвеним групама. У периоду од 1995. до 2003. године број пријављених радних места је опао, а порастао је броз запослених на црно; укупно, незапосленост се повећала.[32] Просечан приход јужноафричког домаћинства је између 1995. и 2000. значајно опао. Просечно белачко домаћинство је 1995. године зарађивало четири пута више од просечног црначког домаћинства. Године 2000, тај однос се погоршао на 6:1.[33]

Радници на фарми

Пољопривреда у Јужној Африци није доминантна грана. Пољопривреда запошљава око 10% становништва и доприноси са око 2,6% БДП државе.[34] Услед сухих клима, земљиште је неплодно, па се само 13,5% површине се може користити за гајење усева, а само 3% земљишта се може сматрати високо плодним.[35] Такође, услед различитих клима, гаје се и различите врсте. У Западној покрајини гаји се винова лоза и производи вино, а последњих година ЈАР се по његовој производњи пробила на пето место у свету[36]. Гаје се и јабуке, брескве, кајсије и вишње, а од јужног воћа — папаја, манго, банана, диња, ананас и др. У региону Кару развијен је узгој стоке, оваца и крава, док се у Фри Стејту гаје житарице — пшеница и кукуруз.

Током последњих пар година, држава је извела неколико реформи пољопривредног сектора, као што су аграрна реформа и дерегулација тржишта за пољопривредне производе. Јужноафричка влада је зацртала прерасподелу око 30% обрадивог земљишта црначким фармерима до 2014.[37]

Уништавање животне средине лошом употребом земљишта и глобалним климатским променама негативно утиче и на пољопривредну производњу у земљи. Јужноафричка Република је изузетно рањива на климатске промене и опадање количине површинских вода као последице климатских промена. Нека предвиђања прогнозирају да се количина површинских вода може смањити за 60% до 2070. године у деловима Западног Кејпа.[38] Да би поправила штету насталу због лоше употребе земљишта, влада ЈАР подржава план који промовише одрживи развој и употребу природних ресурса.[39]

Рудник дијаманата код места Кулинан

Јужноафричка Република је индустријски најразвијенија земља Африке [40]. Велики индустријски центри су Кејптаун, Јоханезбург, Гебеха (Порт Елизабет) и Дурбан, који су уједно и средишта хемијске, текстилне индустрије, електронске индустрије и производње моторних возила, као и производње оружја.[40] Црна металургија развијена је у рејонима Преторија, Њукасл, Салдана Беј, а обојена у Витбанку, Фалаборви.

Јужна Африка је највећи произвођач злата (Вивтватерсранд, Велком, Клерксдорп) на свету.[40] Осим у производњи злата, ЈАР је светски лидер и у производњи платине (Рустенбург, Импала, Крондал), мангана, хрома (Рустенбург и Бургерсфорт) и дијаманата (Кимберли, Кофифонтејн).[40] Нафте резерве су слабије, али је богатство угљем (Трансвал, Натал) значајно, нарочито на истоку државе. Преко 50% електричне енергије добија се у термоелектранама сагоревањем угља из домаћих лежишта[41]. Бакра и руде гвожђа има у Капланду и Трансвалу, а руде олова у Пофадару, док се рудници ретких метала налазе у Намакваленду. У земљи постоји око 700 рудника, а извоз руда чини преко 50% укупног извоза ЈАР.[41] Рафинерије су смештене у Дурбану и Кејтауну.

Саобраћај

Национални пут N3 који спаја Јоханезбург и Дурбан

ЈАР је 2002. године имала 362.999 km путева, од чега је 73.506 (17%) било асфалтирано (укључујући и 239 km ауто-путева). 2000. године ЈАР је имала 20.384 km пруга уског колосека, од чега је око половине било електрифицирано. Железничким пругама ЈАР је спојена са Боцваном, Лесотом, Намибијом, Свазилендом и Зимбабвеом.[42]

У ЈАР су 2009. године постојало 148 аеродрома са асфалтираном пистом.[42] Најважније луке су Кејптаун, Дурбан, Источни Лондон, Мозел Беј, Гебеха (Порт Елизабет), Ричардс Беј и Салдана Беј.

Култура

Традиционална јела из јужноафричке кухиње

Због етничке разноликости не постоји јединствена јужноафричка култура. Знатан део већински црног становништва Јужноафричке Републике чине житељи села који углавном живе сиромашно. Међутим, међу њима се најдуже задржала традиционална култура. Црнци у градовима углавном говоре енглески и африканерски поред свог матерњег језика. Постоје мале, али још увек значајне групе које говоре косјанским језицима, који не спадају у 11 званичних језика, али су међу осам језика који су користе у одређеним случајевима. Постоје и мале групе које говоре угроженим језицима, већином из косјанске фамилије, које немају статус званичног језика. Постоје групе у ЈАР које покушавају да промовишу њихово оживљавање и употребу.

Стил живота средње класе, углавном беле мањине али са све већим бројем црнаца, мелеза и Индијаца,[43] је у многим погледима сличан стилу живота средње класе у западној Европи и Америци. Припадници средње класе често студирају и раде у иностранству.

Азијати, углавном индијског порекла, чувају своје културно наслеђе, језике и верска уверења, било да су хришћани, хиндуисти ли сунитски муслимани. Говоре енглески језик, док се хинди, телугу, тамил и гуџарати језици говоре ређе, али већина Индијаца разуме своје матерње језике. Први Индијци су стигли у 19. веку да раде. Постоји и мања кинеска заједница у Јужној Африци, али се њен број увећава усељавањем са Тајвана.

ЈАР има великог утицаја у покрету извиђача. Многе традиције и церемоније извођача потичу од искустава Роберта Бејден-Пауела, оснивача извиђачког покрета, који је део свог живота провео у Јужној Африци као војник током 1890-их.

Кухиња

Јужноафричка кухиња је настала мешањем куварских вештина урођеничких народа и досељеника из Европе, Индије и Индокине, као и из оближњих колонијалних кухиња као што је она у Португалском Мозамбику.

Јужноафричка кухиња је углавном заснована на месу и изродила је специфична јужноафричка друштвена окупљања која се називају брај (роштиљ). Бабуати је традиционално јужноафричко јело, пореклом вероватно из Индонезије, које се прави од млевеног меса са пуно зачина.

Бурски досељеници су донели са собом посластице попут коексистера (крофне пуњене сирупом), малва пудинга и мелктерта (млечна пита). Јужна Африка је постала велики произвођач вина, а најбољи виногради леже у долинама око Стеленбоша, Франшхука, Парла и Баридејла.[44]

Образовање

Основна школа у Кејптауну
Универзитет Родез у Грејемстауну

Деца похађају школу у 13 разреда. Нулти или пријемни разред се може похађати у школи или у обданишту. Основно образовање обухвата првих седам разреда. Десети, једанаести и дванаести разреди нису обавезни.

У ЈАР постоји 23 државна универзитета који се деле у три категорије: традиционални, технички и општи. Традиционални универзитети су усресређени на пружање теоријских знања, технички на практична знања из технике, док су општи мешавина ова два типа.

Образовни систем Јужноафричке Републике је под великим теретом након 40 година апартхејда. За време тог система, деца белаца су добијала квалитетно бесплатно школовање, док су деца црнаца имала само најосновније „банту“ образовање. Црнци су били предодређени да буду физички радници или слуге. Иако влада ЈАР покушава да исправи неједнакост проблеми су и даље присутни. Неписменост особа старијих од 15 година износи 24%. Следећи проблем је лоше обучен образовни кадар, посебно у сиромашнијим, руралним покрајинама Источни Кејп и Квазулу-Натал.[45]

Спорт

Јужноафрички рагби тим након освајања Светског купа 2007. године

Најпопуларнији спортови у Јужној Африци су фудбал, рагби и крикет.

ЈАР је дуго била одсутна са међународних такмичења током највећег дела ере апартхејда због санкција, али је почела да се такмичи након што су белци на референдуму подржали решавање питања апартхејда. Услед санкција Уједињених нација ЈАР није учествовала на Олимпијским играма од 1964. до 1992. Такође ФИФА и КАФ су суспендовале фудбалску репрезентацију Јужне Африке.

Након укидања санкција, репрезентација Јужне Африке у рагбију је освојила Светске купове 1995. и 2007. Фудбалска репрезентација Јужне Африке је тријумфовала на Купу афричких нација 1996. ЈАР је организовала Светско првенство у фудбалу 2010, чиме је постала прва афричка земља домаћин светског првенства.

Напомене

  1. ^ У Преторији се налази седиште владе, Блумфонтејн је седиште врховне судске власти, док се у Кејптауну налази парламент.
  2. ^ То је највећа услојена интрузија на свету, површине 66.000 km² и дебљине 9 km.[11]

Види још

Референце

  1. ^ „The Constitution”. Constitutional Court of South Africa. Приступљено 03. 09. 2009. 
  2. ^ „Principal Agglomerations of the World”. Citypopulation.de. Приступљено 05. 05. 2017. 
  3. ^ „Chapter 1, Article 6 of the South African Constitution”. Constitutionalcourt.org.za. Приступљено 14. 10. 2017. 
  4. ^ а б в „Mid-year population estimates 2015” (PDF). Statistics South Africa. Statistics South Africa. 23. 07. 2015. Приступљено 08. 10. 2015. 
  5. ^ Census 2011: Census in brief (PDF). Pretoria: Statistics South Africa. 2012. ISBN 978-0-621-41388-5. Приступљено 16. 04. 2017. 
  6. ^ а б „South Africa”. International Monetary Fund. Приступљено 26. 04. 2015. 
  7. ^ „2015 Human Development Report” (PDF). United Nations Development Programme. 2015. Приступљено 15. 12. 2015. 
  8. ^ „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Millenniumindicators.un.org. Приступљено 14. 10. 2017. 
  9. ^ Атлас Африке. стр. 40—41
  10. ^ а б в г „CIA - The World Fact Book — South Africa”. Архивирано из оригинала 21. 06. 2020. г. Приступљено 23. 04. 2010. 
  11. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п fid.net: A Guide to the Minerals Industry of South Africa — Mineral Sector Overview (језик: енглески)
  12. ^ а б в г showcaves.com — Geology of South Africa (језик: енглески)
  13. ^ а б в г д ђ Велика енциклопедија географије. стр. 380—381
  14. ^ Лур, Џејмс Ф. Земља Велика илустрована енциклопедија. Београд: Младинска књига. 
  15. ^ а б в г Grupa autora (2003): Köppenova podjela klima i hrvatsko nazivlje, Geoadria, Vol. 8, No. 1, 17—37 ((hr))
  16. ^ а б SouthAfrica.info: Geography and Climate — South Africa's geography Архивирано на сајту Wayback Machine (12. март 2009) (језик: енглески)
  17. ^ „Тугела водопад”. Архивирано из оригинала 13. 11. 2009. г. Приступљено 22. 04. 2010. 
  18. ^ Енциклопедијски атлас света. стр. 85.
  19. ^ „Plants and Vegetation in South Africa”. 
  20. ^ Wymer & Singer 1982.
  21. ^ Deacon, HJ (2001). „Guide to Klasies River” (PDF). Stellenbosch University. стр. 11. Приступљено 05. 09. 2009. 
  22. ^ „Fossil Hominid Sites of Sterkfontein, Swartkrans, Kromdraai, and Environs”. 
  23. ^ Broker, Stephen P. „Hominid Evolution”. Yale-New Haven Teachers Institute. Архивирано из оригинала 07. 04. 2008. г. Приступљено 19. 06. 2008. 
  24. ^ „Native Land Act”. South African Institute of Race Relations. 19. 06. 1913. Архивирано из оригинала 14. 10. 2010. г. 
  25. ^ „South Africa - Section I. Religious Demography”. U.S. Department of State. Приступљено 15. 07. 2006. 
  26. ^ „Constitution of South Africa, Chapter 1, Section 6”. Архивирано из оригинала 15. 01. 2013. г. 
  27. ^ а б „Census 2001”. Statistics South Africa. Архивирано из оригинала 23. 07. 2013. г. 
  28. ^ а б Burger 2009, стр. 7–24
  29. ^ „Community Survey 2007: Basic results” (PDF). Statistics South Africa. стр. 2. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 02. 2011. г. Приступљено 23. 09. 2009. 
  30. ^ Давидовић 1998, стр. 231.
  31. ^ „The World Bank: World Development Indicators database, 1 July 2009. Gross domestic product (2008).” (PDF). World Bank. 01. 07. 2009. Приступљено 07. 10. 2009. 
  32. ^ „Post-Apartheid South Africa: the First Ten Years - Unemployment and the Labor Market” (PDF). IMF. Архивирано из оригинала (PDF) 07. 12. 2013. г. 
  33. ^ „SARPN — South Africa”. Приступљено 16. 04. 2017. 
  34. ^ [https://www.hrw.org/reports/2001/safrica2/ Unequal Protection: The State Response to Violent Crime on South African Farms, Human Rights Watch. 2001. ISBN 978-1-56432-263-0.
  35. ^ Mohamed, Najma: Greening Land and Agrarian Reform: A Case for Sustainable Agriculture, in At the Crossroads: Land and Agrarian Reform in South Africa into the 21st century, ed. Cousins, Ben. Bellville, School of Government, University of the Western Cape. 2000. ISBN 978-1-86808-467-8.. (језик: енглески)
  36. ^ Давидовић 1998, стр. 232.
  37. ^ „Congo hands land to South African farmers”. Telegraph. 2010. 
  38. ^ „Climate change to create African 'water refugees'”. Архивирано из оригинала 25. 10. 2010. г. Приступљено 26. 04. 2010. 
  39. ^ J. Turpie. „Impacts of Climate Change in South Africa: A Preliminary Analysis of Unmitigated Damage Costs” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 25. 03. 2009. г. 
  40. ^ а б в г Велика енциклопедија географије. стр. 382—383
  41. ^ а б Давидовић 1998, стр. 233
  42. ^ а б CIA World Factbook Архивирано на сајту Wayback Machine (21. јун 2020), Приступљено 17. 4. 2013.
  43. ^ „Black South Africans now largest part of middle class”. The Media Online. 28. 10. 2013. 
  44. ^ „thewinedoctor.com”. Архивирано из оригинала 18. 01. 2013. г. Приступљено 13. 02. 2010. 
  45. ^ „Education in South Africa”. 10. 11. 2007. Приступљено 16. 04. 2017. 

Литература

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јужноафричка_Република&oldid=26078601”