Turska kafa

Turska kafa
Šoljica turske kafe, servirana iz bakarne džezve
Tip	kafa
Zemlja porekla	Osmansko carstvo
Boja	Tamono smeđa
Svetska baština Uneska
Zvanično ime	Turska kafa – kultura i tradicija
Kriterijum	Nematerijalno kulturno nasleđe:
Referenca	645
Upis	2013. (8. sednica)

Turska kafa (tur. Türk kahvesi) jeste metoda pripreme nefiltrirane kafe. Pržena, a zatim fino mlevena, zrna kafe se kuvaju u džezvi (tur. cezve), često sa šećerom, te se serviraju u fildžanima. U današnje vreme se može naći na Srednjem istoku, u severnoj Africi, na Kavkazu, Balkanu, Baliju te južnoj Evropi.

Godine 2013. tradicija i kultura kafe u Turskoj uvrštena je na UNESCO-vu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. Tradicionalno se kafa u Turskoj kuvala u vrelom pesku. Ova drevna metoda potiče iz Osmanskog carstva, a danas je postala turistička atrakcija širom Turske. Od 2013. godine se 5. decembar obeležava kao „Svetski dan turske kafe“.

Istorija

Najranije spominjanje konzumacije kafe dolazi iz Jemena u 15. veku. Krajem 15. i početkom 16. veka, kafa se raširila na Kairo i Meku. Tokom 1640-tih, osmanlijski letopisac Ibrahim Pecevi zabeležio je otvaranje prve kafane u Konstantinopolju:

Sve do 962 (po hidžri, 1554—55), u velikom, čuvanom-od-strane-Boga gradu Konstantinopolju, kao i u osmanlijskim zemljama uopšteno, kafa i kafane nisu postojale. Oko te godine, kolega po imenu Hakem Alepa i vragolan zvani Šems iz Damaska, došli su u grad: oba su otvorili veliku prodavnicu u četvrti zvanoj Tahtakal, te počeli da snabdevaju kafom.

U današnje vreme, tradicionalno konzumiranje turske kafe je umanjeno rastućom dostupnošću ostalih toplih napitaka poput čaja, instant kafa i ostalih modernih varijanti kafe.

Priprema

Fildžan za kafu iz kasne osmanske ere

Turski set za kafu

Set za kafu Muzej Semberije u Bijeljini

Turska kafa se odnosi na metodu pripreme veoma fino mlevene kafe. Može se koristiti svaki tip zrna kafe; varijeteti arabike se smatraju najboljim, mada se robusta ili mešavine isto tako koriste. Zrna moraju biti samlevena do veoma finog praha, koji se ostavlja u kafi pri serviranju. Kafa može da bude mlevena kod kuće u ručnom mlinu koji omogućava veoma fino mlevenje (kućni električni mlinovi su isto tako podesni), mlevena u prodavnici kafe po zahtevu, što je dostupno u većini delova sveta, ili se može kupiti u unapred samlevenom obliku u mnogim prodavnicama.

Kafa sa fildžanom, džezvom i kockama šećera

Turska kafa se pravi kuvanjem mlevene kafe u vodi, obično uz dodatak šećera do ključanja u namenskoj posudi koja se naziva džezva, a ponegde se koristi i naziv ibrik. Čim smeša počne da peni neposredno pre nego što proključa, ona se skida sa grejaća; može se nakratko ponovo zagrejati još par puta da bi se povećala željena količina pene. Ponekad se oko jedne trećine kafe uspe u šolje; dok se preostala količina vraća na grejač i distribuira u šolje nakon ključanja. Kafa se tradicionalno služi u namenskim malim porcelanskim šoljama, koji se nekim delovima sveta nazivaju fildžani za kafu.

Šećer se dodaje u tursku kafu dok se kuva, tako da količina šećera mora biti poznata prilikom pripreme kafe. Kafa se može poslužiti nezaslađena (tur. sade kahve), sa malo ili umerenom količinom šećera (tur. orta şekerli), ili slatka (tur. tatlı). Kafa se ponekad servira sa malim posluženjem, kao što je ratluk. Kafi se ponekad daje dodaje ukus kardamona, mastika, salepa, ili ambra. Znatna količina kafe u prahu biva prenesena iz džezve u šoljicu. U šoljici se deo taloži na dno, a ostatak se zadržava u vidu suspenzije i konzumira se sa kafom.

Tradicionalni načini prpreme kafe

Kafa na pesku

Tradicionalna priprema kafe na pesku

Kafa na pesku je turistička atrakcija širom Turske

Tradicionalno poslužena kafa, uz ratluk i običnu vodu, u Selčuku (тур. Selçuk) u Turskoj)

Priprema kafe na vrelom pesku je drevna metoda koja potiče iz Osmanskog carstva. Kako se kultura kafe širila sa Bliskog istoka u Evropu, ova jedinstvena tehnika kuvanja bila je cenjena ne samo zbog ukusa ovako pripremljene kafe, već i zbog veštine potrebne za njeno savladavanje. Za razliku od drugih procesa pravljenja kafe, priprema turske kafe na pesku zahteva preciznost, iskustvo i strpljenje, sa ciljem stvaranja savršeno uravnoteženog i ukusnog napitka.

Tehnika kuvanja kafe na pesku postala je posebno popularna u Turskoj, gde se slavila kao ritual i društveno iskustvo. Velika šerpa napunjena peskom zagrevala se na otvorenom plamenu. Posuda napunjena peskom omogućava potpunu kontrolu temperature koja se koristi za kuvanje i podešava se dubinom na koju će se džezva uroniti u pesak. Pesak se zagreva na konstantno visoku temperaturu, a džezva je delimično uronjena u njega. Vruć pesak provodi toplotu polako oko posude, što osigurava da se kafa kuva postepeno i ravnomerno.

Fino mlevena kafa se meša sa hladnom vodom. Šećer se dodaje po želji. Ova smesa se zatim sipa u džezvu. Džezva se delimično zakopava u vrući pesak, omogućavajući kafi da se zagreje sa svih strana. Kako pesak zagreva džezvu, polako dovodi kafu do blagog ključanja. Kafa se pažljivo prati, jer nikada ne sme potpuno da proključa. Zato se džezva mora pomerati po pesku i izvadi i vrati u pesak tri do četiri puta. Ključ savršene turske kafe je debeli sloj pene koji se formira na vrhu džezve. Pažljiva kontrola toplote obezbeđuje bogatu penu bez ključanja kafe, što čuva ukus i stvara karakterističnu teksturu. Danas se za pripremu kafe na pesku koriste posebni aparati, koji rade na struju ili gas.

Ravnomerno i postepeno zagrevanje kafe na vrućem pesku intenzivira prirodne ukuse kafe. Za razliku od konvencionalnog kuvanja na šporetu ili u aparatima za kafu, kuvanje u pesku zagreva kafu sa svih strana, omogućavajući temeljniju ekstrakciju eteričnih ulja. Spor i kontrolisan proces takođe sprečava prekomernu ekstrakciju, koja može učiniti kafu gorkom. Umesto toga, ističe prirodnu slatkoću zrna, što rezultira uravnoteženim, blago zemljanim ukusom sa baršunastom teksturom koja je jedinstvena za tursku kafu napravljenu u pesku.

Turska kafa je jedan od osnovnih elemenata turske kulture. Simbolizuje gostoprimstvo, razgovor i umetnost strpljenja. Pravljenje kafe na pesku je više od samog načina kuvanja. To je prikaz tradicije, istorije i zanatstva. Danas je kafa na pesku turistička atrakcija širom Turske, a posmatranje pripreme ovog napitka u pesku pretstavlja poseban ugođaj. Mnogi restorani širom Turske nude kafu u pesku uz mogućnost posmatranja ovog rituala. Čak se organizuju i radionice pripreme kafe na pesku, uz predstavu proricanja sudbine.

• 
• 
• 
• 

Kafa na žaru

Kafa na žaru je specijalitet koji se retko gde može dobiti. Stara čaršija u Novom Pazaru jedno je od retkih mesta u Evropi gde se kafa priprema na ovaj tradicionalan način, kao u vreme dok nije postojala električna energija. Ovako pripremeljena kafa ima poseban ukus i miris. Peče se polako, u bakarnoj ili čimkenoj džezvi, na prosutom žaru, a može se pripremiti i u ložištu starinskog šporeta na čvrsta goriva. Ovako pripremljena kafa služi se kao turistička atrakcija u novopazarskim kafanama i kafečajnicama, a može se naći i u Kuršumliji.

• 
  Kafečajnica u Novom Pazaru
• 
• 
• 
• 

Kafa sa ugljem

Kafa sa ugljem jedinstvena je varijacija ovog napitka. Pravi se dodavanjem užarenog uglja u kafu tokom procesa kuvanja. Tradicionalno se priprema u Indoneziji i deo je tamošnje kulture i naziva se Kopi Joss (kopi džos). Ova jedinstvena kafa nastala je u Džakarti, gde je ispijanja kafe duboko ukorenjena tradicija. Proces kuvanja kafe sa ugljem uključuje dodavanje usijanog uglja u šolju sveže skuvane crne kafe. Rezultat je jedinstveni ritual, tokom kog kafa privremeno postaje gazirana od toplote uglja. Legenda kaže da je Kopi Joss otkrio ulični prodavac po imenu Gospodin Men, koji je slučajno ispustio užareni komad uglja u svoju šolju sa kafom. Umesto da je prospe, odlučio je da proba kafu i ukus mu se učinio iznenađujuće prijatnim. To je samo jedna od priča vezanih za ovaj jedinstveni napitak.

Danas je ova kafa turistička atrakcija u Džakarti, ali nije specijalitet koji se može naći samo u specijalizovanim kafeterijama, već se služi na tezgama sa hranom pored puta. Kafa sa ugljem je privukla pažnju i van Indonezije, gde je postala moderan trend. Bariste širom sveta eksperimentišu sa dodavanjem uglja u kafu kako bi stvorili nove profile ukusa i vizuelno privlačne prezentacije.

Turska kafa u Srbiji

Dve tradicionalne kafe u Novom Pazaru

Iako je verovatno da su se stanovnici južnih krajeva Srbije još ranije upoznali sa kafom, prvo „zvanično mesto“ gde se služila i ispijala kafa otvoreno je u Beogradu 1522. godine, samo godinu dana pošto je vojska Sulejman Veličanstvenog osvojila Beograd. Zvalo se kafana. Turci su se nastanili u gradu donoseći sa sobom nove običaje, a jedan od njih bio je ispijanje kafe. Na javnim mestima to je bilo moguće jedino u kafanama, čije ime i dolazi od turske reči „kahvehane“ preuzete iz arapskog i persijskog „qahve“ (kafa) i „khane“ (kuća) – kuća kafe. Zanimljiv je podatak da je prva beogradska kafana bila starija čak i od prve carigradske. Prvu kafanu u prestonici Osmanskog carstva otvorila su dvojica Sirijaca tek 1555. godine.

O prvoj kafani u Beogradu zna se da je podignuta negde na Dorćolu koji je, zbog svog položaja, u to vreme bio centar trgovine i raskršće mnogih puteva. Poznato je takođe da se nalazila na spratu kuće i da su gosti u njoj sedeli na podu. Služila se isključivo kafa i to u malim šoljama, a ulaz je bio dozvoljen samo muškarcima. Tokom 19. veka kafa je postala dostupna i ženama. Dame iz građanskih slojeva društva u to vreme počele su da u svojim salonima organizuju sedeljke uz kafu. Od tada kafa dobija i društvenu dimenziju. Zabeleženo je da se ispijanje kafe kao deo društvenog događaja prvi put pominje u dokumentu iz 1892/93 iz Smedereva gde je, u letnjikovcu dinastije, kraljica Natalija Obrenović priredila prijem. Od tada do danas kafa je u Srbiji postala nezaobilazni deo svakodnevnog života.

Srpska varijanta - crna kafa

U „Savremenom kuvaru”, objavljenom 1967. godine u izdanju izdavačkog preduzeća Prosveta, u poglavlju „Kafa“ navedena je razlika između srpske i turske kafe:

Srpska crna kafa:

Staviti u džezvu vodu i šećer i pustiti da provri. Za jednu šoljicu kafe potrebna je šoljica i po vode, kocka šećera i kašičica mlevene kafe. Kad voda provri, odliti malo u šoljicu ili drugo lonče, zakuvati kafu, pa vratiti džezvu na vatru da kafa napravi ključ, odnosno, samo da se podigne, ništa više. Usuti odlivenu vodu, ostaviti kafu minut-dva da „stane” a zatim je razliti u šoljice i služiti.

Turska kafa:

Ova kafa se najviše pije u Bosni a spravlja se ovako: Staviti kafu u suvu zagrejanu džezvu i preliti je ključalom vodom. Kafa ne treba više da vri. Odnos vode, kafe i šećera je isti kao za srpsku kafu, samo što se šećer ne stavlja u kafu već se služi posebno. Gotova turska kafa služi se u malim džezvama, za svaku osobu posebno.

Vidi još

• Kafa
• Čaj

Literatura

• Skočir, Dinko (2017). „Prostorni aspekti posjećenosti kafića u Zagrebu: dobne i rodne razlike” [Spatial aspects of café bar visitation in Zagreb: age and gender differences] (PDF). Acta Geographica Croatica. 43/44 (1): 37—58. Приступљено 27. 3. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Beeley, Brian W. (1970). „The Turkish Village Coffeehouse as a Social Institution”. Geographical Review. 60 (4): 475—493. Bibcode:1970GeoRv..60..475B. JSTOR 213769. doi:10.2307/213769. 
• Yılmaz, Birsen; Acar-Tek, Nilüfer; Sözlü, Saniye (2017-12-01). „Turkish cultural heritage: a cup of coffee”. Journal of Ethnic Foods (на језику: енглески). 4 (4): 213—220. ISSN 2352-6181. doi:10.1016/j.jef.2017.11.003 . 
• Aslı, Tokman (2001). Negotiating tradition, modernity and identity in consumer space : a study of a shopping mall and revived coffeehouse (Теза) (на језику: енглески). Bilkent University. hdl:11693/14808. 
• Salvatore, Armando; Eickelman, Dale F. (2004). Public Islam and the common good. Leiden: Brill. ISBN 978-1-4237-1180-3. OCLC 60826759. 
• Hattox, Ralph S. Ralph (2015). Coffee and coffeehouses : the origins of a social beverage in the medieval near east. Univ Of Washington Press. ISBN 978-0-295-99888-6. OCLC 921868856. 
• „Coffee and spices: official Ottoman reactions to Egyptian trade in the later sixteenth century,” Wiener Zeitschrift für die Kunde des Morgenlandes, 76, 1986. стр. 87–93..
• „Coffeehouses: public opinion in the nineteenth-century Ottoman Empire,” in Armando Salvatore and Dale F. Eickelman (eds) Public Islam and the Common Good, Leiden: E. J. Brill, 2004. стр. 75–97..
• „Contrôle et taxation du commerce du café dans l’Empire ottoman fin XVIIe–première moitié du XVIIIe siècle,” in Michel Tuchscherer (ed.) Le Commerce du cafe avant l’ère des plantations coloniales: espaces, réseaux, sociétés (XVe–XIXe siècle), Cairo: Institut français d’archéologie orientale, 2001. стр. 161–79..
• „Crisis and change 1590–1699,” in Halil İnalcık and Donald Quataert (eds) An Economic and Social History of the Ottoman Empire: 1300—1914, 2 vols, Cambridge: Cambridge University, 1994. стр. 411–636..
• „Freedom in an Ottoman perspective,” in Metin Heper and Ahmed Evin (eds) State, Democracy and the Military: Turkey in the 1980s, Berlin: Walter de Gruyter, 1988. стр. 23–35..
• „İstanbul: Bir Büyük Kahvehane,” İstanbul Dergisi, 47, 2003. стр. 75–8..
• „Kahvehaneler ve Hafiyeler: 19. Yüzyıl Ortalarında Osmanlı’da Sosyal Kontrol,” Toplum ve Bilim, 83, 2000. стр. 58–79..
• „Seniority, sexuality and social order: the vocabulary of gender in early modern Ottoman society,” in Madeline C. Zilfi (ed.) Women in the Ottoman Empire: Middle Eastern Women in the Early Modern Era, Leiden: E. J. Brill, 1997. стр. 169–96..
• „The Age of Tulips: confluence and conflict in early modern consumer culture (1550—1730),” in Donald Quataert (ed.) Consumption Studies and the History of the Ottoman Empire, 1550—1922: An Introduction, Albany: State University of New York, 2000. стр. 83–106..
• El-Rouayheb, Khaled (2005). „The Love of Boys in Arabic Poetry of the Early Ottoman Period, 1500 – 1800”. Middle Eastern Literatures. 8 (1): 3—22. doi:10.1080/1366616042000309157. .
• „Wealth and power in the land of olives: the economic and political activities of Müridoğlu Hacı Mehmed Ağa, notable of Edremit,” in Making a Living in the Ottoman Lands 1480—1820, Istanbul: Isis Press, 1995. стр. 291–311..
• Açıkgöz, Nâmık. Kahvenâme: Klâsik Türk Edebiyatında Kahve, Ankara: Akçağ Basım Yayım Pazarlama. 1999.
• Afyoncu, Erhan. İbrahim Müteferrika’nın Yeni Yayınlanan Terekesi ve Ölüm Tarihi Üzerine. Türklük Araştırmaları Dergisi, 15, 2004. стр. 349–62..
• Aktepe, M. Münir. Patrona İsyanı, 1730, Istanbul: İstanbul Edebiyat Fakültesi Basımevi. 1958.
• And, Metin. A History of Theatre and Popular Entertainment in Turkey, Ankara: Forum Yayinlari. 1963.
• Artan, Tülay. Architecture as a theatre of life: profile of the eighteenth century Bosphorus’, Ph.D. dissertation, Massachusetts Institute of Technology. 1989.
• Beeley, Brian. „The Turkish village coffeehouse as a social institution,” Geographical Review, 60 (4) October, 1970. стр. 475–93..
• Before Homosexuality in the Arab–Islamic World, 1500—1800, Chicago: Chicago University Press. 2005.
• Behar, Cem. A Neighborhood in Ottoman Istanbul: Fruit Vendors and Civil Servants in the Kasap İlyas Mahalle, Albany: State University of New York Press. 2003.
• Beinin, Joel. Workers and Peasants in the Modern Middle East, Cambridge: Cambridge University Press. 2001.
• Beldiceanu-Steinherr, Irene. „Le règne de Selim Ier: tournant dans la vie politique et religieuse de l’Empire ottoman,” Turcica, 6, 1975. стр. 34–48.
• Brookes, Douglas. The Ottoman Gentleman of the Sixteenth Century. translated by Douglas Brookes, Cambridge: Harvard University Department of Near Eastern Languages and Civilizations. 2003.
• Caratzas, Adam. Formation of the Modern State: The Ottoman Empire, Sixteenth to Eighteenth Centuries, Albany: State University. 1991.
• Coffee and the conquest of the night in the early modern era. Davis, California. 2003.
• Consumption Studies and the History of the Ottoman Empire, 1550—1922: An Introduction, Albany: State University of New York. 2000.
• Coping with the State: Political Conflict and Crime in the Ottoman Empire, 1550—1720, Istanbul: Isis Press. 1995.
• Deleuze, Gilles. A Thousand Plateaus: Capitalism and Schizophrenia, translated by Brian Massumi, Minneapolis: University of Minnesota Press. 1987.
• Desmet-Grégoire, Hélène. Cafés d’Orient revisités, Paris: Centre National de la Recherche Scientifique Editions. 1997.
• Efendi, Abdi. 1730 Patrona İhtilâli Hakkında Bir Eser: Abdi Tarihi, edited by Faik Reşit Unat, Ankara: Türk Tarih Kurumu. 1943.
• Eldem, Edhem. The Ottoman City between East and West: Aleppo, Izmir and Istanbul, Cambridge: Cambridge University Press. 1999.
• Evren, Burçak. Eski İstanbul’da Kahvehaneler, Istanbul: Milliyet Yayınları. 1996.
• Faroqhi, Suraiya. Towns and Townsmen of Ottoman Anatolia: Trade, Craft and Food Production in an Urban Setting, 1520—1650, Cambridge: Cambridge University Press. 1984.
• Göçek, Fatma Müge. East Encounters West: France and the Ottoman Empire in the Eighteenth Century, New York: Oxford University Press. 1987.
• Gökman, Mehmet. Tarihi Sevdiren Adam: Ahmet Refik Altınay – Hayatı ve Eserleri, Istanbul: İş Bankası Yayınları. 1978.
• Hattox, Ralph S. Coffee and Coffeehouses: The Origins of a Social Beverage in the Medieval Near East. Seattle: University of Washington Press. 1985.
• Heinz, Wilhelm. Die Kultur der Tulpenzeit des Osmanischen Reiches. Wiener Zeitschrift für die Kunde des Morgenlandes, 61, 1962. стр. 62–116..
• Homsi, Nada; Hendawi, Hamza; Mahmoud, Sinan; Oweis, Khaled Yacoub (2023-02-24). „Coffee houses of the Middle East: inside the region's historic cauldrons of culture”. The National (Abu Dhabi) (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-30. 
• Ismācil, Muhammad Husām al-Din. „Le café dans la ville de Rosette à l’époque ottomane XVIe–XVIIe siècle,” in Michel Tuchscherer (ed.) Le Commerce du cafe avant l’ère des plantations coloniales: espaces, réseaux, sociétés (XVe–XIXe siècle) Cairo: Institut français d’Archéologie orientale, 2001. стр. 103–9..
• Işın, Ekrem. „Bir içecekten daha fazla: kahve ve kahvehanelerin toplumsal tarihi” („More than a beverage: a social history of coffee and coffeehouses”), in Selahattin Özpalabıyıklar (ed.) Tanede Sakli Keyif, Kahve (Coffee, Pleasures Hidden in a Bean) Istanbul: Yapı Kredi Kültür Sanat Yayıncılık, 2001. стр. 10–43..
• Kırlı, Cengiz. „The struggle over space: coffeehouses of Ottoman Istanbul, 1780–1845,” Ph.D. dissertation, State University of New York, Binghamton. 2000.
• Kultur und Alltag im osmanischen Reich, Munich: C. H. Beck’sche. 1995.
• Kural, Ezel. „The double veil: travelers’ views of the Ottoman Empire,” in Ezel Kural Shaw and C. J. Heywood (eds) English and Continental Views of the Ottoman Empire, 1500—1800, Los Angeles: William Andrews Clark Memorial Library, 1972. стр. 1–29..
• Men of Modest Substance: House Owners and House Property in Seventeenth-Century Ankara and Kayseri, Cambridge: Cambridge University Press. 1987.
• Morality Tales: Law and Gender in the Ottoman Court of Aintab, Berkeley: University of California Press. 2003.
• Özpalabıyıklar, Selahattin. Tanede Saklı Keyif Kahve (Coffee, Pleasures Hidden in a Bean) Istanbul: Yapı Kredi Kültür Sanat Yayıncılık. 2000.
• Peirce, Leslie. The Imperial Harem: Women and Sovereignty in the Ottoman Empire, Oxford: Oxford University Press. 1993.
• Rise of the Bourgeoisie, Demise of Empire: Ottoman Westernization and Social Change, Oxford: Oxford University Press. 1996.
• Sennet, Richard. The Fall of Public Man, New York: Alfred. 1977.
• Unat, Fuat. Osmanlı Sefirleri ve Sefâretnâmeleri, edited by B. S. Baykal, Ankara: Türk Tarih Kurumu. 1968.
• Ünver, Süheyl. Ressam Ali Rıza Beye göre Yarım Asır Önce Kahvehanelerimiz ve Eşyası, Ankara: Ankara Sanat Yayınları. 1967.
• Watenpaugh, Heghnar. The Image of an Ottoman City: Imperial Architecture and Urban Experience in Aleppo in the 16th and 17th Centuries, Leiden: E. J. Brill. 2004.
• Weinberg, Bennett. The World of Caffeine: The Science and Culture of the World's Most Popular Drug, New York: Routledge. 2002.
• Wheatcroft, Andrew. The Ottomans. London: Viking. 1993. White, Charles. Three Years in Constantinople; or, Domestic Manners of the Turks in 1844, 3 vols, London: Henry Colburn. 1845.
• Yaşar, Ahmet. „The Coffeehouses in Early Modern Istanbul: Public Space, Sociability and Surveillance”, MA Thesis, Boğaziçi Üniversitesi, 2003. Library.boun.edu.tr
• Yaşar, Ahmet. „Osmanlı Şehir Mekânları: Kahvehane Literatürü / Ottoman Urban Spaces: An Evaluation of Literature on Coffeehouses”, TALİD Türkiye Araştırmaları Literatür Dergisi, 6, 2005, 237–256. Talid.org

Spoljašnje veze

• Turkish coffee
• How to make turkish coffee
• Destanović, Lidija (10. 3. 2020). „Ukus i miris kafe na žaru u Novom Pazaru (Video prilog)”. РТС (на језику: српски). Приступљено 2025-08-24. CS1 одржавање: Формат датума (веза)