Sa'id (tkanje)

Sa'id
Tradicionalno tkanje na ručnom razboju u Gornjem Egiptu
Svetska baština Uneska
Zvanično ime	Tradicionalno tkanje u Gornjem Egiptu (Sa’id)
Kriterijum	Nematerijalno kulturno nasleđe:
Referenca	1605
Upis	2020. (15. sednica)
Veb-sajt	https://ich.unesco.org/en/USL/handmade-weaving-in-upper-egypt-sa-eed-01605

Sa'id je tradicionalna tehnika tkanja na ručnim razbojima koja se vekovima praktikuje u Gornjem Egiptu. Tokom vremena ova tehnika se razvijala i prerasla je u zanat koji se prenosi i kao porodično nasleđe i kao profesija. Tkanjem se bave i muškarci i žene, a osnovni principi ostali su isti kao i oni koji su se koristili u prošlosti. Ručnim tkanjem još uvek se tradicionalno bavi stanovništvo koje živi u oblastima oko gradova Kena, Asuan i Sohag.

Godine 2020. ručno tkanje u Gornjem Egiptu uvršteno je na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.

Istorija

Arheološko nalazište u gradu Akhimu

Istorija tradicionalnog egipatskog tekstila započinje još u Starom Egiptu, u gradu Akhmimu, nekadašnjem Panopolisu. Istorijski gledano, Akhmim je bio glavni grad devetog region Gornjeg Egipta. Bio je jedan od najvažnijih verskih centara, središte kulta boga plodnosti Mina. Ima dugu istoriju, koja datira iz preddinastičkog perioda, a nastavlja se tokom staroegipatskog, grčkog i rimskog, koptskog i arapskog perioda. Grčki istoričar Herodot, koji je posetio Egipat u 5. veku p. n. e. (oko 484-425) pisao je o ovom gradu kao o mestu gde „žene brinu o domaćinstvu a muškarci tkaju tekstil“. Grčki geograf Strabon pisao je o bila je industriji tkanja platna u Akhmimu.

Tehnika tkanja

Tradicionalna tehnika tkanja koja se danas primenjuje u Gornjem Egiptu je gotovo ista kao u doba Starog Egipta. Na slici: prikaz žena koje tkaju na horizontalnom razboju

Konstrukcija staroegipatskog razboja koja se nije promenila do danas

Ručno tkanje u Gornjem Egiptu - Sa’id je složen proces. Zahteva puno vremena, truda, strpljenja i iskustva kako bi se pripremio razboj, navoj i osnova. Samo preciznom i složenom izradom može se postići željeni rezultat. Osnovni principi ostali su isti kao oni koji su se koristili u prošlosti, bilo da se kao predivo koristi pamuk, vuna ili svila. Radionice koje su nekad tkale skupim svilenim predivom postepeno su prešle na pamuk, jer je to finansijski isplativije, a mali i uski razboji zamenjeni su širim.

Tehnike tkanja, isto kao i konstrukcija razboja, potiču još iz Starog Egipta. Konstrukcija tradicionalnog ručnog razboja omogućava tkalje jednostavnih vertikalnih i horizontalnh geometrijskh oblika, što postavlja neka ograničenja u pogledu motiva i dezena, kao i inovacija dostupnih u okviru ovog starog tradicionalnog zanata. Bavljenje ovim zanatom u kućnoj radinosti danas je prilično zahtevno, jer je neophodno obezbediti veliki prostor za smeštaj razboja.

Tradicija

Tradicionalni razboj i raznobojni šalovi koji su neizostavni suvenir

Tkanje na ručnim razbojima u Gornjem Egiptu smatra se elementom kulturnog identiteta. Postojanje autentične terminologije svedoči o duboko ukorenjenom značaju. Ipak, ovaj zanat se trenutno suočava sa mnogim pretnjama. Tkanje više nije unosno, naročito kao kućna radinost, pa je zbog toga prilično zanemaren i ne prenosi se kao u prošlosti. U zajednicanma u koje neguju ručno tkanje veruje se da bi osposobljavanje nove generacije mladih u ovoj delatnosti pružilo rešenje narastajućeg problema nezaposlenosti. Inače, ručno tkani šalovi i drugo proizvodi popularni su suveniri u bogatoj egipatskoj turističkoj ponudi.

• 
  Jedna tkačnica u Gornjem Egiptu
• 
  Tkač za razbojem
• 
  Raznobojne ručno tkane tkanine
• 
  Iskusni tkač zadubljen u svoj rad

Spoljašnje veze

• „Ancient history of Egyptian weavers”. Ghorbany Carpets. Pristupljeno 25. 7. 2021. 
• „Egypt: village women weaving their way to financial independence”. EU Neighbours. 10. 2. 2017. Pristupljeno 25. 7. 2021.