Инхибитор преузимања норепинефрина

С Википедије, слободне енциклопедије
Норепинефрин
Епинефрин

Инхибитор преузимања норепинефрина (NRI, NERI, адренергички инхибитор преузимања, ARI) је тип лека који делује као инхибитор преузимања неуротрансмитера норепинефрина (норадреналина) и епинефрина (адреналина) путем блокирања дејства норепинефринског транспортера (NET). То доводи до повећања екстрацелуларне концентрације норепинефрина и епинефрина, и стога до повећања адренергичке неуротрансмисије.[1][2]

Индикације[уреди | уреди извор]

Инхибитори преузимања норепинефрина се могу користити за лечење хиперкинетичког поремећаја (ADHD), нарколепсије, и умора или летаргије као стимуланти, гојазности као анорексици или супресанти апетита ради губитка тежине, поремећаја расположења као нпр. антидепресиви за клиничку депресију, као и за низ других индикација.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Кеитх Паркер; Лауренце Брунтон; Гоодман, Лоуис Санфорд; Лазо, Јохн С.; Гилман, Алфред (2006). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (11. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071422803. 
  2. ^ Тхомас L. Лемке; Давид А. Wиллиамс, ур. (2007). Фоyе'с Принциплес оф Медицинал Цхемистрy (6. изд.). Балтиморе: Липпинцотт Wилламс & Wилкинс. ИСБН 0781768799. 

Литература[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Inhibitor_preuzimanja_norepinefrina&oldid=26754138”