Ђерам (Звездара)

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Стари Ђерам)
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Ђерам
Административни подаци
ГрадБеоград
ОпштинаЗвездара
Географске карактеристике
Координате44°48′05″ СГШ; 20°29′14″ ИГД / 44.801389° СГШ; 20.487222° ИГД / 44.801389; 20.487222Координате: 44°48′05″ СГШ; 20°29′14″ ИГД / 44.801389° СГШ; 20.487222° ИГД / 44.801389; 20.487222
Ђерам на мапи Града Београда
Ђерам
Ђерам
Ђерам на мапи Града Београда

Стари Ђерам или само Ђерам је урбано насеље, део града Београда. Налази се у општини Звездара.

Локација[уреди | уреди извор]

Ђерам се налази дуж Булевара краља Александра у источном делу општине Звездара, 2 километра југоисточно од Теразија. Граничи се са насељем Црвени Крст на југу, Липовим ладом на југоистоку, Лионом на истоку, Булбудером и Славујевим венцом на северу и Вуковим спомеником на западу.[1][2]

Администрација[уреди | уреди извор]

Када се Београда 1952. године поделио на општине, настала је општина Стари Ђерам, а дана 1. јануара 1957. године је укинута и припојена Звездари. Након тога, насеље је организовано у две месне заједнице — Стари Ђерам и Смедеревски Ђерам. Локалној заједници Вуков споменик осамдесетих година 20. века припојена је месна заједница Стари Ђерам.[3]

Популација[уреди | уреди извор]

Популација (ист.)
Год.Поп.± %
1981.5.524—    
1991.4.956−10,3%
2002.2.465−50,3%
2011.3.133+27,1%
Извор: [4][5][6][7]

Општина Стари Ђерам имала је 27.595 становника по попису становништва 1953. године.[8] Пре него што је постала део Вуковог споменика, месна заједница Стари Ђерам је према попису из 1981. године имала 4.488 становника. Преостала месна заједница Смедеревски Ђерам која заузима много мању површину од некадашње општине, према попису становништва у Србији 2011. године имала је 3.133 становника.

Пијаца Ђерам[уреди | уреди извор]

Симбол насеља је једна од највећих и најстарији београдских зелених пијаца, Ђерам пијаца, позната и као Ђерамска пијаца или Смедеревски Ђерам. Године 1821. одлучено је да се отвори трговина, утврди количина и квалитет робе која се увози у Београд. Један од пунктова за увођење акциза на робу налазио се на Цариградском путу, касније познатом и као Смедеревски пут (данас Булевар краља Александра). Пошто је имао рампу, подсећао је на ђерам, бунар за воду па је пијаца добила име по њему. Постепено око улице се формирао отворени зелени маркет, који и данас постоји.[9]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Tamara Marinković-Radošević (2007). Beograd - plan i vodič. Belgrade: Geokarta. ISBN 86-459-0006-8. 
  2. ^ Beograd - plan grada. Smedrevska Palanka: M@gic M@p. 2006. ISBN 86-83501-53-1. 
  3. ^ Kako su neki delovi Beograda dobili ime: Đeram antrfile.com 21. 7. 2019
  4. ^ Osnovni skupovi stanovništva u zemlji – SFRJ, SR i SAP, opštine i mesne zajednice 31.03.1981, tabela 191. Savezni zavod za statistiku (txt file). 1983. 
  5. ^ Stanovništvo prema migracionim obeležjima – SFRJ, SR i SAP, opštine i mesne zajednice 31.03.1991, tabela 018. Savezni zavod za statistiku (txt file). 
  6. ^ Popis stanovništva po mesnim zajednicama, Saopštenje 40/2002, page 4. Zavod za informatiku i statistiku grada Beograda. 26. 7. 2002. 
  7. ^ Stanovništvo po opštinama i mesnim zajednicama, Popis 2011. Grad Beograd – Sektor statistike (xls file). 23. 4. 2015. 
  8. ^ Popis stanovništva 1953, Stanovništvo po narodnosti (pdf). Savezni zavod za statistiku, Beograd. 
  9. ^ Dragan Perić (22. 10. 2017), „Beogradski vremeplov - Pijace: mesto gde grad hrani selo” [Belgrade chronicles - greenmarkets: a place where village feeds the city], Politika-Magazin, No. 1047, стр. 26—27 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]