Kalcijum

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Kalcijum (20Ca)
K - Ca - Sc
 
Mg
Ca
Sr  
 
 
Ca-TableImage.png

Ca,20.jpg

Opšti podaci
Pripadnost skupu zemljani alkalni metali
grupa, perioda IIA, 4,
gustina, tvrdoća 1550 kg/m3, 1,75
boja srebrnobela
Osobine atoma
atomska masa 40,078 u
atomski radijus 180 (194) pm
kovalentni radijus 174 pm
van der Valsov radijus bez podataka
elektronska konfiguracija [Ar]4s2
e- na energetskim nivoima 2, 8, 8, 2
oksidacioni broj 2
Osobine oksida jako bazni
Kristalna struktura regularna prostorno
centrirana
Fizičke osobine
agregatno stanje čvrsto
temperatura topljenja 1115 K
(842 °C)
temperatura ključanja 1757 K
(1484 °C)
molska zapremina 26,20×10-3 m³/mol
toplota isparavanja 153,6 kJ/mol
toplota topljenja 8,54 kJ/mol
brzina zvuka 3.810 m/s (293,15 K)
Ostale osobine
Elektronegativnost 1,00 (Pauling)
1,04 (Alred)
specifična toplota 632 J/(kg*K)
specifična provodljivost 29,8×106 S/m
toplotna provodljivost 201 W/(m*K)
I energija jonizacije 589,8 kJ/mol
II energija jonizacije 1145,4 kJ/mol
III energija jonizacije 4912,4 kJ/mol
IV energija jonizacije 6.491 kJ/mol
Najstabilniji izotopi

Kalcijum (Ca, lat. calcium) je metal IIA grupe.[1] Elektronska konfiguracija mu je: 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2, gradi 2+ jon. Poseduje 6 stabilnih izotopa. To su 40Ca, 42Ca, 43Ca, 44Ca, 46Ca i 48Ca.

Osobine[uredi]

Kalcijum je srebrnobeo, mekan i lak metal. Jedinjenja kalcijuma se javljaju i u vodi, i prouzrokuju njenu tvrdoću. Kalcijumovi sulfati i hloridi čine stalnu tvrdoću vode koja se kuvanjem ne može otkloniti. Tvrda voda je nepogodna za korišćenje(za kuvanje, pranje i industriju).[2]

Zastupljenost[uredi]

Kalcijum je najrasprostranjeniji zemnoalkalni metal, a i jedan od najrasprostranjenijih elemenata u prirodi. Zastupljen je u zemljinoj kori u količini od 3,54%. Kalcijumkarbonat je glavni sastojak sedimentnih stena. Kao krečnjak čini mnoge planinske masive. Veoma je rasprostranjen i kalcijum sulfat u vidu anhidrita i gipsa.

Najbitniji minerali kalcijuma su: kalcit, argonit, mermet, kreda, gips, dolomit, krečnjak, kalcijumfluorit ...

Jedinjenja[uredi]

Zagrevanjem uz prisustvo vazduha gradi oksid (CaO) i nitrid (Ca3N2). Reaguje sa hladnom vodom gradeći hidroksid uz oslobađanje kiseonika. Sem ovih jedinjenja bitna su i kalcijumperoksid i mnoge soli. Kalijum-superoksid

K+O2→KO2

Dobijanje i upotreba[uredi]

Kalcijum se dobija elektrolizom bezvodnog rastvora kalcijum hlorida. Upotrebljava se za legiranje olova, aluminijuma, za dezoksidaciju bakra i nekih legura.

Biološki značaj[uredi]

Kosti čoveka i životinja sadrže kalcijum u vidu fosfata i karbonata. Nedostatak kalcijuma u kostima izaziva bolest rahitis. Jon kalcijuma nalazi se i u krvi i ubrzava zgrušavanje krvi u dodiru sa vazduhom. Kod biljaka ulazi u neke oblike ćelijskih zidova. One skladište kalcijum u stabiljci i lišću. Nedostatak kalcijuma kod biljaka prouzrokuje slab razvoj korena i lišća.

Kalcijum je zastupljen u čovekovom organizmu između 1,4 i 1,66 % što predstavlja preko 1 kilogram. Kalcijum ima veliku ulogu u ljudskom organizmu:

  • aktivator enzima
  • provođenje bioelektričnih impulsa
  • udeo u zgrušavanju krvi
  • udeo u grčenju mišića
  • udeo u proizvodnji hormona

Nivo kalcijuma u krvi zavisi od:

  • količine kalcijuma koja se unosi ishranom
  • količine kalcijuma u namirnicama
  • stepene izbacivanja kalcijuma sa mokraćom

Kalcijum je takođe neophodan sastojak u ćelijama biljaka.

Katjoni Ca2+ spadaju u IV grupu katjona.

Reference[uredi]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Kalcijum