Pređi na sadržaj

Miodrag Bulatović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Miodrag Bulatović
Miodrag Bulatović, 1969. godine
NadimakBule
Datum rođenja(1930-02-20)20. februar 1930.
Mesto rođenjaOkladi, kod Bijelog Polja, Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti15. mart 1991.(1991-03-15) (61 god.)
Mesto smrtiIgalo, SR Crna Gora, SFRJ
SupružnikNuša Bulatović (r. Kanski; 1932–2008)

Miodrag Bulatović (Okladi, kod Bijelog Polja, 20. februar 1930 — Igalo, 15. mart 1991) bio je srpski pisac[1] i novinar. Važi za jednog od najboljih srpskih romansijera i najprevođenijih pisaca, iako je status njegove književnosti marginalizovan.[2][3]

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Miodrag Bulatović rođen je 20. februara 1930. godine u selu Okladi, kod Bijelog Polja. Neredovno se školovao. Gimnaziju je završio u Kruševcu 1950. godine, a na Beogradskom univerzitetu je studirao psihologiju i književnost.[4][1] Neko vreme je radio kao novinar. Tokom devedesetih godina bio je angažovan u Socijalističkoj partiji Srbije. U trenucima raspada Jugoslavije branio je stanovište srpskog nacionalizma.[5]

Njegovi rani radovi pokazuju uticaj narodne poezije i književnosti. Bulatović je bio pod trajnim uticajem Rablea i Boša.[2]

Sarađivao je sa časopisima i novinama: Letopis Matice srpske, Naša stvarnost, Omladina, Studentski književni list, Narodni student, Jugoslovenski Crveni krst, Čačanski glas, Politika, Borba i Pobjeda.

Njegova slika sveta je morbidna, a likovi su karnevalski, istovremeno groteskni i tragični. U Bulatovićem delima česti motivi su zlo, crni humor, demonsko i đavo.[3] Svoje knjige je opisivao kao „opasne, paprene, slobodarske”.[6] Govorio je francuski jezik.[7]

Osvojio je NIN-ovu nagradu za roman Ljudi sa četiri prsta 1975. godine.[8][1]

Smrt i nasleđe

[uredi | uredi izvor]

Preminuo je 15. marta 1991. godine od iznenadnog infarkta u Institutu „Dr Simo Milošević” u Igalu gde se nalazio na lečenju. Sahranjen je 18. marta 1991. u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Opelo je služio Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.

Po njemu se zove biblioteka u Rakovici.

Odabrana dela

[uredi | uredi izvor]
  • Đavoli dolaze (1955)
  • Vuk i zvono (1958)
  • Crveni petao leti prema nebu (1959)[9]
  • Heroj na magarcu (1967)
  • Rat je bio bolji (1969)
  • Ljudi sa četiri prsta (1975)
  • Peti prst (1977)
  • Gullo Gullo (1983)
  • Tetoviranje srca

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 189. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ a b Perić, Sanja. „Poetika i načela Miodraga Bulatovića”. Aspekti identiteta i njihovo odlikovanje u srpskoj književnosti: 465. 
  3. ^ a b Lazić, Nebojša J. (2019). „Pripitomljeni pakao ili topologija zla u prozi Miodraga Bulatovića” (PDF). Srpska književnost u evropskom kulturnom prostoru. 
  4. ^ „Miodrag Bulatović – Plato” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-04-08. 
  5. ^ Reuters (1991-03-19). „Miodrag Bulatović; Novelist, 68”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2020-04-08. 
  6. ^ Perić, Sanja. „Poetika i načela Miodraga Bulatovića”. Aspekti identiteta i njihovo odlikovanje u srpskoj književnosti: 483. 
  7. ^ Miodrag Bulatovic, écrivain yougoslave (1963)
  8. ^ DanasOnline, Piše:. „Ninova nagrada Svetislavu Basari”. Dnevni list Danas (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-04-08. 
  9. ^ „Miodrag Bulatović”. NIN. Arhivirano iz originala 28. 01. 2018. g. Pristupljeno 28. 1. 2018. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Миодраг_Булатовић&oldid=28703915”