Pravo

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu

Pravo se može nazvati sistemom normi ljudskog ponašanja koje propisuje i u slučaju kršenja sankcioniše država. Pravo međutim svoje izvore ima u moralu, običajima, etici i naročito pravdi.

Ovo dvojno lice prava je tema viševekovne rasprave o tome da li se pravom mogu nazvati i oni sistemi normi koje propisuje nelegitimna ili nepravedna vlast. Za pravnike pozitiviste i ovi sistemi se mogu nazvati pravom (ukoliko ih državna vlast sprovodi dovoljno efikasno), dok za jusnaturaliste ovi sistemi se ne mogu nazvati pravom u punom smislu te reči.

U pravnoj teoriji i filozofiji pravo se određuje ne samo kao idealna, duhovna pojava, tj. kao skup misli, već i kao realna pojava. Realne pojave su one koje imaju i vremensku i prostornu dimenziju. Kao realna pojava, pravo je vezano za ljude i njihovu psihu, kao i za njihovo društvo.

Postoji više različitih pravaca u pravnoj filozofiji. Ipak, najčešći su:

  • Jusnaturalizam: za koji je pravo etička pojava.
  • Legalizam i normativizam: pravo je skup normi kao psiholoških ili logičko-jezičkih pojmova.
  • Socijalizam: Za koje je pravo socijalno-materijalna kategorija.

Marksistički pisci vide pravo kao volju vladajuće klase sa ciljem da se održi dati društveni poredak.

Sva ova gledišta se svode na jedno da pravo reguliše društvene odnose u kojima može doći do povrede opštedruštvenog interesa, zajedničkih interesa svih članova društva. Ovi zajednički interesi prema jednima sastoje u redu, drugima u miru, a trećima u pravdi.

Postoji nekoliko vrsta prava kao što su:

  • Ustavno pravo
  • Obligaciono pravo
  • Građansko pravo
  • Porodično pravo
  • Krivično pravo
  • Rimsko pravo
  • Poslovno pravo
  • Nasledno pravo
  • Ekološko pravo
  • Upravno pravo
  • Radno i socijalno pravo
  • Međunarodno pravo

Vidi još[uredi]