Инхибитор преузимања норепинефрина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Норепинепхрине струцтуре wитх десцриптор.свг
Норепинефрин
Епинепхрине струцтуре wитх десцриптор.свг
Епинефрин

Инхибитор преузимања норепинефрина (NRI, NERI, адренергички инхибитор преузимања, ARI) је тип лека који делује као инхибитор преузимања неуротрансмитера норепинефрина (норадреналина) и епинефрина (адреналина) путем блокирања дејства норепинефринског транспортера (NET). То доводи до повећања екстрацелуларне концентрације норепинефрина и епинефрина, и стога до повећања адренергичке неуротрансмисије.[1][2]

Индикације[уреди]

Инхибитори преузимања норепинефрина се могу користити за лечење хиперкинетичког поремећаја (ADHD), нарколепсије, и умора или летаргије као стимуланти, гојазности као анорексици или супресанти апетита ради губитка тежине, поремећаја расположења као нпр. антидепресиви за клиничку депресију, као и за низ других индикација.

Референце[уреди]

  1. ^ Кеитх Паркер; Лауренце Брунтон; Гоодман, Лоуис Санфорд; Лазо, Јохн С.; Гилман, Алфред (2006). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (11. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071422803. 
  2. ^ Тхомас L. Лемке; Давид А. Wиллиамс, ур. (2007). Фоyе'с Принциплес оф Медицинал Цхемистрy (6. изд.). Балтиморе: Липпинцотт Wилламс & Wилкинс. ИСБН 0781768799. 

Литература[уреди]