Уметност Баи Чои

С Википедије, слободне енциклопедије
Уметност Баи Чои
Две старије даме играју Баи Чои
Нематеријално културно наслеђе
РегионВјетнам
Светска баштина Унеска
Листа уписаУНЕСКО
Унеско ознака01222
Репрезентативна листа нематеријалног културног наслеђа човеченства
Датум уписа2017.
Веб сајтhttps://ich.unesco.org/en/RL/the-art-of-bai-choi-in-central-viet-nam-01222
Баи Чои играоница

Уметност Баи Чои је комбинација уметности у Централном Вијетнаму, укључујући музику, поезију, глуму, сликарство и књижевност,[1] и пружа рекреацију, забаву и дружење у сеоским заједницама.[2] 2017. године уписан је на Унескову листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.[1] Баи Чои је признат као национално нематеријално културно наслеђе Вијетнама током 2014-2016 од стране Министарства културе, спорта и туризма.[3]

Баи Чои игре и перформанси укључују карташку игру налик бингу, праћену песмама и музиком коју изводе уметници, током празника Тет.[4][5]

Уметност Баи Чоија је важан облик културе и рекреације унутар сеоских заједница. Извођачи и њихове породице настоје да очувању праксе тако што подучавају млађе генерације. Већина извођача уметности учи своје вештине у породици и вештине се углавном преносе усмено, али уметници специјализовани за Баи Чои такође преносе знања и вештине у клубовима, школама и удружењима.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „The art of Bài Chòi in Central Viet Nam”. UNESCO. 
  2. ^ „Bài chòi singing gains country's 10th UNESCO intangible heritage recognition”. vietnamnews.vn (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-10. 
  3. ^ „Quang Nam welcomes UNESCO status for Bai Choi singing”. VOV.VN (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-09. 
  4. ^ „Central Vietnam Festival Bài Chòi Recognized as UNESCO Intangible Heritage | Saigoneer”. www.saigoneer.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-10. 
  5. ^ „The recognition of Bai Choi as an intangible cultural heritage”. quangnamnews.vn (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 10. 05. 2021. г. Приступљено 2021-05-10.