Kalcijum

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Kalcijum
Ca,20.jpg
Opšta svojstva
Ime, simbol kalcijum, Ca
U periodnom sistemu
Vodonik Helijum
Litijum Berilijum Bor Ugljenik Azot Kiseonik Fluor Neon
Natrijum Magnezijum Aluminijum Silicijum Fosfor Sumpor Hlor Argon
Kalijum Kalcijum Skandijum Titanijum Vanadijum Hrom Mangan Gvožđe Kobalt Nikl Bakar Cink Galijum Germanijum Arsen Selen Brom Kripton
Rubidijum Stroncijum Itrijum Cirkonijum Niobijum Molibden Tehnecijum Rutenijum Rodijum Paladijum Srebro Kadmijum Indijum Kalaj Antimon Telur Jod Ksenon
Cezijum Barijum Lantan Cerijum Prazeodijum Neodijum Prometijum Samarijum Evropijum Gadolinijum Terbijum Disprozijum Holmijum Erbijum Tulijum Iterbijum Lutecijum Hafnijum Tantal Volfram Renijum Osmijum Iridijum Platina Zlato Živa Talijum Olovo Bizmut Polonijum Astat Radon
Francijum Radijum Aktinijum Torijum Protaktinijum Uranijum Neptunijum Plutonijum Americijum Kirijum Berklijum Kalifornijum Ajnštajnijum Fermijum Mendeljevijum Nobelijum Lorencijum Raderfordijum Dubnijum Siborgijum Borijum Hasijum Majtnerijum Darmštatijum Rendgenijum Kopernicijum Nihonijum Flerovijum Moskovijum Livermorijum Tenesin Oganeson
Mg

Ca

Sr
kalijumkalcijumskandijum
Atomski broj (Z) 20
Grupa, perioda grupa 2 (zemnoalkalni metali), perioda 4,
Blok s-blok
Kategorija   zemnoalkalni metal
Rel. at. masa (Ar) 40,078(4)[1]
El. konfiguracija [Ar]4s2
po ljuskama
2, 8, 8, 2
Fizička svojstva
Boja srebrnobela
Agregatno stanje čvrsto
Tačka topljenja 1.115 K (842 °‍C)
Tačka ključanja 1.757 K (1.484 °C)
Gustina 1.550 kg/m3
Molarna zapremina 26,20×10−3 m3/mol
Toplota fuzije 8,54 kJ/mol
Toplota isparavanja 153,6 kJ/mol
Pritisak pare 254 Pa (1.112 K)
Sp. topl. kapacitet 632 J/(kg·K)
Atomska svojstva
Oksidaciona stanja 2
Osobine oksida jako bazni
Elektronegativnost 1,00 (Poling)
1,04 (Olred)
Energije jonizacije 1: 589,8 kJ/mol
2: 1.145,4 kJ/mol
3: 4.912,4 kJ/mol
(ostale)
Atomski radijus 180 (194) pm
Kovalentni radijus 174 pm
Linije boje u spektralnom rasponu
Ostalo
Kristalna strukturapostraničnocentr. kubična (FCC)
Površinskicentrirana teseralna kristalna struktura za kalcijum
Brzina zvuka 3.810 m/s (293,15 K)
Topl. vodljivost 201 W/(m·K)
Sp. el. vodljivost 29,8×106 S/m
Mosova tvrdoća 1,75
CAS broj 7440-70-2
referenceVikipodaci

Kalcijum (Ca, lat. calcium) metal je IIA grupe.[2] Elektronska konfiguracija mu je: 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2, gradi 2+ jon. Poseduje 6 stabilnih izotopa. To su 40Ca, 42Ca, 43Ca, 44Ca, 46Ca i 48Ca.

Osobine[uredi]

Kalcijum je srebrnobeo, mekan i lak metal. Jedinjenja kalcijuma se javljaju i u vodi, i prouzrokuju njenu tvrdoću. Kalcijumovi sulfati i hloridi čine stalnu tvrdoću vode koja se kuvanjem ne može otkloniti. Tvrda voda je nepogodna za korišćenje(za kuvanje, pranje i industriju).[3] Kalcijum je čvrsta, siva, sjajna, supstanca na sobnoj temperaturi i atmosferskom pritisku. Provodi toplotu i električnu struju.

Zastupljenost[uredi]

Kalcijum je najrasprostranjeniji zemnoalkalni metal, a i jedan od najrasprostranjenijih elemenata u prirodi. Zastupljen je u zemljinoj kori u količini od 3,54%. Kalcijumkarbonat je glavni sastojak sedimentnih stena. Kao krečnjak čini mnoge planinske masive. Veoma je rasprostranjen i kalcijum sulfat u vidu anhidrita i gipsa.

Najbitniji minerali kalcijuma su: kalcit, argonit, mermer, kreda, gips, dolomit, krečnjak, kalcijumfluorit ...

Jedinjenja[uredi]

Zagrevanjem uz prisustvo vazduha gradi oksid (CaO) i nitrid (Ca3N2). Reaguje sa hladnom vodom gradeći hidroksid uz oslobađanje kiseonika. Sem ovih jedinjenja bitna su i kalcijumperoksid i mnoge soli.

Kalijum-superoksid:

  • Ca+O2→CaO2

Dobijanje i upotreba[uredi]

Kalcijum se dobija elektrolizom bezvodnog rastvora kalcijum hlorida. Upotrebljava se za legiranje olova, aluminijuma, za dezoksidaciju bakra i nekih legura.

Biološki značaj[uredi]

Kosti čoveka i životinja sadrže kalcijum u vidu fosfata i karbonata. Nedostatak kalcijuma u kostima izaziva bolest rahitis. Jon kalcijuma nalazi se i u krvi i ubrzava zgrušavanje krvi u dodiru sa vazduhom. Kod biljaka ulazi u neke oblike ćelijskih zidova. One skladište kalcijum u stabiljci i lišću. Nedostatak kalcijuma kod biljaka prouzrokuje slab razvoj korena i lišća.

Kalcijum je zastupljen u čovekovom organizmu između 1,4 i 1,66 % što predstavlja preko 1 kilogram. Kalcijum ima veliku ulogu u ljudskom organizmu:

  • aktivator enzima
  • provođenje bioelektričnih impulsa
  • udeo u zgrušavanju krvi
  • udeo u grčenju mišića
  • udeo u proizvodnji hormona

Nivo kalcijuma u krvi zavisi od:

  • količine kalcijuma koja se unosi ishranom
  • količine kalcijuma u namirnicama
  • stepene izbacivanja kalcijuma sa mokraćom

Kalcijum je takođe neophodan sastojak u ćelijama biljaka.

Katjoni Ca2+ spadaju u IV grupu katjona.

Reference[uredi]

  1. ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305. 
  2. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  3. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]