Miodrag Bulatović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Miodrag Bulatović
Miodrag bulatovic.jpg
Datum rođenja(1930-02-20)20. februar 1930.
Mesto rođenjaOkladi
 Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti15. mart 1991.(1991-03-15) (61 god.)
Mesto smrtiIgalo
 SFR Jugoslavija

Miodrag Bulatović (Okladi, Bijelo Polje, 20. februar 1930Igalo, 15. mart 1991) je bio srpski pisac i novinar. Važi za jednog od naših najboljih romansijera i najprevođenijih pisaca, iako je status njegove književnosti marginalizovan.[1][2]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Neredovno se školovao. Gimnaziju je završio u Kruševcu 1950. godine, a na Beogadskom univerzitetu je studirao psihologiju i književnost.[3] Neko vreme je radio kao novinar. Tokom devedesetih godina bio je angažovan u SPS-u. U trenucima raspada Jugoslavije branio je stanovište srpskog nacionalizma.[4]

Njegovni rani radovi pokazuju uticaj narodne poezije i književnosti. Bulatović je bio pod trajnim uticajem Rablea i Boša.[5]

Njegova slika sveta je morbidna, a likovi su karnevalski, istovremeno groteskni i tragični. U Bulatovićem delima česti motivi su zlo, crni humor, demonsko i đavo.[6] Svoje knjige je opisivao kao "opasne, paprene, slobodarske".[7]

Osvojio je NIN- ova nagrada za roman Ljudi sa četiri prsta 1975. godine.[8]

Po njemu se zove biblioteka u Rakovici.

Izabrana dela[uredi | uredi izvor]

  • Đavoli dolaze (1955)
  • Vuk i zvono (1958)
  • Crveni petao leti prema nebu (1959) [9]
  • Heroj na magarcu (1967)
  • Rat je bio bolji (1969)
  • Ljudi sa četiri prsta (1975)
  • Peti prst (1977)
  • Gullo Gullo (1983)
  • Tetoviranje srca

Saradnja u časopisima i novinama[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Perić, Sanja. „Poetika i načela Miodraga Bulatovića”. Aspekti identiteta i njihovo odlikovanje u srpskoj književnosti: 465. 
  2. ^ Lazić, Nebojša J. (2019). „Pripitomljeni pakao ili topologija zla u prozi Miodraga Bulatovića” (PDF). Srpska književnost u evropskom kulturnom prostoru. 
  3. ^ „Miodrag Bulatović – Plato” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-04-08. 
  4. ^ Reuters (1991-03-19). „Miodrag Bulatovic; Novelist, 68”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2020-04-08. 
  5. ^ Perić, Sanja. „Poetika i načela Miodraga Bulatovića”. Aspekti identiteta i njihovo odlikovanje u srpskoj književnosti: 465. 
  6. ^ Lazić, Nebojša J. (2019). „Pripitomljeni pakao ili topologija zla u prozi Miodraga Bulatovića” (PDF). Srpska književnost u evropskom kulturnom prostoru. 
  7. ^ Perić, Sanja. „Poetika i načela Miodraga Bulatovića”. Aspekti identiteta i njihovo odlikovanje u srpskoj književnosti: 483. 
  8. ^ DanasOnline, Piše:. „Ninova nagrada Svetislavu Basari”. Dnevni list Danas (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-04-08. 
  9. ^ „Miodrag Bulatović”. NIN. Pristupljeno 28. 1. 2018.