Есциталопрам
 | |
 | |
| IUPAC име | |
|---|---|
(С)-1-[3-(диметхyламино)пропyл]-1-(4-флуоропхенyл)-1,3-дихyдроисобензофуран-5-царбонитриле | |
| Клинички подаци | |
| Категорија трудноће |
|
| Начин примене | Орално |
| Правни статус | |
| Правни статус |
|
| Фармакокинетички подаци | |
| Биорасположивост | 80% |
| Везивање протеина | ~56% |
| Метаболизам | Јетра, посебно ензими CYP3A4 и CYP2C19 |
| Полувреме елиминације | 27–32 часа |
| Идентификатори | |
| CAS број | 128196-01-0  |
| ATC код | N06AB10 (WHO) |
| PubChem | CID 146570 |
| DrugBank | APRD00683 |
| ChemSpider | 129277 |
| UNII | 4O4S742ANY |
| ChEMBL | CHEMBL1508 |
| Хемијски подаци | |
| Формула | C20H21FN2O |
| Моларна маса | 324.392 g/mol (414.43 као оксалат) |
| |
| |
Есциталопрам (Лексапро, Ципралекс, Сероплекс, Лексамил, Лексам, Елицеа) је антидепресив из класе селективних инхибитора преузимања серотонина (ССРИ). Он је одобрен од стране ФДА за лечење одраслих особа са клиничком депресијом.[1] и генерализованим анксиозним поремећајем[2]
Есциталопрам је S-стереоизомер (енантиомер) ранијег Лундбецковог лека циталопрама, одакле потиче име есциталопрам. Есциталопрам је познат по својој високој селективности за инхибицију преузимања серотонина. Он поседује типичне нуспојаве ССРИ класе: мучнину, проблеме са спавањем, сексуалне проблеме и генерални умор..
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Кеннедy СХ, Андерсен ХФ, Тхасе МЕ (2009). „Есциталопрам ин тхе треатмент оф мајор депрессиве дисордер: а мета-аналyсис”. Цуррент Медицал Ресеарцх анд Опинион. 25 (1): 161—75. ПМИД 19210149. дои:10.1185/03007990802622726. Приступљено 6. 5. 2011.[мртва веза]
- ^ Лензе ЕЈ, Роллман БЛ, Схеар МК, Деw МА, Поллоцк БГ, Цилиберти C, Цостантино M, Снyдер С, Схи П, Спитзнагел Е, Андреесцу C, Буттерс МА, Реyнолдс ЦФ (2009). „Есциталопрам фор олдер адултс wитх генерализед анxиетy дисордер: а рандомизед цонтроллед триал”. ЈАМА : тхе Јоурнал оф тхе Америцан Медицал Ассоциатион. 301 (3): 295—303. ПМЦ 2840403
. ПМИД 19155456. дои:10.1001/јама.2008.977. Приступљено 6. 5. 2011.[мртва веза]
Литература
[уреди | уреди извор]- Royal Pharmaceutical Society of Great Britain (2009). British National Formulary (BNF 58). UK: BMJ Group and RPS Publishing. ISBN 9780853697787.
- Royal Geographical Society (2008). British National Formulary: September 2008 (British National Formulary). London: Pharmaceutical Press. ISBN 978-0-85369-778-7.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
Mediji vezani za članak Escitalopram na Vikimedijinoj ostavi
