Branislav Crnčević

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Branislav Crnčević
Branislav Crnčević crop.jpg
Datum rođenja(1933-02-08)8. februar 1933.
Mesto rođenjaKovačica
  Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti14. april 2011.(2011-04-14) (78 god.)
Mesto smrtiBeograd
  Srbija
Politička strankaSrpska napredna stranka (2008—2011)
Srpska radikalna stranka (do 2008)
Socijalistička partija Srbije
Srpska demokratska stranka (Republika Srpska)

Branislav Brana Crnčević (Kovačica, 8. februar 1933Beograd, 14. april 2011) bio je srpski književnik, aforističar, novinar, scenarista i političar. Bio je poslanik Savezne skupštine Savezne Republike Jugoslavije.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Mladost i obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Rođen je 1933. godine u Kovačici. Njegov otac Đura Crnčević je bio Srbin iz Crne Gore, a preminuo je 1937. godine. Majka Vida se ponovo udala, pa su živeli u Rumi. Po okupaciji u Aprilskom ratu 1941. godine, porodica je iz Rume proterana u Beograd. Usled siromaštva u posledicama ratnih okolnosti, Brana je živeo po domovima za smeštaj srpskih izbeglica iz Nezavisne Države Hrvatske, najpre u Beogradu i potom u Mataruškoj Banji, dok je njegov brat Nikola ostao sa majkom i očuhom. Kada je pokušao da pobegne iz doma u kojem je vladala glad, po kazni je odveden u selo Crljenac kod Petrovca na Mlavi, gde je upoznao jednog ruskog sveštenika i počeo da pozajmljuje knjige iz njegove lične biblioteke. Majka ga je tu pronašla 1944. godine.[1]

Studirao je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Svoju karijeru je započeo kao šef stovarišta i potom službenik predstavništva zrenjaninske pivare u Novom Sadu.

Novinarska i književna karijera[uredi | uredi izvor]

Zatim je usledila novinarsko-urednička faza u listovima „Jež” i „Duga”, kao i u listu za decu „Mali jež”. Takođe je objavljivao kolumne u raznim listovima i časopisima, među kojima su „NIN” i „Politika”. U međuvremenu, objavio je svoju prvu knjigu za decu Bosonogi i nebo, a nešto kasnije i prvu zbirku aforizama Piši kao što ćutiš. Na književnu scenu je stupio pod pseudonimom Vinon Rumski i Branislav BIP. Tokom svoje duge karijere pisao je literaturu za decu, romane, aforizme, priče, televizijske drame, pesme...

Dobitnik je nagrade „Zmajevih dečjih igara“ za stvaralački doprinos savremenom izrazu u književnosti za decu, 1987. godine, te nagrada Zlatni beočug za životno delo (Beograd, 2010), Zlatni ključić grada Smedereva za književnost za decu, Zlatni krst Cara Lazara za pesništvo (Gračanica, 2010), Majstorsko pismo Književne zajednice „Borisav Stanković” (Vranje, 2011).

Crnčevićeva dela su osećajna, jednostavna i bajkovita, što ga preporučuje kako deci, tako i odraslim čitaocima. Za građu svojih dela, on uzima stvarne, razigrane, ali i tužne slike života. Književnoj temi pristupa anegdotski sa stanovišta humora i fine ironije. Aforizmi koje je objavljivao uglavnom su na temu karaktera Srba i problema male države.

Politički angažman[uredi | uredi izvor]

Crnčević se sa antikomunističkim stavovima isticao još u prvoj polovini 60-ih godina, kada je zbog jedne priče bio saslušavan od strane policije i osuđen na mesec dana zatvora u Padinskoj Skeli, ali je imao nešto blaži zatvorski tretman zahvaljujući intervenciji Dobrice Ćosića i Životija Srbe Savića, načelnika Sekretarijata unutrašnjih poslova za grad Beograd.

Sa Slobodanom Miloševićem se upoznao nakon Osme sednice Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije 1987. godine i uz povremene prekide bio njegov prijatelj. Kao kandidat Socijalističke partije Srbije je izabran za poslanika Savezne skupštine Savezne Republike Jugoslavije. Ostao je upamćen kao prvi savezni i narodni poslanik koji se na zasedanju obratio sa: „Dame i gospodo”, umesto: „Drugarice i drugovi”.[2] Napustio je SPS nakon uvođenja sankcija Republici Srpskoj.

Izabran je za predsednika Matice iseljenika Srbije 1990. godine. Bio je član Srpske demokratske stranke i zagovornik nevinosti Radovana Karadžića pred Haškim Tribunalom.

Po odlasku Vojislava Šešelja u Hag učlanjuje se u Srpsku radikalnu stranku. Nakon stranačkog raskola, priklonio se krilu Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića, pa postao jedan od osnivača Srpske napredne stranke.

Brana Crnčević je član Senata Republike Srpske od 1996. godine i dobitnik Ordena Njegoša prvog reda.

Smrt i nasleđe[uredi | uredi izvor]

Preminuo je 14. aprila 2011. godine u Beogradu, posle duge i teške bolesti.[3] Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.

Kulturni centar u Rumi nosi njegovo ime.

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

Odabrani aforizmi[uredi | uredi izvor]

Fotografija Brane Crnčevića i Nebojše Kuzmanovića tokom jednog predavanja.
  1. Ako su svi izuzev mene moj narod, moj jadni narod nema nikoga osim mene.
  2. Teško je biti Srbin, ali kasno.
  3. Svi smo mi deca dezertera iz 1389. godine.
  4. Pesnik je odgovoran samo za ono što nije rekao.
  5. Osećam da bi oni žrtvovali moj život za svoja ubeđenja.
  6. Pre rata nismo imali ništa, a onda su došli Nemci i uništili sve.
  7. Sklonite se, dolazi budućnost.
  8. Ko je imao priliku da pogine neka ne kuka što je ostao živ.
  9. Otadžbina nikada nije toliko u opasnosti koliko je spasavaju.
  10. Naši preci živeli su veoma bedno, a prema najnovijim podacima neki uopšte nisu ni živeli.[4]

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

  • 1963. Bosonogi i nebo
  • 1963. Cipelice od krokodilske kože
  • 1963. Njen prvi čaj
  • 1965. Devojka sa tri oca
  • 1965. Kafanica, sudnica, ludnica (izvođeno i kao predstava u Ateljeu 212)
  • 1965. Piši kao što ćutiš
  • 1968. Dunavo
  • 19671971 Zanati
  • 1971. Kapetan i lula
  • 1971, 1981, 1989, 2006. Dnevnik jednog...
  • 1978. Peta strana sveta
  • 1982. Sibiri
  • 1982. Emigrant i igra
  • 1984. Mrav dobra srca
  • 1985. Snovi bez tumačenja
  • 1990, 2006. Srpska posla
  • 1992, 2006. Srpska i hrvatska posla
  • 1994. Glasnik
  • 1997. Crni đavo, crveni rep I-II 2001. III
  • 2001. Pesme
  • 2003. Zaštitnica umetnosti i druge pripovetke
  • 2005. Zemlja nadimaka
  • 2006. Knjiga zadušnica
  • 2006. Obećani svet
  • 2007. Sedam mokrih majica i drugi zapisi
  • 2008. Ima da nas nema
  • 2009. Čuvari pepela
  • 2010. Šta ima
  • 2010. Piši kao što ćutiš (izmenjeno, dopunjeno i prošireno izdanje)
  • 2011. Crni đavo, crveni rep I-II
  • 2011. Zaštitnica umetnosti i druge pripovetke
  • 2012. Trosobna samica / Trёhkomnatnaя odinočka, drama

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Ja sam zdrav srpski nacionalista”. Politika. 13. 03. 2010. 
  2. ^ „Političari očima skupštinskog stenografa”. Politika. 05. 01. 2010. 
  3. ^ „Preminuo Brana Crnčević”. Blic.rs. Pristupljeno 30. 8. 2012. 
  4. ^ Iz knjige Piši kao što ćutiš, Beoštampa, Beograd, 2010

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]